Распоређена у пет правних области, ово су нека од најчешћих питања које клијенти постављају адвокатима… и, наравно, сасвим прецизни одговори на њих
РАДНИ ОДНОС
#1 Да ли по нашем закону отац може да користи породиљско одсуство и одсуство с рада ради неге детета?
Важећи Закон о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005… 32/2013) осим за мајку, предвиђа могућност коришћења породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета и за оца детета.
Отац детета има право да користи породиљско одсуство само у тачно одређеним случајевима, односно кад мајка напусти дете, умре или је из других оправданих разлога спречена да користи то право (издржавање казне затвора, тежа болест и др.). Наведено право отац детета има и када мајка није у радном односу.
Одсуство с рада ради неге детета до истека рока од 365 дана од дана порођаја, односно до истека рока од 2 године за свако треће и наредно новорођено дете, отац детета може да користи на основу простог споразума с мајком, што конкретно значи да не постоји неки посебан законски услов за остваривање тог права. У наведеном случају, отац детета једноставно наставља тамо где је мајка стала приликом неге детета, а мајка наставља да ради на пословима које је обављала пре започињања породиљског одсуства. Отац детета може да користи одсуство с рада ради неге детета и када мајка није у радном односу, уз пружање доказа да је мајка оправдано спречена да негује дете. Oправданим разлогом сматра се чињеница да је мајка умрла, тешко болесна или је на издржавању казне затвора.
За време коришћења породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета, лице које користи ово право (независно од тога да ли је реч о мајци или оцу) има право на накнаду зараде у складу са Законом.
Иако, међутим, Закон пружа ову могућност и за оца детета, у Србији се очеви ретко одлучују за коришћење наведеног права. Годишње у Србији само неколико десетина очева користи ово право, а у таквим ситуацијама углавном је реч о самохраним родитељима. Разлог за овако малу статистику није познат. Не треба, међутим, губити из вида чињеницу да је Србија патријархална средина у којој и даље владају строга подела послова и стереотипи или једноставно не постоји довољна упућеност у наведени институт.
#2 Може ли послодавац новчано да казни запосленог за повреду радне дисциплине?
Послодавци у пракси често праве грешку, па запосленог за повреду радне дисциплине, односно радне обавезе кажњавају новчано, односно смањењем плате. Наведена могућност није предвиђена Законом, те према томе нема основа за њену примену. Таква могућност се може предвидети уговором или Правилником о раду.
Сходно члану 106. Закона, зарада за обављени рад и време проведено на раду састоји се од основне зараде, дела зараде за радни учинак и увећане зараде. Даље, чланом 107. ст. 2. радни учинак се одређује на основу квалитета и обима обављеног посла, као и односа запосленог према радним обавезама. Уколико запослени не поштује радну дисциплину, односно радне обавезе постоји могућност да не обавља посао у обиму и квалитету који се од њега захтева, те према томе не остварује право на увећану зараду. Уколико, међутим, запослени и поред тога што је извршио повреду радне обавезе изврши посао у обиму и на начин који се од њега захтева, нема основа да му се не исплати и део зараде за радни учинак.
Повреда радне обавезе, односно радне дисциплине представља основ за послодавца за отказ уговора о раду. Уколико, међутим, послодавац сматра да повреда радне обавезе, односно дисциплине није такве природе да је запосленом потребно отказати уговор о раду послодавац запосленом може доставити упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду или му изрећи меру удаљења с рада. Послодавац у упозорењу запосленог може да обавести да ће му отказати уговор о раду ако поново учини исту или сличну повреду, без поновног упозорења, док се мером удаљења с рада запослени удаљава с рада без накнаде зараде, а најдуже 3 дана.
#3 Може ли послодавац да откаже уговор о раду запосленом само на основу чињенице да испуњава минимум услова за старосну пензију?
Осигураник стиче право на старосну пензију, уколико су испуњени услови из чл. 19. и 69. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 34/2003… 108/2013), односно уколико:
– мушкарац наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, односно 60 жена;
– у 2014. години, наврши 40 година стажа осигурања и најмање 54 године и четири месеца живота (мушкарац), односно 35 година и осам месеци стажа осигурања и најмање 53 године и осам месеци живота (жена);
– наврши 45 година стажа осигурања.
Узмемо ли за пример ситуацију да је право на старосну пензију стекла жена која је навршила 60 година живота и минимум 15 година стажа осигурања, поставља се питање да ли послодавац у тој ситуацији може да откаже уговор о раду на основу чињенице да је испуњен услов за старосну пензију?
Сходно члану 175. ст. 2. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005… 32/2013) радни однос престаје кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени другачије не споразумеју.
Према томе, запослени који испуњава услове за пензију, а нема навршених 65 година живота, може слободно да одлучује да ли ће остварити право на пензију или ће наставити да ради до навршених 65 година живота. Наведено решење је установљено с обзиром на чињеницу да су права из пензијског и инвалидског осигурања лична права која се остварују на захтев корисника, а и у циљу спречавања старосне дискриминације. Након што запослени наврши 65 година живота, послодавац може да му откаже уговор о раду, јер су се за то стекли законски услови, те радни однос престаје по сили закона. Наведена чињеница не значи да је послодавац у обавези да донесе решење о престанку радног односа, већ постоји могућност да се запослени и послодавац споразумеју другачије, односно да запослени настави да ради код послодавца и након што је навршио 65 година живота. Дакле, у оваквој ситуацији потребна је сагласност како запосленог тако и послодавца.
ПОРОДИЧНО ПРАВО
#4 Шта је ванбрачна заједница и како се доказује њено постојање?
Сходно члану 4. Породичног закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2005) ванбрачна заједница је трајнија заједница живота жене и мушкарца, између којих нема брачних сметњи (ванбрачни партнери).
Како би постојала ванбрачна заједница потребно је да буду испуњена два услова, односно да је реч о трајнијој заједници живота жене и мушкараца и да у тако заснованој заједници нема брачних сметњи. Брачне сметње, односно сметње за заснивање брака јесу брачност, неспособност за расуђивање, сродство, старатељство, малолетство или мане воље, чије присуство онемогућава да лице заснује брачну заједницу, а самим тим и ванбрачну.
Проблем приликом одређивања појма ванбрачне заједнице јавља се када је потребно одговорити на питање шта се сматра трајнијом заједницом живота. Већина правних система, па тако и наш, у суштини избегава да дефинише трајање ванбрачне заједнице стриктним одређивањем рока њеног трајања (на пример, да наведе да је ванбрачна заједница трајнија уколико траје 3, 4… 10 година). Поводом тог питања у пракси је приликом дефинисања појма трајније заједнице заузет став да није од суштинског значаја чињеница да је ванбрачна заједница дуготрајна, већ је важније да партнери који живе у ванбрачној заједници имају намеру да заснују заједницу живота чије трајање није било привремено или ограничено. Дакле, битна је свест, односно воља ванбрачних партнера везана за ту чињеницу. Постојање ванбрачне заједнице, као и њено трајање може се доказивати различитим доказним средствима, на пример, саслушањем ванбрачних партнера, сведочењем суседа, рачуна који доказују да су купљене ствари које ће се користити у заједничком домаћинству (на пример, куповина брачног кревета).
#5 Када се може продужити родитељско право и које су последице продужења родитељског права?
Родитељско право може се продужити и после пунолетства детета, уколико оно због сметњи у психофизичком развоју није у могућности да се стара о себи нити о заштити својих права и интереса, односно уколико због болести или сметњи у психофизичком развоју својим поступцима непосредно угрожава сопствена права и интересе, односно права и интересе других лица.
Како би се утврдило да ли лице има болести или сметње у психофизичком развоју, меродавна су правила која су садржана у Међународној класификацији болести, повреда и узрока смрти. Болест може да буде соматске – физичке или менталне природе, као и кумулативно психосоматске природе.
О продужењу родитељског права суд решава у ванпарничном поступку, а захтев за покретање поступка продужења родитељског права, потребно је поднети непосредно пре пунолетства детета, јер пунолетством детета по сили закона престаје родитељско право.
Приликом продужења родитељског права суд је у обавези да донесе одлуку о пословној способности, односно да утврди да ли је дете над којим је продужено родитељско право, потпуно или делимично лишено пословне способности. Уколико је потпуно лишено пословне способности, може закључивати све послове као и млађи малолетник, односно послове којима стиче искључиво права, послове којима не стиче ни права нити обавезе, као и послове малог значаја. Када је реч о лицу које је делимично лишено пословне способности, његова пословна способност је изједначена с пословном способношћу старијег малолетника (детета преко 14 година старости), те може закључивати правне послове као и млађи малолетник, правне послове уз претходну или накнадну сагласност старатеља, као и потпуно самостално располагати својом зарадом, као и имовином коју је стекао својим радом. У случају продужења родитељског права, бригу над лицем над којим је продужено родитељско право настављају родитељи на начин као и пре пунолетства детета. У случају да престану разлози који су довели до продужења родитељског права, суд може да донесе одлуку о престанку потребе за продужењем родитељског права.
#6 На који се начин утврђује очинство и материнство детета зачетог уз биомедицинску помоћ?
Зачеће уз биомедицинску помоћ јесте појам који обухвата различите репродуктивне технологије телесног или вантелесног зачећа, које се примењују у свим случајевима када зачеће детета из различитих разлога није могуће остварити природним путем. Технике зачећа детета уз биомедицинску помоћ су различите, а обухватају зачеће детета донацијом јајне ћелије, ембриона, донацију семених ћелија и сурогат материнство.
Породичним законом („Сл. гласник РС”, бр. 18/2005) регулисане су ситуације утврђивања материнства и очинства у случају зачећа уз биомедицинску помоћ. На основу члана 57. Закона предвиђено је да је мајка детета зачетог уз биомедицинску помоћ жена која га је родила. Уколико је дете зачето уз биомедицинску помоћ дарованом јајном ћелијом, материнство жене која је даровала јајну ћелију не може се утврђивати.
Утврђивање материнства детета зачетог уз биомедицинску помоћ регулисано је на идентичан начин као и у случају природног зачећа, те према томе жена која је даровала јајну ћелију нема право да захтева да се утврђује њено материнство. Чињеница, међутим, да је мајка детета жена која га је родила, указује на то да је сурогат материнство забрањено у нашем правном систему. За разлику од Породичног закона који само указује на чињеницу да је сурогат материнство забрањено у нашем праву, Законом о лечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог рођења („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009) у члану 56. изричито је забрањено сурогат материнство, те је предвиђено да је забрањено укључити жену која има намеру да дете после рођења уступи трећем лицу с плаћањем било какве накнаде или без ње, односно са остваривањем било какве материјалне или нематеријалне користи, као и нуђење услуга сурогат мајке од стране жене или било ког другог лица с плаћањем било какве накнаде или без ње, односно са остваривањем друге материјалне или нематеријалне користи.
Када је реч о утврђивању и оспоравању очинства детета зачетог уз биомедицинску помоћ чланом 58. Закона предвиђено је да се оцем детета које је зачето уз биомедицинску помоћ сматра муж мајке, односно ванбрачни партнер, под условом да је за поступак биомедицински потпомогнутог оплођења дао писмени пристанак. Очинство мушкарца који је даровао семене ћелије не може се утврђивати.
ПОРЕСКО ПРАВО
#7 Да ли постоји обавеза плаћања пореза на пренос апсолутних права у случају раскида уговора о купопродаји непокретности?
Порез на пренос апсолутних права плаћа се код преноса уз накнаду права својине на непокретности, права интелектуалне својине, права својине на моторном возилу, као и права коришћења грађевинског земљишта. Преносом уз накнаду сматра се и стицање права својине на основу правноснажне судске одлуке или другог акта државног, односно другог надлежног органа с јавним овлашћењем, стицање права својине одржајем, пренос уз накнаду целокупне имовине правног лица, као и продаја стечајног дужника као правног лица.
Пореска обавеза код пореза на пренос апсолутних права, сходно члану 29. ст. 1. Закона о порезима на имовину („Сл. гласник РС”, бр. 26/2001… 47/2013), настаје даном закључења уговора о преносу апсолутних права. Уколико уговорне стране нису ни започеле са испуњењем својих уговорних обавеза, та чињеница остаје без значаја за настанак пореске обавезе, те је порески обвезник у обавези да плати порез по основу закљученог уговора.
Уколико се уговорне стране споразумеју да раскину уговор, за њих настаје нова обавеза плаћања пореза на пренос апсолутних права, али сада и по основу раскида таквог уговора. Режим плаћања пореза на пренос апсолутних права ће се разликовати у зависности од чињенице да ли су уговорне стране започеле са испуњењем својих уговорних обавеза.
Уколико су права и обавезе уговорних страна из уговора о продаји стана у претежном делу испуњене, уговор о раскиду тог уговора с пореског становишта представља закључење новог правног посла у коме су уговорне стране промениле своје улоге (продавац је постао купац, а купац – продавац) и подлежу обавези плаћања пореза на основу раскида. Уколико, међутим, уговорне стране нису започеле са испуњењем својих уговорних обавеза, онда се оне могу ослободити плаћања пореза на пренос апсолутних права по основу раскида уговора. Ослобађање важи само за раскид уговора, док порески обвезник мора платити порез на пренос апсолутних права по основу иницијално закљученог уговора. Ослобађање плаћања пореза по основу раскида биће могуће само у ситуацијама када су уговорне стране документовале да нису започеле са извршењем уговора. Према томе, порески орган ће у сваком конкретном случају ценити да ли постоји могућност ослобађања плаћања пореза.
#8 Да ли постоји могућност рефундације ПДВ-а за купца првог стана у старој градњи?
Право на рефундацију ПДВ-а има купац првог стана који купује стан у новоградњи, односно стан који пре тога није био у правном промету, што конкретно значи да не постоји могућност рефундације ПДВ-а за купца првог стана у староградњи. Наведено, међутим, не значи да закон не предвиђа пореске олакшице и за купце првог стана у старој градњи.
Аналогно могућности купца првог стана у новоградњи да оствари право на рефундацију ПДВ-а, за купца првог стана у старој градњи, односно стана који није први пут у промету, постоји могућност ослобађања пореза на пренос апсолутних права у износу од 2,5%.
Сходно члану 25. Закона о порезима на имовину („Сл. гласник РС”, бр. 26/2001… 47/2013) порез на пренос апсолутних права на основу уговора о купопродаји сноси продавац. У пракси се, међутим, најчешће у уговор о купопродаји уноси уговорна одредба да уместо продавца порез на пренос апсолутних права сноси купац. Купац првог стана у старој градњи може да се ослободи плаћања пореза на пренос апсолутних права за површину која за купца првог стана износи до 40 m² и за чланове његовог породичног домаћинства који од 1. јула 2006. године нису имали у својини, односно сусвојини стан на територији Републике Србије до 15 m² по сваком члану. Породичним домаћинством купца првог стана сматра се заједница живота, привређивања и трошења прихода купца првог стана, његовог супружника, купчеве деце, купчевих усвојеника, деце његовог супружника, усвојеника његовог супружника, купчевих родитеља, његових усвојитеља, родитеља његовог супружника, усвојитеља купчевог супружника, са истим пребивалиштем као купац првог стана.
#9 Да ли постоји могућност ослобађања плаћања пореза на поклон, уколико поклон учини дете према родитељу?
Законом о порезима на имовину („Сл. гласник РС”, бр. 26/2001… 47/2013) у члану 14. предвиђено је да се порез на наслеђе и поклон плаћа на право својине и друга права на непокретности које наследници наследе, односно поклонопримци приме на поклон. Поред непокретности, порез на наслеђе и поклон плаћа се и на наслеђени, односно на поклон примљени готов новац, штедни улог, депозит у банци, новчано потраживање, право интелектуалне својине, право својине на возилу, пловилу, односно ваздухоплову и другим покретним стварима.
Ослобођење од плаћања пореза на наслеђе и поклон предвиђено је за наследнике првог наследног реда. Сходно члану 9. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95) први наследни ред чине оставиочеви потомци и његов брачни друг.
Према томе, родитељ се према детету не налази у првом наследном реду, већ у другом тако да не постоји могућност ослобађања плаћања пореза на наслеђе и поклон, уколико поклон учини дете према родитељу. У члану 19. ст. 1. Закона о порезима на имовину предвиђен је, међутим, вид пореске олакшице, па тако обвезници који се, у односу на оставиоца, односно поклонодавца налазе у другом наследном реду по законском реду наслеђивања, порез на наслеђе и поклон плаћају по стопи од 1,5%, уместо по стопи од 2,5%.
НАКНАДА ШТЕТЕ
#10 Ко одговара за штету која настане приликом судара моторног возила са животињом?
Случајеви судара моторног возила са животињом веома су чести, а такође постоји могућност проузроковања знатне материјалне штете, те се стога оправдано поставља питање одговорности за штету.
Према ставу судске праксе опасне ствари су оне покретне и непокретне ствари које својим положајем, употребом, особинама или самим постојањем представљају повећану опасност за околину, па морају бити надгледане и употребљаване с већом пажњом. У категорију опасних ствари спадају и животиње, како дивље тако и домаће, будући да је њихово реаговање непредвидиво.
Сходно члану 174. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78… 57/89 и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93) за штету која настане од опасне ствари одговара њен ималац. Даље, чланом 173. ЗОО-а прописано је да се сматра да штета настала у вези са опасном ствари, односно опасном делатношћу потиче од те ствари, односно делатности, изузев ако се докаже да оне нису биле узрок штете.
С обзиром на наведено, за штету која настане од опасне ствари одговара њен ималац, без обзира на кривицу, а такође постоји и претпоставка узрочности, односно сматра се да је опасна ствар проузроковала штету. Према томе, за штету која настане приликом судара моторног возила са животињом, одговара власник животиње, без обзира на кривицу. Уколико је реч о дивљој животињи или псу луталици, односно у ситуацији када се власник не може утврдити, одговара градска управа односно локална самоуправа. Такође, могуће је да се конституише одговорност ловачког друштва, уколико је дивља животиња била у њиховој надлежности, односно уколико је животиња власништво ловачког газдинства.
Ипак, како би власник моторног возила могао да захтева накнаду штете потребно је да је поштовао саобраћајне прописе, односно да је прилагодио брзину стању и условима на путу. Уколико возач моторног возила није поштовао саобраћајна ограничења, неће моћи да захтева целокупан износ накнаде штете, већ ће се поставити питање подељене одговорности.
#11 Ко одговара за штету која настане у случају смрти или телесне повреде на концерту?
Чланом 181. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78… 57/89 и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93) предвиђено је да организатор окупљања већег броја људи у затвореном или на отвореном простору одговара за штету насталу смрћу или телесном повредом коју неко претрпи услед изванредних околности које у таквим приликама могу настати, као што је гибање маса, општи неред и слично.
Према томе, за штету коју неко лице претрпи на концерту, а која се састоји у смрти или телесној повреди – одговара организатор концерта. Одговорност организатора концерта установљена је само у ситуацији да дође до смрти или телесне повреде, док не постоји одговорност уколико је дошло до оштећења или уништења ствари неког лица. Организатор концерта одговара по принципу објективне одговорности, односно без обзира на кривицу. Наведена одредба установљена је с обзиром на чињеницу да приликом организовања приредби и осталих концерата долази до окупљања већег броја људи у отвореном или затвореном простору који је ограничен, те се према томе ствара опасност настанка изванредних околности, као што су гибање масе, општи нереди и слично, а постоје и тешкоће утврђивања правог кривца у таквим ситуацијама.
Организатор концерта је у обавези да предузме све неопходне мере како би спречио настанак штетних последица.
Према ставу судске праксе организатор концерта је у обавези да организује одговарајућу редарску службу ради обављања послова обезбеђења и одржавања реда на концерту. Служба обезбеђења је, између осталог, овлашћена да онемогући уношење на концерт предмета који се могу употребити у насилничком понашању (пиротехничка средства, мотке, флаше и сл.), да води рачуна о капацитетима простора у ком се одржава концерт и да онемогући улазак лица преко тог капацитета, а такође је овлашћена да употреби и физичку снагу ако се на други начин не може одбити истовремени противправни напад од себе или другог лица или напад усмерен на оштећење или уништење имовине, средстава или опреме.
#12 Ко одговара за штету коју причини дете до седам година док се налази у предшколској установи?
Сходно члану 165. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78… 57/89 и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93) родитељи одговарају за штету коју другом проузрокује њихово дете до навршене седме године, без обзира на своју кривицу.
С обзиром на наведено, родитељи по правилу увек одговарају за штету коју причини њихово дете до 7 година, независно од кривице. Уколико је, међутим, штету причинило дете док је било поверено другом лицу не постоји одговорност родитеља за штету. Другим лицем се сматра старатељ, школа или друга установа или лице коме је дете било поверено на чување.
Према томе, уколико је штету причинило дете док се налазило у предшколској установи, не постоји одговорност родитеља за штету, већ постоји одговорност предшколске установе, јер је у време деликтне радње малолетник био под њиховим надзором. Предшколска установа се, међутим, може ослободити одговорности ако докаже да су надзор вршили на начин како су били обавезни и да би штета настала и при брижљивом вршењу надзора. Могућност ослобађања предшколске установе постоји и ако је штета настала услед лошег васпитања малолетника, рђавих примера или порочних навика који су му родитељи дали. Уколико је предшколска установа и надокнадила штету коју је проузроковало дете док се налазило под њиховим надзором, може да захтева регрес од родитеља под условом да су доказали да је штета настала услед лошег васпитања, рђавих примера и порочних навика. Уколико родитељи живе у заједничком домаћинству, регрес се може захтевати од оба родитеља, а уколико су разведени регрес се може захтевати од родитеља коме је дете поверено.
ПРЕКРШАЈНО ПРАВО
#13 Уколико је прекршај учињен возилом Б категорије, да ли се возачка дозвола одузима за све категорије возила?
Заштитна мера забране управљања моторним возилом изриче се учиниоцима појединих прекршаја који су предвиђени Законом о безбедности саобраћаја на путевима („Сл. гласник РС”, бр. 41/2009… 32/2013).
Према члану 52. раније важећег Закона о прекршајима („Сл. гласник РС”, бр. 101/2005… 111/2009) сврха забране управљања моторним возилом састоји се у томе да се учиниоцу прекршаја забрани управљање моторним возилом.
Према ставу судске праксе, који се тада примењивао, заштитна мера забране управљања моторним возилом изриче се без означавања врсте и категорије моторних возила. Према томе, уколико лице учини прекршај који је предвиђен Законом о безбедности саобраћаја на путевима, док је управљао моторним возилом Б категорије, изрећи ће му се заштитна мера забране управљања моторним возилом за све категорије возила. Према томе, уколико лице поседује и возачке дозволе А и Ц категорије, наведеном мером ће се изрећи забрана управљања и тим категоријама возила. Ранији став судске праксе био је да уколико суд у својој пресуди наведе да се врши забрана управљања моторним возилом и назначи да се ради о моторном возилу Б категорије, чини повреду материјалног права и то у корист лица које је извршило прекршај.
Новим Законом о прекршајима („Сл. гласник РС”, бр. 65/2013), који је почео да се примењује од 1. марта 2014. године, у члану 58. предвиђено је, међутим, да се забрана управљања моторним возилом састоји у томе да се учиниоцу привремено забрани управљање моторним возилом одређене врсте или категорије.
Према томе, за учиниоце који су прекршај учинили пре ступања на снагу новог Закона о прекршајима, одузима се возачка дозвола за све категорије возила, а за учиниоце прекршаја који прекршај учине после ступања на снагу новог Закона о прекршајима, одузима се возачка дозвола за одређену врсту и категорију. Заштитна мера забране управљања моторним возилом може се изрећи у трајању од тридесет дана до једне године.
#14 Да ли је окривљени који је пропустио да у року изјави жалбу на пресуду Прекршајног суда у потпуности изгубио то право?
Окривљени има право да изјави жалбу на пресуду Прекршајног суда у року од осам дана од дана достављања пресуде. Уколико, међутим, окривљени пропусти овај рок, то не значи да је у потпуности преклудиран у вршењу овог права.
Према члану 138. Закона о прекршајима („Сл. гласник РС”, бр. 65/2013), окривљеном који из оправданих разлога пропусти рок за изјаву жалбе на одлуку, суд, односно орган управе који води прекршајни поступак, решењем ће дозволити враћање у пређашње стање ради изјаве жалбе, ако у року од осам дана од дана престанка узрока због којег је пропуштен рок поднесе молбу за враћање у пређашње стање и ако истовремено с молбом преда и жалбу.
Након протека рока од месец дана од дана пропуштеног рока за жалбу не може се тражити повраћај у пређашње стање. Рок од месец дана представља објективни рок, чијим протеком окривљени у потпуности губи право на подношење жалбе, независно од тога што још нису престали разлози који су првобитно довели до пропуштања рока за жалбу. Када је реч о оправданости разлога, суд ће у сваком конкретном случају ценити да ли ће дозволити повраћај у пређашње стање, а оправданим разлогом могла би се сматрати болест, смрт члана уже породице и сл.
Молба за повраћај у пређашње стање не задржава извршење одлуке, али је суд, ценећи све околности, у могућности да одлучи да застане са извршењем до доношења одлуке о жалби уколико сматра да је то неопходно.
#15 Да ли се власник угоститељског објекта може казнити за прекршај уколико гости угоститељског објекта угрожавају јавни ред и мир?
Чланом 9. Закона о јавном реду и миру („Сл. гласник РС”, бр. 51/92… 85/2005) предвиђено је да ће се онај ко у обављању угоститељске делатности пропусти да упозори лице које нарушава јавни ред и мир у угоститељском објекту или без одлагања о томе не обавести орган унутрашњих послова, односно радника милиције ради успостављања јавног реда и мира, казнити новчаном казном до 20.000 динара или казном затвора до 40 дана.
Даље, чланом 11. Закона о јавном реду и миру („Сл. гласник РС”, бр. 51/92… 85/2005) прописано је да ко при промету алкохолних пића која се троше на лицу места даје алкохолно пиће очигледно пијаном лицу или малолетном лицу које није навршило 16 година живота – казниће се новчаном казном до 10.000 динара или казном затвора до 30 дана.
С обзиром на наведено, власник угоститељског објекта одговараће за прекршај уколико гости угоститељског објекта угрожавају јавни ред и мир, али је потребно да се испуне одговарајућу услови. Власник угоститељског објекта је у обавези да упозори лица која угрожавају јавни ред и мир да не могу да се понашају на такав начин. Уколико, међутим, и након упозорења лице настави да ремети јавни ред и мир, власник угоститељског објекта је у обавези да без одлагања о томе обавести полицију, а у циљу успостављања јавног реда и мира.
Одговорност власника угоститељског објекта конституише се и у случају да у свом објекту наставља да служи лице алкохолом, ако је очигледно да се лице већ налази у припитом стању.
Наведене одредбе су установљене како би се створила сарадња између власника угоститељских објеката и полиције, а све у циљу спречавања нарушавања јавног реда и мира и угрожавања спокојства грађана.