Иако је нови Закон о јавним набавкама на снази већ годину дана, међу наручиоцима и понуђачима и даље постоје бројне недоумице у вези с његовом применом. Као и много пута до сада у нашем часопису, и овим текстом покушавамо да разрешимо најчешће дилеме и недоречености у систему јавних набавки
ПЛАНИРАЊЕ И ИЗВЕШТАВАЊЕ
#1 Да ли се могу планирати вишегодишњи поступци јавних набавки?
Закон о јавним набавкама не забрањује закључење вишегодишњих уговора, па с тим у вези не забрањује ни планирање поступака на вишегодишњем нивоу. Имајући у виду, међутим, одредбе Владине Уредбе о критеријумима за утврђивање природе расхода и условима и начину прибављања сагласности за закључивање одређених уговора који, због природе расхода, захтевају плаћање у више година („Сл. гласник РС”, бр. 21/14, ступила на снагу 23. 2. 2014), поступци се могу планирати максимално на трогодишњем нивоу, уз услов да су обезбеђена средства која доспевају за плаћање у планској години, као и да је пре покретања поступака јавне набавке прибављена сагласност Министарства надлежног за послове финансија, односно локалног органа управе надлежног за послове финансија. Сагласност се прибавља на прописаном обрасцу УПР који чини саставни део ове уредбе. За потребе попуњавања образац се може преузети и у електронској форми на интернет страници Министарства финансија. Одредбе ове уредбе не односе се на поступке који су покренути пре њеног ступања на снагу.
#2 Да ли се план набавки може мењати без измене финансијског плана, односно ребаланса буџета?
Усвојен финансијски план наручиоца представља основ за доношење плана набавки. У складу са Законом о јавним набавкама постоје два различита основа за измену плана набавки. Први се односи на конкретну јавну набавку, када се план набавки може изменити у смислу повећања процењене вредности набавке и то до висине од 10% у односу на првобитно планирана средства за конкретну јавну набавку, уколико су та средства предвиђена финансијским планом наручиоца. Треба уочити да се овај основ односи само на јавне набавке, а не и на набавке на које се Закон о јавним набавкама не примењује. Износ од 10% може се прекорачити у посебно оправданим случајевима и то у случају елементарних непогода, хаварија или ванредних догађаја, чије наступање не зависи од воље наручиоца. Други основ за измену плана набавки јесте случај ребаланса буџета, односно измене финансијског плана наручиоца. То значи да по другом основу наручилац не може изменити план набавки без ребаланса буџета, односно измене финансијског плана, имајући у виду одредбе члана 51. Закона о јавним набавкама. Овај основ за измену плана односи се на целокупни план наручиоца, који се састоји од јавних набавки и од набавки на које се закон не примењује.
#3 На који начин ће се израђивати извештај о извршењу плана набавки за буџетску 2013. годину?
Извештај о извршењу плана набавки за буџетску 2013. годину не може се урадити у софтверу који је објављен на Порталу управе за јавне набавке, а како то налажу законски и подзаконски прописи. Имајући у виду околност да у софтверу није израђен прошлогодишњи план (рађен је по старим прописима у слободној форми), у том смислу и извештај о извршењу плана треба урадити на исти начин у слободној форми водећи рачуна да он садржи све податке прописане подзаконским актом којим се дефинише садржина извештаја о извршењу плана набавки за претходну годину („Сл. гласник РС”, бр. 29/13). О овом питању очекују се и писмени ставови релевантних институција.
#4 Да ли се план набавки, измене плана набавки и извештај о извршењу плана морају доставити и на адресу Државне ревизорске институције?
План набавки, измене плана набавки и извештај о извршењу плана за претходну годину морају се достављати двема институцијама у систему јавних набавки, а то су Управа за јавне набавке и Државна ревизорска институција. Ову одредбу, међутим, не треба схватити дословно да се сва горепоменута документа морају достављати на две адресе. Имајући у виду да је прописан начин достављања електронским путем и то на е-адресу plan@ujn.gov.rs, обавеза је испуњена уколико су документа уз пропратно писмо шта се све доставља послата на наведену е-адресу. Документа у штампаној форми није потребно прослеђивати и на званичне адресе Управе за јавне набавке и Државне ревизорске институције.
#5 Могу ли се позиције у плану набавки приказати на уопштен начин?
Уопштено приказивање позиција у плану набавки представља једну од основних грешака у планирању. На пример, у плану су наведени остали резервни делови или услуге образовања и професионалног оспособљавања, без навођења конкретних услуга у питању. Предмет набавке мора бити кратак и јасан, а уколико је могуће треба навести и ознаку из општег речника набавки. Конкретизован предмет омогућава спровођење поступака који су оправдани и целисходни са становишта потреба наручиоца, имајући у виду његову основну делатност. Уопштене категоризације предмета набавке не могу имати ни јасна образложења са становишта потреба наручиоца, те касније кроз поступак изазивају нејасноће у погледу дефинисања конкретног предмета саме набавке.
ПРИПРЕМА КОНКУРСНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
#6 Да ли је конкурсном документацијом у већини случајева неопходно захтевати банкарску гаранцију за озбиљност понуде?
Конкурсном документацијом у већини случајева није неопходно захтевати банкарску гаранцију за озбиљност понуде. Банкарска гаранција овога типа поскупљује саму понуду и смањује конкуренцију, што није сврха Закона о јавним набавкама. Њу треба захтевати изузетно, када нарочите околности јавне набавке то оправдавају, сходно члану 15. Правилника о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки и начину доказивања испуњености услова („Сл. гласник РС”, бр. 29/13 и 104/13).
#7 Да ли се авансна гаранција за повраћај аванса захтева са ПДВ-ом?
Да, авансна гаранција за повраћај авансног плаћања обавезно се захтева са ПДВ-ом. Да би наручилац обезбедио комплетно плаћање по авансном рачуну, он гаранцијом мора обезбедити како цену набавке, тако и порез на додату вредност. Наведено је посебно прописано у изменама и допунама Правилника о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки и начину доказивања испуњености услова („Сл. гласник РС”, бр. 104/13).
#8 Мора ли конкурсна документација за услуге кредита да има модел уговора и да ли главница улази у процењену вредност јавне набавке?
Конкурсна документација за услуге кредита не садржи модел уговора као друге конкурсне документације. Уместо модела уговора наручиоци ће предвидети кредитни захтев. На основу кредитног захтева сваки понуђач доставља свој предлог модела уговора у понуди финансијске услуге кредита. Код израчунавања процењене вредности јавне набавке услуге кредита, наручилац обрачунава све трошкове који улазе у цену кредита и то: вредност камате за читав период отплате, као и све друге накнаде и трошкове за одобрење и реализацију уговора о кредиту. Главница не улази у процењену вредност јавне набавке.
#9 Да ли свака конкурсна документација мора имати обавештење о роковима и начину подношења захтева за заштиту права са упутством о висини и начину уплате Републичке административне таксе?
Да, свака конкурсна документација обавезно мора садржати податке о правном средству путем ког се може оспорити конкурсна документација, одлука или било која друга радња наручиоца у току целог поступка јавне набавке. Ово је предвиђено у члану 8. ст. 1. тач. 21)Правилника о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки и начину доказивања испуњености услова („Сл. гласник РС”, бр. 29/13 и 104/13). Овакав недостатак чини конкурсну документацију непотпуном, те може бити предмет оспоравања, што ће за последицу имати пролонгирање поступка јавне набавке.
ПОДНОШЕЊЕ, ОТВАРАЊЕ И СТРУЧНА ОЦЕНА ПОНУДА
#10 Каква је понуда чија је опција важења понуде мања од 30 дана и да ли наручилац у конкурсној документацији може прописати рок важења понуде већи од 30 дана?
Понуда чија је опција важења мања од 30 дана јесте понуда с битним недостатком, те је наручилац мора одбити као неприхватљиву. Наручилац може прописати већи рок важења понудā него што је то прописано самим законом (не краће од 30 дана) и тада је понуђач дужан да понуди рок важења понуде у складу са оним роком који је захтеван конкурсном документацијом наручиоца. У случају да понуди краћи рок од онога који је тражен конкурсном документацијом, његова понуда ће, такође, имати битан недостатак, те ће је наручилац одбити као неприхватљиву.
#11 Да ли се на отварању понуда може извршити увид у конкурентне понуде других понуђача?
Представник понуђача који је комисији наручиоца приложио овлашћење за учествовање у поступку отварања понуда, може на отварању захтевати увид у конкурентне понуде других понуђача, а што је комисија наручиоца дужна да му омогући. Препорука је да се у записнику о отварању понуда констатује да је извршен увид. Омогућавање увида у понуде у време отварања понуда подиже транспарентност самог поступка на знатно виши ниво.
#12 Да ли одлука о додели уговора мора садржати и мишљење комисије зашто је пристигла само једна понуда, с предлогом мера у наредним поступцима како би се повећала конкуренција?
Одлука о додели уговора мора бити заснована на извештају о стручној оцени понуда, мора бити образложена, али не мора садржати све податке, које у одређеним случајевима мора имати извештај о стручној оцени понуда. Управо у примеру када је наручилац добио само једну понуду, комисија наручиоца у извештају о стручној оцени понуда мора дати своје писано мишљење шта је то проузроковало одсуство конкурентности, да ли су то додатни услови, критеријуми или нешто друго, те мора дати предлог мера да се иста ситуација не понови у неком наредном поступку јавне набавке. Ти подаци, међутим, у будућности треба само да повећају конкуренцију, али не морају бити садржани у одлуци о додели уговора, којом се бира понуђач који је једини поднео понуду.
#13 Мора ли понуђач да достави доказе о испуњењу обавезних услова уколико је уписан у регистар понуђача Агенције за привредне регистре?
Понуђач који је регистрован у регистру понуђача код Агенције за привредне регистре у понуди не мора достављати доказе којима доказује да испуњава све обавезне (статусне) услове из члана 75. ст. 1. тач. 1–4) Закона о јавним набавкама. Чак и у случају да понуђач у својој понуди не достави ни обавештење да је регистрован у регистру понуђача Агенције за привредне регистре, наручилац је дужан да по службеној дужности провери статус понуђача увидом на сајт АПР-а, те да након тога оцени такву понуду. Доказ о поседовању посебне дозволе за обављање делатности, у смислу услова дефинисаног чланом 75. ст. 1. тач. 5) Закона о јавним набавкама, понуђач мора увек достављати, без обзира на то што је уписан у регистар понуђача.
ИНТЕРНИ АКТ НАРУЧИОЦА
#14 Да ли интерни акт морају имати и понуђачи који учествују у поступку јавне набавке?
Не, подносиоци понуда (понуђачи) не морају имати интерни акт у смислу члана 22. Закона о јавним набавкама. Интерни акт представља обавезу за наручиоце и он је морао бити донет најкасније до 13. марта 2014. године. Њиме наручиоци ближе уређују планирање, поступке јавних набавки, контролу и реализацију уговора о јавним набавкама. Обавеза доношења интерног акта односи се на све наручиоце у Републици Србији.
#15 Да ли се интерни акт обавезно доставља Управи за јавне набавке?
Интерни акт се не доставља Управи за јавне набавке, већ се доноси и остаје у органу наручиоца, будући да регулише интерне процедуре које иначе спроводи наручилац. Управа за јавне набавке, међутим, у оквиру својих редовних послова, а ради контроле, може да затражи од наручиоца интерни акт на преглед и контролу, те да уколико он није усаглашен са Законом о јавним набавкама и одговарајућим подзаконским актом, наложи наручиоцу да интерни акт исправи и усагласи с важећим прописима. Управа за јавне набавке је у овом случају дужна да дâ предлог о начину усаглашавања, као и да одреди рок у коме усаглашавање мора бити спроведено.
#16 Да ли се интерним актом морају регулисати и процедуре за набавке на које се Закон о јавним набавкама не примењује?
Интерним актом наручиоца не морају се регулисати набавке на које се Закон о јавним набавкама не примењује. То су углавном оне набавке чији је основ за изузеће од примене закона у члану 7. и члану 39. ст. 2. Закона о јавним набавкама. У циљу што боље, ефикасније и одговорније примене, међутим, наручиоци и процедуре за ове набавке могу регулисати интерним актом или неким другим актом у органу.
ЗАШТИТА ПРАВА ПОНУЂАЧА
#17 Како наручилац да поступи са захтевом за заштиту права који је делимично основан?
У случају да је захтев за заштиту права макар само по једном наводу подносиоца захтева правно основан, наручилац ће донети решење о усвајању захтева за заштиту права у смислу члана 153. ст. 1. тач. 1) Закона о јавним набавкама. У образложењу решења навешће који су наводи подносиоца захтева неосновани, али ће диспозитивом решења усвојити захтев за заштиту права у делу навода подносиоца захтева који су основани.
#18 Како понуђач да поступи у ситуацији када је добио решење о делимичном усвајању захтева за заштиту права?
Иако решење о делимичном усвајању захтева за заштиту права није предвиђено Законом о јавним набавкама, оно се, ипак, често сусреће у пракси, па се с разлогом поставља и питање на који начин треба да се у оваквим ситуацијама понашају подносиоци захтева за заштиту права. Након што приме овакво решење наручиоца, подносиоци захтева треба да сачекају да наручилац коригује конкурсну документацију, одлуку или неку другу радњу у складу с наводима према којима је усвојио захтев за заштиту права. Након тога подносиоци захтева имају правну могућност да у овој ситуацији поново поднесу захтев за заштиту права и оспоре оне чињенице и наводе који нису били усвојени у првобитном захтеву за заштиту права, а задржани су у оспореној одлуци, конкурсној документацији или другом акту наручиоца. Када им је захтев за заштиту права усвојен, понуђачи увек имају право на повраћај трошкова које су имали поводом заштите права, о чему одлучује Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки.
#19 Ко потписује захтев за заштиту права, комисија наручиоца или одговорно лице наручиоца?
Према новом Закону о јавним набавкама, у послове комисије за јавну набавку убрајају се и послови о одлучивању поводом поднетог захтева за заштиту права, што значи да би решење о усвајању захтева за заштиту права, сходно члану 54. ст. 13. тач. 6) Закона о јавним набавкама, требало да потписује комисија за предметну јавну набавку. Како је, међутим, посебним прописима у сваком органу прописано ко потписује акта којима се наручилац обраћа трећим лицима, односно акта која су снабдевена печатом наручиоца и како то по правилу у пракси нису службеници за јавне набавке, односно чланови комисије за јавну набавку, у овом случају би требало пронаћи неко компромисно решење. Разрешење ове ситуације могло би се формулисати тако да решење о усвајању захтева за заштиту права, с једне стране, потпишу чланови комисије, а с друге стране – одговорно лице наручиоца чији је потпис оверен печатом наручиоца.
#20 Да ли понуђач може наставити поступак заштите права уколико је од наручиоца добио решење о усвајању захтева за заштиту права?
Не. У случају да је примио решење којим се усваја захтев за заштиту права, понуђач у овој ситуацији не може наставити поступак у другом степену пред Републичком комисијом за заштиту права. Своја права понуђач једино може заштитити поновним улагањем захтева за заштиту права.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.