У поступку примене законских и подзаконских прописа често схватимо да су регулаторне одредбе недовољно јасне, а понекад и недоречене, па се јављају бројне дилеме и питања на које нема увек конкретног одговора. Овим текстом покушали смо да одговоримо на нека од најчешћих питања која привредни субјекти постављају у свом поступању пред Агенцијом за привредне регистре
#1 Шта се сматра датумом и временом подношења пријаве Агенцији за привредне регистре?
Према члану 9. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 99/11), као датум и време подношења регистрационе пријаве узимају се датум и време пријема пријаве у Агенцији. Ово важи и за случај кад је регистрациона пријава послата поштом (не датум предаје пошти). Овакво законско решење није типично, али је оправдано с обзиром на кратак рок за одлучивање о пријави (пет дана).
#2 Од када се рачуна рок за подношење регистрационе пријаве по праву приоритета?
У случају кад регистратор утврди да нису испуњени услови из члана 14. ст. 1. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре и донесе решење којим одбацује пријаву и утврђује који услови за регистрацију нису испуњени – рок за подношење регистрационе пријаве по праву приоритета је 30 дана од дана објављивања овог решења на сајту Агенције (не од дана пријема решења). И ово законско решење није типично. Наиме, регистри су електронска база, одлуке су доступне на сајту Агенције за привредне регистре, а сајту се може приступити с било ког места и у било које време. Прописани рок је примерен за сазнање за одлуку и даље поступање (подношење регистрационе пријаве по праву приоритета или подношење жалбе).
#3 Да ли изјављивање жалбе искључује поступање по праву приоритета?
Да. Поднета пријава се одбацује у складу са чланом 25. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 99/11).
#4 Да ли се одлука регистратора обавезно доставља подносиоцу регистрационе пријаве?
Достава писменог отправка одлуке регистратора врши се на изричит захтев подносиоца пријаве, па подносилац у пријави мора да захтева достављање одлуке регистратора, односно да одабере један од понуђених начина доставе. Уколико то не учини, писмени отправак одлуке регистратора неће бити достављен, према члану 24. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре. Одлука се објављује на сајту Агенције и текст те одлуке је истоветан тексту одлуке која би била достављена.
#5 Да ли је у поступку регистрације могућ повраћај у пређашње стање?
Према члану 21. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 99/11), у поступку регистрације није дозвољен повраћај у пређашње стање иако је прописана сходна примена закона којим се уређује општи управни поступак. Прекид и одлагање поступка дозвољени су само изузетно у случајевима и на начин прописан законом којим се уређује предмет регистрације у питању. Ово стога што је поступак регистрације по својој природи формалан (одлуке се доносе без испитивања тачности чињеница из пријаве) и брз (кратки рокови за одлучивање), па уколико нису испуњени услови за регистрацију пријава се одбацује, а може се поново поднети кад се стекну услови за то.
#6 У чему се разликују исправка по Закону о општем управном поступку и по Закону о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре?
Према Закону о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 99/11) грешка у писању, рачунању или друга очигледна грешка исправља се у регистру, док се према члану 209. Закона о општем управном поступку („Сл. лист СРЈ”, бр. 33/97, 31/01 и „Сл. гласник РС”, бр. 30/10) исправља само решење.
#7 Шта се добија резервацијом назива у Агенцији за привредне регистре?
Резервација назива привредног друштва (прописана у члановима 39. и 40. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре) омогућава унос назива у базу података резервисаних назива, чиме се спречава да се у року од 60 дана од дана објаве резервисаног назива под истим називом региструје други привредни субјект. Уз поновну уплату накнаде, овај рок се може обновити на накнадни рок од 60 дана. До истека рока на који је назив резервисан, резервација назива се може искористити или пренети на друго правно или физичко лице, у ком случају регистратор потврду о преносу резервисаног назива доставља лицу у чију је корист назив резервисан.
#8 Да ли је обављање спољнотрговинског промета податак који се региструје?
Обављање како претежне тако и споредних делатности у спољнотрговинском промету није условљено регистрацијом у Регистру привредних субјеката.
#9 Да ли су ограничења овлашћења заступника предмет регистрације?
Одредбом члана 33. Закона о привредним друштвима прописано је да је заступник дужан да поступа у складу са ограничењима својих овлашћења која су утврђена актима друштва или одлукама надлежних органа друштва. Ограничења овлашћења заступника не могу се истицати према трећим лицима, изузев ограничења овлашћења заступника у виду обавезног супотписа која се могу истицати према трећим лицима, ако су регистрована у складу са законом о регистрацији. Произлази да трећа лица нису дужна да имају сазнање, нити да воде рачуна о ограничењима заступника привредних друштава, већ да су заступници дужни да послове из свог делокруга обављају у оквиру овлашћења која су им дата актима друштва или одлукама друштва, али да та ограничења овлашћења заступника нису предмет регистрације, изузев ако је реч о ограничењу овлашћења у виду обавезног супотписа која се могу истицати према трећим лицима (ако су регистрована у складу са законом о регистрацији).
#10 Када се стиче заложно право према Закону о извршењу и обезбеђењу?
Како наводи члан 9. Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 31/11, 99/11, 109/13), извршни поверилац стиче заложно право уписом у Регистар. Сагласно одредбама члана 87. Закона, на основу записника о попису покретних ствари извршног дужника, извршни поверилац стиче право уписа заложног права, а ред првенства у стицању заложног права одређује се према дану кад је извршен упис у Регистар залоге. Дакле, и уговорно и судско и законско заложно право стичу се уписом у Регистар залоге.
#11 Да ли извод из Регистра залоге има својство извршне исправе?
У члану 13. Закона о извршењу и обезбеђењу прописано је да извод из Регистра заложног права на покретним стварима и правима има својство извршне исправе уколико садржи податке који га у смислу члана 17. Закона чине подобним за извршење, односно ако су у њему назначени извршни поверилац и извршни дужник, предмет, врста и обим испуњења обавезе.
#12 Да ли се (судско) заложно право на уделу региструје?
Заложно право на уделу по основу решења о извршењу, односно закључка о спровођењу извршења региструје се у Регистру залоге, сходно члану 199. Закона о извршењу и обезбеђењу. Одредбама истог члана прописано је да ће се истовремено са уписом извршити забележба покретања поступка извршења принудном продајом на уделу. Дакле, извршни поверилац уписом решења о извршењу, односно закључка о спровођењу извршења стиче заложно право на уделу.
#13 Ко је обавезан да упише заложно право према Закону о извршењу и обезбеђењу?
У члану 88. Закона о извршењу и обезбеђењу прописано је да је обавеза подношења захтева за регистрацију судског заложног права (уписа заложног права) на извршном повериоцу. Судско заложно право на уделу/акцији у привредном друштву регистроваће се пошто сâм суд достави решење/закључак. Само у овом случају (члан 199) суд је обавезан да достави одлуку.
#14 Ко је овлашћен да обрише судско заложно право?
Брисање судског заложног права овлашћен је да захтева и купац ствари која је била предмет извршења. Наиме, према члану 99. Закона о извршењу и обезбеђењу, поред заложног повериоца, дужника или залогодавца (када залогодавац и дужник нису исто лице), за брисање је активно легитимисан и купац покретне ствари која је продата у извршном поступку. Основ брисања је закључак којим се утврђује да је купопродајна цена исплаћена.
#15 Осим заложног повериоца и залогодавца, ко је још овлашћен да захтевa упис забележбе?
Заинтересовано лице је лице које има правни интерес (а није залогодавац ни заложни поверилац) да се у Регистар заложног права упише забележба о спору који се односи на заложене покретне ствари, односно да се бришу подаци који су регистровани у Регистру.
#16 Да ли је у Регистру залоге могуће залагање потраживања обезбеђеног хипотеком?
У члану 21. Закона о хипотеци („Сл. гласник РС”, бр. 115/05) регулисана је надхипотека, па се потраживање обезбеђено хипотеком може заложити на основу уговора између хипотекарног повериоца и надхипотекарног повериоца. И даље, ставом 2. истог члана прописано је да се уговор закључује у писменој форми с потписима овереним од суда, да садржи изјаву повериоца да се надхипотекарни поверилац може уписати у том својству у регистар непокретности, те да производи правно дејство према трећим лицима од дана уписа у регистар непокретности. Из наведеног произлази да ће регистратор Регистра заложног права одбацити упис по сазнању да се залаже потраживање које је обезбеђено хипотеком, будући да се залагање потраживања спроводи тамо где је оно и обезбеђено.
#17 Да ли се у Регистру залоге може заложити телекомуникациона мрежа?
Телекомуникациона мрежа, као и опрема – елементи које Закон о електронским комуникацијама („Сл. гласник РС”, бр. 44/10, 60/13) дефинише као припадајућа средства телекомуникационе мреже – не могу се заложити уписом у Регистар залоге, јер представља вод, за шта је, у складу са одредбама члана 142. Закона о државном премеру и катастру („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 18/10, 65/13), члана 2. и 3. Правилника о премеру и катастру водова, надлежан Катастар водова у оквиру Републичког геодетског завода. Исто важи и за електроенергетску мрежу, нафтоводну или гасоводну мрежу.
#18 Може ли се уписати заложно право ако је залогодавац у стечају?
Чланом 80. ст. 2. Закона о стечају прописано је да се отварањем стечајног поступка разлучно право остварује искључиво у стечајном поступку, осим у случају доношења одлуке о укидању забране извршења и намирења у складу са овим законом. Чланом 93. истог закона прописано је да се од дана отварања стечајног поступка не може против стечајног дужника, односно над његовом имовином одредити и спровести принудно извршење, нити било која мера поступка извршења осим извршења која се односе на обавезе стечајне масе и трошкова стечајног дужника, а у ставу 2. да се поступци из става 1. истог члана обустављају. Стога ће таква регистрациона пријава бити одбачена.
#19 Може ли се кренути у намирење ако је потраживање заложног повериоца које је обезбеђено уписом у Регистар заложног права – накнадно пријављено и признато Усвојеним планом реорганизације који је потврђен одлуком суда (правноснажан)?
Чланом 13. Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 31/2011 и 99/2011), у ставу 1. тач. 5) прописано је да је план реорганизације у стечајном поступку чије је усвајање потврђено одлуком суда – извршна исправа. У члану 167. Закон о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 99/2011 и 71/2012) прописује Правне последице потврђивања плана реорганизације, па тако по доношењу решења о потврђивању усвајања плана реорганизације, сва потраживања и права поверилаца одређена планом уређују се искључиво према условима из плана реорганизације, те да усвојени план реорганизације јесте извршна исправа. Правни основ обезбеђеног потраживања није, дакле, више уговор који је представљао основ за упис заложног права, већ Усвојен план реорганизације. На основу наведеног се закључује да заложни поверилац већ располаже извршном исправом, односно да је предметно потраживање по другом основу већ у фази намирења и, стога, нема основа за поступање у управном поступку по Закону о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар („Сл. гласник РС”, бр. 57/03; 61/05 и 64/06) пред Регистром заложног права.
#20 Да ли је потребно пријављивати промену података регистрованих у Регистру понуђача?
Осим промене заступника, није потребно пријављивати промене податакa, јер се сви остали подаци ажурирају по службеној дужности.