Шта је ново у новом Закону о прекршајима?
Повећан број предмета у раду прекршајних судова, велики проблеми у достављању судских писмена, процесна неактивност овлашћених подносилаца захтева за покретање прекршајног поступка, само су неки од разлога за доношење новог Закона о прекршајима. С друге стране, увођењем нових института, попут прекршајног налога, очекује се поједностављење процесуирања блажих прекршаја
У овом тексту приказане су најзначајније новине које је донео нови Закон о прекршајима („Сл. гласник РС”, бр. 65/13, у даљем тексту: Закон), чија је примена отпочела 1. марта ове године.
У главне разлоге за доношење новог Закона убрајају се:
– повећан број предмета у раду прекршајних судова и све већа оптерећеност судија, тако да су поједине судије имале и преко две хиљаде предмета у раду;
– велики број застарелих поступака, као последица распрострањене опструкције окривљених и њихових бранилаца, а што је било омогућено одредбама претходног закона;
– низак проценат извршених правноснажних одлука, посебно у већим градовима;
– велики проблеми у достављању судских писмена, посебно позива и одлука суда;
– лоша процесна дисциплина странака;
– процесна неактивност овлашћених подносилаца захтева за покретање прекршајног поступка и њихова незаинтересованост за успешан исход поступка;
– фактичка немогућност спровођења казне рада у јавном интересу;
– веома отежана могућност закључења споразума о признању кривице, и
– непостојање јединствених евиденција прекршајних санкција и неплаћених новчаних казни и других новчаних износа.
У наставку текста доносимо преглед најзначајнијих новина у новом Закону.
Забрана поновног суђења у истој ствари (члан 8):
Поред забране поновног кажњавања, прописана је и забрана поновног суђења, а уведени су и потпуно нови ставови 3. и 4. који се односе на забрану покретања и вођења прекршајног поступка против учиниоца прекршаја који је у кривичном поступку или у поступку по привредном преступу правноснажно оглашен кривим за кривично дело или одговорним за привредни преступ који обухвата и обележја прекршаја.
Дипломатски имунитет (члан 9)
Постојање реципроцитета уведено је као услов да се не би водио прекршајни поступак нити изрицала санкција против лица која уживају дипломатски имунитет.
Нужна одбрана (члан 13)
У случају да је прекршај учињен под нарочито олакшавајућим околностима уведена је могућност ослобођења од казне.
Крајња нужда (члан 14)
У случају да је прекршај учињен под нарочито олакшавајућим околностима уведена је могућност ослобођења од казне.
Сила и претња (члан 15)
Направљена је разлика између неодољиве и одољиве силе, па тако само у случају неодољиве силе нема прекршаја, док је у случају одољиве силе или претње прописана могућност блажег кажњавања учиниоца прекршаја.
Неурачунљивост, скривљена неурачунљивост и битно смањена урачунљивост (члан 19)
Уведен је појам битно смањене урачунљивости учиниоца прекршаја и могућност ублажавања казне у тој ситуацији. Истовремено је прецизирана скривљена неурачунљивост.
Стварна заблуда (члан 21)
Уведен је појам неотклоњиве стварне заблуде као основа за искључење одговорности учиниоца прекршаја.
Правна заблуда (члан 22)
Уведен je појам неотклоњиве правне заблуде као oснова за искључење одговорности учиниоца прекршаја. Истовремено је уведен појам отклоњиве правне заблуде и могућност ублажавања казне у тој ситуацији.
Одговорност правног лица (члан 28)
Уведена је прекршајна одговорност правног следбеника правног лица које је престало да постоји, као и извршење санкције (изречене према правном лицу које је престало да постоји) према правном следбенику.
Одговорност страних лица (члан 31)
Проширена је одговорност и на страно правно лице чијим је превозним средством учињен прекршај на територији Републике Србије (иако нема пословну јединицу или представништво у Републици Србији).
Рад у јавном интересу (члан 38)
Прецизирано је да се рад у јавном интересу не обавља под принудом и повећан је максимум трајања рада у јавном интересу (са 240) на 360 часова.
Новчана казна (члан 39)
Смањен је минимум новчане казне за правно лице (са 100.000) на 50.000 динара.
Осим тога, повишени су износи новчаних казни који се могу прописати у фиксном износу (у ком случају се издаје прекршајни налог):
– за физичко лице и одговорно лице: 1.000 до 10.000 динара;
– за предузетника: 5.000 до 50.000 динара;
– за правно лице: 10.000 до 100.000 динара.
Рок плаћања новчане казне (члан 40)
Прописана је могућност плаћања новчане казне у року не дужем од шест месеци под условом претходно плаћених трошкова поступка.
Замена неплаћене новчане казне (члан 41)
У ст. 3. је уведена могућност замене новчане казне казном рада у јавном интересу по принципу: 8 сати рада у јавном интересу = 1 дан затвора = 1.000 динара, при чему рад у јавном интересу може трајати максимално 360 сати. Осим тога, прописано је да се новчана казна изречена малолетнику не може заменити казном затвора (ст. 6), већ да ће се принудно наплатити на имовини малолетника, родитеља или другог лица задуженог да се стара о малолетнику (ст. 7).
Ублажавање казне (члан 43)
Проширена је могућност ублажавања казне:
– уместо прописане казне затвора може се изрећи новчана казна или рад у јавном интересу, али не испод најмање законске мере те врсте казне;
– уместо прописане казне затвора и новчане казне може се изрећи само једна од њих.
Ослобађање од казне (члан 44)
Уведено је као потпуно нов институт. Суд учиниоца прекршаја оглашава одговорним, али га ослобађа од казне и то у следећим ситуацијама:
– прекорачење нужне одбране под нарочито олакшавајућим околностима;
– прекорачење крајње нужде под нарочито олакшавајућим околностима;
– ако је за прекршај прописана новчана казна а учинилац прекршаја после извршеног прекршаја, а пре него што је сазнао да је окривљен, отклони последице дела или надокнади штету проузроковану прекршајем, и
– ако је прекршај учињен из нехата и када последице дела тако тешко погађају учиниоца да изрицање казне очигледно не би одговарало сврси кажњавања.
Прекршај у продуженом трајању (члан 46)
Уведен као потпуно нов институт који се може применити у ситуацији када учинилац прекршаја с јединственим умишљајем учини више истих временски повезаних прекршаја који чине једну целину због постојања најмање две од следећих околности:
– истоветности оштећеног;
– истоврсности предмета прекршаја;
– коришћења исте ситуације или трајног односа;
– јединства места или простора извршења прекршаја.
У случају прекршаја у продуженом трајању може се изрећи казна тежа од прописане, али не већа од двоструке мере прописане казне нити највише мере казне предвиђене Законом о прекршајима за прекршаје учињене у стицају.
Врсте заштитних мера (члан 52)
Уведене су две нове заштитне мере:
– обавезно психијатријско лечење, и
– одузимање животиња и забрана држања животиња.
Уведен је нов назив мере обавезно лечење зависника од алкохола и психоактивних супстанци.
У ст. 3. прописано је да се забрана вршења одређених делатности и јавно објављивање пресуде не могу изрећи малолетнику.
Забрана вршења одређених делатности (члан 55), забрана правном лицу да врши одређене делатности (члан 56), забрана одговорном лицу да врши одређене послове (члан 57) и забрана приступа оштећеном, објектима или месту извршења прекршаја (члан 61)
Промењен је тренутак рачунања ових мера тако што се рачунају од извршности пресуде (по претходном закону: од правноснажности).
Забрана управљања моторним возилом (члан 58)
Ова мера је прописана као забрана управљања моторним возилом одређене врсте или категорије (за разлику од претходног закона који прописује ову меру као забрану управљања свим моторним возилима).
Обавезно психијатријско лечење (члан 60)
Потпуно нова мера коју учиниоцу прекршаја који је прекршај учинио у стању неурачунљивости суд изриче ако утврди да постоји озбиљна опасност да учинилац понови прекршај, а ради отклањања те опасности потребно је његово психијатријско лечење.
Одузимање животиња и забрана држања животиња (члан 66)
Потпуно нова мера која се изриче учиниоцима прекршаја из области заштите добробити животиња ради спречавања да понове прекршај или на други начин наставе да угрожавају добробит животиња.
Одговорност родитеља, усвојитеља, старатеља или хранитеља детета и малолетника (члан 72)
Уведена је одговорност хранитеља. Осим тога, прописана је могућност да се другим законом пропише одговорност других лица за која је прописана обавеза вршења надзора над малолетником који је учинио прекршај (нa пример: учитељ, наставник, васпитач, спортски тренер…).
Кажњавање старијих малолетника (члан 81)
Повећан је максимум казне малолетничког затвора (са 15) на 30 дана. Осим тога, уведена је обавеза прекршајног суда да орган старатељства надлежан према пребивалишту малолетника обавести о васпитној мери или казни изреченој малолетном учиниоцу прекршаја.
Застарелост покретања и вођења прекршајног поступка (члан 84)
У ст. 3. прописано је да се застаревање прекида сваком процесном радњом надлежног суда која се предузима ради вођења прекршајног поступка (по претходном закону: радњом надлежног органа… ради гоњења учиниоца прекршаја).
У ст. 5. прописана је могућност да се посебним законом може прописати дужи рок застарелости (поред прекршаја обухваћених претходним законом) и за прекршаје из области јавних набавки и спречавања корупције.
ПРЕКРШАЈНИ ПОСТУПАК
Законитост у изрицању прекршајних санкција (члан 87)
Законом је прописано да прекршајну санкцију може изрећи само надлежни суд, уз изузетак да новчану казну може изрећи и:
1) Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки;
2) овлашћени орган, односно овлашћено лице прекршајним налогом.
Оптужно начело (члан 88)
Поред покретања прекршајног поступка на основу захтева овлашћеног органа или оштећеног, прописано је покретање поступка и на основу прекршајног налога.
Доказивање (члан 89)
Потпуно ново, најважније, начело поступка. Уместо начела материјалне истине, прописано је да је терет доказивања на подносиоцу захтева. Осим тога, прописано је да суд изводи доказе на предлог странака и да је странка дужна да прибави доказе чије је извођење предложила, а да само изузетно суд може прибавити доказе по службеној дужности (ако окривљени није у стању да то сâм учини или је то оправдано из разлога целисходности и ефикасности вођења поступка) или извести допунске доказе (ако оцени да су изведени докази противуречни или нејасни и да је то неопходно да би се предмет доказивања свестрано расправио).
Двостепеност прекршајног поступка (члан 95)
Новим Законом је прописана:
– могућност изјављивања жалбе другостепеном прекршајном суду (по претходном закону могла је и жалба прекршајном суду);
– могућност улагања приговора у извршном поступку (по претходном закону могла је жалба);
– правноснажност одлуке на коју је изјављена жалба даном доношења пресуде другостепеног прекршајног суда.
Сходна примена Законика о кривичном поступку (члан 99)
Уведена је Законом као потпуно ново начело.
Надлежност (члан 100)
Прописано је да прекршајни поступак у првом степену воде прекршајни судови, а изузетно, за прекршаје из области јавних набавки, Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки (по претходном закону и органи управе су водили прекршајни поступак: саобраћајна полиција, царина, порески прекршајни органи…).
Спајање поступка (члан 106)
Прописано је пет случајева (од чега четири потпуно нова) када је могуће спајање поступка. По претходном закону био је прописан само један случај – према саучесницима.
Раздвајање поступка (члан 107)
Прописана је могућност раздвајања поступка за поједине прекршаје или против појединих окривљених.
Бранилац окривљеног (члан 119)
Прописано је да права и дужности браниоца (поред ситуације када окривљени опозове пуномоћје, која је прописана и у претходном закону) престају и када бранилац откаже пуномоћје.
Лица која не могу бити представници правног лица (члан 123)
Допуштена је могућност да представник правног лица буде одговорно лице против кога се води прекршајни поступак за исти прекршај ако је то лице једино овлашћено за заступање окривљеног правног лица.
Кажњавање за неодређивање представника (члан 124)
Кажњавање је прописано као могућност, док је према претходном закону било прописано као обавеза.
Други орган овлашћен за подношење захтева (члан 128)
Прописана је обавеза овог органа да:
– писаним путем обавести оштећеног да ли је поднео захтев, и
– о подношењу захтева за прекршај за који је прописана казна затвора обавести надлежног јавног тужиоца који ће одлучити о преузимању гоњења.
Прописана је обавеза јавног тужиоца да о одлуци о преузимању гоњења обавести орган надлежан за подношење захтева.
Покретање прекршајног поступка (члан 167)
Прописано је да се прекршајни поступак покреће решењем суда на основу:
– захтева за покретање прекршајног поступка;
– издатог прекршајног налога поводом кога је поднет захтев за судско одлучивање.
Према претходном закону могло је и закључком органа управе.
Оштећени као подносилац захтева за покретање прекршајног поступка (члан 180)
Прописана је дужност овлашћеног органа да у року од осам дана од дана поднете прекршајне пријаве писмено обавести оштећеног како је поступио с прекршајном пријавом.
Садржина захтева (члан 181)
Проширена је обавезна садржина захтева и то следећим подацима:
– место и адреса запослења физичког лица, предузетника и одговорног лица;
– порески идентификациони број и матични број правног лица;
– назив и седиште радње предузетника;
– да ли је покренут кривични поступак или поступак за привредни преступ за дело које обухвата обележја прекршаја који је предмет захтева;
– број телефона, имејл адреса, број телефона на радном месту, бројеви пословних рачуна правног лица и предузетника.
Прописана је дужност подносиоца захтева да одмах по сазнању, а до правноснажног окончања поступка, обавести прекршајни суд да се против окривљеног поводом истог догађаја води кривични поступак или поступак за привредни преступ.
Испитивање услова за покретање поступка (члан 183)
У ситуацији када захтев садржи податке о томе да је поводом истог догађаја покренут кривични поступак или поступак за привредни преступ, прописано је да ће прекршајни суд списе предмета доставити надлежном суду на даље поступање и о томе обавестити подносиоца захтева. Осим тога, исто поступање суда прописано је и када у току поступка сазна за наведену чињеницу вођења поступка.
Привођење осумњиченог за извршење прекршаја пре покретања поступка (члан 190)
Наслов овог члана је измењен, а по претходном закону је гласио: привођење учиниоца прекршаја.
Прописано је да се мера задржавања малолетнику може изрећи само наредбом суда.
Задржавање окривљеног (члан 191)
Прописана је обавеза судије да о задржавању малолетника обавести чланове породице или друга лица задужена за старање о малолетнику.
Задржавање лица под дејством алкохола или других психоактивних супстанци (члан 193)
Назив члана је измењен, а као основ за обавезно задржавање возача моторног возила прописано је више од 1,20 mg/ml алкохола (по претходном закону: 1,2 g/kg и више).
Задржавање личне исправе (члан 199)
Прописано је да суд, на предлог подносиоца захтева или по службеној дужности, може задржати путну исправу или други идентификациони документ окривљеног (по претходном закону: само путну исправу).
Начин саслушања (члан 200)
Прописано је да ће се окривљени кад се први пут саслушава (поред података прописаних у претходном закону) питати и за ЈМБГ, адресу електронске поште и број динарског и девизног рачуна.
Осим тога, прописана је могућност кажњавања окривљеног новчаном казном до 50.000 динара за давање нетачних и непотпуних података, као и могућност опозива одлуке о кажњавању.
Позивање сведока (члан 209)
Прописано је да се сведок позива преко странке која је предложила његово сведочење, а тек ако то није могуће суд ће га непосредно позвати.
Недолазак и одбијање сведочења (члан 216)
Прописана је веома значајна одредба да ако се службено лице овлашћеног органа који је поднео захтев за покретање прекршајног поступка не одазове позиву суда да буде саслушано у својству сведока, а свој изостанак не оправда, суд може одустати од његовог саслушања.
Споразум о признању прекршаја (глава 26)
Измењен је назив ове главе који је по претходном закону гласио: споразум о признању кривице.
Закључивање споразума (члан 233)
Прописана је значајна измена која се састоји у томе да се споразум о признању подноси судији до доношења првостепене одлуке (по претходном закону: најкасније до завршетка првог рочишта за одржавање претреса).
Садржина споразума (члан 234)
Прецизно је прописана садржина споразума о признању.
Одлучивање о споразуму (члан 235)
Прописано је да се рочиште о одлучивању о споразуму одржава без присуства јавности (по претходном закону: јавно).
Одређивање претреса (члан 239)
Прописано је да се претрес одређује када суд оцени да је то потребно ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања.
Недолазак окривљеног (члан 240)
Прописано је да ће се претрес одржати ако не дође уредно позвани бранилац окривљеног који недолазак није оправдао, а окривљени се с тим сагласио.
Ток претреса (члан 242)
Прописано је да сведоци не могу присуствовати саслушању окривљеног, представника правног лица и одговорног лица.
Истовремено, прописано је да о извођењу доказа саслушањем сведока, вештака и других доказа суд одлучује решењем које може опозвати, као и да записник о претресу (поред судије и записничара како је то прописано и у претходном закону) потписују и присутне странке и бранилац.
Право странака на претресу (члан 243)
Прописано је право овлашћеног представника подносиоца захтева да на претресу измени садржину захтева у погледу чињеничног описа прекршаја (по претходном закону: могао је изменити садржину захтева у целини, а не само у погледу чињеничног описа прекршаја).
Старање о одржавању реда (члан 244)
Прописана је могућност кажњавања за ометање реда новчаном казном (поред осталих лица) и окривљеног.
Прекид поступка (члан 245)
Чињеница да је за исто дело против окривљеног покренут кривични поступак није више основ за прекид поступка, као што је то био случај у претходном закону.
Објективни и субјективни идентитет (члан 247)
Прописана је дужност суда да у целости одлучи о поднетом захтеву. Поред тога, прописана је могућност да, у ситуацији ако после покретања прекршајног поступка правно лице против кога се води поступак престане да постоји, подносилац захтева усмери захтев против правног следбеника тог правног лица.
Подношење захтева за понављање поступка (члан 281)
Уместо (раније прописаног) објективног рока од годину дана од правноснажности одлуке, прописано је да се захтев за понављање поступка подноси у року од 60 дана од дана када је странка сазнала за постојање чињеница и околности које су основ за понављање поступка (субјективни рок) и у року од две године од дана кад је одлука поводом које се тражи понављање поступка постала правноснажна.
Позивање малолетника (члан 293)
Прописано је да се малолетнику не могу достављати писмена истицањем на огласну таблу суда.
Стицање својства извршности (члан 307)
Прописано је да прекршајни налог стиче својство извршности протеком рока од 8 дана од дана издавања. Осим тога, прописано је да се (ако у закону није другачије одређено) одлука извршава када протекне 15 дана од њене правноснажности, а ако је против одлуке била изјављена жалба, када протекне 15 дана од дана достављања другостепене одлуке.
Истовремено, прописано је да ће се, у случају престанка постојања правног лица након правноснажно окончаног поступка у коме је утврђена његова одговорност и изречена санкција за прекршај, новчана казна и одузимање имовинске користи извршити према правном лицу које је правни следбеник кажњеног правног лица.
Извршење пре правноснажности (члан 308)
Поред претходним законом прописаних случајева, прописано је да се осуђујућа пресуда може извршити и пре њене правноснажности и у следећим случајевима:
– ако окривљени има пребивалиште у иностранству, и
– ако је окривљени кажњен за тежи прекршај из области безбедности јавног саобраћаја или финансијског промета.
Извршење новчаних казни, такси и трошкова поступка (члан 309)
Прописано је да се новчане казне, казне изречене због непоштовања суда, досуђене судске таксе и трошкови поступка, одлуке о имовинскоправном захтеву и о одузимању имовинске користи извршавају у складу са овим законом (Законом о прекршајима).
Глава 36. (чланови 324–336)
Уређује вођење јединствених регистара:
– регистра санкција, и
– регистра неплаћених новчаних казни и других новчаних износа.
Уместо закључка
Наведене новине у Закону требало би да доведу до отклањања или макар значајнијег ублажавања недостатака претходног закона, а што је и био разлог за његово доношење.
Увођење прекршајног налога и олакшавање закључивања споразума о признању прекршаја требало би да доведу до тога да се велики број прекршаја практично измести из поступка пред прекршајним судовима, што би у свом исходишту требало да значајно смањи број предмета у раду прекршајних судова и тиме омогући судијама да се посвете решавању сложенијих предмета који се на поменуте начине не могу окончати.
Прописивање начела доказивања и обавеза које оно намеће странкама (у погледу предлагања и прибављања доказа), као и могућности да судија одустане од саслушања службеног лица органа који је подносилац захтева у својству сведока, неминовно ће довести до много веће заинтересованости странака, а посебно подносилаца захтева за ток и окончање поступка.
Новим одредбама о достављању у великој мери је омогућено да суд лакше дође до окривљених и да се на тај начин спречи опструкција и одуговлачење поступка.
Увођење могућности изрицања процесне казне окривљеном за давање нетачних и непотпуних података о себи пружиће прилику суду да сазна више података о окривљеном, а који касније могу бити од користи у току поступка, било да је реч о достављању писмена или поступку извршења.
Увођење могућности кажњавања окривљеног за ометање реда приликом извођења радњи у поступку утицаће на окривљене да пазе на своје понашање и избегавају да ометају ред што је била релативно честа појава у пракси прекршајних судова.
Давање већих ингеренција прекршајним судовима у поступку извршења њихових одлука треба да има за резултат много већи проценат извршења правноснажних и извршних одлука.
Успостављање јединствених регистара о санкцијама и неплаћеним новчаним казнама и другим новчаним износима омогућиће, по први пут, вођење јединствене евиденције у вези с прекршајима и учиниоцима прекршаја за целу територију Републике Србије, с једне стране, и ефикасније извршење правноснажних и извршних судских пресуда, с друге стране.
[signoff]Прекршајни налог као нова законска погодност
Сврха увођења прекршајног налога, као потпуно новог института, огледа се у поједностављењу процесуирања блажих прекршаја. Очекује се да ће се увођење овог института у значајној мери одразити на повећање добровољног плаћања казни.
Прекршајни налог издаје овлашћени орган или овлашћено службено лице учиниоцу прекршаја за који је (законом или другим прописом о прекршају) од свих прекршајних санкција прописана само новчана казна и то у фиксном износу.
Прекршајни налог се не може издати малолетнику.
Правилником министра правде и државне управе прописана су два обрасца прекршајног налога: један који се издаје учиниоцу прекршаја учињеног моторним возилом у саобраћају и други који се издаје учиниоцима свих других прекршаја.
Лице коме је издат прекршајни налог може се понашати на један од следећих начина:
1) у року од осам дана од дана пријема налога може да плати половину казне из налога и тако се ослободи плаћања друге половине казне и вођења прекршајног поступка;
2) у року од осам дана од дана пријема налога може да поднесе потписан прекршајни налог надлежном прекршајном суду (по месту издавања налога) и у том случају налог стиче својство захтева за судско одлучивање, по којем ће суд донети решење о покретању поступка, а последице тога су да се новчана казна изречена налогом ставља ван снаге и пред судом се води прекршајни поступак у којем лице коме је издат прекршајни налог има својство окривљеног;
3) осам дана по пријему прекршајног налога може да се понаша пасивно (нити плати половину казне нити поднесе захтев за судско одлучивање), у ком случају ће овлашћени орган који је издавалац прекршајног налога доставити прекршајни налог с констатацијом коначности и извршности надлежном прекршајном суду на извршење; у овом случају лице коме је издат налог биће дужно да плати пун износ казне и евентуалне трошкове принудне наплате.
Увођењем прекршајног налога у наш правни систем први пут је законом прописана могућност да се учинилац прекршаја плаћањем дела (у овом случају: половине) изречене (и прописане) новчане казне ослободи остатка казне и вођења поступка. Из тог разлога се очекује да ће учиниоци прекршаја којима је издат прекршајни налог искористити погодности које им пружа налог, тако што ће у законом прописаном року од осам дана плаћати половину казне из налога и тако штедети сопствени буџет, а истовремено брже пунити републички.[/signoff]
[blockquote]Нове законске одредбе о достављању
Достављање писмена (члан 156)
Прецизирано је да се достављање у стану врши од 7 до 22 сата и прописано је достављање у суду.
Достављање на адресу стана (члан 158)
Прописано је да се писмено за које је у закону одређено да се лично доставља предаје непосредно лицу коме је упућено на:
– адресу на којој је пријављено, или
– адресу коју је саопштило надлежном органу приликом откривања прекршаја.
Прописана је дужност пунолетних чланова домаћинства лица коме се писмено мора лично доставити да приме писмено. Детаљно је прописана процедура поступања достављача у случају одбијања пријема писмена (ст. 3). Поред тога, прописана је могућност предаје писмена пунолетним лицима (која нису чланови домаћинства лица коме се писмено мора лично доставити) која се затекну у стану ако пристану да приме писмено.
Достављање на радном месту (члан 159)
Прописана је дужност лица овлашћеног за пријем поште или било ког другог лица које је запослено код истог послодавца на истом месту да приме писмено упућено на радно место лица коме се писмено мора лично доставити, а које се ту не затекне.
Истовремено, детаљно је прописана процедура поступања достављача у случају одбијања пријема писмена на радном месту (ст. 2).
Достављање одсутном лицу (члан 160)
Прописано је остављање обавештења о преузимању писмена у суду у року од 15 дана од дана покушаног достављања и истицање писмена на огласној табли и интернет страници суда. Осим тога, прописана је садржина обавештења о преузимању писмена, као и поступање достављача у случају да се утврди да писмено не може на време предати.
Достављање браниоцу, заступнику и пуномоћнику (члан 161)
Прописано је да се, у случају да окривљени има браниоца, све одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу достављају само браниоцу (по претходном закону било је неопходно достављање и браниоцу и окривљеном).
Промена адресе и истицање писмена на огласној табли (члан 165)
Прописана је дужност окривљеног или његовог законског заступника и оштећеног да одмах обавесте суд о промени свог пребивалишта или адресе стана ако пребивалиште или адресу стана промене по сазнању за поступак (по претходном закону прописано: у току поступка). Поред тога, прописано је да ће се у случају да бранилац окривљеног (или пуномоћник оштећеног као подносилац захтева) у току поступка промени своју адресу, а о томе не обавести суд, достављање извршити као да окривљени нема браниоца (оштећени нема пуномоћника).[/blockquote]
[label]Судски поступци[/label]