Крајњи рок за завршетак поступка приватизације, према новом предлогу Закона о приватизацији, предвиђен је до 31. децембра 2014. године, а мотиви његовог доношења огледају се, пре свега, у флексибилнијем концепту продаје државног и друштвеног капитала и спречавању корупције и прања новца
Крајем октобра месеца прошле године, Министарство привреде РС (у даљем тексту: Министарство) доставило је јавности на увид, поред три кључна предлога закона о раду, стечају и грађевини, још и нови предлог Закона о приватизацији. Будући да су предложене измене биле таквог обима и значаја у односу на постојећи Закон о приватизацији („Сл. гласник РС”, бр. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 – др. закон, 30/2010 – др. закон, 93/2012 и 119/2012), Министарство је одлучило да је неопходно израдити нови текст Закона (у даљем тексту: Предлог).
У тексту који следи представићемо и анализирати најзначајније промене на које се сâм Предлог односи.
Предмет приватизације
Према тексту Предлога, предмет приватизације јесте друштвени, односно државни капитал у предузећима и другим правним лицима. У поступку приватизације може се продати и имовина или део имовине субјекта приватизације, односно поједини делови субјекта приватизације, ако је тако предвиђено програмом реструктурирања или Одлуком о начину продаје субјекта приватизације. Предлог Закона, дакле, предвиђа правило да се продаје капитал, а изузетно имовина субјекта приватизације. Предмет приватизације је и државни капитал који је исказан у акцијама или уделима, ако услови и поступак продаје тог капитала нису другачије уређени посебним прописом.
Процена вредности капитала и имовине спроводиће се коришћењем две методе:
1) методе фер тржишне вредности у складу с међународним рачуноводственим стандардима, и
2) приносне методе (ДНТ методе).
Одредбе предлога Закона примењиваће се на субјекте приватизације који имају седиште на територији Републике Србије, а предмет приватизације не могу бити природна богатства и добра у општој употреби, као добра од општег интереса.
Одлука о начину продаје капитала
Начин продаје субјекта приватизације одредиће се након што се прикупе информације о потенцијалним купцима, с једне стране, и о имовини или обавезама субјекта приватизације, с друге стране. Управо из тог разлога, Министарство је свим субјектима приватизације наложило израду „личне карте”, чији је смисао у утврђивању стварне имовине субјеката приватизације у односу на обавезе, те уколико није могуће извршити продају капитала и имовине, прво ће се спровести реструктурирање по правилима унапред припремљеног плана реорганизације (УПР) у складу с правилима из Закона о стечају.
Начин и елементи приватизације одређују се у Одлуци о начину и елементима приватизације. Ову одлуку доноси Министарство, на предлог Агенције за приватизацију (у даљем тексту: Агенција), што представља новину у односу на постојећи Закон о приватизацији где је Агенција сама доносила Одлуку о методу. Рок у којем се морају донети одлуке износи 60 дана од дана ступања на снагу новог закона.
У Одлуци о начину продаје наводе се сви битни елементи и то:
1) део имовине који се продаје;
2) део капитала који се продаје;
3) висина, рокови и услови докапитализације;
4) висина, рокови и услови заједничког улагања;
5) висина, рокови и услови опција за куповину преосталог дела капитала;
6) висина, рокови, услови зајма;
7) услови поделе добити у случају поверавања на управљање.
Јавни оглас за продају расписује се најкасније у року од 30 дана од дана доношења одлуке о продаји. У огласу се наводе сви обавезни елементи продаје, с тим што се учесници у огласу такмиче једино у погледу висине понуђене цене капитала. Одлука о начину приватизације може бити измењена, а посебно након неуспеле продаје.
Метод продаје
Метод продаје тј. продаја капитала, односно имовине (синтагма у Предлогу погрешно је написана, јер се ова два појма не могу изједначити) субјекта приватизације спроводи се путем јавног надметања уз претходно јавно прикупљање понуда сходном применом правила из Закона о стечају за продају стечајног дужника. Највиша цена из писаних понуда представља почетну цену за јавно надметање. Минимална прихватљива цена износи 70% процењене вредности капитала.
Дакле, постоје два критеријума за одређивање минималне цене, први је највиша понуђена цена из писане понуде, а други је да у сваком случају купопродајна цена не може бити нижа од 70% процењене вредности капитала. На тај начин купци унапред знају шта је то најнижа прихватљива цена продаје.
Намера предложене одредбе огледа се у спречавању поступања према Уредби о поступку и начину реструктурирања субјекта приватизације (члан 22б ст. 4, „Сл. гласник РС”, бр. 52/2005, 96/2008, 98/2009, 44/2013 и 59/2013), која предвиђа да ако је прво јавно надметање по почетној цени од 100% процењене тржишне вредности имовине проглашено неуспешним, одмах започиње друго јавно надметање с почетном ценом од 51% процењене тржишне вредности имовине, а ако је и друго јавно надметање неуспешно, одмах започиње треће јавно надметање по цени од 30% процењене тржишне вредности имовине.
[signoff]
У портфолију Агенције за приватизацију тренутно се налази 574 предузећа, од којих је за 153 донет метод о реструктурирању. Потенцијални купци – инвеститори своју заинтересованост за куповину предузећа моћи ће да изражавају писменим путем и то субјекту приватизације и Агенцији за приватизацију. Уз писмо о намерама, потенцијални купци – инвеститори биће дужни да доставе и податке о бонитету (о тржишном учешћу, организационој структури, о главној делатности, о управи и сл.) и финансијске извештаје за последње 3 године.
[/signoff]
Примера ради, ако би се појавио само један учесник, он би унапред знао да имовину може купити по багателној цени, односно на трећем надметању по цени 70% нижој од процењене тржишне вредности (актуелна ситуација с Вршачким виноградима, Вршац).
Предлог предвиђа да се имовина продаје само уколико не представља основно средство субјекта приватизације неопходно за обављање основне делатности и ако се посебном продајом имовине може постићи већа цена од цене капитала. Имовина може бити продата пре и после продаје капитала, зависно од процене времена за постизање најбоље цене уновчења имовине. Продају капитала и имовине спроводи комисија за продају, коју именује Министарство.
Предмет продаје могу бити и:
1) залихе;
2) инвестиционе некретнине и објекти у изградњи;
3) земљиште;
4) опрема ван функције;
5) удели и акције у другим привредним друштвима;
6) сва потраживања укључујући и она о којима се води судски или управни поступак и
7) сва преносива права.
Имовина која није била предмет процене не може бити предмет продаје. Продају капитала, односно имовине субјекта приватизације организује и спроводи Агенција. Јавни позив за продају капитала објављује се у макар једном високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије и на интернет страници Агенције најкасније 30 дана пре продаје. Јавно надметање се обавља у року од 15 дана од дана отварања писаних понуда. Поред продаје капитала и имовине, Предлог предвиђа и друге методе продаје: докапитализацију, заједничко улагање, поверавање управљања субјектом приватизације и опције куповине капитала.
Докапитализација се примењује у случају ако субјекту приватизације недостаје обртни капитал, а купац жели да одмах преузме пословање. Докапитализацијом се повећава основни капитал субјекта приватизације, врши се у новцу и могућа је са истовременом обавезом куповине капитала субјекта приватизације или без ње. Изузетно, на предлог купца, докапитализација се може извршити и у стварима и правима, с тим да фер тржишну вредност улога процењује овлашћени ревизор у складу с међународним рачуноводственим стандардима. У том случају, вредност неновчаног улога утврђује се на 70% процењеног износа и у том износу се признаје као улагање. На овај начин се стимулише докапитализација у новцу, којим ће се потом куповати опрема, нове технологије и сл. Новчани део улога не може бити мањи од 50% укупног износа који се докапитализује. Улагање ствари и права мора бити у функцији основне делатности субјекта приватизације. Агенција даје претходну сагласност на улагање ствари и права.
Имајући у виду негативна искуства у досадашњем поступку приватизације, у смислу уноса новчаних средстава на рачун субјекта, а одмах затим и „испумпавања” тих истих средстава разним фиктивним правним пословима, при чему су судови заузимали став да је самим преносом средстава на рачун друштва обавеза инвестирања испуњена, Предлогом би требало унапред дефинисати намену уложених новчаних средстава.
Заједничко улагање је уговорни облик привременог повећања капитала субјекта приватизације, а његов модификовани модел имали смо прилику да видимо на примеру Фијат аутомобила, Србија, који до сада даје добре економске резултате. Заједничким улагањем на рок који не може бити краћи од 5 година, уговорна страна привремено уноси оснивачки капитал који мора бити у вредности већој него што је капитал у субјекту приватизације, уз пословање по принципима поделе добити и ризика сразмерно улозима. На овај облик приватизације сходно се примењују правила о докапитализацији са опцијом откупа капитала. Улагач има право на добит и на учешће у управљању сразмерно улогу у заједничком послу, а по истеку уговора, уколико не искористи опцију конверзије привременог у трајни капитал, и право на повраћај улога. Репатријација улога врши се на начин који је регулисан уговором. Наведени начин приватизације, међутим, није јасно дефинисан у Предлогу будући да уобичајено значење појма „заједничко улагање” подразумева постојање две уговорне стране, при чему обе заједнички улажу у нешто (по правилу у ново привредно друштво). У том смислу, претпоставка је да би у овом случају држава Србија била друга уговорна страна, али то самим Предлогом није дефинисано.
Поверавањем управљања субјектом приватизације на рок не краћи од 5 година даје се право понуђачу да управља субјектом приватизације. Овај уговорни облик прилагођен је оним субјектима приватизације код којих постоји пре свега потреба за менаџерима који имају значајне организационе и пословне способности и с којима долазе значајни инвеститори. У овом случају, замисао је да се пре приватизације створи такав пословни амбијент – ентитет у који вреди инвестирати капитал. Поступак поверавања управљања покреће се на основу расписаног јавног огласа с роком пријаве не краћим од 30 дана. Уз свој предлог, предлагач подноси и предлог програма пословања субјекта приватизације за 5 година са опцијом куповине капитала. На оцену бонитета понуђача, програма пословања и опцију куповине капитала сходно се примењују правила о докапитализацији. Награда за успешно управљање субјектом приватизације може се уговорити од 5% до 20% нето остварене и наплаћене добити, независно од добити која се остварује по другом основу. Награда се одређује у зависности од оствареног приноса на капитал и обрачунава се и коначно исплаћује на крају уговореног рока, с тим да се аконтација награде може обрачунати и исплатити по истеку пословне године у износу од највише 50% обрачунатог приноса. Одлуку о обрачуну и исплати награде доноси Агенција уз претходну сагласност Министарства. Ипак, у Предлогу није дефинисан најдужи рок поверавања на управљање субјектом приватизације, па је претпоставка да је у питању рок од 5 година са обавезном опцијом откупа капитала или раскидом уговора.
Значајну новину представља и опција куповине капитала (option contract). Опција куповине капитала јесте право купца да купи додатан део капитала субјекта приватизације у року од максимално 5 година након дана закључења уговора о приватизацији. Опција куповине капитала може се односити на део или цео преостали државни или друштвени капитал субјекта приватизације. Цена капитала из опције не може бити мања од процењене вредности капитала у време закључивања уговора о опцији или вредност капитала утврђена јавним надметањем или књиговодствена вредност капитала у време коришћења права на опцију, зависно од тога која је вредност већа. У оквиру максималног рока важења од 5 година, цена капитала из опције одређује се посебно за сваку годину, тако да цена годишње расте за 5% у односу на претходну годину. Осим тога, Предлогом је предвиђено право Републике Србије да од купца капитала откупи уделе по понуђеној цени, а купац капитала дужан је да се на ту понуду изјасни у року од 15 дана од дана давања понуде. Уколико купац капитала не прихвати дату понуду дужан је да по истој цени откупи капитал субјекта приватизације. Рок за потписивање уговора о купопродаји капитала износи 40 дана од дана давања понуде, а рок за плаћање је 15 дана од дана потписивања уговора. Ово ће нарочито бити случај ако након истека прве две године од закључења уговора купац не искористи опцију за откуп преосталог капитала, а појави се други купац који жели да понуди боље услове. Република Србија тада има право да понуди да откупи капитал који је био предмет продаје по цени коју одреди, а купац капитала мора или да прихвати ту понуду или да откупи по истој цени преостали друштвени или државни капитал. Република Србија нема право да користи ову опцију у прве две године након закључења уговора о продаји капитала, а сама опција се гаси и престаје да важи 6 година након закључења уговора о продаји капитала.
Управљање субјектом приватизације након закључења уговора о продаји
Уколико је купац капитала купио више од 50% капитала, тада управља субјектом приватизације као већински власник. Уколико купац капитала није купио више од 50% капитала, већину чланова у органима управљања именује Агенција уз претходну сагласност Министарства. Овакав субјект приватизације дужан је да на захтев Агенције достави све финансијске и књиговодствене податке, да од Агенције прибавља сагласности на послове с повезаним лицима и код којих постоји сукоб интереса и информације о сваком потписаном уговору који затражи Агенција. Агенција је дужна да све пословне информације чува као пословну тајну субјекта приватизације.
Уколико је купац капитала купио више од 50% капитала уз опцију откупа укупног или дела преосталог дела капитала, Агенција има право на по два члана у свим органима управљања и право вета на одлуке о располагању имовином чија је вредност већа од 5% вредности капитала, на одлуке о давању и узимању зајма, куповини хартија од вредности, на одлуке о статусним променама и одлуке о пословању с повезаним лицима у оквиру процене конфликта интереса у складу са Законом о привредним друштвима. Купац капитала је дужан да по сазнању о постојању накнадно пронађене имовине без одлагања обавести Агенцију.
[signoff]
Одговорно лице у субјекту приватизације које је доставило неистините или непотпуне податке садржане у програму приватизације или уколико по захтеву Агенције не достави или достави неистините или непотпуне податке о имовини и обавезама субјекта приватизације („личне карте”) казниће се затвором од три месеца до пет година и новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара.
[/signoff]
Купци у поступку приватизације
Купац капитала или имовине може бити домаће или страно правно или физичко лице, док према Предлогу, купац капитала или имовине не може бити:
1) домаће правно лице које послује већинским друштвеним капиталом;
2) физичко лице, правно лице и оснивач правног лица, који према субјекту приватизације имају доспеле обавезе неизмирене до дана подношења понуде на тендер, односно пријаве за учешће на аукцији;
3) физичко лице, правно лице и оснивач правног лица с којим је раскинут уговор о продаји капитала, односно имовине због неизвршења уговорених обавеза;
4) физичко лице које је осуђивано или против кога се води поступак за одређена кривична дела (таксативно наведена за која).
Новину представља околност да купац капитала не може бити страно правно и физичко лице које долази с територија с пореским суверенитетом које имају неадекватан порески систем и систем транспарентности (offshore), а чију листу одређује и објављује Министарство. Агенција спроводи поступак упознавања крајњег власника купца, који прописује Министарство. Ова процедура треба да спречи да се у поступку приватизације појаве купци који су средства за исплату купопродајне цене стекли путем корупције или прањем новца. На овај начин онемогућено је да купци капитала буду лица са offshore дестинација. Једини проблем у пракси јесте чињеница да Агенција нема техничких капацитета за спровођење овог поступка, тако да остаје нејасно како ће се то у пракси изводити без координације са осталим државним органима (МУП, БИА и сл.).
Купац капитала или имовине матичног, односно зависног предузећа у којем се спроводи приватизација не може да буде његово зависно, односно матично предузеће и страна правна лица којим управљају домаћа правна и физичка лица. Овај последњи ограничавајући услов за купце капитала може бити значајно проблематичан јер онемогућава, на пример, нашим људима из дијаспоре (тј. њиховим приватним фирмама), а који су задржали српско држављанство, да се појављују у својству купца.
Заступник капитала
Заступник капитала или ПЗК (привремени заступник капитала) предвиђен је и садашњим Законом о приватизацији. У досадашњем раду, Агенција га је именовала након што с купцем буде раскинут уговор о продаји, па све до наредне продаје или до покретања поступка стечаја. Предлогом се предвиђају два случаја када се именује заступник капитала.
У првом случају, даном ступања на снагу закона, престају заступничка и управљачка права директора, заступника и пуномоћника, као и органа управљања и надзорних органа субјекта приватизације и та права прелазе на заступника капитала. Предлог даље предвиђа да до именовања заступника капитала, директор обавља функцију вршиоца дужности заступника капитала. Агенција има обавезу да у року од 30 дана од дана ступања на снагу Закона, именује заступника капитала и поднесе пријаву регистру привредних субјеката. Директор може Агенцији поднети писмо о заинтересованости за именовање на место заступника капитала. Заступник капитала врши функције управљања и заступања субјекта приватизације до завршетка процеса приватизације. Органи управљања субјекта приватизације, којима на основу овог закона престају овлашћења, дужни су да заступнику капитала омогуће управљање субјектом приватизације, као и да спроведу све радње неопходне за упис промена у Регистар привредних субјеката и други одговарајући регистар.
Имајући у виду одредбе Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011 и 99/2011), овакав законски предлог је прилично дискутабилан. На пример, када је реч о члану 326. који предвиђа да акционарско друштво може бити једнодомно или дводомно. У случају једнодомног друштва органи друштва су: Скупштина и један или више директора, односно одбор директора. У случају дводомног управљања, органи друштва су: Скупштина, надзорни одбор и један или више извршних директора, односно извршни одбор, што Предлогом није предвиђен случај.
Предлог даље предвиђа да за заступника капитала може бити именовано лице које има лиценцу. Министарство доноси правилник којим се ближе уређују критеријуми и мерила за стицање лиценце заступника капитала. Именовани заступници капитала су дужни да у року од шест месеци након доношења правилника добију лиценцу заступника капитала. У примени ових одредаба Предлога поставља се питање могућности поштовања прописаних рокова. Примера ради, у складу са чланом 7. Предлога, Агенција именује заступника капитала у року од 30 дана од дана ступања на снагу Закона, а у том истом року Министарство треба да донесе правилник којим се уређују критеријуми за стицање лиценце заступника капитала, док заступници капитала имају обавезу да у року од 6 месеци од дана доношења правилника добију лиценцу. Имајући све наведено у виду и знајући да је предвиђени рок за окончање приватизације 31. децембар 2014. године, поставља се питање целисходности овако предвиђених и фиксираних рокова.
Други предвиђени случај именовања заступника капитала јесте након раскида уговора о продаји капитала, односно имовине. Заступник капитала управља субјектом приватизације сразмерно учешћу капитала који је био предмет продаје у укупном капиталу субјекта приватизације у време раскида уговора о продаји.
Предлог даље предвиђа да заступник капитала обавља поверене послове самостално и с пажњом доброг привредника. Заступник капитала подноси Агенцији тромесечне писмене извештаје о стању имовине и пословању субјекта приватизације и финансијске извештаје, а сви извештаји се јавно објављују. Заступник капитала одговара непосредно својом личном имовином за штету нанету субјекту приватизације, ако је до штете дошло намерно или крајњом непажњом. Потраживање накнаде проузроковане штете застарева у року од три године од када је штета настала. Заступник капитала има право на награду за рад и накнаду стварних трошкова. Трошкове за награду и накнаду заступника сноси субјект приватизације у висини коју одређује Министарство. Агенција разрешава заступника капитала уколико није задовољна његовим радом и то без права на награду ако утврди да заступник капитала не испуњава обавезе прописане законом и другим прописима који уређују пословање привредних друштава. Заступник може бити разрешен и на лични захтев.
Акционарски фонд
Акционарски фонд продаје акције које су му пренете и, као и до сада, своју пословну функцију обавља у оквиру Агенције. Акције се продају путем јавног огласа или преко берзанских посредника, на финансијској берзи. Изузетно, акције се могу продавати и путем јавне понуде, у складу са законом.
Акционарски фонд може истовремено да прода све пренете акције једног предузећа којим располаже, као и акције које продаје за друге акционаре. Ако Акционарски фонд истовремено продаје све пренете акције једног предузећа, тада може да упути позив осталим акционарима, ако су заинтересовани да своје акције продају у оквиру заједничке понуде. Акционарски фонд дужан је да поступа у интересу постизања најповољније цене за акционаре.
Раскид уговора о продаји капитала, односно имовине
Уговор о продаји капитала, односно имовине раскинуће се због неиспуњења ако, ни у накнадно остављеном року за испуњење, купац не испуни обавезу из уговора која је у уговору означена као битан елемент уговора.
Одлуку о раскиду уговора доноси Агенција у облику управног акта, против којег купац има право жалбе Министарству у року од 15 дана. Жалба на првостепено решење не одлаже извршење. У случају раскида уговора због неиспуњења уговорених обавеза купца капитала, купац капитала, као несавесна страна, нема право на повраћај плаћеног износа на име уговорене цене и докапитализације, ради заштите општег интереса. Купац нема право ни на повраћај зајмова које је дао субјекту приватизације. Сва средства обезбеђења која је субјект приватизације дао за обезбеђење обавеза купца, престају да важе даном коначне одлуке о раскиду уговора о продаји капитала, односно имовине. Даном раскида уговора о продаји капитала, односно имовине, престају сва власничка и управљачка права купца, а Агенција именује заступника капитала.
Уместо закључка
У Србији је приватизација до данашњих дана рађена по основу 4 закона: Закону о друштвеном капиталу („Сл. лист СФРЈ”, бр. 84/89 и 46/90), Закону о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине („Сл. гласник РС”, бр. 48/91, 75/91, 48/94 и 51/94), Закону о својинској трансформацији („Сл. гласник РС”, бр. 32/97 и 10/2001) и Закону о приватизацији („Сл. гласник РС”, бр. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 – др. закон, 30/2010 – др. закон, 93/2012 и 119/2012).
Рок за окончање приватизације капитала предвиђен предлогом новог закона јесте 31. децембар 2014. године. Уколико се до тада државна предузећа не приватизују, Агенција је дужна да подносе предлог за покретање стечајног, односно ликвидационог поступка. Изузетак од овог правила јесте случај предузећа од посебног интереса за Републику Србију, када Влада на предлог Министарства може да до 31. децембра 2014. године донесе одлуку да обустави поступак приватизације за те субјекте.
Да ли ће се, после 25 година, приватизациони поступак у Републици Србији коначно и завршити, остаје да видимо у месецима који су пред нама.