Акредитација здравствених установа

Акредитација здравствених установа представља потврду да се здравствена заштита спроводи у складу са савременим медицинским достигнућима, као и стручним протоколима, уз задовољавaње свих професионалних стандарда, па у том смислу она представља важан део здравственог система.

 

ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ПОСТУПКА АКРЕДИТАЦИЈЕ

 

Све су већи захтеви за спољашњом, независном проценом успешности пружања здравствених услуга насупрот формално утврђеном скупу националних стандарда. Акредитација је, као најстарији и најпознатији облик спољашње процене здравствених услуга, распрострањена широм света и саставни је део модерних здравствених система. Акредитациони процес примењује стандарде изврсности, самопроцене и вештине здравствених професионалаца обучених и ангажованих у оквиру тимова за проверу. Она помаже организацијама здравствене заштите да открију сопствене предности и могућности напретка, а уједно и да боље разумеју циљеве и сложеност свог пословања. Када то увиде, организације могу да се посвете краткорочним и дугорочним плановима за побољшање резултата рада и да почну са коришћењем расположивих ресурса на најефикаснији могући начин. Акредитација обухвата самопроцену од стране здравствене установе ради евалуације нивоа њихове ефикасности у односу на постављене стандарде. Спољашњи тим за проверу, састављен од стручњака, врши процену рада здравствене установе. Процес акредитације је конципиран тако да обезбеди оквир који ће омогућити здравственим установама да дефинишу и имплементирају потребне промене и направе приоритете за континуирано унапређење сопствених услуга.

 

СВРХА АКРЕДИТАЦИЈЕ

 

Квалитет здравствене заштите процењује се на основу одговарајућих показатеља који се односе на обезбеђеност становништва здравственим радницима и капацитет здравствених установа и опрему, односно на показатеље процеса и резултата рада и исхода по здравље становништва, као и на основу других показатеља на основу којих се процењује квалитет здравствене заштите. Стално праћење и унапређење квалитета здравствене заштите има за циљ да смањи:

– неуједначен квалитет здравствених услуга,

– неприхватљив ниво варирања у исходима по здравље лечених пацијената,

– неефикасно коришћење здравствених технологија,

– време чекања на медицинске процедуре и интервенције,

– незадовољство корисника пруженим здравственим услугама,

– незадовољство запослених у систему здравствене заштите,

– трошкове који настају због лошег квалитета.

Стално унапређење квалитета и безбедности пацијената саставни је део свакодневних активности здравствених радника и свих других запослених у здравственом систему. Стално унапређење квалитета представља континуирани процес чији је циљ достизање вишег нивоа ефикасности и успешности у раду, као и веће задовољство корисника и давалаца здравствених услуга.

 

АГЕНЦИЈА ЗА АКРЕДИТАЦИЈУ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА

 

Агенција за акредитацију здравствених установа Србије представља организацију која обавља стручне, регулаторне и развојне послове, а оснива је Влада у име Републике у складу са законом којим се уређују јавне агенције. Влада Републике Србије донела је 2008. године Одлуку о оснивању Агенције за акредитацију здравствених установа („Сл. гласник РС”, бр. 94/2008) у складу са тада важећим Законом о здравственој заштити. Већ наредне, 2009. године, донет је Правилник о акредитацији здравствених установа („Сл. гласник РС”, бр. 112/2009), којим се ближе уређују начин, поступак и услови за акредитацију здравствених установа. Куриозитет у нашем законодавном систему је да до дана данашњег правилник није претрпео ниједну измену ни допуну, па је на снази изворна верзија. Делатност Агенције усмерена је на утврђивање стандарда, процену квалитета пружене здравствене заштите становништву, решавање у управним стварима о акредитацији здравствених установа, издавање јавних исправа о акредитацији (сертификат) и вођење евиденције о издатим сертификатима. Органи Агенције су Управни одбор и директор. Управни одбор чине представници Лекарске коморе Србије, Стоматолошке коморе Србије, Фармацеутске коморе Србије, Коморе биохемичара Србије, Републичког завода за здравствено осигурање, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и Министарства здравља. Чланови Управног одбора именују се на пет година и могу бити поново именовани.

Од свог оснивања Агенција је усмерена на активности промоције акредитације, као и на предности добре праксе након завршеног поступка акредитације, а у прилог томе говори и податак да је поступак акредитације обављен у преко 200 здравствених установа, као и више од 500 редовних посета. У питању је водећа институција за континуирано унапређење квалитета и стандарда квалитета и безбедности у здравственом систему Србије, са активним учешћем у Здравственој мрежи југоисточне Европе. Агенција обезбеђује квалитет и безбедност здравствене заштите кроз процес акредитације, дефинише стандарде квалитета здравствене заштите у здравственим установама, врши проверу испуњавања стандарда и пружа стручну помоћ здравственим установама у њиховом испуњавању, а преноси и знање и искуства у вези са акредитацијом и унапређењем квалитета у земљама региона и земљама чланицама Здравствене мреже југоисточне Европе. У систему здравствене заштите у чијем средишту је пацијент вредности Агенције за акредитацију су транспарентност, изврсност, интегритет, поштовање, иновација и тежња ка сталном унапређењу квалитета рада и безбедности здравствене заштите.

 

СТАНДАРДИ

 

Акредитација здравствених установа представља потврду да се здравствена заштита спроводи у складу са савременим медицинским достигнућима, као и стручним протоколима, уз задовољавaње свих професионалних стандарда. Према члану 2. Правилника о акредитацији здравствених установа, акредитација је поступак оцењивања квалитета рада здравствене установе на основу примене оптималног нивоа стандарда рада здравствене установе у одређеним областима здравствене заштите. Циљ акредитације је достизање максималног нивоа стручности и квалитета пружених услуга, као и посвећености захтевима корисника. Акредитацијски стандард je општепризнати, препоручени и жељени ниво квалитета рада здравствене установе, како клиничких тако и неклиничких служби. Очекивани ниво учинка је онај који води највишем нивоу квалитета здравствене заштите. У сврху акредитације, то је сет очекивања унапред утврђених од стране надлежног тела. Стандард описује очекивани ниво учинка здравствене установе или појединца и односи се на структуру, процес или мерљиви исход здравствене заштите. Акредитација се заснива на стандардима које је могуће достићи низом активности које су дефинисане критеријумима. Сваки стандард има више критеријума. Критеријуми представљају јасне кораке, тј. активности које треба предузети да би се испунио стандард. Стандарди подразумевају оптималне стандарде квалитета и безбедности и усмерени су на унапређење квалитета пружања здравствене заштите у оквиру здравствених установа. Увођење стандарда и мерила за процену квалитета доказује да установе које су акредитацију добиле на темељу научних процена Агенције за акредитацију постижу боље резултате у раду и болесницима дају већу сигурност у квалитет исхода њиховог лечења. Стандарди и критеријуми примењени су у свим областима, почев од првог контакта током пријема и тријаже пацијената до стационарног лечења и отпуста или упућивања у другу здравствену установу. Током обављања послова у оквиру поступка акредитације задатак тимова је и израда бројних процедура и протокола. Процедура је писани сет инструкција који садржи одобрене и предложене кораке у циљу остварења одређених задатака, док је протокол писани план са одређеним процедурама које треба следити у спровођењу неког испитивања, извођења истраживања или у пружању здравствене заштите за дефинисано стање или обољење. Овим процедурама посебно је обезбеђено унапређење квалитета рада, унапређење безбедности пацијената и превенција нежељених догађаја у установи, а створени су услови и за безбеднији рад и веће задовољство пацијената и запослених. Из реда запослених образује се више тимова задужених за различите области, у зависности од делатности субјекта акредитације. Сходно томе разликују се тимови за руковођење, управљање, безбедност, људске ресурсе, заштиту животне средине, као и тимови специфични за сваку здравствену установу понаособ (нпр. за амбулантну делатност, операционе сале, превенцију, рехабилитацију, третман физикалне медицине, дијагностику  и др.). Сваки тим има радну свеску са дефинисаним стандардима који су поткрепљени доказима. Тако, на пример, у погледу стандарда „постојања утврђеног поступка за пријем пацијената”, као докази испуњености стандарда истичу се досије пацијента (историја болести), процедура тријаже и пријема пацијента у операциону салу, протокол пријема пацијената у операциону салу, листа оперативног програма и листа позива пацијента.

 

УСЛОВИ ЗА ПРИЈАВУ

 

Акредитацију стиче здравствена установа за коју Агенција за акредитацију здравствених установа утврди да испуњава утврђене стандарде за одређену област здравствене заштите, односно грану медицине. Акредитација је добровољна и врши се на захтев здравствене установе. Захтев за стицање акредитације здравствена установа подноси Агенцији. Захтев се може преузети на интернет презентацији Агенције. Уз захтев за стицање акредитације здравствена установа доставља: 1. решење министарства надлежног за послове здравља, односно здравствене инспекције о испуњености услова за обављање здравствене делатности, 2. доказ о регистрацији здравствене установе, 3. статут, 4. акт о унутрашњој организацији и систематизацији послова. Након пријема захтева и документације, Агенција у року од 15 дана доставља здравственој установи која жели да се акредитује обавештење о висини укупних трошкова акредитације. Поред обавештења, Агенција доставља и уговор којим се регулишу права и обавезе здравствене установе и Агенције. Потписивањем уговора започиње процес акредитације. Након потписивања уговора Агенција је у обавези да установи учини доступним стандарде за акредитацију здравствених установа.

 

ФАЗЕ ПОСТУПКА

 

Поступак акредитације састоји се из три фазе: 1. самооцењивање (самопроцена), 2. спољашње оцењивање (спољашња процена), 3. стицање акредитације.

 

САМООЦЕЊИВАЊЕ (САМОПРОЦЕНА)

 

Самооцењивање представља оцењивање које здравствена установа спроводи ради побољшања квалитета рада и пружања здравствених услуга корисницима. Здравствена установа именује координатора за акредитацију који је одговоран за спровођење акредитације. Чест је случај да се оформи читав тим стручњака из реда запослених из различитих области не само медицине, већ и економије, права, информационих технологија, техничких и организационих наука, на челу са координатором. Здравствена установа образује тимове за самооцењивање квалитета рада здравствене установе. Здравствена установа је дужна да спроведе процес самооцењивања у року од 12 месеци од потписивања уговора. Након спроведеног самооцењивања здравствена установа доставља извештај о резултатима самооцењивања Агенцији. Агенција пружа подршку здравственој установи у процесу самооцењивања, која се састоји у пружању информација о поступку акредитације и пружању стручне подршке у образовању тимова за самооцењивање, затим у објашњавању стандарда за акредитацију, обезбеђивању едукативног програма о начину самооцењивања и значају самооцењивања за унапређење квалитета рада установе, као и у упознавању са доказима о усаглашености са стандардима (врста документације коју треба припремити за спољашње оцењиваче).

Самооцењивање пружа могућност организацији да преиспита свој рад и да га процени у складу са акредитационим стандардима, односно да процени где се установа налазила раније, где је тренутно и како себе види у будућности. Самооцењивање предочава запосленима шта добро раде и које су то области које треба унапредити, односно које су снаге и слабости саме организације.

 

СПОЉАШЊЕ ОЦЕЊИВАЊЕ (СПОЉАШЊА ПРОЦЕНА)

 

Спољашње оцењивање је процес независног оцењивања квалитета рада здравствене установе у односу на утврђене стандарде за одређену област здравствене заштите, односно грану медицине, од стране едукованих спољашњих оцењивача, који су одређени од стране Агенције за акредитацију здравствених установа Србије и у процесу акредитације, за време посете здравственој установи, оцењују квалитет рада и састављају извештај. Улога спољашњих оцењивача је да докажу пуноважност самооцењивања и да независно оцене ниво испуњености стандарда, подржавајући ово оцењивање јасно документованим налазима као доказима. Агенција образује Тим за спољашње оцењивање квалитета рада здравствене установе, а о саставу тима, времену доласка и броју дана трајања посете обавештава здравствену установу која је у поступку акредитације. Тим за спољашње оцењивање квалитета рада здравствене установе спроводи оцењивање квалитета рада и пружања здравствених услуга у здравственој установи у односу на утврђене стандарде за одређену област здравствене заштите, односно грану медицине. Састав поменутог тима зависи од области здравствене заштите, односно гране медицине за коју се подноси захтев за акредитацију. Спољашње оцењивање спроводи се у здравственој установи и реализује се прегледом припремљене документације, разговором са органима управљања здравствене установе, разговором са запосленима који су учествовали у поступку самооцењивања (тимови за самооцењивање квалитета рада здравствене установе), обиласком здравствене установе и прегледом просторних капацитета, прегледом опремљености здравствене установе медицинском опремом, разговором са пацијентима, запосленима и екстерним сарадницима, као и завршним састанком на коме се органи управљања и запослени информишу о обављеној акредитацијској посети. Агенција је дужна да сваком члану Тима за спољашње оцењивање квалитета рада здравствене установе достави резултате самооцењивања и план оцењивања здравствене установе најмање 21 дан пре заказане акредитацијске посете.

У току оцењивања наведени тим оцењује рад здравствене установе према критеријумима који су утврђени стандардима за одређену област здравствене заштите, односно гране медицине, на основу скале за оцену испуњености критеријума. Скала за оцењивање испуњености критеријума користи се за приказивање нивоа усаглашености који је здравствена установа постигла по сваком критеријуму стандарда. Скала за оцењивање испуњености критеријума садржи оцене од 1 до 5, при чему оцена 1 подразумева да критеријум није уведен у примену, оцена 2 – да се критеријум уводи у примену, оцена 3 – да се критеријум примењује, док оцена 4 подразумева унапређену примену критеријума, а оцена 5 најбољу примену критеријума, без одговора – у случају када је немогуће у датој здравственој установи применити неки критеријум.

 

СТИЦАЊЕ АКРЕДИТАЦИЈЕ

 

Након завршене акредитацијске посете Тим за спољашње оцењивање квалитета рада здравствене установе у року од 15 дана доставља Агенцији извештај о обављеној акредитацијској посети. На основу налаза овог тима Агенција у року од 30 дана припрема завршни извештај о акредитацији, који садржи све релевантне информације о установи, оцене самооцењивања и оцене и налаз Тима за спољашње оцењивање квалитета рада здравствене установе. Здравственој установи за коју је утврђено да испуњава утврђене стандарде Агенција издаје сертификат о акредитацији здравствене установе. Сертификат може да се односи на поједину област здравствене заштите, односно грану медицине коју обавља здравствена установа или целокупну делатност здравствене установе, а издаје се на одређени период од једне, три или највише седам година.

Здравствена установа стиче акредитацију на период од једне године ако:

– остварила је од 40% до 50% оцена 4 и 5;

– нема више од 20% оцена 1 и 2;

– критеријуми који се односе на безбедност пацијента у процесу лечења нису оцењени оценом мањом од 4.

Здравствена установа стиче акредитацију на период од три године ако:

– остварила је од 51% до 70% оцена 4 и 5;

– нема више од 15% оцена 1 и 2;

– критеријуми који се односе на безбедност пацијента у процесу лечења нису оцењени оценом мањом од 4.

Здравствена установа стиче акредитацију на период од седам година ако:

– остварила је од 71% до 100% оцена 4 и 5;

– нема више од 10% оцена 1 и 2;

– критеријуми који се односе на безбедност пацијента у процесу лечења нису оцењени оценом мањом од 4.

Завршни извештај Агенција доставља здравственој установи која је поднела захтев за акредитацију. Након пријема завршног извештаја здравствена установа Агенцији доставља план унапређења квалитета здравствене заштите, који израђује у односу на препоруке оцењивача. Препоруке се увек односе на предмет унапређења, ниво приоритета, мере и активности, временски рок и очекивани резултат, уз обавезно навођење одговорне особе. Здравствена установа која је добила акредитацију дужна је да сваку промену у вези са акредитацијом пријави Агенцији. Доделом овог сертификата здравствене установе које стекну статус акредитоване установе потврђују максимални ниво стручности и квалитета пружених услуга, као и посвећености захтевима корисника.

Када организација добије акредитацију (сертификат), то не гарантује да неће имати никакве пропусте, већ да, уколико се и када такви пропусти догоде, она поседује успостављен систем који их открива, исправља и настоји да обезбеди да не дође до њиховог понављања. У предности које здравствена установа стиче акредитацијом спадају:

– унапређење квалитета здравствене заштите постављањем оптималних и достижних циљева испуњења акредитацијских стандарда,

– формирање база података здравствених установа које успешно испуњавају одређене стандарде и критеријуме,

– смањење трошкова здравствене заштите као резултат унапређења квалитета пружања услуга и безбедности пацијената,

– обезбеђивање тренинг програма и додатног усавршавања, као и пружање консултантских услуга руководству и особљу за побољшање начина рада и увођење „добре праксе” у области здравствене заштите,

– повећање поверења јавности у квалитет здравствене заштите,

– смањење могућности настанка ризика и повећање безбедности пацијената и запослених.

Агенција може да одузме сертификат о акредитацији по службеној дужности, под условом да је здравствена установа после издатог сертификата престала да испуњава утврђене стандарде за одређену област здравствене заштите, односно грану медицине, односно стоматологије, односно фармацеутске здравствене делатности, на основу којих јој је и издат сертификат о акредитацији. О одузимању сертификата Агенција издаје решење које је коначно у управном поступку и против кога може да се покрене управни спор.

 

ТРОШКОВИ АКРЕДИТАЦИЈЕ

 

Агенција закључује уговор са здравственом установом која је поднела захтев за стицање акредитације, којим се, између осталог, прецизира и висина укупних трошкова акредитације, која зависи од потребног броја едукатора и оцењивача и дужине времена потребног за реализацију акредитације. У надлежности Агенције је да одлуком утврди висину трошкова. Трошкови које плаћа здравствена установа представљају приход Агенције, што је у складу са чланом 201. став 1. Закона о здравственој заштити, којим је прописано да се Агенција финансира из сопствених прихода. По правилу, трошкове акредитације сноси здравствена установа која је поднела захтев за акредитацију. С правом се поставља питање оправданости високих износа услуга Агенције за акредитацију здравствених установа у данашње време, имајући у виду финансијску ситуацију у здравству и често недовољан прилив новчаних средстава, а посебно то што се поступак акредитације најчешће финансира из сопствених средстава здравствених установа. Истине ради, Министарство здравља је у неколико наврата суфинансирало поступке акредитације, пре свега установа примарног нивоа здравствене заштите (домова здравља). Међутим, уколико бенефит акредитације премашује њене трошкове, свакако треба дати подршку свим активностима усмереним ка унапређењу квалитета рада, уз разматрање могућности опредељивања буџетских средстава за ту намену, чиме би се успоставио одржив начин финансирања ове агенције.

 

РЕЗИМЕ

 

У садашњој ситуацији чини се да су сви релевантни чиниоци здравственог система, на челу са Министарством здравља, препознали битне елементе које је неопходно увести или мењати како би могао да се добије одржив здравствени систем, на задовољство и пацијената и пружаоца здравствених услуга. Постоји све већа тежња пацијената усмерена на њихову безбедност, а управо акредитација представља начин да се осигура безбедан рад, уређен по процедурама и стандардима квалитета иза којих стоји установа.

Акредитациони програм је осмишљен тако да подстиче установе да унапређују квалитет рада како у оквиру својих установа тако и на нивоу ширег система здравствене заштите. Акредитациони стандарди су креирани са фокусом на пацијента, као корисника услуга, а подразумевају континуирани процес праћења и лечења од момента пријема у установу до отпуста. Они садрже мере за заштиту и унапређење безбедности како пацијената/корисника услуга тако и запослених. Примена стандарда омогућава да се изврши процена капацитета за рад и ефикасност рада здравствене установе. Акредитација се базира на систему колегијалне оцене и кроз едукативни приступ пружа помоћ здравственим установама у циљу откривања сопствене предности и могућности напретка. Због свих ових фактора акредитација представља важан део здравственог система, па се очекује да, као таква, постане обавезна у наредном периоду. Искуства са установљавањем агенција за акредитацију у земљама региона показују да програми акредитације треба да буду успостављени као довољно независни од Министарства здравља како би били способни да одрже континуитет деловања.