Актуелности везане за рад локалне самоуправе

У овом тексту говоримо о изменама и допунама Закона о буџетском систему које се односе на рад јединица локалне самоуправе, као и о активностима које предстоје органима локалне власти у наредном периоду

 

Jединице локалне самоуправе (општине и градови) у овом трентку сусрећу се са проблемима припреме за редовне локалне изборе који ће се одржати на пролеће, па се у том смислу у овом тексту посебно осврћемо на финансирање политичких активности према Закону о финансирању политичких активности и планирање средстава у буџетима општина.

 

Још једна од актуелности у раду локалне самоуправе у овом периоду јесте и примена најновијих измена и допуна Закона о буџетском систему у делу утврђивања висине текуће резерве у буџетима општина и градова, као и њено законито коришћење. Коначно, позабавићемо се и осталим новинама прописаним новим Законом о изменама и допунама Закона о буџетском систему.

 

ФИНАНСИРАЊЕ ПОЛИТИЧКИХ АКТИВНОСТИ ПРЕМА ЗАКОНУ О ФИНАНСИРАЊУ ПОЛИТИЧКИХ АКТИВНОСТИ И ПЛАНИРАЊЕ СРЕДСТАВА У БУЏЕТИМА ОПШТИНА

Законом о финансирању политичких активности („Сл. гласник РСˮ, бр. 43/11 и 123/14) уређују се извори и начин финансирања, евиденција и контрола финансирања политичких активности политичких странака, коалиција и група грађана (у даљем тексту: политички субјекти).

 

Политички субјекти финансирају се из:

– јавних и

– приватних извора.

 

Јавне изворе финансирања политичке активности чине новчана средства и услуге и добра које дају Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, њихови органи, као и организације чији су они оснивачи.

Приватне изворе финансирања политичке активности чине чланарина, прилог, наследство, легат, приход од имовине и задуживање код банака и других финансијских организација у Републици Србији.

Новчана средства из јавних извора су средства буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и буџета јединице локалне самоуправе, која остварују политички субјекти са наменом финансирања политичке активности, односно средства из напред наведених извора политички субјекти користе за финансирање трошкова редовног рада и трошковe изборне кампање.

Осим других забрана које су прописане Законом о финансирању политичких активности, сврсисходно је напоменути да је законом забрањено финансирање политичког субјеката од стране правног или физичког лица које врши делатности од општег интереса по основу уговора са органима Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и јавним службама чији су они оснивачи, за време док постоји такав уговорни однос и две године након престанка уговорног односа.

Политички субјекат не може стицати приход од промотивне, односно комерцијалне делатности.

 

Планирање и издвајање средстава из буџета локалних самоуправа за редован рад политичких субјеката

Средства из јавних извора која се обезбеђују за финансирање редовног рада политичких субјеката чији су кандидати изабрани за народне посланике, посланике, односно одборнике одређује се на нивоу од 0,105% пореских прихода буџета Републике Србије, пореских прихода буџета аутономне покрајине, односно пореских прихода буџета јединице локалне самоуправе.

Расподела средства која политички субјект оствари из буџета врши се на тај начин што се онa расподељују политичким субјектима који су освојили мандате у представничким телима сразмерно броју гласова обрачунатих на тај начин што се број гласова политичког субјекта који се узима као основица за расподелу средстава обрачунава тако што се број гласова до 5% важећих гласова свих бирача који су гласали множи коефицијентом 1,5, а број гласова преко 5% важећих гласова свих бирача који су гласали множи коефицијентом 1.

Средства из буџета која добије политички субјекат који је на изборима наступао као коалиција деле се према коалиционом уговору. Министарство надлежно за послове финансија, односно надлежни орган управе аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе, сразмерни део средстава из ст. 1. овог члана преноси политичким субјектима сваког месеца, до десетог дана у месецу за претходни месец.

 

Коришћење средстава остварених из буџета за финансирање редовног рада политичког субјекта

Средства која политички субјект прими из буџета (републичког или из буџета општина и градова), а чија је намена финансирање редовног рада тог политичких субјеката, користе се за функционисање и пропагирање идеје политичког субјекта и подразумевају следеће трошкове:

– рад са бирачима и чланством,

– трошкове превоза и одржавања скупова,

– трошкове промоције, рекламног материјала и публикација,

– трошкове истраживања јавног мњења, обуке, међународну сарадњу,

– трошкове зарада и накнада запослених,

– комуналне трошкове, као и

– трошкове за друге сличне активности.

 

Средства за финансирање редовног рада политичких субјеката користе се и за финансирање трошкова изборне кампање, у складу са овим законом.

Средства добијена из јавних извора у износу од најмање 5% укупних средстава добијених за редован рад на годишњем нивоу, политички субјекат је дужан да користи за стручно усавршавање и оспособљавање, међународну сарадњу и рад са чланством.

 

Коришћење средстава остварених из буџета за финансирање трошкова изборне кампање

Средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање обезбеђују се у години у којој се одржавају редовни избори, у износу од 0,07% пореских прихода буџета Републике Србије, пореских прихода буџета аутономне покрајине, односно пореских прихода буџета јединице локалне самоуправе, за годину за коју се буџет доноси.

У случају одржавања ванредних избора, надлежни органи (буџет општина и градова уколико су у питању локални избори) дужни су да обезбеде средства предвиђена за спровођење изборне кампање.

 

Расподела средстава намењених за спровођење изборне кампање

Средства намењена за покриће трошкова изборне кампање у висини од 20% распоређују се у једнаким износима подносиоцима проглашених изборних листа који су приликом подношења изборне листе дали изјаву да ће користити средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање. Ова средства уплаћују се у року од пет дана од дана проглашења свих изборних листа.

Преостали део средстава намењен за покриће трошкова изборне кампање (што износи 80% од укупно остварених средстава за ове намене) додељује се подносиоцима изборних листа које су освојиле мандате, сразмерно броју освојених мандата, у року од пет дана од дана проглашења изборних резултата, без обзира на то да ли су користили средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање.

У случају одржавања избора по већинском изборном систему, средства намењена за покриће трошкова изборне кампањеу висини од 50% распоређују се у једнаким износима предлагачима кандидата који су приликом подношења кандидатуре дали изјаву да ће користити средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање. Ова средства уплаћују се предлагачима кандидата у року од пет дана од дана утврђивања коначне листе кандидата.

У случају одржавања избора по већинском изборном систему, преостали део средстава намењених за покриће трошкова изборне кампање (што износи 50% од укупно остварених ове намене) додељује се предлагачу кандидата који је освојио мандат, у року од пет дана од дана проглашења изборних резултата, без обзира на то да ли је користио средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање.

Ако се избори по већинском изборном систему одржавају у два изборна круга, преостали део средстава намењених за покриће трошкова изборне кампање (50%) распоређује се у једнаким износима предлагачима кандидата који учествују у другом изборном кругу, у року од пет дана од дана проглашења изборних резултата првог изборног круга, без обзира на то да ли су користили средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање.

Политички субјекат који је дао изјаву да намерава да користи средства из јавних извора (из буџета) за покриће трошкова изборне кампање дужан је да положи изборно јемство у износу од 20% средстава остварених и намењених за спровођење изборне кампање (уколико се избори обављају путем изборних листи), односно у висини од 50% средстава намењених за спровођење изборне кампање (уколико се избори обављају по већинском систему). Средства изборног јемства достављају се или полажу код министарства надлежног за послове финансија, односно надлежног органа за финансије аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, у року од три дана од дана проглашења свих изборних листа, односно утврђивања коначне листе кандидата.

Буџетска средства примљена из буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине или из буџета општина и градова, а која су намењена за спровођење изборне кампање су строго наменска средства, односно могу се користити само за покриће трошкова изборне кампање, а то су трошкови политичких активности у току изборне кампање.

Осим тога, треба напоменути да у сврху прикупљања средстава за финансирање изборне кампање, политички субјекат отвара посебан рачун, који се не може користити у друге сврхе.

 

Повраћај средстава изборног јемства

Изборно јемство се враћа политичком субјекту уколико на изборима освоји најмање 1% важећих гласова, односно најмање 0,2% важећих гласова, ако политички субјекат представља и заступа интересе националне мањине, у року од 30 дана од дана проглашења коначних изборних резултата.

Политички субјекат који не освоји број гласова из ст. 1. овог члана, дужан је да врати добијена средства за која је положио изборно јемство, у року од 30 дана од дана проглашења коначних изборних резултата.

Ако политички субјекат не врати добијена средстава за која је положио изборно јемство у року из ст. 2. овог члана, Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе извршиће повраћај ових средстава из средстава изборног јемства.

 

Вођење евиденције о примљеним и утрошеним средствима и извештавање

У складу са чланом 27. Закона о финансирању политичких активности политички субјекти који имају представнике у представничким телима и регистроване политичке странке, дужни су да воде књиговодство о свим приходима и расходима. Вођење књиговодства се врши по пореклу, висини и структури прихода и расхода, у складу са прописима који уређују рачуноводство и ревизију.

Политички субјекти који имају представнике у представничким телима и регистроване политичке странке, дужни су да подносе Агенцији за борбу против корупције годишњи финансијски извештај, као и извештај о прилозима и имовини, уз претходно прибављено мишљење овлашћеног ревизора лиценцираног у складу са прописима о рачуноводству и ревизији, до 15. априла текуће године за претходну годину.

Политички субјекти који имају представнике у представничким телима и регистроване политичке странке дужни су да у року од осам дана од дана достављања годишњег финансијског извештаја Агенцији, објаве извештај на свом веб-сајту. Овај извештај објављује се и на веб-сајту Агенције, док сâм садржај финансијског извештаја ближе уређује директор Агенције за борбу против корупције.

Политички субјекат који учествује у изборној кампањи дужан је да наведеној Агенцији поднесе извештај о трошковима изборне кампање, у року од 30 дана од дана објављивања коначних резултата избора. Извештај о трошковима изборне кампање садржи податке о пореклу, висини и структури прикупљених и утрошених средстава из јавних и приватних извора. Извештај о трошковима изборне кампање односи се на период од дана расписивања избора до дана објављивања коначних резултата избора. Овај извештај такође се објављује на веб-сајту Агенције.

Након обављене контроле финансијских извештаја политичког субјекта, Агенција може упутити Државној ревизорској институцији захтев за обављање ревизије тих извештаја, у складу са законом којим се уређује надлежност Државне ревизорске институције.

 

Повраћај неутрошених буџетских средстава

Сва средства из јавних извора која није потрошио у току изборне кампање, политички субјекат је дужан да уплати у буџет Републике Србије, аутономне покрајине или буџет општине или града, до дана подношења извештаја.

Неопходно је истаћи и то да је сва средства из приватних извора која није потрошио у току изборне кампање политички субјекат дужан да пренесе на рачун који користи за редован рад, до дана подношења извештаја.

 

ИЗРАЧУНАВАЊЕ МАСЕ СРЕДСТАВА ЗА ТЕКУЋУ БУЏЕТСКУ РЕЗЕРВУ У БУЏЕТИМА ОПШТИНА И ГРАДОВА ПРЕМА ПОСЛЕДЊИМ ИЗМЕНАМА ЗАКОНА О БУЏЕТСКОМ СИСТЕМУ

Новим Законом o изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 103/15) усвојена су нова правна решења која своју примену већ налазе у прописима, односно актима о буџету. У локалним самоуправама примена је већ заживела у Одлукама о буџету локалне власти за 2016. годину.

Утврђивање висине и право коришћења текуће буџетске резерве прописано је чланом 69. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – испр., 108/13, 142/15, 68/15 – др. Закон, 103/15). Према овом члану Закона, јасно је да се у оквиру буџета део планираних прихода не распоређује унапред, већ се задржава на име текуће буџетске резерве, која се користи за непланиране сврхе за које нису утврђене апропријације или за сврхе за које се у току године покаже да апропријације нису биле довољне.

Наведеним чланом Закона опредељена је и висина текуће буџетске резерве која се према досадашњој одредби закона могла планирати највише до 2% укупних прихода и примања од продаје нефинансијске имовине за буџетску годину. Међутим, најновијим изменама Закона ова резерва се може планирати до 2,5% укупних прихода и примања од продаје нефинансијске имовине за буџетску годину.

Треба напоменути и то да је веома значајна измена овог закона везана за преусмеравање неискоришћене апропријације у текућу буџетску резерву, што је новина прописана чланом 61. Закона о буџетском систему. Према овом члану, дата је правна могућност, а уколико у току године дође до промене околности која не угрожава утврђене приоритете унутар буџета, да Влада, односно надлежни извршни орган локалне власти, донесе одлуку да се износ апропријације који није могуће искористити, пренесе у текућу буџетску резерву и може се користити за намене које нису предвиђене буџетом или за намене за које нису предвиђена средства у довољном обиму.

Најновијим изменама овог закона прописано је да укупан износ горенаведеног преусмеравања не може бити већи од износа разлике између максимално могућег износа средстава текуће буџетске резерве утврђеног овим законом и буџетом одобрених средстава текуће буџетске резерве.

Из напред наведеног произилази да уколико је текућа резерва формирана основном одлуком у буџету општине или града у мањем износу од 2,5% укупних прихода и примања, а услед промене околности које су настале у току године које не угрожавају приоритете унутар буџета, она се може повећати за износ израчунат и утврђен као разлика између максимално могућег износа текуће буџетске године који може да се определи у буџету у току једне фискалне године и стварно утврђене текуће буџетске резерве уколико је она у буџету утврђена у мањем износу од 2,5%.

Из напред наведеног произилази да би формула израчунавања максимално могуће текуће резерве која би се формирала у току године преусмеравањем вишка прихода са појединих апропријација до којих је дошло услед промене околности настале у току године, требало да изгледа овако:

 

МТР – ПТР = Разлика могућег преусмеравања ТР

 

МТР – максимални износ текуће резерве према Закону од 2,5% укупних прихода и примања

ПТР – планирани износ текуће резерве у одлуци о буџету који је мањи од 2,5%

 

 

КРАТАК ОСВРТ НА ОСТАЛЕ НОВИНЕ ПРОПИСАНЕ НОВИМ ЗАКОНОМ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О БУЏЕТСКОМ СИСТЕМУ

Закон о изменама и допунама Закона о буџетском систему, који је донет у пакету буџетских закона на седници Народне скупштине и објављен у „Службеном гласнику РCˮ, бр. 103/15, ступио је на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику РСˮ, односно 15. децембра 2015. године, па самим тим промене и нова правна решења која су прописана овим законом нашла су своју примену већ у прописима који ће се донети до краја ове године, а то је примена у Закону о буџету Републике Србије за 2016. годину и у Одлукама о буџету локалне власти за 2016 годину.

 

Предложена законска решења регулишу:

– родну равноправност;

– промену фискалних правила везаних за пензије и дела плата јавног сектора;

– продужење важења привременог режима забране запошљавања код корисника јавних средстава без сагласности тела Владе до краја 2016. године;

– ново правно решење за наменске јавне приходе, као и

– измене везане за текућу буџетску резерву.

 

Изменама наведеног закона створени су услови за родно одговорно буџетирање које ће се увести на свим нивоима власти, јер оно доприноси побољшању ефективности и транспарентности буџета и програма и омогућава бољи увид у користи које жене и мушкарци имају од буџетских политика. Циљ родно одговорног буџетирања је да приоритети жена имају исту тежину као и приоритети мушкараца. На овај начин се средства за јавне трошкове боље усмеравају и ефикасније распоређују уз обезбеђивање родне равноправности.

Дакле, чланом 37. ст. 2. нова тачка 3) прописује се да су директни корисници буџетских средстава Републике Србије у обавези да предлогом финансијског плана, осим расхода и издатака за трогодишњи период, детаљно образложе и изворе финансирања, а образложење треба да обухвати и анализу расхода и издатака за родну равноправност. Повреда ове одредбе подлеже прекршајној новчаној казни у износу од 10.000 до 2.000.000,00 динара.

Такође, а у вези са родном равноправношћу, треба напоменути да у смерницама које се приликом припреме буџета од стране локалне власти достављају директним и индиректним корисницима мора да буде садржан и начин на који ће ови корисници буџетских средстава исказати родну анализу буџета локалне власти.

Родно одговорно буџетирање у целини треба да се спроведе најкасније до доношења буџета локалних власти за 2020. годину.

Треба напоменути и то да су најновијим изменама повећане пензије за 1,25% и плате запосленима у делу јавног сектора и то:

– Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране за 2%;

– установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 4%;

– установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 2%;

– предшколским установама за 4%;

– установама социјалне и здравствене заштите за 3%.

 

Осим тога, важно је напоменути да је изменама наведеног закона продужено важење забране запошљавања код корисника јавних средстава до краја 2016. године, те се заснивање радног односа путем конкурса на одређено и неодређено време може извршити само уз сагласност Владине Комисије за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава.

У изменама закона наменски приходи су дефинисани као јавни приходи чија је намена дефинисана уговором о донацији, уговором о кредиту, односно зајму, као и средства самодоприноса чија се намена утврђује одлуком јединице локалне самоуправе.

Када је реч о сопственим приходима буџетских корисника који су имали право да их остварују чланом 15. овог закона, одлаже се укидање сопствених прихода индиректних буџетских корисника док се за то не створе технички услови.

Предлогом измена и допуна овог закона извршена је и допуна члана 54. Закона, тиме што је уведен изузетак за преузимање обавеза везаних за инвестициона улагања у привреду, с обзиром на то да се ови уговори, по правилу, закључују на више година. На закључивање ових уговора сагласност даје Влада, на предлог министарства надлежног за послове привреде.

Од значаја је и измена дефиниције индиректних буџетских корисника према којој јавна предузећа и дирекције основане од стране локалне власти које се финансирају из јавних прихода чија је намена утврђена посебним законом нису индиректни корисници буџетских средстава, како би се отклониле неправилности приликом исказивања индиректних буџетских корисника у актима у буџету, што је била пракса у претходним годинама. Рок за усклађивање оснивачких аката за ова јавна предузећа и дирекција са одредбама члана 17. овог закона је до 1. децембра 2016. године.

 

ОКВИР (у нивоу прве целине)

Пример израчунавања средстава за финансирање редовног рада политичких субјеката из буџета локалне самоуправе чији су кандидати изабрани за одборника у скупштини општине или града.

 

Ек. клас.	ПЛАН ПРИХОДА	Приходи по Одлуци за 2016. годину
1	2	3
711000	ПОРЕЗ НА ДОХОДАК, ДОБИТ И КАПИТ. ДОБИТКЕ
711111	Порез на зараде	135.000.000,00
711120	Порез на приходе од самосталних делатности	20.000.000,00
711140	Порез на приходе од имовине – пољ. и шумарство	2.000.000,00
711180	Самодопринос	400.000,00
711190	Остали порези на доходак	13.000.000,00
	УКУПНО	170.400.000,00
713000	ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ
713120	Порез на имовину	58.000.000,00
713311	Порез на наслеђе и поклон	2.000.000,00
713420	Порез на капиталне трансакције	15.500.000,00
	УКУПНО	75.500.000,00
714000	ПОРЕЗ НА ДОБРА И УСЛУГЕ
714431	Ком. такса за рекламне паное	250.000,00
714513	Ком. такса за држање моторних возила	9.550.000,00
714543	Промена намене пољ. земљишта	0,00
714549	Накнада емисије СО2	1.000.000,00
714552	Боравишна такса	500.000,00
714562	Посебна накнада за зашт.	13.500.000,00
	УКУПНО	24.800.000,00
716000	ДРУГИ ПОРЕЗИ
716111	Комунална такса на фирму	8.400.000,00
716110	УКУПНО	8.400.000,00

 

УКУПНО порески приходи: 279.100.000,00

 

С обзиром на то да је укупан збир пореских прихода локалне самоуправе основ за израчунавање средстава за финансирање редовног рада политичких субјеката, тај износ у наведеном случају би се израчунао на следећи начин: 279.100.000,00 х 0,105% = 293.055,00 динара, који износ локална самоуправе са наведеним примером остварења пореских прихода треба да планира за ову сврху у буџету.

 

[signoff]

Пример

Као пример појашњења формирања веће текуће резерве након доношења акта о буџету када за тим постоји потреба и када је извесно да се неке апропријације неће извршити у укупном износу, због промене одређених околности до којих је дошло након доношења буџета, може се навести следеће:

 

Услед смањења броја запослених у складу са Одлуком о максималном броју запослених код корисника јавних средстава која је донета од стране Владе Републике Србије и акта локалне самоуправе, извршено је смањење запослених у Општинској управи, те се неће искористити укупно планирана апропријација у буџету на конту 411 и 412. Неће се искористити укупан износ средстава од 18.000.000 динара.

Ова средства могу се усмерити у текућу буџетску резерву с обзиром на то да је она првобитном одлуком о буџету утврђена само до износа 1% односно 12.000.000,00 динара, на шта се може надодати маса уштеђена на горенаведеној апропријацији од 18.000.000 динара, па се текућа резерва повећава на 30.000.000,00, а који износ представља 2,5% укупних прихода и примања који за буџет општине износе 1.200.000.000,00 динара.

[/signoff]