У Републици Србији наставља се реализација пројеката развоја и унапређења локалне и регионалне инфраструктуре, који се финансирају средствима зајма Европске инвестиционе банке. У овом тексту доносимо детаљно упутство за попуњавање апликационог формулара
Спровођење програма под називом „Градимо заједно” обухватиће наредне четири буџетске године, а финансирају се пројекти у области социјалне и путне инфраструктуре локалног и регионалног значаја. Наиме, Република Србија је у децембру 2008. године закључила са Европском инвестиционом банком (у даљем тексту: ЕИБ) Финансијски уговор „Зајам за општинску и регионалну инфраструктуру” у висини од 50 милиона евра. У јуну 2009. године потписан је и други финансијски уговор у истој области „Зајам за општинску и регионалну инфраструктуру/Б” вредности 25 милиона евра. До сада је извршено резервисање код ЕИБ скоро 60 милиона евра путем утврђених листа пројеката, у току је одобравање шесте алокације, а повучено је и шест транши укупне вредности 42,2 милиона евра. Последња повучена транша износи скоро 9,5 милиона евра и уплаћена је почетком августа 2013. године на рачун пројекта који се води у Народној банци Србије, ради финансирања пројеката регионалне и локалне инфраструктуре одобрених у претходном циклусу (врше се исплате по авансним ситуацијама, односно испостављеним привременим ситуацијама). Следи наредни циклус.
[signoff]
ПОТРЕБНА ДОКУМЕНТАЦИЈА
Документација коју је неопходно доставити уз апликациони формулар – Образац за пријаву пројекта, односи се на:
1) потврду о обезбеђеном износу средстава за суфинансирање пројекта;
2) извод из Одлуке о буџету јединице локалне самоуправе, с позицијом на којој су предвиђена средства за суфинансирање пројекта;
3) Главни пројекат, који може бити приложен на CD-у и кад мора да садржи:
– скениране стране на којима се види потврда о извршеној техничкој контроли и печат органа надлежног за издавање акта на основу којег започиње извођење радова;
– текстуалне и графичке прилоге;
– предмер и предрачун радова у Excel формату и скенирану рекапитулацију радова с потписом и печатом одговорног пројектанта;
– оверену скенирану ситуацију на катастарско-топографској подлози;
– скениране услове и сагласности надлежних институција;
4) оверену копију акта надлежног органа на основу којег започиње извођење радова на пројекту;
5) оверену копију Решења о давању сагласности на Студију о процени утицаја на животну средину (уколико Студија о процени утицаја на животну средину није потребна, потребно је доставити оверену копију акта надлежног органа о чињеници да није потребна та студија);
6) изјаву подносиоца пријаве пројекта о друштвеној користи коју доноси реализација пројекта, као и изјава о томе да његова реализација не угрожава ниједну социјалну категорију становништва.
Ако је предмет пројекта реализација у више фаза, Образац пријаве се односи на ону фазу која представља функционалну целину. У том случају, поред наведене неопходне документације, потребно је доставити и документа којима се доказује да су једна или више претходних фаза завршене, и то:
1) оверену копију окончане ситуације коју потписује и оверава стручни надзор;
2) оверену копију записника о примопредаји радова или парцијалном техничком прегледу (уколико је извршен);
3) оверену копију фазне грађевинске дозволе, уколико фаза која је предмет пријаве пројекта није завршна фаза;
4) оверену копију документације о претходно спроведеним поступцима јавних набавки са овереном копијом закључених уговора;
5) потврду о извршеним претходним плаћањима, с приложеним овереним копијама извода о преносу средстава извођачима радова (авансна или прва привремена ситуација мора да има датум фактурисања након 1. јануара 2008. године).
[button type=“link“ link=“http://www.legeartis.rs/wp-content/uploads/2014/02/02-2014-Branislav-Pejcic-Obrazac-za-prijavljivanje.pdf“ size=“btn-medium“]
Образац за пријављивање[/button]
[/signoff]
Имајући у виду, међутим, укупну задуженост Републике Србије, буџет Републике за 2014. годину и предвиђене пројекције за 2015. и 2016, Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе распоредиће мањи износ од укупно расположивог износа који ће се реализовати у трогодишњем периоду 2015–2017. Наиме, близу 205 милиона динара намењено је за пројекте чије предлоге поднесу јединице локалне самоуправе, а полазећи од основног принципа финансирања пројеката у Програму, а то је принцип 50% зајма, 50% домаће кофинансирање, произлази да вредност пројеката који ће се реализовати по овогодишњем јавном позиву износи скоро 410 милиона динара (видети сајт Министарства, информације и позиве у јануару 2014. године – www.mrrls.gov.rsс ког се преузима апликација – Образац за пријаву пројекта, а која је наведена и у наставку овог текста).
Кофинансирање у 2014. години обезбедиће се из буџета јединица локалне самоуправе, при чему се признаје претходно учешће у реализацији пројеката за које се аплицира уколико њихова реализација није започета пре 2008. године. Дакле, услов кофинансирања је неопходан, али је флексибилно дефинисан и иде у корист јединицама локалне самоуправе код пројеката који се од раније спроводе, јер се признају сва раније реализована учешћа као домаће кофинансирање. Због јесење реконструкције Владе, спроведена је и процедура давања овлашћења новим лицима за располагање средствима и повлачење транши, односно депоновања потписа, тако да је Министарство спремно за наставак имплементације програма чији је завршетак предвиђен с крајем 2017. године, при чему је крајњи рок за завршетак алоцирања средстава и дефинисања листа пројеката по наредним јавним позивима 31. децембар 2015. године, а за подношење последње транше 30. јун 2017. године. То значи да ће следећи јавни позиви, а нарочито у буџетским годинама од 2015. до 2017, када и спремност пројеката буде на највишем нивоу, обухватити преостали износ зајма у висини од око 30 милиона евра.
Овлашћени предлагачи пројеката
Иако је по својој природи пројектни зајам, корисници средстава из оквира овог програма средства добијају бесповратно. То су градови и општине, односно у функцији крајњих корисника: јавна предузећа чији су оснивачи јединице локалне самоуправе и установе, као и друге јавне службе у области образовања, науке, здравства, спорта, културе и др.
Зајам, дакле, враћа држава која је директни зајмопримац, док градови и општине учествују у суфинансирању развојних и других инвестиционих пројеката (такве ставке обично иду с позиције 111 и 112, односно економске класификације 511 и 512 из буџета општине). Јавна предузећа, установе и друге јавне службе и организације не могу директно да поднесу пројектни предлог.
Овлашћени предлагачи јесу градови и општине које консултују своје јавне службе. Без обзира на чињеницу да ли у неком програму нема или има својство овлашћеног подносиоца пројектног предлога, јавна предузећа и установе су позване да учествују у припреми пројекта, као и саме апликације – обрасца за пријаву пројекта. Стога, у овом програму, поред општинских структура, потребно је активно учешће и запослених у јавним предузећима и установама у припреми апликација, али и у поступку израде акционих планова чија је припрема добродошла зарад успешног спровођења пројеката (акциони планови дају преглед активности и планирану динамику извођења радова и повлачења средстава).
Због тога је корисно да запослени у јавним предузећима и установама имају и својство чланова пројектног тима. У овом програму, пројектне пријаве путем посебног обрасца формално могу да поднесу јединице локалне самоуправе за пројекте који се реализују на територији односних јединица локалне самоуправе, као и две или више јединица локалне самоуправе када се пријављује регионални пројекат који оне заједнички реализују. Јединице локалне самоуправе могу поднети један предлог пројекта за доделу средстава.
Области у којима се конкурише и субјекти – крајњи корисници
Целокупан програм са ЕИБ утврђен путем два Финансијска уговора којима се дефинише зајам за локалну и регионалну инфраструктуру, дакле и текућа транша, као и будуће алокације – листе пројеката којима ће се обухватити око 30 милиона евра у току наредних буџетских година, односе се на социјалну и путну инфраструктуру. При том, социјална инфраструктура обухвата област образовања, културе, здравства и спорта (при чему намена спортских објеката мора да буде у вези са објектима образовања), док се путна инфраструктура у овом програму најпре односи на мање захвате везане за рехабилитацију или реконструкцију локалних путева и улица и друге пројекте, односно на:
– изградњу, реконструкцију, рехабилитацију, санацију путева, улица, бициклистичких стаза и одговарајућих објеката путне инфраструктуре, као што су мостови, надвожњаци, пасареле и друго (будући да овај конкретни јавни позив не обухвата значајно велике износе средстава који се обезбеђују из зајма ЕИБ, пројекти изградње објеката путне инфраструктуре, било да је реч о општинским путевима или приступним саобраћајницама које воде до одређене локације од значаја за општину, као што је депонија или индустријска зона, или путеви у оквиру саме зоне и сл., биће предмет будућих алокација у оквиру Програма, па ће се сада већа пажња обратити пројектима социјалне инфраструктуре);
– изградњу, реконструкцију, доградњу, санацију и адаптацију објеката за потребе предшколског и других нивоа образовања, објеката за ученички и студентски стандард као и објеката за научна истраживања (дакле, објекти предшколског образовања; основног образовања; средњег образовања; вишег и високог образовања; ученичког и студентског стандарда);
– изградњу, реконструкцију, доградњу, санацију и адаптацију школских спортских сала и терена (при том, школске спортске сале и терени односе се и на основне и средње, односно више школе, као и факултете);
– изградњу, реконструкцију, доградњу, санацију и адаптацију објеката здравствене и друге социјалне инфраструктуре (клинички центри и болнице, домови здравља и амбуланте, као и други објекти за пружање здравствене и социјалне помоћи);
– изградњу, реконструкцију, доградњу, санацију и адаптацију објеката културно-историјског наслеђа (музеји, архиви и библиотеке, позоришта и домови културе, као и други објекти од културно-историјског значаја који могу да подстичу развој туризма).
Програмом није предвиђено обезбеђивање средстава за вршење стручног надзора. Наиме, ангажовање стручног надзора обавеза је јединица локалне самоуправе. Стога, јединица локалне самоуправе биће у обавези да доставља Министарству извештаје стручног надзора о физичкој и финансијској реализацији пројеката.
Корисници пројеката у наведеним областима јесу општине и градови, док су крајњи корисници одређена јавна предузећа (најпре, дирекције за изградњу), као и установе:
– предшколског образовања, основног образовања, средњег образовања, вишег и високог образовања, ученичког и студентског стандарда;
– клинички центри и болнице, домови здравља и амбуланте, центри за социјални рад, центри за социјалну заштиту;
– научно-истраживачки институти;
– установе културе које управљају музејима, архивима, библиотеке, позоришта и домови културе.
Услови за учешће у Програму и потребна документација
По јавном позиву за учешће у програму подршке унапређењу локалне и регионалне инфраструктуре „Градимо заједно”, да би учествовали на конкурсу, односно да би пријаве пројекта биле комплетне, овлашћени подносиоци апликационог формулара морају да доставе правилно попуњену пријаву пројекта на прописаном Обрасцу, с потребном документацијом. Поред тога, неопходно је да је подносилац тог формулара обезбедио средства за суфинансирање пројекта, као и да је предмет финансирања нека од области утврђених у Финансијским уговорима, наиме из области социјалне или путне инфраструктуре.
Поред ових општих услова, подносилац пријаве пројекта мора да испуњава и посебне услове, и то, да је техничка документација на највишем нивоу, а то значи да постоји Главни пројекат са извршеном позитивном техничком контролом (издат је акт надлежног органа на основу којег започиње извођење радова), као и да су завршене све процедуре правне и техничке природе које претходе финансирању пројекта.
Начин попуњавања Обрасца за пријаву пројекта
Ради што лакшег сналажења у поступку достављања апликације за средства из програма „Градимо заједно” у наставку дајемо смернице о начину попуњавања Обрасца за пријаву пројекта.
У првом делу „Општи подаци о пројекту” налази се 10 група података/ставки које треба доставити почев од најопштијих до конкретних.
У оквиру ставке 1.1 „Врста пројекта” потребно је унети податак о томе да ли се подноси пријава за пројекат који је од регионалног значаја или локалног. При том, појам регионалног пројекта не везује се нужно за регионе у смислу одредаба Закона о регионалном развоју („Сл. гласник РС”, бр. 51/09 и 30/10), већ и онај пројекат који је међуопштински (код којег постоји међуопштински акт о сарадњи у реализацији пројекта), тј. који општине и/или градови реализују заједно јесте пројекат од регионалног значаја.
У ставци 1.2 „Овлашћени подносиоци” уноси се назив подносиоца пројекта, који је заправо корисник пројекта, па ће, на пример, за пројекат рехабилитације дела улице или адаптације дома културе или реконструкције основне школе, пројекат поднети општина/град на чијој се територији налазе, са ознаком округа, а не сама Дирекција за изградњу или јавна установа културе, односно основна школа као крајњи корисници.
У ставкама 1.3 „Одговорно лице за праћење реализације пројекта”, 1.4 „Назив пројекта” и 1.5 „Место улагања” уписују се подаци о лицу које заиста, у пракси, може да прати пројектне активности, што не значи да то лице мора да поседује знања и искуства везана за физичко и финансијско праћење, затим код назива пројекта, неопходно је уписати онај назив који и какав стоји у техничкој документацији. Такође, уноси се и назив општине, односно града, а пожељно је и детаљније територијално одређење, па се уписује и назив насеља у којем се налази објекат.
У ставци 1.6 која се односи на досадашње финансирање пројекта за који се конкурише уносе се подаци везани за чињеницу да ли се по први пут започињу пројектне активности или се ради о пројекту који се налази у некој од каснијих фаза, као и да ли се до сада у финансирању пројекта учествовало, из којих извора и у којој висини средстава.
Ставка 1.7 „Намена средстава” утврђује врсту радова (изградња, реконструкција, санација, и др. облике извођења радова у зависности од области у којој се аплицира), односно ставка 1.8 „Област финансирања” – конкретне области путне, односно социјалне инфраструктуре. Што су детаљније наведене области то је могуће унети конкретнији податак. Тако ће се рехабилитација улице уписати у колони „путна инфраструктура”, а у потколони „општински путеви и улице”, док ће се адаптације дома културе или реконструкције основне школе уписати на следећи начин: адаптација дома културе биће у колони „култура” и потколони „позоришта, биоскопи и домови културе”, док ће реконструкција основне школе стајати у колони „образовање и наука” и потколони „основно образовање”.
У ставци 1.9 „Предлог динамике спровођења пројекта у 2014. години” треба попунити датум почетка и датум завршетка. Наравно, ради се о очекиваним датумима, при чему се мора водити рачуна о грађевинској сезони, нарочито ако су у питању радови који се спроводе на отвореном простору, као и предвиђеном пројектованом периоду имплементације.
Ставка 1.10 „Укупна вредност пројекта” садржи више колона према могућем постојању више извора средстава. Изворе финансирања, ако је постојала нека ранија фаза финансирања и реализације пројекта (али не пре 1. јануара 2008. године) или ако постоји суфинансирање у наредном периоду (на пример, за наредну фазу истог пројекта) треба навести у водоравним редовима, односно по годинама у вертикалним колонама. Уколико неки од извора није конкретно наведен у апликацији, колона „остало” помаже да се утврди тачна финансијска конструкција.
Други део Обрасца јесте „Циљеви пројекта и стратешки оквир/резултати и корисници”. Док се у оквиру ставке 2.1 „Општи циљ” као општи циљ за пројекат реконструкције улице може навести: подизање квалитета саобраћаја у општини, дотле се код адаптације дома културе може рећи: обезбеђивање услова за одржавање свих врста културно-уметничких манифестација, односно за реконструкцију основне школе: унапређена и побољшана школска инфраструктура. Приликом навођења специфичних циљева треба извршити повезивање са очекиваним резултатима и пројектним активностима (што значи да подносилац пријаве у сваком тренутку треба рачунати са унапред осмишљеним, али још увек не и детаљно предвиђеним резултатима и активностима). Специфичне циљеве за пројекат у области путне инфраструктуре свакако треба везати за подизање безбедности свих учесника у саобраћају, код адаптације дома културе везати за стварање модерног простора за одржавање културних манифестација; повећање нивоа квалитета услуга; значајније укључивање младих у бављење културним активностима, док би код пројекта реконструкције основне школе, специфични циљеви могли да се дефинишу као: повећање капацитета школе, повећање безбедности ученика и др.
Ставка 2.2 „Очекивани резултати у 2012. години” представља мерни квалитативно или квантитативно одређени резултат, па се одмах у реду који се налази поред реда у којем се уписују резултати или један јасан и видљив резултат, уписује и тзв. извор провере, индикатор. На пример, резултат може да буде: адаптиран дом културе, уз употребну дозволу као извор провере, док би то за пројекат реконструкције основне школе био: реконструисана основна школа, а извор провере, такође, прибављена употребна дозвола.
У ставци 2.3 „Веза са стратешким документима” наводи се назив одговарајуће стратегије (то ће бити случај најпре са тзв. секторским стратегијама) усвојене на националном, односно другом нивоу који је одговарајући за подносиоца пројектне пријаве. Изостанак одређивања стратешког документа нема одлучујући значај, али ће се зато посебно бодовати, што опет има значај код доношења коначне одлуке у поступку селекције пројеката.
У ставци 2.4 „Информације о корисницима” наводе се крајњи, али и сви други корисници. У пројекту адаптације дома културе грађани су крајњи корисници (тзв. индиректни), док је установа крајњи али тзв. директни корисник. У пројекту реконструкције основне школе сама школа као установа образовања и ученици те школе јесу директни корисници, док су родитељи и локална заједница индиректни корисници.
Трећи део „Опис пројекта” садржи шест ставки. У ставци 3.1 „Опис тренутног стања” треба најопштије и обичним речима описати стање у одређеној области у којој се конкурише. Из тог описа произлази закључак о потреби реализације пројекта. Тако би, на пример, у пројекту адаптације дома културе, требало дати опис локације на којој је дом културе смештен, стање у којем се зграда дома културе налази, укључујући све унутрашње садржаје, што подразумева и слику досадашњих улагања, пре свега, редовног одржавања, као и ранијих евентуалних инвестиција у проширење капацитета или изградњу нових. Стање може да обухвати и неке детаље, као, на пример, столарију, подове, зидове, кровну конструкцију и др. Поред овог техничког описа стања, за дом културе могуће је навести какав је његов значај за општину, на пример, које врсте манифестација се одржавају, каквих и колико културних догађаја и других гостовања постоји. Слично и код пројекта реконструкције основне школе: кренути од потреба које представљају стварни разлог за конкурисање за финансијска средства навођењем проблема у вези с неодговарајућим простором или недостатком простора услед којих се настава одвија у две смене и до вечерњих сати што за ученике млађих разреда који пуно пешаче од куће до школе и обрнуто, јесте безбедносни проблем и томе слично.
У ставци 3.2 „Технички опис пројекта” уносе се подаци од значаја за предмет пројекта, и то, не само у погледу врсте радова, већ и у вези с њиховом садржином и објектом, односно делом објекта на којем се изводе. И за дом културе и за основну школу наводи се цео објекат уколико је то предмет пројекта или део постојеће зграде у површини тачно наведеној с тачно наведеном врстом радова (на пример, замена столарије, уређење фасаде, реконструкција водоводне и електричне инсталације и томе слично), док би код рехабилитације улице морале да буду означене површине и дужина код које је потребно извршити ојачање.
У ставци 3.3 „Очекивани ефекти” требало би пружити сазнање о томе колико ће, и у квантитативном и у квалитативном смислу, бити решени проблеми, на пример, колики број возила ће саобраћати, колики ће број самосталних трговинских радњи имати посредну корист након побољшања саобраћајнице, или колико ће бити адаптирано просторија у оквиру дома културе, односно нових учионица у основној школи и сл.
У ставци 3.4 „Детаљне информације о пројекту” наводе се информације о врсти објеката у области путне инфраструктуре (неки пројекти могу имати више компоненти), локацији и деоницама које се рехабилитују или реконструишу, називу и сврси (уз укупну површину и податак о спратности).
Ставка 3.5 „Листа ризика” представља новину у апликацијама овог типа, али веома корисну, будући да искуство говори о томе да ако се о ризицима не води рачуна на одговарајући начин, они могу довести и до застоја пројеката, па чак и до прекида програма. Стога их је важно дефинисати, али и навести мере које је потребно предузети ради њиховог отклањања или ублажавања, уколико је ублажавање довољно сигурно за почетак или наставак реализације конкретног пројекта.
Подаци који се уносе у оквиру ставке 3.6 „Одрживост пројекта” треба да покажу степен и врсте користи које се стичу реализацијом пројекта, и то, не само тренутне и краткорочне, већ користи за дужи временски период и за заједницу.
Део четири „Степен спремности” садржи упутства о потребној документацији коју је неопходно имати у тренутку подношења пројектне пријаве, односно податке о нивоу потребне техничке документације, дозволама и сагласностима неопходним за почетак радова. Осим те врсте захтева, од подносиоца пројектне пријаве тражи се у оквиру ставке 4.1 „Неопходна документа” и доказ о обезбеђеном делу средстава ради суфинансирања пројекта који се предлаже. Осим потврде о томе да постоји обезбеђен део средстава за суфинансирање (код пројеката код којих постоји суфинансирање, а то је одлука надлежног органа, извод из локалног буџета или финансијског плана јавног предузећа или установе), код регионалних пројеката неопходно је поднети доказ о својству „регионалног” пројекта. То, наравно, неће бити доказ техничког карактера (о томе да постоје техничко-технолошки критеријуми), већ међуопштински споразум или други међуопштински акт о сарадњи у реализацији регионалног пројекта.
У ставци 4.2 „Одобрења” попуњавају се подаци о постојећим сагласностима/дозволама. Овде није реч о сагласностима на прикључке, већ о грађевинским сагласностима по терминологији из раније и сада важећег закона којим се уређује планирање и изградња. Тако стоји податак о акту о урбанистичким условима или изводу из плана; решење о одобрењу за изградњу; потврда пријаве почетка извођења радова, односно по новим законским решењима: локацијска дозвола која је заменила акт о урбанистичким условима; грађевинска дозвола; решење о одобрењу за извођење радова.
Ставка 4.3 „За пројекте код којих је реализована једна или више претходних фаза” садржи податке о окончаној ситуацији, тачније уз податке подноси се као доказ копија оверене и потписане окончане ситуације, као и записник о примопредаји радова за одређену фазу пројекта за који се аплицира.
[signoff]
Могућност аплицирања за средства из програма подршке развоју пословних зона у 2014. години
Поред наставка инвестиционог развојног програма „Градимо заједно”, који у 2014. години реализује заједно са Европском инвестиционом банком, Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе израдило је нови програмски документ који се односи на развој пословних зона у Републици Србији. Реч је о програму који ће се простирати у неколико наредних буџетских година, а износ опредељених средстава у 2014. години је близу 467 милиона динара.
Програм обухвата две компоненте, наиме пословне зоне (индустријске зоне, слободне зоне, технолошке паркове, бизнис центре и друге greenfield пројекте), као и унапређење других инфраструктурних капацитета у циљу привлачења инвестиција (приступне саобраћајнице до пословних зона, brownfield пројекти).
Подносиоци апликационог формулара (Образац 1 и Образац 2), који могу преузети са сајта Министарства www.mrrls.gov.rs, могу да конкуришу за средства ради финансирања израде техничке документације (Идејног, односно Главног пројекта укључујући трошкове техничке контроле), као и извођење радова, односно инфраструктурно опремање пословних зона (електро, комуналне и друге примарне мреже), односно за санацију и адаптацију постојећих објеката у пословним зонама.
[/signoff]
Критеријуми за оцену и одабир пројеката
Након разматрања попуњених Образаца за пријаву пројекта, односно пријава које су благовремене и комплетне, комисија коју образује министар регионалног развоја и локалне самоуправе, примениће критеријуме за оцењивање и одабир пројеката, и то:
1) врста пројекта (локални или регионални), при чему само регионални пројекти носе до 10 бодова, па су такви пројекти у предности над пројектима које кандидују јединице локалне самоуправе као локалне пројекте чија се реализација предвиђа на територији једне општине или једног града;
2) усклађеност предлога пројекта с циљевима из Програма мера и са стратешким документима (могући бодови јесу 0, 5 и 10, при чему се Предлог пројекта цени са становишта његове уподобљености подизању капацитета јединица локалне самоуправе, односно подизању стандарда и квалитета живота грађана);
3) број директних корисника пројекта (потребно је навести број лица која јесу директни корисници пројекта, при чему ту улазе и физичка и правна лица);
4) број индиректних корисника пројекта (потребно је навести колики је број грађана као индиректних корисника или других лица посредно везаних за резултате пројекта);
5) ефекти пројекта (како је процена трошкова и користи/резултата једна од ставки у оквиру студија које подносиоци пријаве пројекта наручују заједно с техничком документацијом, то је од посебног значаја за комисију оцена ефеката пројекта која ће бити могућа на основу израђене процене трошкова и резултата пројекта);
6) одрживост пројекта (бодовање према овом критеријуму зависиће од чињенице да ли пројекат омогућава одрживост у краћем или дужем року, односно примењивост резултата и циљева пројекта и након његовог формалног завршетка).
У даљем року од 30 дана од дана истека рока за подношење апликационог формулара комисија утврђује Предлог листе коју одобрава ЕИБ, односно министар регионалног развоја и локалне самоуправе доношењем Одлуке о распореду средстава.