Које су сличности и разлике између уговора о ауторском делу и уговора о делу, како се ове дилеме решавају у пракси, постоје ли гранични случајеви и које су последица њихове „замене”?
У свакодневном животу непрекидно се сусрећемо с бројним примерима интелектуалне својине, која подразумева и најразличитија ауторска дела у њиховом оригиналном, естетском и материјализованом појавном облику. Пракса нам говори да изразито велики број ауторских дела настаје на основу претходног договора (наруџбине дела), баш као и у радном односу, где се аутор дела и запослени, стичу у једном лицу, а наручилац и послодавац, у другом. Оба ова модела настанка ауторског дела врло су честа, а дешава се да у пракси понекад буду замењена неодговарајућим институтом – уговором о делу.
Уговор о наруџбини ауторског дела
Уговором о наруџбини ауторског дела аутор се обавезује да за наручиоца изради ауторско дело и преда му примерак овог дела. Наручилац има право да објави дело и да у промет стави примерак дела који му је аутор предао, а аутор задржава остала ауторска права, уколико уговором о наруџбини није другачије одређено.
Ако је на основу уговора о наруџбини ауторског дела израђен рачунарски програм, наручилац стиче сва права искоришћавања рачунарског програма, ако уговором није другачије одређено (члан 95. Закона о ауторском и сродним правима, „Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 99/2011 и 119/2012, у даљем тексту: ЗАСП).
Наручилац ауторског дела има право да усмерава и контролише поступак стварања дела, али не и да тиме суштински ограничава слободу уметничког, стручног или научног изражавања аутора (члан 96. ЗАСП-а).
Ауторско дело настало спајањем прилога већег броја аутора у једну целину (енциклопедија, антологија, рачунарски програм, база података и сл.), сматра се колективним ауторским делом. Аутори прилога у колективном ауторском делу на искључив начин уступају сва своја имовинска права лицу које је организатор израде колективног дела, ако уговором није другачије одређено. Лице које је организатор израде колективног ауторског дела има право да објави и да искоришћава дело под својим именом, с тим да на сваком примерку дела мора бити наведена листа аутора чије ауторске прилоге колективно дело садржи (члан 97. ЗАСП-а). Као организатор израде колективног ауторског дела, физичко, односно правно лице има својство наручиоца ауторског дела, а колективно ауторско дело, готово све одлике ауторског дела по наруџбини, али и потенцијалне елементе ауторског дела насталог у радном односу!
Ауторско дело настало у радном односу
Из аспекта праксе, посебно је актуелно ауторско дело које је настало у радном односу, као и разграничење ауторског дела као редовне радне обавезе и онога што ту обавезу превазилази. У пракси се јавља знатан број спорова у којима послодавац оспорава статус ауторства на делу, што је сасвим погрешна полазна претпоставка, па однос с аутором, односно запосленим завршава у судском спору, уместо да буде регулисан актима послодавца како то закон сугерише.
У члану 98. ЗАСП-а истиче се да ако је аутор извршавајући своје радне обавезе створио дело током трајања радног односа, послодавац је овлашћен да то дело објави и носилац је искључивих имовинских права на његово искоришћавање у оквиру своје регистроване делатности у року од пет година од завршетка дела, ако општим актом или уговором о раду није другачије одређено. Аутор има право на посебну накнаду зависно од ефеката искоришћавања дела.
Аутор дела створеног у радном односу задржава на том делу сва ауторска права, осим права коришћења у горе поменутом року. Ипак, истеком рока од пет година по завршетку дела, искључива имовинска права на делу стиче сâм аутор.
Изузетак представља случај када је ауторско дело рачунарски програм настао у радном односу. Тада је трајни носилац свих искључивих имовинских права на делу послодавац, ако уговором није другачије одређено.
Критеријуми за утврђивање висине и начин плаћања накнаде за ауторско дело настало у радном односу, одређују се општим актом или уговором о раду (члан 99. ЗАСП-а).
Приликом издавања сабраних дела аутор има право да и пре истека рока од пет година од дана израде дела, објави своје дело створено у радном односу, а за такво објављивање дела није му потребна дозвола послодавца (члан 100. ЗАСП-а).
Приликом коришћења дела створеног у радном односу послодавац је дужан да наведе име, псеудоним или знак аутора (члан 101. ЗАСП-а). Иста обавеза представља неотуђив, непреносив и трајан аспект моралних права аутора.
Статус ауторских дела насталих у радном односу
Реч је о редовном радном ангажовању запосленог(их) на извршавању редовних радних обавеза у радно време, уз напомене и коришћење ресурса послодавца. Ако општим актом предузећа или уговором о раду није другачије одређено, имовинска права се после пет година од завршетка израде дела у целости враћају аутору, односно коауторима (ако их је више). небитно од наведене околности, међутим, морална права аутора су лична, непреносива (везана за личност аутора) и трају и након завршетка материјалних ауторских права (члан 102, односно члан 107. ЗАСП-а). Сходно томе, сарадници (запослени) по основу моралних ауторских права увек остварују права по основу Закона о ауторском и сродним правима, будући да су морална ауторска права неотуђива и непреносива, па су и одредбе уговора којима се предвиђа пренос моралних ауторских права ништаве.
Да бисмо у потпуности схватили разлику коју ЗАСП прави, овде ћемо се осврнути и на статус ауторских дела насталих по наруџбини:
1) због саме учесталости и значаја, ЗАСП регулише статус ауторских дела по наруџбини у посебним одредбама, а ове одредбе упућују на inter partes уговорни однос између наручиоца и аутора, односно коаутора нарученог дела;
2) уговор о наруџбини ауторског дела, са своје стране, један је од често коришћених правних инструмената којима се регулише овај однос у складу са споменутим законом, али и Законом о облигационим односима;
3) уговором о наруџбини ауторског дела аутор се обавезује да за наручиоца изради ауторско дело и преда му примерак тог дела;
4) наручилац има право да објави дело и да у промет стави примерак дела који му је аутор предао, а аутор задржава остала ауторска права, уколико уговором о наруџбини није другачије одређено;
5) ако је на основу уговора о наруџбини ауторског дела израђен рачунарски програм, наручилац стиче сва права искоришћавања рачунарског програма, ако уговором није другачије одређено;
6) наручилац ауторског дела има право да усмерава и контролише поступак стварања дела, али не и да тиме суштински ограничава слободу уметничког, стручног или научног изражавања аутора;
7) енциклопедијe, антологијe, рачунарски програми, базe података и сл., сматрају се колективним ауторским делом – на њих се у највећем броју случајева могу применити одредбе института ауторског дела насталог по наруџбини (посебно својство аутора приређивача колективног дела).
Постоји ли могућност продужења трајања права послодавца на искоришћавање ауторског дела створеног у радном односу?
У складу са ЗАСП-ом, ако је аутор створио дело током трајања радног односа, послодавац је носилац искључивих имовинских права на његово искоришћавање, у року од пет година од завршетка дела, ако општим актом или уговором о раду није другачије одређено. Да ли послодавац може, општим актом или уговором о раду, одредити да наведени рок буде дужи од пет година (на пример, 15, 20 или 30 година)?
ЗАСП предвиђа да ако је аутор, извршавајући своје радне обавезе, створио дело током трајања радног односа, послодавац је овлашћен да то дело објави и носилац је искључивих имовинских права на његово искоришћавање у оквиру своје привредне делатности у року од пет година од завршетка дела, ако општим актом или уговором о раду није другачије одређено. Аутор има право на посебну накнаду зависно од ефеката искоришћавања дела. Аутор дела створеног у радном односу задржава на том делу сва ауторска права, осим права да дело објави, односно искључива имовинска права на искоришћавање конкретног дела насталог у радном односу.
После истека рока од пет година од завршетка дела, искључива имовинска права на делу стиче аутор!
ЗАСП је веома јасан! дакле, привредно друштво, односно послодавац овлашћен је да дело настало у радном односу објави и носилац је искључивих имовинских права искоришћавања ауторског дела насталог у радном односу, само и једино у оквиру своје регистроване привредне делатности. Наведеним актима, односно уговором, рок од пет година може бити измењен, тако да буде смањен односно продужен, јер закон то својом формулацијом дозвољава. Јасно је да би за аутора било корисније да исти рок може бити само смањен, а за послодавца да исти рок може бити продужен, јер ће тиме обезбедити несметану и дугорочнију експлоатацију ауторског дела насталог у радном односу.
Како је формулисан у ЗАСП-у, рок од пет година од настанка дела никако не можемо третирати као минимални рок прописан законом, јер би на тај начин његова евентуална корекција општим актом и уговором о раду, ишла искључиво у корист послодавца.
Наруџбеница: треба ли да има третман уговора о делу или уговора о ауторском делу?
У пракси се неретко дешава да се уговорни односи регулишу путем неодговарајућег уговорног института, а до тога долази, пре свега, због недовољне упућености у проблематику интелектуалне својине, и то посебно ауторског права.
У случају када се уговорни однос спроводи у складу са одредбама самог уговора, његове последице на први поглед не морају бити уочљиве. Међутим, за случај да дође до повреде уговорних одредаба или нечињења упркос постојању јасне уговорне обавезе, извршилац уговорне обавезе може се наћи у поступку доказивања који је веома штетан по њега (било да је у питању вансудско поравнање било судски спор пред стварно и месно надлежним судовима).
Корисници туђег резултата рада, односно услуге, као наручиоци, веома често имају тзв. типске уговоре (по приступу), на које извршилац уговорне обавезе не може битно да утиче, па се у пракси ствара читав низ погрешно регулисаних уговорних односа.
Један од очигледних примера, error in objecto, настаје када се за извршење уговорне обавезе, чији је предмет уговора интелектуална својина, уместо уговора о ауторском делу закључује уговор о делу.
Какве практичне последице по ствараоца, односно даваоца услуге интелектуалне својине доноси овај „неправилан пословни обичај”, сазнаћемо пошто се упознамо са специфичностима обе врсте уговора.
Уговор о ауторском делу
Ауторским уговором се ауторска права уступају или преносе у целини. На ауторски уговор примењују се одредбе ЗАСП-а, а тек када овај lex specialis пропис не предвиђа одређене случајеве, тада се примењују одредбе Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93 и „Сл. лист СЦГ”, бр. 1/2003 – Уставна повеља).
Ауторски уговори се закључују у писаној форми, ако законом није другачије одређено. Аутор, односно његов правни следбеник може уступити поједина или сва имовинска права на свом делу другом лицу (морална права аутора не могу се преносити уговором). Ауторски уговор садржи: имена уговорних страна, наслов, односно идентификацију ауторског дела, права која су предмет уступања, односно преноса, висину, начин и рокове плаћања ауторске накнаде, ако је уговорена, као и садржинска, просторна и временска ограничења, уколико она постоје.
Имовинска права аутора уступају се на искључив или неискључив начин. У случају искључивог уступања имовинских права, једино је стицалац права овлашћен да на начин прописан уговором искоришћава ауторско дело, као и да уз посебну дозволу аутора, односно његовог правног следбеника, уступа другима то право.
Право које стицалац права уступа другима јесте неискључиво право, ако уговором није другачије одређено. У случају неискључивог уступања имовинских права, стицалац права није овлашћен да забрани другоме да искоришћава ауторско дело, нити је овлашћен да уступа другоме своје право.
Ако у уговору није назначено да се ради о искључивом или неискључивом уступању, сматра се да се ради о неискључивом уступању имовинских права, и ова законска одредба има за циљ да максимално заштити аутора као даваоца предмета уговора, односно услуге у односу на најчешће економски суверену позицију наручиоца, односно корисника дела и/или услуге.
Ауторски уговор предвиђа да уступање имовинских права може бити предметно, просторно и временски ограничено. У случају предметног ограничења, стицалац права је овлашћен да врши једну или више одређених радњи искоришћавања ауторског дела. У случају просторног ограничења, стицалац права је овлашћен да искоришћава ауторско дело на одређеној територији, која је ужа од оне на којој ауторско право постоји. У случају временског ограничења, стицалац права је овлашћен да искоришћава ауторско дело у одређеном времену, које је краће од трајања ауторског права за то дело.
Пренос својине на оригиналном примерку ауторског дела не подразумева стицање ауторских права на делу. Уступање имовинских права за дело које још није створено дозвољено је под условом да се одреде врста будућег дела и радње искоришћавања дела. Уступање имовинских права за сва будућа дела једног аутора, као и за још непознате облике искоришћавања дела ништаво је. Веома је битно истаћи да уколико постоји сумња о садржини и обиму права које аутор уступа, односно преноси ауторским уговором, сматра се да је уступљено, односно пренесено мање права.
Ако се коришћењем ауторског дела оствари добит која је у очигледној несразмери са уговореном ауторском накнадом, аутор, односно његов наследник има право да тражи измену ауторског уговора ради отклањања те несразмере. Ово право застарева у року од две године од дана сазнања за постојање несразмере, односно за приход остварен коришћењем ауторског дела, а најдуже у року од шест година од краја године у којој је несразмера наступила, односно у којој је приход остварен. Аутор, односно његов наследник може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско право, ако стицалац дозволе, односно права не остварује право које је прибавио, или га остварује у обиму мањем од уговореног, чиме угрожава интересе аутора, односно његовог наследника. Аутор, односно његов наследник не може остваривати ово право пре истека рока од две године од закључења ауторског уговора, или предаје примерка дела стицаоцу права, ако је та предаја уследила после закључења уговора.
Аутор може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско право ако сматра да би искоришћавање његовог дела могло да нанесе штету његовом стваралачком или личном угледу, и то из разлога који су настали после закључења ауторског уговора, а за које не одговара стицалац права (аутор има обавезу да стицаоцу права накнади насталу стварну штету).
Дакле, ауторски уговор поставља у центар ствараоца, односно даваоца интелектуалне услуге.
Када се једно дело, односно услуга квалификују као ауторско дело, примењују се законски рокови који се односе на трајање ауторско-правне заштите, а то је моменат настанка дела и 70 година post mortem аутора (смрћу аутора имовинска права прелазе на његове наследнике). Морална права трају непрестано и по престанку имовинских права, и у земљама code civil законодавне традиције имају примарно место.
Уговор о делу
Уговор о делу је именовани уговор на који се примењују одредбе Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009 и 32/2013), односно Закона о облигационим односима.
По својим материјалним одредбама, Уговор о делу је најближи Уговору о наруџбини ауторског дела, али се на уговор о делу не примењују одредбе ЗАСП-а, са свим уговорним одредбама у корист аутора, односно носиоца ауторског права (материјална и морална ауторска права и њихово трајање).
Уговор о делу недвосмислено одређује уговорне стране као наручиоца и извршиоца посла, и као један од елемената уводи количину и квалитет извршеног посла, при чему се нигде не утврђује оригиналност као евентуални услов за добијање ауторско-правне заштите.
Међутим, законско решење предвиђено у члану 199. Закона о раду, којим је прописано да послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, и у исте послове набраја, између осталог и „самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла, или културно-уметничког посла”, потенцијално је погрешно.
Грешка закључења уговора о делу, уместо уговора о ауторском делу, када за предмет има ауторско дело као оригиналну креацију људског интелекта изражену у одређеној форми, лежи пре свега у недостатку искључивих имовинских и моралних права, која су на располагању ауторима, као и рокова трајања ауторско-правне заштите.
[signoff]
ЧЕСТО ПИТАЊЕ ИЗ ПРАКСЕ
Да ли се израда актуарских обрачуна (на пример, отпремнина и јубиларних награда) за потребе предузећа, може сматрати ауторским делом, односно да ли се са аутором може потписати уговор о наруџбини ауторског дела или уговор о делу?
Консултовањем одредаба ЗАСП-а, израда пројекта актуарских обрачуна за потребе предузећа сматра се ауторским делом, па сходно томе, са ангажованим аутором треба потписати уговор о наруџбини ауторског дела!
Наиме, Закон о ауторском и сродним правима, штити целину ауторског дела и сâм наслов дела, када наслов задовољава критеријуме из закона (Ауторско дело је оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине).
Дакле, у свим случајевима где је задовољен критеријум оригиналности и материјалне форме, може се говорити о постојању ауторског дела, осим у оним случајевима који су егзактно наведени у члану 6. ЗАСП-а (Ауторскоправном заштитом нису обухваћене опште идеје, поступци, методе рада, или математички концепти као такви, као и начела, принципи и упутства који су садржани у ауторском делу. Не сматрају се ауторским делом: закони, подзаконски акти и други прописи; службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију; службени преводи прописа и службених материјала државних органа и органа који обављају јавну функцију; поднесци и други акти у управном или судском поступку).
Пројекти, у (готово) 100% случајева, задовољавају критеријум ауторског дела и као такви имају ауторскоправну заштиту за живота аутора и 70 година по смрти аутора, када наследници у својству носилаца ауторских права остварују његов имовинскоправни аспект. У конкретном случају, питање пројекта као ауторског дела може се односити на околност да је исти пројекат израђен по одређеним, већ постављеним стандардима, али с обзиром на квалификације ауторског дела, битно је да исти пројекат задовољава критеријум оригиналност која се постиже чињеницом да је конкретан пројекат израђен за потребе конкретног предузећа.
Најисправни начин да се једно физичко лице (аутор) или више физичких лица (коаутори) ангажују на изради пројекта, јесте уговор о ауторском делу, односно неки од постојећих модалитета, уговора о наруџбини ауторског дела. ЗАСП, наиме, предвиђа да се ауторским уговором ауторска права уступају или у целини преносе и даје детаљне модалитете ауторског уговора.
[/signoff]
[signoff]
Уговор о наруџбини ауторског дела – новинарског чланка
Чест пример у свакодневном раду новинара јесте наруџбина новинарског чланка (текста), који у свим формама, осим формата вести, спадају у писана ауторска дела. Новинари често наступају у ангажману free lance, али се велики број њих налази и у радном односу.
У првом случају имамо класичну наруџбину ауторског дела, а у другом, такође, наруџбину, али у формату ауторског дела насталог у радном односу. Уговором о наруџбини ауторског дела – новинарске форме, аутор се обавезује да за наручиоца изради ауторско дело и преда му примерак истог. Наручилац има право да објави дело и да у промет стави примерак дела који му је аутор предао, а новинар-аутор задржава остала ауторска права, ако уговором о наруџбини није другачије одређено.
Наручилац ауторског дела (послодавац, уредник, и сл.) има право да усмерава и контролише поступак стварања дела, али не и да тиме суштински ограничава слободу уметничког, стручног или научног изражавања аутора – новинара. У пракси је велико питање колико дискрециона оцена уредника битно може да задире у верзију новинарске форме која задовољава све критеријуме ауторског дела?
Новинарска форма, као ауторско дело настало у радном односу, јесте она форма која задовољава следеће критеријуме:
– део је редовних радних обавеза запосленог;
– обавља се у оквиру радног времена запосленог;
– обавља се ресурсима послодавца.
Ако је аутор (новинар) створио дело извршавајући своје радне обавезе током трајања радног односа, ЗАСП предвиђа да је послодавац овлашћен да то дело објави и да је носилац искључивих имовинских права на његово искоришћавање у оквиру своје регистроване делатности у року од пет година од завршетка дела, ако општим актом или уговором о раду није другачије одређено. (Новинар као аутор дела, има право на посебну накнаду зависно од ефеката искоришћавања дела.) После истека рока од 5 година, искључива имовинска права на делу стиче новинар као аутор дела.
[/signoff]
Пример: Општи акт привредног друштва о награђивању запосленог (аутора) за ауторска дела настала у радном односу
ПРАВИЛНИК О НАГРАЂИВАЊУ
(АУТОРСКА ДЕЛА НАСТАЛА У РАДНОМ ОДНОСУ)
Члан 1.
Овим Правилником, у складу са Законом о раду и Законом о ауторском и сродним правима, уређују се права, обавезе и одговорности запослених и обавезе Послодавца у обезбеђивању и остваривању права запослених за ауторска дела створена у радном односу.
Члан 2.
На права, обавезе и одговорности запослених који нису уређени овим Правилником примењују се одговарајуће одредбе Закона о раду и других важећих прописа.
Члан 3.
За потребе овог Правилника, дефинисано је:
Ауторско дело – оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.
Аутор – физичко лице које је створило ауторско дело. Аутором се сматра лице чије су име, псеудоним или знак назначени на примерцима дела или наведени приликом објављивања дела, док се не докаже другачије. Аутор дела је носилац ауторског права. Поред аутора носилац ауторског права може бити и лице које није аутор, а које је у складу са овим законом стекло ауторско право.
Ауторско дело створено у радном односу – дело које је аутор створио током трајања радног односа извршавајући своје радне обавезе.
Послодавац – физичко лице, односно привредно друштво код кога је аутор запослен на неодређено, односно одређено време.
Члан 4.
Овим Правилником одређују се критеријуми, основ и модалитети награђивања запослених за ауторска дела које је запослени створио током трајања радног односа код Послодавца извршавајући своје радне обавезе.
Члан 5.
Ауторска дела створена у радном односу настала од стране запослених током извршавања својих радних обавеза код Послодавца су: ________________________________________________________________
(навести врсту дела у зависности од профила пословања Послодавца: ауторске студије, програмске концепције, наставни програми, елаборати, веб дизајн, рачунарски програми, студије, графичко-ликовна решења, планови и програми наставе и др.).
Члан 6.
За ауторска дела створена у радном односу запослени задржава сва морална права у складу са Законом и то:
– право патернитета – искључиво право да му се призна ауторство на његовом делу;
– право на назначење имена – искључиво право да његово име, псеудоним или знак буду назначени на сваком примерку дела, односно наведени приликом сваког јавног саопштавања дела, изузев ако је то, с обзиром на конкретан облик јавног саопштавања дела, технички немогуће или нецелисходно;
– право објављивања – искључиво право да објави своје дело и да одреди начин на који ће се оно објавити. До објављивања дела само аутор има искључиво право да јавно даје обавештења о садржини дела или да описује своје дело;
– право на заштиту интегритета дела – искључиво право да штити интегритет свог дела, и то нарочито: да се супротставља изменама свог дела од стране неовлашћених лица; да се супротставља јавном саопштавању свог дела у измењеној или непотпуној форми, водећи рачуна о конкретном техничком облику саопштавања дела и доброј пословној пракси; да даје дозволу за прераду свог дела;
– право на супротстављање недостојном искоришћавању дела – искључиво право да се супротставља искоришћавању свог дела на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед.
Члан 7.
Ауторска дела створена у радном односу Послодавац је овлашћен да објави и носилац је искључивих имовинских права на њихово искоришћавање у оквиру своје привредне делатности у року од пет година од завршетка дела.
После истека рока од пет година од завршетка дела, искључива имовинска права на делу стиче запослени као аутор.
Ако је ауторско дело рачунарски програм трајни носилац свих искључивих имовинских права на делу је послодавац, ако уговором није другачије одређено.
Члан 8.
Правилник одређује да Послодавац има искључива права коришћења ауторског дела насталог у радном односу, као и пласман и рекламирање дела у јавности за период од пет година од завршетка дела.
Правилник предвиђа да за дела од посебног интереса за Послодавца, по истеку рока од пет година од завршетка дела, Послодавац има право прече понуде запосленом као аутору, за даље искључиво коришћење истог ауторског дела.
Право прече понуде од стране Послодавца и изричит пристанак запосленог као аутора, регулишу се посебним уговором.
Члан 9.
За ауторска дела створена у радном односу запослени има право на посебну накнаду зависно од ефеката искоришћавања дела.
Посебна накнада одређена овим правилником може бити одређена:
- писменом сагласношћу воља запосленог и Послодавца у виду једнократне награде;
- писменом сагласношћу воља запосленог и Послодавца у виду комбинације једнократне награде и процента од пласмана конкретног дела на тржишту;
- процентом од пласмана конкретног ауторског дела на тржишту;
- процентом од ефеката које је ауторско дело створено у радном односу имало на укупно пословање, реноме и good will Послодавца.
Члан 10.
За ауторска дела створена у радном односу, запослени може да буде стимулисан увећањем зараде у висини утврђеној дискреционом одлуком Послодавца, а имајући у виду комплексност, значај и ефекте које је ауторско дело створено у радном односу имало на пословање, реноме и good will Послодавца.
Члан 11.
Посебна накнада за ауторска дела створена у радном односу исплаћује се према следећим модалитетима:
– једнократно по предатом ауторском делу у радном односу Послодавцу;
– код периодичних плаћања у једном делу, најкасније до ________ у месецу за претходни месец;
– код периодичних плаћања у два дела и то: први део најкасније до ____________, а други део зараде најкасније до ___________;
– код периодичних плаћања у траншама које зависе од процене ефеката које ауторско дело настало у радном односу има на укупно пословање, реноме и good will Послодавца.
Члан 12.
Запослени се обавезује да у своје име и за свој рачун, као и у име и за рачун другог правног или физичког лица, без сагласности Послодавца не може да пласира, односно саопштава јавности ауторска дела које је запослени створио током трајања радног односа код Послодавца извршавајући своје радне обавезе.
Обавеза из става 1. овог члана траја пет година од завршетка дела, на територији пословног интереса Послодавца.
Обавеза из става 1. овог члана, продужује се уколико је Послодавац по истеку пет година од предаје дела, на основу права прече понуде стекао од запосленог право на даље комерцијално искоришћавање ауторског дела створеног током радног односа код Послодавца.
Члан 13.
Поступак за утврђивање одговорности запосленог у вези са штетом проузрокованом Послодавцу покреће директор по пријему писмене пријаве или сазнања за проузроковану штету.
Постојање штете и околности под којима је настала, висину и начин накнаде утврђује посебна Комисија од три члана коју образује директор.
Комисија заказује расправу, спроводи поступак саслушања запосленог чија се одговорност утврђује, сведока (ако их има) и изводи друге доказе ради утврђивања чињеничног стања.
О спроведеном поступку сачињава се записник и утврђује степен кривице запосленог и висина штете, на основу кога директор доноси решење о одговорности запосленог или о ослобађању од одговорности.
Саставни део записника је и изјава запосленог да ли пристаје да накнади штету.
Решењем се утврђује начин накнаде штете и рок у коме је запослени дужан да накнади штету.
Члан 14.
Ако запослени за ауторска дела које је створио током трајања радног односа претрпи повреду или штету, Послодавац је дужан да му у року од ___________ дана, од дана настанка повреде или штете, накнади штету у складу са законом.
Члан 15.
Ако настане спор између Послодавца и запосленог, Послодавац и запослени могу спорна питања да реше споразумно.
Спорна питања решава арбитар, кога споразумно одређују Послодавац и запослени.
Предлог за решавање спорног питања у писаној форми могу поднети и Послодавац и запослени, у року од три дана од дана достављања решења запосленом.
Одлука арбитра је коначна и обавезује стране у спору – Послодавца и запосленог.
У одсуству споразума Послодавац и запослени могу покренути спор пред надлежним судом.
Члан 16.
Овај Правилник ступа на снагу _______________ (датум) године.