Категорија: ИНФО-ПРАВНИК

ПРАВНИ ПОСАО КОМПЕНЗАЦИЈЕ У УСЛОВИМА БЛОКАДЕ РАЧУНА УЧЕСНИКА ЈЕСТЕ НИШТАВ

 

Врховни касациони суд је 4. 7. 2019. године донео решење, Прев. 150/19 од 4. 7. 2019, којим је укинута Пресуда Привредног апелационог суда ПЖ 5928/17. У образложењу Решења наведено је следеће:

„Свако правно, као и физичко лице које обавља пословну делатност, када се налази у блокади рачуна, своје новчане обавезе не може да измирује променом поверилаца, односно дужника, без обзира на то да ли уступа потраживање физичком или правном лицу или приступа дугу или преузима дуг, или врши компензацију са правним или физичким лицем, већ своје обавезе мора да измирује према редоследу потраживања поверилаца који је евидентиран на њиховом пословном рачуну.

Кад год је правни посао у супротности са императивном нормом закона, то подразумева његову ништавност. Свако лице које је у блокади рачуна не може да измирује своје новчане обавезе по сопственом избору поверилаца, већ потраживања морају да се намире према редоследу који је евидентиран на пословном рачуну дужника. Сваки уговор који је закључен противно одредби члана 46. Закона о платном промету јесте ништав јер је противан овом закону.”

(Решење Врховног касационог суда Прев. 150/19 од 4. 7. 2019)

 

ОБАВЕЗА УПЛАТЕ ДОПРИНОСА ЗА ОБАВЕЗНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ ЗА ЗАПОСЛЕНОГ КОЈИ ЈЕ КОРИСНИК ВОЈНЕ ПЕНЗИЈЕ

 

Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 021-02-2/324/2019-07 од 25. 10. 2019. године:

„Закон у члану 11. став 1. тачка 1) прописује да су осигураници у систему обавезног здравственог осигурања лица у радном односу у привредном друштву, другом правном лицу, државном органу, органу јединице локалне самоуправе и аутономне покрајине, као лица у радном односу код физичких лица (запослени). Тачком 24) истог члана прописано је да су осигураници такође и корисници пензије који су право на пензију остварили у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Наиме, корисници војних пензија који су након остваривања права на пензију ступили у радни однос, стичу својство осигураника запослених. Дакле, без обзира на то што пре запослења војни осигураници пензионери права из обавезног здравственог осигурања остварују код Фонда СОВО, након ступања у радни однос они стичу својство осигураника запосленог и на њих се примењују одредбе чланова 11. и 15. Закона. Дакле, њихов претходни основ здравственог осигурања у наведеном случају није релевантан јер се на војне пензионере, као и на све друге запослене, након стицања својства осигураника запосленог примењује Закон. Наведено значи да обавезу уплате доприноса за обавезно здравствено осигурање има послодавац за сваког запосленог, па и за сваког запосленог који је већ остварио право на пензију, укључујући и запосленог који је корисник војне пензије. Наиме, у наведеном случају нема правног основа да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање за ове кориснике пензија врши уплату доприноса за здравствено осигурање јер та обавеза прелази на послодавца у складу са члановима 11. и 15. Закона.

Такође, имајући у виду одредбу члана 11. став 1. тачка 24), односно да су осигураници такође и корисници пензије који су право на пензију остварили у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању, истичемо да у смислу прописа о пензијском и инвалидског осигурању војни осигураници право на пензију остварују управо у складу са одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Дакле, како се само здравствено осигурање корисника војних пензија не остварује у Републичком фонду за здравствено осигурање, ни Закон о здравственом осигурању не односи се на војне осигуранике. Међутим, у тренутку када се стекну услови за стицање својства осигураника у складу са тим законом, односно када у конкретном случају корисници војних пензија стекну својство осигураника запосленог, Закон о здравственом осигурању несумњиво се односи и на њих. Наведено значи да нема основа за различит третман корисника војних пензија у односу на друге кориснике пензије који ступе у радни однос, јер се, са становишта Закона, ради о истој категорији осигураника – осигураницима запосленима. Другачијим поступањем вршила би се не само дискриминација других корисника пензија који након остваривања права на пензију ступе у радни однос код послодавца, већ и неоправдано фаворизовање запошљавања корисника војних пензија. Наиме, уколико би послодавци били ослобођени обавезе уплате доприноса за обавезно здравствено осигурање само за ову категорију запослених, запошљавање корисника војних пензија за послодавце би изискивало мање трошкове, за шта нема правног основа.

Напомињемо да циљ ове одредбе није да корисници војних пензија не користе, односно не могу да користе здравствено осигурање у војним установама, јер се то може постићи путем закључивања одговарајућег споразума између Републичког фонда за здравствено осигурање и Фонда СОВО.

У складу са свим горенаведеним, истичемо да нема правног основа да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање за кориснике војних пензија који су у радном односу уплаћује доприносе за обавезно здравствено осигурање, јер та обавеза прелази на послодавца од тренутка закључења уговора о раду са корисником војне пензије.”

 

СТАЖ ОСИГУРАЊА КОЈИ СЕ РАЧУНА СА УВЕЋАНИМ ТРАЈАЊЕМ – МИШЉЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ЗА РАД

 

Чланом 52. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 34/03, 64/04 – УС, 84/04 – др. закон, 85/05, 101/05 – др. закон, 63/06 – УС, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14 и 73/18 – даље: Закон) прописано је да се осигуранику који ради на нарочито тешким, опасним и за здравље штетним радним местима, односно пословима и осигуранику који ради на радним местима, односно пословима на којима после навршавања одређених година живота не може успешно да обавља своју професионалну делатност, стаж осигурања у ефективном трајању рачуна са увећаним трајањем под условима утврђеним овим законом, при чему степен увећања стажа осигурања зависи од тежине, опасности и штетности рада, односно од природе посла, а може да износи највише 50%.

Радно место, односно посао на коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем представља радно место, односно посао на коме је рад нарочито тежак, опасан и штетан за здравље и поред тога што су примењене све опште и посебне заштитне мере утврђене прописима. Радно место, односно посао на коме се стаж осигурања рачуна с увећаним трајањем јесте и радно место, односно посао на коме је обављање професионалне делатности ограничено навршавањем одређених година живота или на коме, због природе и тежине посла, физиолошке функције опадају у тој мери да онемогућавају њено даље успешно обављање, сходно члану 53. Закона.

У складу са чланом 54. Закона, осигуранику из члана 52. став 1. овог закона стаж осигурања рачуна се са увећаним трајањем, под условом да је на радним местима, односно пословима из члана 53. овог закона ефективно провео укупно најмање десет година, односно укупно најмање пет година ако је утврђена инвалидност. Надаље је ставом 2. истог члана Закона прописано да се стаж осигурања увећава само за време које је ефективно проведено на раду.
Дакле, овим одредбама прописани су услови који треба да буду испуњени како би се стаж осигурања рачунао са увећаним трајањем. То значи да се осигуранику који ради на радним местима, односно пословима на којима се стаж рачуна са увећаним трајањем, стаж рачуна са увећаним трајањем само за време које је ефективно провео на раду. Из наведеног произлази да се периоди проведени ван рада, без обзира на разлоге одсуствовања са рада на тим радним местима (привремена спреченост за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, породиљско одсуство, неплаћено одсуство, мировање радног односа, итд.), осим времена коришћења годишњег и недељног одмора, одсуства за дане државних и верских празника и одсуства уз накнаду зараде до пет радних дана у току календарске године по Закону о раду, не могу рачунати у стаж осигурања са увећаним трајањем. Такође, у конкретном случају осигуранику коме је престао радни однос и након тога правоснажном пресудом суда утврђено да је радни однос незаконито престао, па је враћен на рад, време које није ефективно провео на раду на радном месту на коме се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем не може да се рачуна у стаж осигурања са увећаним трајањем.

Наиме, услови за рачунање стажа осигурања са увећаним трајањем прописани су Законом и исти могу да се цене само у управном поступку у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање (даље: Фонд), као надлежном органу.

Поред тога, указујемо на то да је обавеза плаћања доприноса за пензијско и инвалидско осигурање уређена Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 – усклађени дин. износ, 8/2013 – усклађени дин. износ, 47/2013, 108/2013, 6/2014 – усклађени дин. износ, 57/2014, 68/2014 – др. закон, 5/2015 – усклађени дин. износ, 112/2015, 5/2016 – усклађени дин. износ, 7/2017 – усклађени дин. износ, 113/2017 и 7/2018 – усклађени дин. износ), којим су такође утврђени обвезници и стопе додатног доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за стаж осигурања који се запосленом рачуна са увећаним трајањем и у надлежности је Министарства финансија.

Сходно наведеном, не може се утврдити да се неко време рачуна у стаж осигурања са увећаним трајањем уколико осигураник није провео на радним местима, односно пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем укупно најмање десет година, односно укупно најмање пет година ако је утврђена инвалидност и уколико није то време ефективно провео на раду на тим пословима. Чињеница да је уплаћен додатни допринос за пензијско и инвалидско осигурање за стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем није од утицаја на то да се неко време рачуна у стаж осигурања са увећаним трајањем ако нису испуњени наведени законски услови, јер је уплата додатног доприноса само један од услова за утврђивање стажа осигурања са увећаним трајањем.

Према томе, уколико суд за одређени период утврди обавезу уплате додатног доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за стаж осигурања који се запосленом рачуна са увећаним трајањем, то не значи да ће се тај период и рачунати у стаж осигурања са увећаним трајањем ако у конкретном случају није испуњен услов ефективног рада на тим радним местима. Суд је надлежан да утврди накнаду штете која произлази из потраживања из радног односа, а о стажу осигурања са увећаним трајањем одлучује Фонд, који спроводи Закон и у управном поступку утврђује да ли су испуњени сви услови прописани Законом за рачунање стажа осигурања са увећаним трајањем.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 011-00-00537/2019-07 од 29. 10. 2019)

 

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ СТРУЧНОГ САВЕТА ЈАВНОБЕЛЕЖНИЧКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ

 

Упис у Катастар непокретности заједничке својине супружника када предузетник купује непокретност

 

Да ли од предузетника који је у браку, када купује (који је купио?) непокретност, треба узимати изјаву да се не ради о заједничкој имовини, односно да ли Служба по службеној дужности уписује ту непокретност као заједничку својину с обзиром на то да предузетник нема својство правног лица? Да ли Служба треба да изврши упис у корист физичког лица, а не предузетника (мада је уочена различита пракса служби, тј. да су у оваквим ситуацијама уписивали предузетнике, а не физичка лица која су регистрована као предузетници)?

 

Одговор:

Када предузетник купује непокретност, примењују се правила предвиђена чланом 7. Закона о поступку уписа у Катастар непокретности за упис заједничке својине супружника, па, ако се жели упис само у корист супружника који је предузетник, мора да се добије и сагласност другог супружника.

 

Образложење:

Правни положај предузетника уређен је у нашем правном систему Законом о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 5/15 и 44/18). Чланом 85. тог закона предвиђено је да не постоји раздвојеност имовине предузетника, као физичког лица и као предузетника. Ако се то има у виду, за имовину коју предузетник стиче обављањем делатности не важи посебан правни режим у односу на осталу имовину предузетника, па регистрација предузетника као таквог у Катастру непокретности такође нема посебног смисла јер се тиме не мења правни режим те непокретности у односу на ситуацију кад је предузетник уписан као „обично” физичко лице. Овакво уређење имовине предузетника такође значи да се и на стицање својине од предузетника примењују одредбе о упису заједничке својине супружника, садржане у члану 7. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова. Разуме се, не можемо одговорити на питање како ће поступати надлежне службе за Катастар непокретности (то могу само саме те службе), али сматрамо да би и у случајевима у којима непокретност стиче предузетник требало уписивати заједничку својину сходно члану 7. став 5. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова.

(Одговор Стручног савета Јавнобележничке коморе Србије од 21. 10. 2019)

 

Солемнизација уговора о промету непокретности којем је предмет објекат изграђен без одобрења за градњу, за који у Катастру непокретности није уписана забележба забране отуђења

 

Члан 4а Закона о промету непокретности прописује да је јавни бележник, када утврди да је промет уговора објекат или посебан део објекта за који није издата употребна дозвола или да је у току поступак његове легализације, дужан да на то упозори уговорнике и да о томе унесе упозорење у складу са Законом о јавном бележништву. Закон о озакоњењу објеката прописује да је орган надлежан за озакоњење дужан да за све објекте који су у поступку озакоњења, по службеној дужности, достави органу државног премера и катастра потврду да је објекат у поступку озакоњења у циљу уписа забране отуђења у виду забележбе (члан 28). Ако се имају у виду наведени прописи, да ли треба солемнизовати уговор о промету непокретности којем је предмет објекат изграђен без одобрења за градњу, за који у Катастру непокретности није уписана забележба забране отуђења, већ постоји само забележба да је објекат изграђен без одобрења за градњу?

 

Одговор:

Уговор о промету непокретности којем је предмет објекат изграђен без одобрења за градњу, за који у Катастру непокретности није уписана забележба забране отуђења, треба солемнизовати.

 

Образложење:

У погледу објеката који су у поступку озакоњења члан 4а Закона о промету непокретности („Сл. гласник РС”, бр. 93/14, 121/14 и 6/15) налаже следеће: Ако јавни бележник на основу извршеног увида у регистар непокретности или на други начин утврди да је предмет уговора о промету непокретности објекат или посебан део зграде за који није издата употребна дозвола или у погледу кога је у току поступак легализације, дужан је да о томе упозори уговорнике и да о томе унесе упозорење у складу са правилима којима је уређена јавнобележничка делатност, а ако се уговорници противе уношењу упозорења, јавни бележник одбија да предузме тражену службену радњу. Ово основно правило измењено је чланом 28. Закона о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС”, бр. 96/15 и 83/18), који омогућава да се упише забележба забране отуђења за објекте у поступку озакоњења пошто је правно дејство те забележбе такво да, ако се онемогући упис промене власника, онемогућава се, тј. забрањује се промет. Прецизније речено, та забележба, сходно члану 14. Закона о поступку уписа у Катастар непокретности („Сл. гласник РС”, бр. 41/18 и 95/18), спречава даље уписе у Катастар непокретности, чиме доводи до тога да је посао усмерен на пренос права својине на непокретности ништав јер му је забрањен предмет. Зато јавни бележник треба да одбије да овери уговор о промету непокретности онда када је ова забележба уписана, а у свим осталим случајевима треба да потврди (солемнизује) уговор, уз поуку о озакоњењу. Изузетно, требало би да јавни бележник одбије да изврши солемнизацију и онда када се ради о објекту за који несумњиво утврди да је изграђен после 27. новембра 2015. године, тј. после дана када је ступио на снагу Закон о озакоњењу објеката, јер тада је ступила на снагу забрана да се располаже таквим објектима, предвиђена чланом 106. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, број 83/18), који гласи: „Забрањује се располагање свим објектима или деловима објекта изграђених после ступања на снагу закона којим се уређује озакоњење објеката, без издате грађевинске дозволе или решења из члана 145. овог закона.”

(Одговор Стручног савета Јавнобележничке коморе Србије од 21. 10. 2019)

 

Уговор о уступању и расподели имовине за живота

 

Да ли се потомцима, у смислу члана 182. Закона о наслеђивању (ЗОН), сматрају само првостепени уступиочеви потомци (деца) или уговор о уступању имовине може да се закључи и с другостепеним потомцима (унуци), уз сагласност потомака који би у тренутку уступиочеве смрти по закону били позвани на наслеђе?

(Објашњење питања: Странке желе да закључе уговор о уступању и расподели имовине за живота. Специфичност је у томе што би уговором уступилац уступио имовину својим унуцима, при чему уступилац има двоје деце, која би дала сагласност за уступање.)

 

Одговор:

Уговором о уступању и расподели имовине уступилац може да уступи и расподели имовину и својим даљим потомцима (унуци, праунуци) чак и онда када они у моменту оставиочеве смрти не стичу својство законских наследника, под условом да се с таквим уговором сагласе сви оставиочеви потомци који би у тренутку уступиочеве смрти били позвани да га наследе као законски наследници.

 

Образложење:

ЗОН у члану 182. предвиђа да предак може уговором својим потомцима да уступи и расподели имовину. Члан 183. ЗОН-а прописује да је уговор о уступању и расподели имовине пуноважан само ако су се с њим сагласили сви уступиочеви потомци који ће по закону бити позвани да га наследе.

Када се имају у виду цитиране законске одредбе, у уговору о уступању неопходно је разликовати два питања: 1. чија сагласност је потребна да би настао правни режим уговора о уступању и расподели имовине за живота и 2. ко може имати својство уговорне стране у том уговору.

Да би настао пуноважан уговор о уступању и расподели имовине за живота, потребно је да се с тим уговором сагласе сви уступиочеви потомци који ће по закону бити позвани да га наследе. То ће у пракси редовно значити да је за настанак тог уговора потребна сагласност све уступиочеве деце. Ако је неко дете умрло пре уступиоца, онда је за пуноважност тог уговора потребна сагласност његове деце, тј. уступиочевих унука који га наслеђују као законски наследници по праву представљања.

Сасвим је друго питање ко све може имати својство уговорне стране у уговору о уступању и расподели имовине за живота. Својство уговорне стране може имати уступиочев супружник и сваки уступиочев потомак, што значи и онај потомак чија сагласност не представља законски минимум за настанак пуноважног уговора о уступању и расподели имовине за живота. Другим речима, уступилац може да закључи уговор о уступању и расподели имовине за живота с било којим потомком (дететом, унуком, праунуком), при чему је ирелевантно да ли ће тај потомак у моменту уступиочеве смрти бити позван да га наследи као законски наследник. На пример, ако уступилац има сина и унука који је дете тог његовог сина, својство уговорне стране могу имати и син и унук. Иако унук поред живог оца не може бити законски наследник свог деде, он с дедом може да закључи уговор о уступању и расподели имовине за живота, при чему се ствари и права која је уступилац у конкретном примеру уступио своме унуку не сматрају поклоном и не узимају се у обзир када се евентуално утврђује да ли постоји повреда нужног дела. Наравно, да би такав уговор о уступању и расподели имовине за живота био пуноважан, с њим мора да се сагласи и уступиочев син. У конкретном примеру уговор би морала да закључе три уговорника: уступилац, уступиочев син и уступиочев унук. Такво становиште прихваћено је и у правној доктрини (види: Б. Благојевић, „Наследно право у Југославији”, Београд 1983, 309; М. Креч, Ђ. Павић, „Коментар Закона о насљеђивању”, Загреб 1964, 335; Д. Ђурђевић, „Институције наследног права”, Београд 2015, 246).

(Одговор Стручног савета Јавнобележничке коморе Србије од 21. 10. 2019)

 

Овера уговора у случају када је на земљишту и на објекту као облик својине уписана приватна својина, али је објекат изграђен без одобрења за градњу, а налази се у поступку озакоњења

 

Уколико је на земљишту и на објекту као облик својине уписана приватна својина, али је објекат изграђен без одобрења за градњу, а налази се у поступку озакоњења, да ли јавни бележник може да, уз поуку о озакоњену, овери и уговор о промету непокретности?

 

Одговор:

Ако је објекат у приватној својини у поступку озакоњења, јавни бележник може да, уз поуку о озакоњењу, овери и уговор о промету непокретности, осим ако је у Катастру непокретности уписана забележба забране отуђења у складу с чланом 28. Закона о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС”, бр. 96/15 и 83/18).

 

Образложење:

У погледу објеката који су у поступку озакоњења, члан 4а Закона о промету непокретности („Сл. гласник РС”, бр. 93/14, 121/14 и 6/15) налаже следеће: Ако јавни бележник на основу извршеног увида у регистар непокретности или на други начин утврди да је предмет уговора о промету непокретности објекат или посебан део зграде за који није издата употребна дозвола или у погледу кога је у току поступак легализације, дужан је да о томе упозори уговорнике и да о томе унесе упозорење у складу с правилима којима је уређена јавнобележничка делатност, а ако се уговорници противе уношењу упозорења, јавни бележник одбија да предузме тражену службену радњу. Ово основно правило измењено је чланом 28. Закона о озакоњењу објеката, који омогућава да се упише забележба забране отуђења за објекте у поступку озакоњења пошто је правно дејство те забележбе такво да, ако се онемогући упис промене власника, онемогућава се, тј. забрањује се промет. Зато јавни бележник треба да одбије да овери уговор о промету непокретности само ако је уписана ова забележба, а у свим осталим случајевима треба да потврди (солемнизује) уговор, уз поуку о озакоњењу.

(Одговор Стручног савета Јавнобележничке коморе Србије од 21. 10. 2019)

 

Накнадни уговор

 

С обзиром на то да Закон о хипотеци, у вези са чланом 27. Закона о хипотеци, накнадни уговор третира као посебан уговор између хипотекарног повериоца и власника непокретности, који се закључује у форми предвиђеној чланом 10. став 1. Закона о хипотеци, да ли га треба посматрати као измену и допуну акта којим је конституисана хипотека (уговор о хипотеци, односно измене и допуне уговора о хипотеци) и да ли га у складу с тим и у складу с паралелизмом форми треба сачинити у облику јавнобележничког записа или га пак треба посматрати као уговор о промету непокретности и у том смислу потврдити га (солемнизовати) и закључити у облику јавнобележнички потврђене (солемнизоване) исправе?

 

Одговор:

Накнадни уговор, у смислу члана 27. Закона о хипотеци („Сл. гласник РС”, бр. 115/05, 60/15, 63/15 – одлука УС и 83/15), закључује се у форми предвиђеној за уговоре о промету непокретности, односно у форми солемнизоване приватне исправе или јавнобележничког записа (као уговореној форми, ако стране тако желе).

 

Образложење:

Накнадни уговор из члана 27. Закона о хипотеци представља уговор којим се хипотекарни поверилац и власник хипотековане непокретности договарају да хипотекарни поверилац, наместо намирења, стекне својину на оптерећеној непокретности (у целини или делимично). Тај уговор може да се закључи само ако је обезбеђено потраживање већ доспело и ако је на оптерећеној непокретности заснована само једна хипотека, односно постоји само један хипотекарни поверилац. У том смислу, накнадни уговор је уговор о промету непокретности и он правно не стоји у вези са уговором о хипотеци, односно заложном изјавом, који су основ за настанак хипотеке. Због тога се на форму тог уговора примењују правила предвиђена Законом о промету непокретности и Законом о облигационим односима, из којих произлази да се ради о законској форми солемнизоване приватне исправе, уз могућност уговорене форме јавнобележничког записа, па тако треба разумети и упућивање на члан 10. став 1. Закона о хипотеци у његовом члану 27. став 1.

(Одговор Стручног савета Јавнобележничке коморе Србије од 21. 10 .2019)

 

ОБАВЕЗА ЈАВНОГ БЕЛЕЖНИКА ДА УТВРЂУЈЕ ДА ЛИ ЈЕ ПРЕДМЕТ УГОВОРА У РЕЖИМУ ЗАЈЕДНИЧКЕ ИЛИ ПОСЕБНЕ ИМОВИНЕ

 

Ако је продавац уписан као власник непокретности после почетка примене Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова, да ли јавни бележник треба да поучи странке о члану 176. Породичног закона и да ли уопште треба да утврди да ли је та имовина посебна или заједничка имовина ако је уписана као посебна имовина продавца?

(Објашњење питања: Јавни бележник је солемнизовао уговор о продаји сувласничког удела на непокретности и констатовао у солемнизационој клаузули да је купац у браку, након чега је Служба уписала купца као сувласника, а у образложењу решења навела да не постоје технички услови за упис брачних другова као заједничара на сувласничком уделу. Ако овај сувласник продаје свој сувласнички удео, да ли јавни бележник треба да утврди да је то заједничка имовина и да позове његовог брачног друга да се сагласи са располагањем или треба да констатује да је то посебна имовина продавца, с обзиром на то да у катастру није уписана заједничка својина?)

 

Одговор:

Ако је продавац уписан као искључиви власник/сувласник после почетка примене Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова, јавни бележник није дужан да поучава странке о члану 176. Породичног закона, нити да утврђује да ли је предмет уговора у режиму заједничке или посебне имовине.

 

Образложење:

Члан 7. став 5. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова предвиђа да се стицање непокретности на основу било које јавнобележничке исправе уписује у корист оба супружника ако је стицалац у браку, осим ако су супружници изјавом потврдили да се ради о посебној имовини једног од њих или ако се стичу опредељени сусвојински удели супружника. Исто важи и у погледу стицања сувласничког удела на непокретности. Отуд произлази да јавни бележник није дужан да утврђује да ли се ради о заједничкој имовини супружника ако је преносилац уписан као искључиви власник (или искључиви ималац сувласничког удела) после почетка примене овог закона, нити да поучава странке о члану 176. Породичног закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/05 и 6/15). Други став овог члана гласи: „Сматра се да је упис извршен на име оба супружника и када је извршен на име само једног од њих, осим ако након уписа није закључен писмени споразум супружника о деоби заједничке имовине, односно брачни уговор, или је о правима супружника на непокретности одлучивао суд.” Ову одредбу дерогира члан 7. став 5. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова, ако се има у виду да је предвиђено да се не само сматра већ и да се врши упис у корист оба супружника као заједничара, осим ако су они изјавом потврдили да се у конкретном случају ради о посебној имовини једног од њих. Таква сагласна изјава супружника има значај писменог споразума супружника о деоби заједничке имовине о ком говори члан 176. став 2. Породичног закона (иако није закључен након уписа, већ непосредно пре уписа), чиме се фикција предвиђена тим чланом дерогира. Ако други супружник није уписан због техничког недостатка информационог система катастра непокретности који не дозвољава упис заједничке својине на сувласничком уделу, који је иначе изричито предвиђен законом, том другом супружнику остаје да тужбом суду (против свог супружника) захтева да се упише као заједничар на том сувласничком уделу (уз могућност забележбе спора). Исто важи и у свим другим случајевима у којима грешком није извршен упис заједничке својине у складу са чланом 7. став 5. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова.

(Одговор Стручног савета Јавнобележничке коморе Србије од 21. 10. 2019)

 

ПРЕДУЗЕТНИК СЛОБОДНО РАСПОЛАЖЕ НОВЧАНИМ СРЕДСТВИМА СА ПОСЛОВНОГ РАЧУНА – МИШЉЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА

 

Одредбом члана 13. став 3. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/0 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – УС, 93/12, 114/12 – УС, 47/13, 48/13 – исправка, 108/13, 57/14, 68/14 – др. Закон, 112/15, 113/17 и 95/18 – даље: Закон) прописано је да се зарадом, у смислу овог закона, сматра и исплаћена лична зарада предузетника утврђена у складу са овим законом.

Опорезиви приход од самосталне делатности је опорезива добит, а за предузетника паушалца то је паушално утврђен приход, ако овим законом није другачије одређено, сагласно члану 3. став 1. Закона.

Према одредби 33. став 2. Закона, опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити исказане у билансу успеха, сачињеном у складу са прописима којима се уређује рачуноводство за обвезника који је дужан да води двојно књиговодство.

Одредбом члана 33а став 1. Закона прописано је да предузетник и предузетник пољопривредник могу да се определе за исплату личне зараде. Личном зарадом сматра се месечно новчани износ који предузетник исплати и евидентира у пословним књигама као своје месечно лично примање, увећан за припадајуће обавезе из зараде (члан 33а став 2. Закона).

Обвезнику који плаћа порез на стварни приход од самосталне делатности у расходе у пореском билансу признаје се исплаћена лична зарада (37а тачка 1) Закона).

Сагласно одредби члана 22. став 1. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, 84/4, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – др. закон, 112/15, 113/17и 95/18 – даље: Закон о доприносима). Основица доприноса за предузетнике који, у складу са законом који уређује порез на доходак грађана, порез плаћају на стварни приход јесте:

1) месечни износ личне зараде у смислу закона који уређује порез на доходак грађана, или

2) опорезива добит ако предузетник не исплаћује личну зараду из тачке 1) овог става.

Ако предузетник исплаћује личну зараду, основица доприноса утврђује се у складу са чланом 13. ст. 2. и 3. овог закона (члан 22. став 2. Закона о доприносима).

Имајући у виду наведено, опорезива добит, сагласно одредбама Закона, представља пореску основицу на коју се, за обвезнике који су се определили да порез плаћају на стварни приход, обрачунава и плаћа порез на доходак грађана по основу прихода од самосталне делатности.

Порез на приход од самосталне делатности плаћа се по стопи од 10%.

Како се, сагласно Закону, личном зарадом сматра новчани износ који предузетник исплати и евидентира у пословним књигама као своје месечно лично примање, увећан за припадајуће обавезе из зараде, тај износ као месечно лично примање предузетника опорезује се порезом на доходак грађана на зараду и плаћају се припадајући доприноси за обавезно социјално осигурање. За предузетника који се определио за исплату личне зараде основицу доприноса представља износ личне зараде коју исплати и евидентира у пословним књигама као своје месечно лично примање (увећан за припадајући порез и доприносе из зараде, као бруто износ), а за потребе утврђивања пореске основице наведени износ личне зараде умањује се за неопорезиви износ зараде.

У случају када предузетник који се определио за исплату личне зараде коју је у пореском периоду исплатио и евидентирао у пословним књигама као своје месечно лично примање, по основу кога је платио порез и доприносе (сагласно Закону и Закону о доприносима), и који сагласно Закону по основу прихода од самосталне делатности плаћа месечне аконтације пореза за текући порески период, располаже новчаним средствима са свог платног рачуна тако што подиже готов новац који није опредељен као лична зарада, по основу таквог располагања новчаним средствима не настаје обавеза плаћања доприноса. Наиме, имајући у виду да на приход који предузетник оствари по основу обављања самосталне делатности у току пореског периода порез на приходе од самосталне делатности плаћа аконтативно (месечна аконтација пореза за текући порески период) а по истеку пореског периода плаћа коначну пореску обавезу, околност да предузетник у току пореског периода располаже новчаним средствима са свог платног рачуна (тако што подиже готов новац) није од утицаја на висину личне зараде предузетника опредељене као његово месечно лично примање сагласно Закону и Закону о доприносима.

(Мишљење Министарства финансија бр. 430-00-197/2019-04 од 21. 10. 2019. године)

 

НАЧИН ДОСТАВЉАЊА РЕШЕЊА – ОБАВЕШТЕЊЕ РЕПУБЛИЧКОГ ГЕОДЕТСКОГ ЗАВОДА

 

У циљу уједначавања поступања унутрашњих организационих јединица Републичког геодетског завода приликом примене одредбе члана 39. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова и утврђивања времена уручења решења указујемо на то да је наведеном одредбом Закона прописано да се решење доставља препорученом пошиљком, у форми одштампаног примерка електронског документа, овереног у складу са законом који уређује електронско пословање, осим ако се затражи да се достава електронског документа изврши електронским путем.

Уколико решење не буде уручено примаоцу на адреси одређеној за доставу решења, исто се враћа организационој јединци која га је експедовала. Решење које је враћено као неуручено, организациона јединица која је исто експедовала дужна је да омогући странкама у поступку да решење лично преузму у просторијама те организационе јединице. Рок за преузимање решења је петнаест дана од дана када је адресираном примаоцу – странци остављено обавештење да је покушана достава. Податак о датуму остављања обавештења попуњава достављач – поштанска служба на коверти коју враћа пошиљаоцу – организационој јединици која је решење експедовала.

По протеку рока од петнаест дана од дана достављања обавештења сматра се да је извршена достава решења у складу са Законом. Након протека рока странка може да тражи само копију решења, у ком случају се издавање копије одлуке не сматра уручењем, односно доставом исте.

Напомињемо да у случајевима када је адреса примаоца непозната, надлежна организациона јединица дужна је да решење одмах по доношењу истакне на интернет страници Републичког геодетског завода. У наведеном случају сматра се да је решење уручено протеком рока од осам дана од дана истицања на интернет страници.

(Обавештење Републичког геодетског завода 06, број 952-1434/2019 од 13. 11. 2019)

 

ПРИЈЕМ ДРУГОСТЕПЕНИХ РЕШЕЊА – ОБАВЕШТЕЊЕ РЕПУБЛИЧКОГ ГЕОДЕТСКОГ ЗАВОДА

 

У поступцима пред службама за катастар непокретности појавила се дилема да ли је у ситуацијама када је другостепеним решењем одбијена или одбачена жалба, односно када је другостепеним решењем преиначено првостепено решење, потребно чекати доказе о уручењу другостепеног решења или одмах по пријему таквог другостепеног решења могу да се спроведу одговарајуће промене у листу непокретности и решава следећи захтев на истој непокретности или истом уделу на непокретности.

Одредба члана 61. став 6. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова („Сл. гласник РС”, бр. 41/18, 95/18 и 31/19) прописује да је Завод дужан да најкасније до 31. децембра 2020. године омогући да се упис промене у катастар врши у складу са чланом 41. став 1. и чланом 45. став 3. овог закона, када решење о упису постане коначно, а до обезбеђења услова за такав упис, упис промене у катастар вршиће се одмах по доношењу решења о упису, уз забележбу да решење о упису те промене није коначно нити правоснажно. Брисање забележбе да решење о упису није коначно врши се по наступању коначности тог решења, а брисање забележбе да решење о упису није правоснажно ако у накнадном року од четрдесет дана од наступања коначности Служби не буде достављен доказ да је покренут управни спор.

Члан 128. Закона о државном премеру и катастру („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – УС, 96/15, 47/17 – аутентично тумачење и 113/17 – др. закон), који се примењује у складу са чланом 57. ставови 1. и 2. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова, предвиђао је да се упис у Катастар непокретности врши на дан доношења решења којим је упис дозвољен, уз истовремени упис забележбе ради чињења видљивим да решење о упису није коначно, као и да се упис у Катастар непокретности врши и на основу другостепеног решења којим се дозвољава упис или на основу судске одлуке из управног спора, на дан пријема другостепеног решења, односно судске одлуке у надлежној служби.

Члан 45. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова предвиђа да се до коначности одлуке донете у првом степену неће одлучивати о новим уписима на истој непокретности, односно на истом уделу на непокретности. Истим чланом прописано је да се по наступању коначности уписује забележба да одлука по којој је тај упис извршен није правоснажна. Идентичне норме садржао је и Закон о државном премеру и катастру у члану 130.

Коначност, према Закону о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, 18/16, 95/18 – аутентично тумачење), члан 176. став 1, представља својство решења које означава да против истог не може да се изјави жалба.

Члан 46. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова предвиђа да се забележба да одлука није правоснажна брише ако се уписује забележба покренутог управног спора или ако у року од четрдесет дана од доставе другостепеног решења није достављен доказ да је покренут управни спор.

На основу претходно изнетог закључак је да моменат доставе другостепеног решења није од значаја за спровођење одговарајућих промена у листу непокретности (забележбе и други уписи) нити за могућност решавања следећег поступка на истој непокретности, однoсно уделу на непокретности, већ је тај моменат од значаја само за рачунање рока за брисање забележбе неправоснажности.

Супротно тумачење било би противно цитираним законским одредбама и циљу Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова (члан 2. став. 1). Такође, оно би било правно немогуће у катастру непокретности јер би значило да се промене по првостепеном решењу спроводе одмах, а по другостепеном тек по достави, иако је против првостепеног решења дозвољен редован правни лек у управном поступку (који одлаже решавање следећег поступка на истој непокретности одн. уделу), а против другостепеног није. Наступање коначности не зависи од евентуалног изјављивања тужбе против другостепеног решења, па је зато моменат доставе другостепеног решења у Катастру непокретности битан само за забележбу неправоснажности.

Према томе, наведено чекање на доказе о достави другостепеног решења (повратнице) непотребно успорава упис у Катастар непокретности, нарочито имајући у виду да Служба те доказе не добија одмах (достава се врши преко поште), него, по правилу, најмање пар дана након уручења, при чему је и тада могуће да ће достава бити окончана тек протеком накнадног временског рока након истицања на огласној табли.

(Обавештење Републичког геодетског завода број 952-1411/2019 од 7. 11. 2019)

 

УТВРЂИВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА СТРАНКЕ БЕЗ ФИЗИЧКОГ ПРИСУСТВА ПРИЛИКОМ ЗАКЉУЧИВАЊА УГОВОРА О ПОСРЕДОВАЊУ У ПРОМЕТУ НЕПОКРЕТНОСТИ

 

Да ли уз уговор о посредовању на коме стоје подаци налогодавца, тј. власника непокретности мора бити приложена и фотокопија личне карте власника непокретности уколико постоји копија овлашћења, овереног код јавног бележника, где су јасно видљиви и утврђени сви лични подаци и где је јавни бележник извршио идентификацију власника непокретности, односно даваоца пуномоћја?

Да ли је неопходно да се уз уговор о посредовању приложи и фотокопијa личног документа уколико налогодавац не жели да приложи и то потврди својим потписом, а агент је извршио идентификацију личним увидом у документ власника непокретности и у уговор уписао податке (бр. л. к., ЈМБГ, име и презиме, адресу налогодавца)?

Да ли да обвезник (посредник у промету и закупу непокретности) не успоставља пословни однос са таквим клијентом пошто не жели да остави фотокопију личног документа?

Да ли је довољно да обвезник напише службену белешку о немогућности прибављања фотокопије личног документа?

 

У складу са чланом 17. став 4. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, ако у име странке, која је физичко лице, трансакцију врши или пословни однос успоставља пуномоћник или законски заступник, обвезник је дужан да, поред идентитета странке, утврди и провери идентитет пуномоћника и законског заступника, затим да прибави податке из члана 99. став 1. тачка 3) овог закона на начин који је прописан у ставу 2. овог члана, као и да тражи оверено писмено овлашћење (пуномоћје) или друге јавне исправе којима се доказује својство законског заступника, чије копије чува у складу са законом. Притом, обвезник је дужан да примени мере из члана 39. овог закона.

Према члану 39. Закона, ако приликом утврђивања и провере идентитета странка или законски заступник, односно лице које је овлашћено за заступање правног лица или лица страног права није физички присутна код обвезника, обвезник је дужан да, осим радњи и мера из члана 7. став 1. т. 1)–5) овог закона, предузме неке од додатних мера, и то:

1) прибављање додатних исправа, података или информација на основу којих проверава идентитет странке;

2) додатну проверу поднетих исправа или додатно потврђивање података о странци;

3) да се прва уплата на рачун који је та странка отворила код обвезника изврши са рачуна те странке отвореног у банци или сличној институцији у складу са чланом 17. ст. 1. и 2. овог закона, а пре извршења других трансакција странке код обвезника;

4) прибављање података о разлозима одсуства странке;

5) друге мере које одреди орган из члана 104. овог закона.

На основу свега наведеног сматрамо да је обвезник дужан да прибави фотокопију личног документа странке (налогодавца, односно власника непокретности) пре успостављања пословног односа са странком, односно пре закључења уговора о посредовању, с обзиром на то да у конкретном случају успоставља пословни однос без физичког присуства странке. Фотокопија личне карте странке представља додатну исправу на основу које обвезник проверава идентитет странке, односно додатно потврђивање података о странци.

Сходно члану 7. став 2. Закона, обвезник је дужан да одбије понуду за успостављање пословног односа, као и извршење трансакције ако не може да изврши радње и мере из става 1. т. 1)–5) овог члана, а ако је пословни однос већ успостављен, дужан је да га раскине, осим у случају када је рачун блокиран на основу поступка надлежног државног органа у складу са законом. У ставу 3. овог члана Закона стоји да је у случајевима из става 2. овог члана обвезник дужан да сачини службену белешку у писменој форми, као и да размотри да ли постоје основане сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма и да поступи у складу са одредбама члана 47. овог закона. Службену белешку обвезник чува у складу са законом.

(Одговор Управе за спречавање прања новца)

ОБЈАВЉЕНО УПУТСТВО ЗА ПРИМЕНУ ИЗМЕНА И ДОПУНА ЗИО

 

В. д. председника Врховног касационог суда и председник Високог савета судства Драгомир Милојевић и министарка правде Нела Кубуровић потписали су Упутство за спровођење Закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу 10. октобра 2019. године на Годишњем саветовању судија Републике Србије у Врњачкој Бањи.

Упутство у електронској форми може да се преузме на следећем линку:

https://www.vk.sud.rs/sites/default/files/attachments/Uputstvo%20za%20primenu%20ZIO.pdf

 

УПРАВА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПРАЊА НОВЦА: ОДГОВОР ПОВОДОМ ПИТАЊА УТВРЂИВАЊА ИДЕНТИТЕТА СТРАНКЕ БЕЗ ФИЗИЧКОГ ПРИСУСТВА ПРИЛИКОМ ЗАКЉУЧИВАЊА УГОВОРА О ПОСРЕДОВАЊУ У ПРОМЕТУ НЕПОКРЕТНОСТИ

 

Да ли, уз уговор о посредовању на коме стоје подаци налогодавца, тј. власника непокретности, мора да буде приложена и фотокопија личне карте власника непокретности уколико постоји копија овлашћења овереног код јавног бележника, где су јасно видљиви и утврђени сви лични подаци и где је јавни бележник извршио идентификацију власника непокретности, односно даваоца пуномоћја?

Да ли је неопходно да се уз уговор о посредовању приложи и фото-копијa личног документа уколико налогодавац не жели да приложи и то потврди својим потписом, а агент је извршио идентификацију личним увидом у документ власника непокретности и у уговору уписао податке (бр. л. к., ЈМБГ, име и презиме, адресу налогодавца)?

Да ли да обвезник (посредник у промету и закупу непокретности) не успоставља пословни однос са таквим клијентом пошто не жели да остави фотокопију личног документа?

Да ли је довољно да обвезник напише службену белешку о немогућности прибављања фотокопије личног документа?

У складу са чланом 17. став 4. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, ако у име странке која је физичко лице трансакцију врши или пословни однос успоставља пуномоћник или законски заступник, обвезник је дужан да, поред идентитета странке, утврди и провери идентитет пуномоћника и законског заступника, затим да прибави податке из члана 99. став 1. тачка 3) овог закона на начин који је прописан у ставу 2. овог члана, као и да тражи оверено писмено овлашћење (пуномоћје) или друге јавне исправе којим се доказује својство законског заступника, чије копије чува у складу са Законом. При томе, обвезник је дужан да примени мере из члана 39. овог закона.

Према члану 39. Закона, ако приликом утврђивања и провере идентитета странка или законски заступник, односно лице које је овлашћено за заступање правног лица или лица страног права није физички присутно код обвезника, обвезник је дужан да, осим радњи и мера из члана 7. став 1. т. 1)–5) овог закона, предузме и неке додатне мере, и то:

1) прибављање додатних исправа, података или информација на основу којих проверава идентитет странке;

2) проверу поднетих исправа или додатно потврђивање података о странци;

3) да се прва уплата на рачун који је та странка отворила код обвезника изврши са рачуна те странке отвореног у банци или сличној институцији у складу са чланом 17. ст. 1. и 2. овог закона, а пре извршења других трансакција странке код обвезника;

4) прибављање података о разлозима одсуства странке;

5) друге мере које одреди орган из члана 104. овог закона.

На основу свега претходно наведеног сматрамо да је обвезник дужан да прибави фото-копију личног документа странке (налогодавца, односно власника непокретности) пре успостављања пословног односа са њом, односно пре закључења уговора о посредовању, с обзиром на то да у конкретном случају успоставља пословни однос без физичког присуства странке. Фотокопија личне карте странке представља додатну исправу на основу које обвезник проверава идентитет странке, односно додатно потврђивање података о странци.

Сходно члану 7. став 2. Закона, обвезник је дужан да одбије понуду за успостављање пословног односа, као и за извршење трансакције, ако не може да изврши радње и мере из става 1. т. 1)–5) овог члана, а ако је пословни однос већ успостављен, дужан је да га раскине, осим у случају када је рачун блокиран на основу поступка надлежног државног органа у складу са законом. Поред тога, у ставу 3. овог члана Закона стоји да је у случајевима из става 2. овог члана обвезник дужан да сачини службену белешку у писменој форми, као и да размотри да ли постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма и да поступи у складу са одредбама члана 47. овог закона. Службену белешку обвезник чува у складу са Законом.

 

(извор: веб-сајт Управе)

ЗАКОН О БЕСПЛАТНОЈ ПРАВНОЈ ПОМОЋИ – ПОЧИЊЕ ДА СЕ ПРИМЕЊУЈЕ 1. ОКТОБРА 2019.

 

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018 од 13. 11. 2018. године, ступио је на снагу 21. 11. 2018, а примењује се од 1. октобра 2019. године, изузев одредаба чл. 44–52, које почињу да се примењују од дана приступања Републике Србије Европској унији.

О овом закону писали смо у децембарском броју часописа 2018. године.

Према истом, пружаоци правне помоћи су адвокатура и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе, а удружења само на основу одредби закона који уређују право азила и забрану дискриминације. Пружаоци бесплатне правне подршке могу бити јавни бележници, посредници у решавању спорова и правни факултети. Закон први пут успоставља електронски регистар пружалаца правне помоћи.

 

ЗАКОН О ЛОБИРАЊУ – ПОЧЕО ДА СЕ ПРИМЕЊУЈЕ 14. АВГУСТА 2019.

 

Закон  је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018 од 13. 11. 2018. године, а ступио је на снагу 14. 8. 2019. године. О овом закону писали смо у децембарском броју часописа 2018. године.

Законом је дефинисано да се под  појмом лобирања подразумева активност којом се врши утицај на органе Републике Србије, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, као и на органе ималаца јавних овлашћења чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајна, односно јединица локалне самоуправе, у поступку доношења закона, других прописа и општих аката из надлежности тих органа власти, ради остваривања интереса корисника лобирања, у складу са Законом. Дефинисано је и да лобирање може да врши лобиста, као физичко лице, који је уписан у Регистар лобиста, у складу са Законом о лобирању, као и привредно друштво, односно удружење које је уписано у Регистар правних лица која обављају лобирање, у складу са Законом о лобирању. Постоји и изузетак, а то је када лобирање може да врши и физичко лице које није уписано у Регистар лобиста, уколико је оно законски заступник или је запослено код корисника лобирања, или заступа интересе удружења или привредног друштва чији је члан корисник лобирања.

Корисник лобирања је физичко или правно лице у чијем се интересу врши лобирање. Насупрот њему, лобирано лице је изабрано, именовано, постављено или на други начин радно ангажовано лице у органу власти, као и лице на чији избор, именовање или постављење орган власти даје сагласност, при чему учествује у поступку припреме и доношења закона, других прописа и општих аката или може да утиче на садржај закона и других прописа и општих аката.

Агенција за борбу против корупције донела је потребне акте, међу којима су Кодекс понашања учесника у лобирању, Правилник о програму обуке за лобисте и Правилник о изгледу и садржини образаца захтева, извештаја, обавештења и евиденције и начину вођења регистра и посебне евиденције у поступку лобирања.

 

ПРЕКРШАЈНИ АПЕЛАЦИОНИ СУД – УСВОЈЕНА ПРАВНА СХВАТАЊА СА ОДВОЈЕНИХ СЕДНИЦА У 2019. ГОДИНИ

 

На одвојеним седницама седишта и одељења Прекршајног апелационог суда, одржаним од 1. 1. 2019. до 31. 5. 2019. године, већином гласова свих судија заузета су следећа правна схватања:

–  Председник општине, као орган власти, може да одговара за прекршај учињен у вршењу функције по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

–  Малолетно лице није одговорно за прекршај из члана 29. став 1. тачка 1) Закона о личној карти, којим је прописано кажњавање лица које, супротно утврђеној дужности, нема личну карту (члан 3: држављанин старији од 16 година живота, који има пребивалиште на територији Републике Србије, дужан је да има личну карту), с обзиром на то да је чланом 10. став 4. Закона прописано да је родитељ или други законски заступник или старатељ дужан да за малолетника поднесе захтев за издавање личне карте.

Напомена: На Првој седници свих судија Прекршајног апелационог суда 12. 5. 2017. године усвојено је правно мишљење према којем прекршај из члана 29. став 1. тачка 2) Закона о личној карти, а у вези са чланом 10. став 4. и чланом 11. наведеног закона, не чини малолетно лице, него законски заступник малолетника.

– На решење о прекиду прекршајног поступка жалба подносиоца захтева и жалба окривљеног нису дозвољене.

– Чињенични опис радње извршења прекршаја из члана 332. став 1. тачка 43) Закона о безбедности саобраћаја на путевима приликом поступања, противно члану 99. став 3, пре измена и допуна Закона објављеним у „Службеном гласнику РС” број 24/18 од 24. 3. 2018. године („може безбедно да заустави возило испред пешачког прелаза и пропусти пешака”), и даље је прекршај, иако измене Закона не налажу обавезно заустављање испред пешачког прелаза, већ само безбедно пропуштање пешака, у зависности од чињеничног стања утврђеног у поступку. Уколико оно указује на то да пешак није могао да буде безбедно пропуштен, окривљеног треба огласити одговорним, без обзира на то што по изменама Закона о безбедности саобраћаја на путевима више није дужан да се заустави. Уколико докази указују на безбедно пропуштање пешака, окривљени ће бити ослобођен одговорности.

– За прекршај из члана 295. став 1. тачка 7а) Царинског закона одговорно је лице које је означено као носилац посла – принципал (било да је то увозник било ангажовани шпедитер и то независно од уговореног облика заступања увозника и од тога да ли је, поред шпедитера, ангажован и превозник), с обзиром на то да је поменуто лице одговорно за окончање поступка транзита предајом робе одредишној царинарници у непромењеном стању, у прописаном року и уз придржавање мера које је царински орган одредио ради обезбеђења истоветности робе.

– По захтеву браниоца окривљеног, који има уредно пуномоћје, неће бити досуђени трошкови (награда) за састав поднеска (писане одбране и др.) уколико поднесак не садржи потпис и печат браниоца, јер подносилац захтева није доказао да је поднесак написан уз стручну помоћ браниоца, имајући у виду да је чланом 29. став 5. Закона о адвокатури прописано да је адвокат дужан да на сваку исправу, допис или поднесак који је саставио стави свој потпис и печат.

– Рокови од 6 месеци и 2 године, прописани одредбама члана 61. Закона о Уставном суду, представљају кумулативне рокове.

–  Рок од 2 године, прописан чланом 61. став 2. Закона о Уставном суду, рачуна се од дана уручења појединачног акта (пресуде) до дана подношења предлога или иницијативе за покретање поступка оцењивања уставности.

– Прекршај из члана 330. став 1. тачка 8) Закона о безбедности саобраћаја на путевима (управљање возилом за време трајања заштитне мере забране управљања моторним возилом) консумира прекршај из члана 332. став 1. тачка 74) овог закона (управљање возилом са пробном возачком дозволом у периоду од 23.00 до 06.00 часова).

– По одвојеним захтевима за накнаду трошкова награде за састав писаних одбрана које су састављене од два или више бранилаца по уредним пуномоћјима, датим од стране једног окривљеног, окривљеном припадају трошкови за састав једног поднеска – једне писане одбране, уз стручну помоћ браниоца (тарифни број 9 Адвокатске тарифе), јер је у питању једна одбрана у предмету, без обзира на то колико је бранилаца ангажовао.

– Малолетно лице може да одговара за царинске прекршаје. Услови за одговорност прописани су у члану 71. и др. Закона о прекршајима, као и у члану 2. и др. Закона о малолетним извршиоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, који прописују одговорност малолетника за прекршаје, старости од навршених 14 до навршених 18 година, из чега произлази да нема сметњи да под утврђеним условима одговара и малолетни извршилац прекршаја из области Царинског закона.

– За постојање прекршаја из члана 36. у вези са чланом 17. Закона о спречавању насиља у породици довољно је извршење само једне радње из члана 17. став 2. овог закона.

 

ИЗМЕЊЕН ЈЕ ПРАВИЛНИК О ДОЗВОЛАМА ЗА РАД

 

Правилником о изменама Правилника о дозволама за рад („Сл. гласник РС”, бр. 56/2019) мењају се одредбе чл. од 3. до 9. Правилника о дозволама за рад („Сл. гласник РС”, бр. 63/2018).

Изменама је предвиђено да се, уз захтев за издавање личне радне дозволе из члана 12. Закона о запошљавању странаца, прилажу односно прибављају докази о испуњености услова, у складу са Законом. Према ранијем решењу, уз захтев су се само прилагали (а не и прибављали) докази о испуњености услова у оригиналу или овереној копији, а према садашњем решењу није прописано да ли ће се докази достављати у оригиналу или овереној копији, већ се упућује на посебан закон који уређује на који начин се ови докази достављају.

Докази о испуњености услова прилажу се односно прибављају, у складу са Законом, не у оригиналу или овереној копији, а приликом подношења захтева за издавање радне дозволе за запошљавање, радне дозволе за упућена лица, радне дозволе за кретање у оквиру привредног друштва, радне дозволе за независног професионалца, радне дозволе за оспособљавање и усавршавање радне дозволе за самозапошљавање.

Изменама Правилника укинута је обавеза за организацију надлежну за послове запошљавања да по службеној дужности прибавља одобрење за стално настањење или привремени боравак странца, као и Извод из матичне књиге рођених или Извод из матичне књиге венчаних странца који подноси захтев за издавање личне радне дозволе, а члан је уже породице српског држављанина.

Изменама је предвиђено и да се захтев послодавца за посредовање у запошљавању за конкретно радно место, на основу којег се врши тест тржишта рада, подноси најраније 60, а најкасније 10 дана пре дана подношења захтева за радну дозволу за запошљавање. Према ранијем решењу, овај захтев послодавац је имао могућност да поднесе најраније 60, а најкасније 10 дана пре дана издавања радне дозволе за запошљавање.

ДОПУЊЕН ЈЕ ПРАВИЛНИК О ОБАВЕЗНИМ ЕЛЕМЕНТИМА КОНКУРСНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

Правилником о допуни Правилника о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки и начину доказивања испуњености услова  („Сл. гласник РС“, бр. 41/2019 од 11.6.2019. године, а ступио је на снагу 19.6.2019) допуњен је члан 9 Правилника о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки и начину доказивања испуњености услова (,,Службени гласник РС”, број 86/15), а који регулише Упутство понуђачима како да сачине понуду. Предвиђено је да наведено Упутство  треба да садржи и обавештење да приликом сачињавања понуде употреба печата није обавезна.

 

НОВО МИШЉЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА О НАЧИНИМА ДОКУМЕНТОВАЊА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ЗАПОСЛЕНИХ ЗА ДОЛАЗАК НА РАД И ОДЛАЗАК СА РАДА

 

Мишљење Министарства финансија бр. 401-00-02148/2019-16 од 5. 6. 2019:

„Размотрили смо ваш захтев који сте упутили овом министарству, и с тим у вези, а имајући у виду садржину достављеног захтева, на основу члана 80. Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 и 30/18 – др. закон), Министарство финансија даје следеће мишљење са аспекта примене прописа о рачуноводству:

Законом о рачуноводству („Службени гласник РС”, бр. 62/13 и 30/18, у даљем тексту: Закон) уређују се обвезници примене овог закона, разврставање правних лица, организација рачуноводства и рачуноводствене исправе, услови и начин вођења пословних књига, признавање и вредновање позиција у финансијским извештајима, састављање, достављање и јавно објављивање финансијских извештаја и годишњег извештаја о пословању, Регистар финансијских извештаја, Национална комисија за рачуноводство, као и надзор над спровођењем одредби овог закона.

Одредбама члана 7. став 1. Закона о рачуноводству („Службени гласник РС”, бр. 62/13 и 30/18, у даљем тексту: Закон) прописано је да правна лица, односно предузетници општим актом, у складу са овим законом, уређују организацију рачуноводства на начин који омогућава свеобухватно евидентирање, као и  спречавање и откривање погрешно евидентираних пословних промена, уређују интерне рачуноводствене контролне поступке, утврђују рачуноводствене политике, одређују лица која су одговорна за законитост и исправност настанка пословне промене и састављање и контролу рачуноводствених исправа о пословној промени, уређују кретање рачуноводствених исправа и утврђују рокове за њихово достављање на даљу обраду и књижење у пословним књигама.

Сагласно члану 8. ст. 1. и 2. Закона, књижење пословних промена на рачунима имовине, обавеза и капиталу, приходима и расходима врши се на основу веродостојних рачуноводствених исправа. Рачуноводствена исправа представља писани документ или електронски запис о насталој пословној промени, која обухвата све податке потребне за књижење у пословним књигама тако да се из рачуноводствене исправе недвосмислено може сазнати основ, врста и садржај пословне промене.

Веродостојном рачуноводственом исправом, у смислу члана 9. став 1. Закона, сматра се рачуноводствена исправа која је потпуна, истинита, рачунски тачна и приказује пословну промену. Рачуноводствена исправа, састављена као електронски запис, треба да садржи потпис или другу идентификациону ознаку одговорног лица, односно лица овлашћеног за издавање рачуноводствене исправе, односно електронски потпис у складу са законом.

Имајући у виду наведено, мишљења смо да у конкретном случају достављени примери (укупно шест) одговарајућих веродостојних рачуноводствених исправа, наведени у допису Америчке привредне коморе од 10. маја 2019. године, одговарају дискусији са одржаног састанка у просторијама Министарства финансија (од 8. маја 2019. године) и да би исте требало прихватити као веродостојне рачуноводствене исправе (уз напомену да је неопходно да питање начина документовања трошкова превоза за долазак и одлазак са рада запослених буде уређено општим актом правног лица, односно предузетника), на основу којих се предметни трошкови евидентирају у пословним књигама правних лица, односно предузетника, обвезника примене Закона.”

ИЗ ДОПИСА АМЕРИЧКЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ

Право на накнаду трошкова је загарантовано

Представници Министарства финансија, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и AmCham-а сагласили су се да Закон о раду (члан 118. став 1. тачка 1) недвосмислено прописује право запосленог на накнаду трошкова, у складу са општим актом и уговором о раду, за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, осим ако послодавац није обезбедио сопствени превоз. Ово право је загарантовано и припада свим запосленима којима послодавац претходно није обезбедио превоз, независно од тога да ли они користе јавни саобраћај, од куће до посла долазе сопственим аутомобилом, пешице или на било који други начин.

 

Порески третман документованих и недокументованих трошкова превоза

Чланом 18. став 1. тачка 1) Закона о порезу на доходак грађана прописано је да се не плаћа порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада – до висине цене месечне превозне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.914,00 динара месечно (неопорезив износ трошкова превоза за долазак и одлазак са посла који је у примени у периоду од 1. 2. 2019. до 31. 1. 2020. године).

Поменуто мишљење Министарства финансија прописује обавезу послодаваца – пореских обвезника да, за исплате извршене запосленима на име накнада трошкова превоза, поседују веродостојне рачуноводствене исправе које доказују да предметне исплате заиста представљају накнаду трошкова запослених за долазак и одлазак са рада и да су као такве предмет пореског ослобођења.

У случају непостојања веродостојне исправе која документује трошкове превоза за долазак и одлазак са рада, исплате запосленима у ову сврху биће третиране као недокументовани трошак и послодавцима се неће признати на терет расхода приликом обрачуна пореза на добит, а неће се признати ни односни неопорезиви износ из Закона о порезу на доходак грађана.

У случају запослених који на рад долазе пешице, бициклом или било којом другом врстом превоза чији се трошак не може документовати, исплате запосленима у сврху трошкова превоза биће третиране као недокументовани трошак и порески третиране на начин који је објашњен у претходном пасусу.

 

Веродостојне рачуноводствене исправе о трошковима превоза

У поменутом мишљењу Министарства финансија као примери веродостојне исправе наведени су: рачун за куповину месечне претплатне карте, дневне карте или карте за једну вожњу у јавном превозу, рачун за гориво у случају коришћења сопственог возила и сл.

Као што смо изнели на састанку, верујемо да је потребно прецизирати и додатно растумачити шта се тачно подразумева под веродостојним рачуноводственим исправама о трошковима превоза, како би се отклонила евентуална правна несигурност за обвезнике и истовремено избегло значајно повећање њихових трошкова пословања, условљено потребом ангажовања додатних ресурса за документовање трошкова превоза.

Послодавац својим општим актом, колективним уговором или правилником о раду, као и уговором о раду, ближе уређује права запосленог на исплату трошкова превоза за долазак и одлазак са рада, као што су висина накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада, веродостојне рачуноводствене исправе које доказују трошкове превоза, као и на који начин ће запосленима бити надокнађени трошкови превоза.

У наставку описујемо примере одговарајућих веродостојних исправа о којима смо разговарали на састанку и који као такви могу бити уведени као правила за поступање у општим актима послодаваца.

 

Прибављање веродостојних рачуноводствених исправа од стране послодаваца:

– У случају коришћења сопственог возила: Коришћење компанијских ваучера/бонова/картица за куповину горива од стране запослених на бензинским пумпама са којима послодавац има потписан уговор. Као веродостојна исправа сматрао би се обједињен рачун на име послодавца, који би специфицирао све појединачне износе горива купљене од стране запослених у току једног месеца, уз пропратни списак запослених који користе сопствени превоз за долазак и одлазак са рада (име и презиме запосленог, број ваучера/бона/картице за куповину горива).

– У случају коришћења јавног превоза: Куповина месечних претплатних карата за јавни превоз запослених од стране послодавца. Као веродостојна исправа сматрао би се обједињен рачун на име послодавца, који би специфицирао све појединачне купљене месечне претплатне карте, уз пропратни списак запослених који користе јавни превоз за долазак и одлазак са рада (име и презиме запосленог, број месечне претплатне карте).

– У случају коришћења такси превоза: Коришћење компанијских ваучера/бонова/картица за вожњу такси превозницима са којима послодавац има потписан уговор. Као веродостојна исправа сматрао би се обједињен рачун на име послодавца, који би специфицирао све појединачне износе такси вожњи коришћених од стране запослених у току једног месеца, уз пропратни списак запослених који користе такси превоз за долазак и одлазак са рада (име и презиме запосленог, број ваучера/бона/картице за такси вожњу).

Прибављање веродостојних рачуноводствених исправа од стране запослених:

– У случају коришћења сопственог возила: Као веродостојна исправа сматрао(ли) би се фискални рачун(и) за купљено гориво, уз пропратну изјаву запосленог да се поменути рачун(и) односи(е) на гориво које је тај запослени купио на име трошкова сопственог превоза за долазак и одлазак са рада.

– У случају коришћења јавног превоза: Као веродостојна исправа сматрао(ли) би се фискални рачун(и) за купљену месечну/дневну претплатну карту(е), уз пропратну изјаву запосленог да се поменути рачун(и) односи(е) на месечну/дневну претплатну карту коју је тај запослени купио на име трошкова сопственог превоза за долазак и одлазак са рада.

– У случају коришћења такси превоза: Као веродостојна исправа сматрали би се такси рачуни, уз пропратну изјаву запосленог да се поменути рачуни односе на такси превоз који је тај запослени користио на име трошкова сопственог превоза за долазак и одлазак са рада.

ВЛАДА  ЈЕ НА СЕДНИЦИ 16. 5. 2019. ГОДИНЕ УСВОЈИЛА ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ДОПУНАМА ЗАКОНА О ДРЖАВНИМ И ДРУГИМ ПРАЗНИЦИМА

Влада Републике Србије усвојила је Предлог закона о допунама Закона о државним и другим празницима у Републици Србији, којим се предлаже да 24. мај буде нови празник – Дан Ћирила и Методија.

Овим празником обележаваће се Дан словенске писмености и културе, коју су утемељили словенски просветитељи Ћирило и Методије, оснивачи словенске књижевности и творци првог словенског писма – глагољице.

УСВОЈЕН ЗАКОН О ИЗМЕНИ И ДОПУНИ ЗАКОНА О ПОСТУПКУ УПИСА У КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ И ВОДОВА

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 31/2019 од 29. 4. 2019. године, а ступио је на снагу 30. 4. 2019. године.

Чланом 1. Закона у члан 15. додаје се став 7, којим је прописан изузетак приликом уписа забележбе.

Чланом 2. Закона мења се члан 31. став 3. Закона тако што се прописује да ће се приоритетно одлучивати о упису који се врши на основу прописа којим се уређује експропријација.

Чланом 3. Предлога закона прописано је да се на захтев корисника експропријације, по решењу о експропријацији, односно решењу о административном преносу, бришу забележбе из члана 1. овог закона, уписане до дана ступања на снагу овог закона.

УСВОЈЕН ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЗАПОШЉАВАЊУ СТРАНАЦА

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 31/2019 од 29. 4. 2019, а ступио је на снагу 7. 5. 2019. године, с тим што се одредбе чл. 1–3, члана 4. став 2, члана 5. став 1, члана 6. и члана 7. став 1. примењују од 1. јануара 2020. године.

Основни разлог за доношење овог закона јесте прецизирање одредби закона којима се врши поједностављење поступка издавања дозволе за рад у циљу даљег развијања повољнијег пословног окружења и привлачења страних инвестиција.

Законским изменама врши се поједностављење процедуре тако што се прописује обједињено поступање Националне службе за запошљавање приликом продужења радне дозволе за упућена лица и радне дозволе за кретање у оквиру привредног друштва.  Прописује се да Национална служба за запошљавање по службеној дужности прибавља сагласност и мишљење надлежних министарстава. Обједињавањем поступка прибављања сагласности министарства надлежног за послове запошљавања, као и претходног мишљења министарства надлежног за област којом се уређује делатност послодаваца, знатно је олакшан и убрзан поступак продужења поменутих радних дозвола.

Осим тога, уводи се могућност издавања радне дозволе странцу коме је одобрена виза за дужи боравак по основу запошљавања, односно радне дозволе за запошљавање, радне дозволе за упућена лица, радне дозволе за кретање у оквиру привредног друштва, радне дозволе за независног професионалца и радне дозволе за самозапошљавање.

Закон прати измене и допуне Закона о странцима које су истовремено донете, којима се врши поједностављење поступка приликом прибављања одобрења за привремени боравак и прецизирају прибављање визе за дужи боравак по основу запошљавања. Усклађивањем одредби Закона о запошљавању странаца и Закона о странцима послодавцу се пружа могућност да током трајања поступка одобрења визе за дужи боравак по основу запошљавања, који се води пред надлежним дипломатско-конзуларним представништвом, покрене поступак за издавање радне дозволе пред Националном службом за запошљавање. Дакле, док је странац још увек у поступку прибављања визе за дужи боравак по основу запошљавања, односно док је још увек у иностранству, послодавац може да предузме неопходне активности пред Националном службом за запошљавање у циљу издавања одговарајуће радне дозволе.

Такође, Национална служба за запошљавање имаће сазнања на основу директне размене службених података са дипломатско-конзуларним представништвом да су се стекли услови за издавање радне дозволе странцу, па ће се тако знатно убрзати процедура издавања радне дозволе.

Одложена примена појединих одредби Закона предвиђена је с обзиром на то да се исте усклађују са изменама и допунама Закона о странцима, које ће такође почети са применом од 1. јануара 2020. године.

ПРИОРИТЕТНИ ОСНОВ ОСИГУРАЊА ПЕНЗИОНЕРА КОЈИ СУ ПРЕ 11. АПРИЛА 2019. ГОДИНЕ ЗАСНОВАЛИ РАДНИ ОДНОС – МИШЉЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ЗДРАВЉА

Министарство здравља је, у циљу правилне примене појединих одредаба Закона о здравственом осигурању у погледу приоритетног основа осигурања пензионера, у Мишљењу бр. 011-00-95/2019-05 од 14. 5. 2019. године заузело следећи став:

У циљу правилне примене појединих одредаба Закона о здравственом осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 25/2019 – даље: Закон), који је ступио на снагу 11. априла 2019. године, обавештавамо вас следеће:

Чланом 15. Закона уређено је питање приоритетног основа осигурања у случају кад осигураник из члана 11. Закона испуњава услове за стицање својства осигураника по више основа осигурања, као и обавезе таксативно набројаних категорија лица која испуњавају услов за стицање својства осигураника по више основа, да изаберу један од основа осигурања по коме ће бити осигурани. Наведеним чланом 15. Закона, пензионери – осигураници који су засновали радни однос немају више обавезу да изаберу основ осигурања по коме ће бити осигурани, већ у случају заснивања радног односа морају бити осигурани као запослени.

Правилна примена ове одредбе подразумева њену примену како на пензионере који су засновали радни однос пре 11. априла 2019. године, тако неспорно и на пензионере који су засновали радни однос од 11. априла 2019. године. Напомињемо да осигураници пензионери који су у радном односу, као и чланови њихових породица који су преко њих осигурани, правилном применом ове одредбе немају прекид здравственог осигурања, већ им се само мења основ осигурања. У том циљу Републички фонд за здравствено осигурање, у сарадњи са Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање, треба да предузме неопходне мере и активности како би сви пензионери у радном односу и чланови њихових породица који су преко њих осигурани, несметано могли и даље да користе права из обавезног здравственог осигурања, у складу са Законом.

ПОВЕЗИВАЊЕ СТАЖА ОСИГУРАЊА ЗАПОСЛЕНИМА И БИВШИМ ЗАПОСЛЕНИМА У СУБЈЕКТИМА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ, СТЕЧАЈНИМ ДУЖНИЦИМА И ПРЕДУЗЕЋИМА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ ИНВАЛИДА У 2019. ГОДИНИ

 

Влада Републике Србије донела је Закључак 05, број 113-2470/2019 од 14. марта 2019. године (у даљем тексту: Закључак), којим је дала сагласност да се из средстава буџета Републике Србије уплати допринос за пензијско и инвалидско осигурање, односно изврши повезивање стажа (тачка 1. Закључка):

1) бившим запосленима у субјектима приватизације и предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом који су на дан 13. августа 2014. године (дакле на дан ступања на снагу Закона о приватизацији – „Сл. гласник РСˮ, бр. 83/2014 и 46/2015) у пословном имену имали ознаку „у реструктурирањуˮ, а стекли су услов за остваривање права на пензију у складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању, али им послодавац није уплатио допринос за пензијско и инвалидско осигурање за цео период рада у тим субјектима;

2) бившим запосленима у стечајним дужницима над којима је стечај отворен у 2015, 2016, 2017, 2018. и 2019. години и у којима је Агенција за лиценцирање стечајних управника (даље: Агенција) именована за стечајног управника.

Обрасци:

– захтева  за повезивање стажа запосленима и бившим запосленима у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом (инвалидска предузећа) за које послодавац није уплатио допринос за пензијско и инвалидско осигурање и

– захтева  за повезивање стажа запосленима и бившим запосленима у субјектима приватизације за које послодавац није уплатио допринос за пензијско и инвалидско осигурање,

могу се наћи на сајту Републичког фонда ПИО.

 

ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД: ПРАВНО СХВАТАЊЕ ПУНОВАЖНОСТИ ВАЛУТНЕ КЛАУЗУЛЕ У УГОВОРИМА О КРЕДИТУ У ШВАЈЦАРСКИМ ФРАНЦИМА И КОНВЕРЗИЈА

 

1. Валутна клаузула може да се правно ваљано уговори у циљу очувања једнакости узајамних давања – тржишне вредности динарског износа пласираних и враћених кредитних средстава, која се утврђује индексирањем курса евра.
2. Ништава је одредба Уговора о кредиту о индексирању динарског дуга применом курса CHF, која није утемељена на поузданом писаном доказу да је банка пласирана динарска средства прибавила посредством сопственог задужења у тој валути и да је пре закључења уговора кориснику кредита доставила потпуну писану информацију о свим пословним ризицима и економско-финансијским последицама које ће настати применом такве клаузуле.
3. Уговор о кредиту производи правно дејство и након утврђења ништавости клаузуле о индексацији дуга применом курса CHF. У том случају Уговор ће се извршити конверзијом, уз очување једнакости узајамних давања – тржишне вредности датог кредита утврђене на основу курса евра на дан закључења уговора и исплату камате у висини одређеној уговорима о кредиту исте врсте и трајања, закљученим са валутном клаузулом у еврима између истог даваоца кредита и других корисника кредита чије се дуговање утврђује применом курса евра.
4. У парничном поступку у коме се одлучује о правној ваљаности Уговора о кредиту, односно уговорне клаузуле о индексацији дуга у CHF, суд ће на предлог тужиоца одредити привремену меру којом се даваоцу кредита забрањује реализација средстава обезбеђења и извршење уговорне обавезе корисника кредита, уколико већ није покренуто извршење ради реализације средстава обезбеђења.
5. У случају када је поступак извршења ради реализације средстава обезбеђења дуга из кредита већ покренут, суд, односно јавни извршитељ на захтев извршног дужника одложиће извршење без полагања јемства.

(Правно схватање усвојено на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда, одржаној 2. 4. 2019. године)

 

ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД: ПРАВНИ СТАВ О НАДЛЕЖНОСТИ СУДА ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ О ЗАХТЕВУ ЗА УПЛАТУ ДОПРИНОСА ЗА СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

 

Суд је надлежан да у парничном поступку одлучује о захтеву запосленог лица или лица које је корисник накнаде за време привремене незапослености да послодавац или Национална служба за запошљавање уплате доприносе за обавезно социјално осигурање одговарајућим организацијама за обавезно социјално осигурање, без обзира на то да ли је такав захтев једини предмет спора.

(Правни став усвојен на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда, одржаној 12. 3. 2019. године).

ПРАВНИ СТАВ ВРХОВНОГ КАСАЦИОНОГ СУДА KОЈИ СЕ ОДНОСИ НА САДРЖИНУ ПРЕДЛОГА ЗА ИЗВРШЕЊЕ

– ДИРЕКТНИ И ИНДИРЕКТНИ КОРИСНИК БУЏЕТА –

 

(Закључак усвојен на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда, одржаној 21. 2. 2019)

Суд је везан извршном исправом, па предлог за извршење поднет против Републике Србије, као извршног дужника, није неуредан ако је у потпуности сагласан са изреком извршне исправе. Када, због неуредности, НБС врати решење о извршењу, извршни суд ће по службеној дужности отклонити недостатке у вези са правилима из члана 300. ст. 2. и 3. ЗИО-а, а затим ће допуњено решење доставити НБС ради спровођења извршења.

 

СТАТУС ДИРЕКТОРА УСТАНОВЕ ПОСЛЕ ПРОМЕНЕ ЗАКОНА О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

 

(Мишљење Министарства просвете, науке и технолошког развоја бр. 119-01-00189/2019-04 од 8. 3. 2019)

Одредбама члана 124. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, бр. 88/17 и 27/18 – др. закон), који je ступио на снагу 7. 10. 2017. године, било je прописано, између осталог, и да се права, обавезе и одговорности директора установе уређују посебним уговором о међусобним правима и обавезама, и то без заснивања радног односа.
Законом о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, број 10/19), који je ступио на снагу 23. 2. 2019. године, измењене су одредбе члана 124. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, бр. 88/17 и 27/18 – др. закон), при чему је прописано да орган управљања:

1) уколико je директор запослен у тој установи – доноси решење о премештају именованог лица на радно место директора, као и да то решење пo сили закона замењује одговарајуће одредбе Уговора о раду;

2) уколико je директор запослен код другог послодавца код којег остварује право на мировање радног односа на основу решења о именовању – закључује са именованим директором Уговор о раду на одређено време.

У вези са наведеном изменом, чланом 29. Закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, број 10/19) прописано је да je орган управљања установе дужан да радноправни статус директора усклади са одредбама овог закона у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Имајући у виду наведене одредбе, као и чињеницу да je одређени број директора именован на ту дужност у периоду од 7. 10. 2017. до 23. 2. 2019. године и да је са њима закључен посебан уговор о међусобним правима и обавезама, мишљење овог министарства је да усклађивање радноправног статуса директора, сходно измењеним одредбама члана 124. Закона о основама система образовања и васпитања, може да се уради на следећи начин:

I

Уколико je директор установе запослен у тој установи. a именован je након ступања на снагу Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, број 88/17), односно почев од 7. 10. 2017. године:

Директор и орган управљања по сили закона врше раскид Уговора о међусобним правима и обавезама и истовремено се прекида постојеће мировање права и обавеза на раду и доноси решење о премештају лица именованог за директора са радног места наставника, васпитача или стручног сарадника на радно место директора.

Решење о премештају по сили закона замењује одговарајуће одредбе Уговора о раду и обавезно садржи одредбу којом се утврђује статус запосленог за време обављања дужности директора, у складу са чланом 124. ст. 4. и 5. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон и 10/19).

II

Уколико je директор установе запослен v другој установи/послодавца, a именован je након ступања на снагу Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, број 88/17), односно почев од 7. 10. 2017. године:

Директор и орган управљања по сили закона врше раскид Уговора о међусобним правима и обавезама и истовремено закључују Уговор о раду на одређено време.

Решење о мировању права и обавеза лица по основу рада сачињава установа у којој je именовано лице било запослено на неодређено време у моменту именовања на дужност директора и има право да се након првог односно другог мандата врати на радно место на којем je било запослено пре именовања за директора друге установе.

 

III

Уколико je директор изабран пo закону који je важио пре ступања на снагу Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, број 88/17), односно до 6. 10. 2017. године:

1. Ако je директор из установе у којој je запослен на неодређено време изабран у други или било који наредни мандат након ступања на снагу Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, број 88/17), тај мандат сматраће се првим мандатом у смислу овог закона, па орган управљања доноси решење о премештају лица именованог за директора са радног места које je упражњено на радно место директора. Након првог односно другог мандата то лице има право да се врати на радно место са којег je премештано пo основу решења о премештају.
2. Aкo je директор установе, који je запослен на неодређено време, изабран у други или било који наредни мандат након ступања на снагу Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, број 88/17), a у установи нема упражњених радних места, односно послова који одговарају степену и врсти образовања директора, орган управљања доноси решење о премештају лица именованог за директора на радно место директора са правом да пo истеку мандата буде распоређен на послове који одговарају степену и врсти његовог образовања, a уколико таквих послова нема, остварује права као запослени за чијим je радом престала потреба, у складу са Законом.

Нарочито напомињемо да установа треба да води рачуна да се, у случају усклађивања радноправног статуса директора сходно одредбама Закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, број 10/19), не ради о новом периоду мандата директора, већ да се започети мандат наставља и да се у тај мандат директору урачунава време проведено на месту директора пo основу посебног уговора о међусобним правима и обавезама.

 

ИСПЛАТА НАКНАДЕ ТРОШКОВА ЗА ДОЛАЗАК И ОДЛАЗАК СА РАДА

(Мишљење Министарства финансија бр. 011-00-12/2019-04 од 1. 2. 2019)

Садржина веродостојне рачуноводствене исправе на основу које послодавац књижи обавезу и врши исплату накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада запосленима, признавања расхода по том основу у пореском билансу, као и порески третман исплате предметне накнаде запосленима

Одредбама члана 7. став 1. Закона о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/13 и 30/18 – даље: Закон) прописано је да правна лица, односно предузетници општим актом, у складу са овим законом, уређују организацију рачуноводства на начин који омогућава свеобухватно евидентирање, као и спречавање и откривање погрешно евидентираних пословних промена, уређују интерне рачуноводствене контролне поступке, утврђују рачуноводствене политике, одређују лица која су одговорна за законитост и исправност настанка пословне промене и састављање и контролу рачуноводствених исправа о пословној промени, уређују кретање рачуноводствених исправа и утврђују рокове за њихово достављање на даљу обраду и књижење у пословним књигама.

Сагласно члану 8. ст. 1. и 2. Закона, књижење пословних промена на рачунима имовине, обавеза и капитала, приходима и расходима врши се на основу веродостојних рачуноводствених исправа. Рачуноводствена исправа представља писани документ или електронски запис о насталој пословној промени, која обухвата све податке потребне за књижење у пословним књигама тако да се из рачуноводствене исправе недвосмислено може сазнати основ, врста и садржај пословне промене.

Веродостојном рачуноводственом исправом, у смислу члана 9. став 1. Закона, сматра се рачуноводствена исправа која је потпуна, истинита, рачунски тачна и приказује пословну промену. Рачуноводствена исправа, састављена као електронски запис, треба да садржи потпис или другу идентификациону ознаку одговорног лица, односно лица овлашћеног за издавање рачуноводствене исправе, односно електронски потпис у складу са Законом.

Одредбом члана 7а тачка 1) Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 − др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 − др. закон, 142/14, 91/15 − аутентично тумачење, 112/15, 113/17 и 95/18) прописано је да се на терет расхода не признају трошкови који се не могу документовати.

Одредбом члана 18. став 1. тачка 1) Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 − исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 − УС, 93/12, 114/12 − УС, 47/13, 48/13 − исправка, 108/13, 57/14, 68/14 − др. закон, 112/15, 113/17 и 95/18) прописано је да се не плаћа порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада – до висине цене месечне превозне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.914 динара месечно.

Имајући у виду наведено, указујемо на то да је у складу са претходно наведеним одредбама закона правно лице (послодавац) у обавези да уреди организацију рачуноводства на начин који омогућава свеобухватно евидентирање, као и спречавање и откривање погрешно евидентираних пословних промена, уреди интерне рачуноводствене контролне поступке, утврди рачуноводствене политике, одреди лица која су одговорна за законитост и исправност настанка пословне промене и састављање и контролу рачуноводствених исправа о пословној промени, уреди кретање рачуноводствених исправа и утврди рокове за њихово достављање на даљу обраду и књижење у пословним књигама, јер уколико послодавац нема веродостојне исправе на основу којих доказује да је на адекватан начин надокнадио трошак запосленог за одлазак и долазак са рада (нпр. рачун за куповину месечне претплатне карте, дневне карте или карте за једну вожњу у јавном превозу, рачун за гориво у случају коришћења сопственог возила и сл.), ти трошкови му се не могу признати као расход.

У случају да се накнада за долазак и одлазак са рада не документује веродостојном рачуноводственом исправом, исплате запосленима на име накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада сматрају се недокументованим трошковима у смислу члана 7а тачка 1) Закона о порезу на добит правних лица. Такође, на исплате запосленима може се применити члан 18. став 1. тачка 1) Закона о порезу на доходак грађана само у случају када се такве исплате могу документовати одговарајућом веродостојном рачуноводственом исправом.

Одредбама члана 3. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 − исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − др. закон, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 и 30/18 – даље: Закон о ПДВ) прописано је да су предмет опорезивања ПДВ испорука добара и пружање услуга (даље: промет добара и услуга) које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности, као и увоз добара у Републику. Промет добара, у смислу овог закона, а у складу са одредбом члана 4. став 1. Закона о ПДВ, јесте пренос права располагања на телесним стварима (даље: добра) лицу које тим добрима може располагати као власник, ако овим законом није друкчије одређено. Промет услуга, у смислу овог закона, су сви послови и радње у оквиру обављања делатности који нису промет добара из члана 4. овог закона (члан 5. став 1. Закона о ПДВ).

Према одредби члана 5. став 3. тачка 2) Закона о ПДВ, прометом услуга, у смислу овог закона, сматра се и пружање услуга уз накнаду на основу прописа или другог акта државних органа, органа територијалне аутономије или локалне самоуправе.

У складу са наведеним законским одредбама, исплата накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада, од стране послодавца запосленом, није предмет опорезивања ПДВ, независно од тога да ли послодавац поседује доказ да је запослени искористио примљена новчана средства у сврху плаћања накнаде за превоз.

 

УСВОЈЕН ЗАКОН О УГОСТИТЕЉСТВУ

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 17/2019 од 14. 3. 2019. године, а ступио је на снагу 22. 3. 2019, осим одредаба чл. 30–36. и члана 72. став 1. овог закона, које се примењују од 1. јула 2019. године.

Основни циљ доношења овог закона јесте потпуно усклађивање са законодавством Европске уније, Директивом о услугама  (2006/123/EC), а уједно је извршено и усаглашавање са одредбама других прописа, пре свега Закона о заштити потрошача, са прецизнијим дефинисањем одредаба којима се обезбеђује већа заштите корисника услуга.

Законом су дата шира овлашћења, али и одговорност и обавезе јединици локалне самоуправе, посебно у делу вођења евиденције свих оних субјеката који пружају услуге смештаја на њиховој територији.

Уводи се централни информациони систем у области угоститељства и туризма (е-туриста), као јединствен и централизован електронски информациони систем, који садржи све релевантне податке о пружаоцима услуге смештаја и објектима за смештај, преко кога се врши њихова евиденција и уносе други подаци проистекли из обављања угоститељске, наутичке и ловнотуристичке, односно туристичке делатности.

Одредбама Закона уведена је обавеза да се две године чува сва документација у вези са евиденцијом корисника услуга смештаја, као и за угоститеље који повремено обављају угоститељску делатност.

Прописано је да угоститељска делатност може да се обавља повремено на сајмовима, вашарима, пригодним прославама и на другим јавним манифестацијама, а најдуже 30 дана под условима и на начин прописан овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Дефинисано је да угоститељи могу да пружају додатне услуге као што су трансфер, куповина карата или улазница, резервација ресторана и сл.

Угоститељи могу да понуде кориснику услуге смештаја и осигурање од последица незгоде за време боравка у угоститељском објекту за смештај, уз напомену да исто није обавезујуће.

Угоститељ који пружа услуге смештаја у некатегорисаном угоститељском објекту за смештај, дужан је да пре отпочињања обављања делатности своје пословање пријави јединици локалне самоуправе на чијој се територији објекат налази.

Прописано је да министарство води евиденцију угоститеља и угоститељских објеката које министарство категорише (поред хотела, мотела, кампова и др., ту су и ловачке виле и марине), као и евиденцију здравствених установа које угоститељску делатност обављају на основу претходног решења министра. Прописује се да јединица локалне самоуправе води евиденцију угоститеља и угоститељских објеката које она категорише, као и евиденцију угоститеља и угоститељских објеката за смештај који немају законску обавезу категоризације.

Надаље, ближе су уређени услови за категоризацију и пословање објеката чији се делови налазе у власништву других правних и физичких лица. Уводи се могућност електронског подношења захтева за категоризацију у циљу олакшања пословања и убрзања поступка категоризације.

Ради провере квалитета пружања услуга у објектима из члана 18. ст. 1. и 2. овог закона, пословно удружење угоститеља може да одреди тајног госта.

У погледу услова који се прописују за руководиоце угоститељских објеката извршена је усклађеност термина у циљу прецизирања стручне спреме лица за рад на руководећим местима у категорисаним угоститељским објектима.

Новина се огледа у томе што се давање у закуп куће, стана, апартмана, собе, лежаја или другог простора од стране правног лица, предузетника или физичког лица у периоду до 30 дана сматра пружањем угоститељске услуге смештаја.

Физичким лицима је по први пут омогућено да раде самостално и директно, без посредника. Осим тога, остављена им је могућност да, уколико желе, раде преко посредника, али у том случају прописана је обавеза да је обавезни елемент Уговора о посредовању број и датум издавања решења о категоризацији, као и расположиви капацитети. Физичким лицима пружаоцима услуга смештаја у домаћој радиности (апартман, кућа, соба) забрањује се услуживање хране и пића. Изузетно, у сеоским туристичким домаћинствима дозвољено је и то услуживање производа из властите производње. Такође, за исту категорију лица прописује се могућност паушалног плаћања боравишне таксе у утврђеном годишњем износу у складу са расположивим капацитетима таксе, што ће у великој мери даље поједноставити услове њиховог пословања, али и унапредити наплату боравишне таксе као изворног прихода јединице локалне самоуправе.

Наутичкотуристичка и ловнотуристичка делатност обрађене су само у сегменту који се односи на пружање угоститељских услуга смештаја. Новина је да ловнотуристичку делатност може да обавља привредно друштво, друго правно лице или предузетник, ако као корисник ловишта испуњава услове прописане законом којим се уређује област ловства.

У циљу ефикаснијег остваривања примарног задатка овог закона извршено је прецизирање и појашњење прерасподела права, обавеза и овлашћења инспекцијских служби. Наиме, локалној самоуправи, односно овлашћеним инспекцијским органима локалне самоуправе поверен је знатни део надзора над применом овог закона. Јединица локалне самоуправе доноси посебан акт о претходно наведеном ако је организовала обављање послова инспекцијског надзора на својој територији преко овлашћених инспектора.

У погледу права и дужности овлашћеног туристичког инспектора извршено је усаглашавање са Законом о инспекцијском надзору. Права инспектора јединице локалне самоуправе изједначена су са правима прописаним за туристичког инспектора у циљу ефикаснијег рада инспекцијских служби. Осим тога, инспектор јединице локалне самоуправе врши надзор у делу испуњености прописаних услова, који су ближе уређени актом јединице локалне самоуправе.

У погледу висине казни није дошло до значајних промена, осим висине казни за физичка лица. Изузетно, у категорију запрећених већих казни сврстана су она лица или субјекти који раде бесправно, наступају обмањујуће и сл. Такође, прописане су казнене одредбе, односно прекршајна одговорност за одговорна лица у државном органу и јединици локалне самоуправе.

 

УСВОЈЕН ЈЕ ЗАКОН О ТУРИЗМУ

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 17/2019 од 14. 3. 2019. године, а ступио је на снагу 22. 3. 2019.

Законом је извршена прерасподела права, посебно у делу права, обавеза и одговорности туристичких организација, а извршено је и усаглашавање са Законом о инспекцијском надзору („Сл. гласник РС”, број 36/15), Законом о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, број 18/16) и Законом о заштити потрошача („Сл. гласник РС”, бр. 62/14 и 6/16 – др. закон).

Туристичка организација на прописани начин може да, са другом туристичком организацијом, привредним друштвом, другим правним лицем и предузетником који обавља делатност из одређене области, оснује организацију за оперативне, маркетиншке и промотивне послове.

Прописани су услови које у реализацији туристичких путовања треба да испуне организације у реализацији путовања за сопствене потребе (синдикалне организације, организације пензионера, различита удружења и др.), чиме ће доћи до транспарентнијег пружања ових услуга, смањења злоупотреба од пружања туристичких услуга од стране наведених организација, као и унапређења безбедности и квалитета у реализацији путовања, односно смањења сиве економије у овој области, али и повећања квалитета и сигурности за кориснике услуга.

У погледу туристичких професија први пут се уводи могућност полагања испита за туристичке водиче на знаковном језику, који ће се сматрати страним језиком, чиме се поспешује инклузивност туризма у Републици Србији. Прописује се рок важења легитимација за туристичке водиче и туристичке пратиоце на 10 година. Прецизирано је и да прописани услов „знање страног језика” не може бити знање српског језика. Такође, дата је пуна дефиниција активног знања страног језика.

Приликом изнајмљивања моторног возила (рентакар услуга), осим услова који су прописани за пословање и евиденцију возила из возног парка, посебно је прописано да возило не може да буде старије од пет година, рачунајући време од дана прве регистрације, а пружалац услуга мора да има најмање пет регистрованих моторних возила за пружање услуге рентакар.

У погледу казнених одредби није дошло до већих одступања, осим што су, изузетно, у категорију запрећених већих казни сврстана и она лица или субјекти који раде бесправно, наступају „преварно”, односно обмањујуће и сл. Такође, прописане су казнене одредбе, односно прекршајна одговорност за одговорна лица у државном органу и јединици локалне самоуправе, као и за правна лица која обављају послове туристичких организација.

 

ИЗМЕЊЕН ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ ХРАНЕ

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 17/2019 од 14. 3. 2019. године, ступио је на снагу 22. 3. 2019, а примењује се од 1. 4. 2019.

Изменама се обухватају сви аспекти ланца хране, завршно са службеном контролом у промету на мало (малопродаја, печењаре, ресторани), која по Закону није била у надлежности ниједне од инспекција Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, ни Министарства здравља.

Потреба за унапређењем ефикасности и ефективности рада инспекције за службену контролу хране овим изменама обухваћена је поделом надлежности које прецизније уређују, отклањају техничке недостатке и неконзистентности у вођењу стручних поступака у области контроле производње и промета хране на мало.

Намера је да се предложеним изменама и допунама осигура квалитет у обављању послова инспекцијских служби, тако што је област малопродаје делегирана Министарству здравља, које ће на основу епидемиолошких података о здрављу становништва, броја јавних кухиња, ресторана, броја објеката за продају брзе хране и броја покретних објеката за продају хране бити у могућности да припреми план службених контрола који ће ефикасно надзирати овај део система безбедности хране, у циљу заштите здравља људи.

С обзиром на чињеницу да Дирекција за националне референтне лабораторије, основана Законом о безбедности хране („Сл. гласник РС”, број 41/09), још увек није у функционалном и оперативном стању, неопходно је да се до њене потпуне оперативности користе постојеће лабораторије које испуњавају услове да могу да буду овлашћене као службене, односно референтне лабораторије, које ће радити испитивање службених узорака хране и хране за животиње.

Такође, с обзиром на то да је предвиђено да у оквиру Дирекције за националне референтне лабораторије буде опремљена и оперативна лабораторија за испитивање квалитета сировог млека, овим законом стварају се правни предуслови за оснивање и рад лабораторије према највишим стандардима и захтевима како домаћег законодавства тако и најбољих пракси и стандарда ЕУ. Сврха ове лабораторије је да се обезбеди систем независне контроле сировог млека, на основу које се категорише сирово млеко и формира цена сходно оствареном квалитету.

Циљ овог закона јесте и олакшање пословања субјеката у производњи малих количина, произвођача традиционалних производа или производа старих заната. Потребно је донети националне мере и прописати услове за спровођење одступања, прилагођавања и искључивања од примене хигијенских правила, као и примену принципа флексибилности у успостављању система самоконтроле, под условом да се осигура основни циљ овог закона, а то је заштита здравља људи и интереса потрошача.

Истовремено се овим изменама Закона решава и проблем накнаде трошкова за обављене службене контроле, узорковање и лабораторијска испитивања.

Циљ измена и допуна Закона о безбедности хране јесте и изузимање генетички модификоване хране и хране за животиње, имајући у виду да је ова област уређена Законом о генетички модификованим организмима („Сл. гласник РС”, број 41/09).

Циљ измена и допуна Закона о безбедности хране у делу који се односи на храну за животиње јесте и стварање правних основа за доношење сета прописа из области хране за животиње који се односе на утврђивање услова за производњу адитива и додатака (суплемената) намењених за исхрану животиња, услова под којима производи и адитиви намењени за храну за животиње могу да садрже непожељне супстанце, услова за производњу, одобравање, употребу, декларисање, означавање, паковање и промет адитива намењених за храну за животиње, услова за декларисање, означавање, представљање, паковање, промет, употребу и оглашавање хране за животиње, као и за употребу додатака у храни за животиње.

И на крају, ради успостављања свеобухватне контроле у интегрисаном ланцу хране потребно је донети све прописе за спровођење овог закона, с обзиром на то да одређени правни основи нису постојали или постојећи нису били потпуни, па је било неопходно решити проблем немогућности доношења одговарајућих подзаконских прописа за спровођење Закона.

ПОЧЕТАК ПРИМЕНЕ ИЗМЕЊЕНОГ ЗАКОНА О ПЛАТНИМ УСЛУГАМА – 17. 3. 2019. ГОДИНЕ

У „Службеном гласнику РС” бр. 44/2018 објављен је Закон о изменама и допунама Закона о платним услугама („Сл. гласник РС”, бр. 139/14), који је ступио на снагу 16. јуна 2018, а примењује се од 17. марта 2019. године, осим одредаба чл. 28–30, које се примењују од дана приступања Републике Србије Европској унији.

Изменама Закона тежи се већој транспарентности накнада и упоредивости трошкова и накнада које пружаоци платних услуга наплаћују у вези са платним рачуном, а дефинише се, између осталог, и појам замене платног рачуна, односно замене једног пружаоца другим пружаоцем платних услуга. Више о свим променама које Закон доноси писали смо у септембарском броју часописа у 2018. години.

Два подзаконска акта – Одлука о почетном капиталу, капиталу и капиталном захтеву оператора платног система и Одлука о спровођењу одредаба Закона о платним услугама које се односе на давање дозволе за рад платног система и сагласности на измене и допуне правила рада платног система – објављена су у „Службеном гласнику РС” бр. 99/2018 од 18. 12. 2018, а примењују се од 17. 3. 2019. године.

ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА И ДОМОВИМА УЧЕНИКА ВАЖИ ДО 5. 2. 2022. ГОДИНЕ

Споразумом о продужењу рока важења Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Сл. гласник РС”, бр. 8/2019 од 8. 2. 2019. године) важење Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Сл. гласник РС”, бр. 21/15 и 16/18) продужава се до 5. марта 2022. године.

НОВИНЕ У НАЧИНУ ПРИПРЕМЕ И ДОНОШЕЊА ПРАВИЛНИКА О УНУТРАШЊЕМ УРЕЂЕЊУ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ РАДНИХ МЕСТА У МИНИСТАРСТВИМА, ПОСЕБНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА И СЛУЖБАМА ВЛАДЕ

Уредбом о изменама и допунама Уредбе о начелима за унутрашње уређење и систематизацију радних места у министарствима, посебним организацијама и службама Владе („Сл. гласник РС”, бр. 2/2019 од 16. 1. 2019, ступила на снагу 24. 1. 2019) измењен је и допуњен начин припреме и доношења правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у органима.

Органи који, у складу са Уредбом о начелима за унутрашње уређење и систематизацију радних места у министарствима, посебним организацијама и службама Владе („Сл. гласник РС”, бр. 81/2007 (пречишћен текст), 69/2008, 98/2012, 87/2013 и 2/2019), правилником уређују унутрашње уређење и систематизацију радних места јесу:

– министарства,

– посебне организације,

– Генерални секретаријат Владе,

– кабинети председника и потпредседника Владе и остале службе Владе,

– Управа за заједничке послове републичких органа и стручне службе управних округа.

Правилник треба да садржи прецизиране услове за рад на сваком радном месту, који се односе на врсту и степен стручне спреме, односно образовање, државни стручни испит или посебан стручни испит и потребно радно искуство у струци, као и на потребне компетенције за рад на радном месту, које су утврђене у обрасцу компетенција који је саставни део Правилника.

Новина је и да документациона основа за припрему правилника садржи и приказ финансијских средстава за спровођење правилника.

Уз обавезу да правилник и документациону основу достави на мишљење Министарству за државну управу и локалну самоуправу, Министарству финансија и Служби за управљање кадровима, руководилац има и новопрописану обавезу да Служби за управљање кадровима достави и коначне описе радних места.

Прописано је и да је Служба за управљање кадровима дужна да у свом мишљењу предложи Влади да не да сагласност на правилник ако се предвиђа да на радним местима у звању вишег саветника и самосталног саветника ради више од прописаног броја државних службеника, за разлику од претходног решења које је предвиђало да је служба за управљање кадровима била дужна да у свом мишљењу предложи Влади да не да сагласност на правилник ако се предвиђа да на радним местима у звању вишег саветника и самосталног саветника ради више од 10% државних службеника, односно више од 20% државних службеника.

ИЗМЕЊЕНА ЈЕ ОДЛУКА О УТВРЂИВАЊУ ПРОГРАМА ЗА РЕШАВАЊЕ ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Одлука о изменама Одлуке о утврђивању Програма за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2015, 2016, 2017. и 2018. годину („Сл. гласник РС”, бр. 3/2019 од 18. 1. 2019) ступила је на снагу 26. 1. 2019. године.

Наведена измена Одлуке подразумева да се у називу и тексту Програма за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2015, 2016, 2017. и 2018. годину речи „2017. и 2018. годину” у одређеном падежу замењују речима „2017, 2018. и 2019. годину” у одговарајућем падежу.

Одлука о утврђивању Програма за решавање вишка запослених у поступку приватизације донета је у 2015. години („Сл. гласник РС”, бр. 9/2015, 84/2015, 109/2015, 16/2016, 82/2016, 5/2017, 92/2017, 29/2018, 59/2018 и 3/2019) и односила се на Програм решавања вишка запослених у 2015. години, када је Влада Србије очекивала да ће се у 2015. години и завршити сви започети процеси приватизације привредних друштава.

Разлог за доношење измена и допуна наведене одлуке, односно да се иста одлука примењује и у 2019. години, јесте то што поступци приватизације нису завршени у 2015. години, као и то што и даље трају.

Субјекти приватизације који не могу да обезбеде средства за решавање вишка запослених из сопствених извора, могу да остваре право на обезбеђивање средстава из буџета Републике Србије у складу са овом одлуком.

Измена ове одлуке посебно је значајна због решавања питања вишкова запослених у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.

ИЗМЕНА ЗАКОНА О ОРУЖЈУ – ПРОДУЖЕН РОК ЗА ЗАМЕНУ ИСПРАВА

У члану 1. Закона о измени Закона о оружју и муницији, члан 50. став 1. мења се тако што се рок за замену исправа, оружних листова, дозвола за ношење оружја за личну безбедност и одобрења за држање оружја, издатих по претходно важећем закону, продужава за додатних годину дана, односно до 5. марта 2020. године.

ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О УСЛУГАМА ПОВУЧЕН ИЗ СКУПШТИНСКЕ ПРОЦЕДУРЕ

Влада Републике Србије донела је Закључак о повлачењу Предлога закона о услугама из скупштинске процедуре. На сајту Адвокатске коморе Србије објављен је Закључак Владе.

СПРОВОЂЕЊЕ ИЗВРШЕЊА КАДА СУ ДУЖНИЦИ ДОМОВИ ЗА ОМЛАДИНУ, ГЕРОНТОЛОШКИ ЦЕНТРИ И ЦЕНТРИ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД

–  допис Народне банке Србије – Сектор за принудну наплату –

Министарство финансија – Управа за трезор, у складу са чланом 2. тачка 51) Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017 и 95/2018), Правилником о систему извршења буџета Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 83/2010, 53/2012, 20/2014, 88/2016 и 110/2017) и Програмом реформе јавних финансија за период 2016–2020. Министарства финансија из октобра месеца 2015. године, спроводи поступак увођења система извршења буџета за индиректне буџетске кориснике Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (домови за децу и омладину, геронтолошки центри и центри за социјални рад), чији је почетак примене предвиђен за 1. јануар 2019. године. Сходно наведеном, Управа за трезор је свим домовима за децу и омладину, геронтолошким центрима и центрима за социјални рад угасила подрачуне и отворила евиденционе МБ и евиденциони подрачун за извршавање налога принудне наплате.

Почев од 1. 1. 2019. године принудно извршење на терет домова за децу и омладину, геронтолошких центара и центара за социјални рад врши се на исти начин као и када су извршни дужници директни корисници буџетских средстава на нивоу Републике, односно са рачуна извршења буџета Републике Србије.

Сходно наведеном, када је извршни дужник завод за кривичне санкције и установа културе, у предлогу за извршење као рачун дужника треба навести рачун број 840-1620-21 Извршење буџета Републике Србије, ПИБ број 100279223 и евиденциони матични број на основу ЈБ КЈС (јединствени број корисника јавних средстава) дужника.

У вези са наведеним доступан је списак домова за децу и омладину, геронтолошких центара и центара за социјални рад, са подацима о називу корисника и евиденционом матичном броју (колона Ј).

ПОКРЕНУТ ПОСТУПАК ЗА УТВРЂИВАЊЕ НЕУСТАВНОСТИ ОДРЕДБЕ ЧЛАНА 12. СТАВ 7. ЗАКОНА О ФИНАНСИЈСКОЈ ПОДРШЦИ ПОРОДИЦИ СА ДЕЦОМ

 

Уставни суд је на седници 24. 12. 2018. године покренуо поступак за утврђивање неуставности одредбе члана 12. став 7. Закона о финансијској подршци породици са децом, којом је прописано да се право на накнаду зараде, односно накнаду плате за време одсуства са рада ради посебне неге детета не може остварити за дете за које је остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица.

 

РОК ЗА АДВОКАТЕ И АДВОКАТСКЕ ПРИПРАВНИКЕ ДА УСКЛАДЕ СВОЈЕ БАВЉЕЊЕ АДВОКАТУРОМ СА ОДРЕДБАМА ЗАКОНА, СТАТУТА И КОДЕКСА КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ЗАБРАНУ БАВЉЕЊА ПОСЛОВИМА КОЈИ СУ НЕСПОЈИВИ СА АДВОКАТУРОМ – 1. 3. 2019. ГОДИНЕ

 

У наставку наводимо позив Адвокатске коморе Београда:

„Одредбом члана 83. став 1. тачка 9. Закона о адвокатури („Сл. гласник РС”, бр. 31/2011 и 24/2012 – одлука ОУС)  и одредбом чл. 244. ст. 1. т. 9. Статута Адвокатске коморе Србије („Сл. гласник РС”, бр. 85/2011, 78/2012 и 86/2013) прописано је да „адвокату престаје право на бављење адвокатуром у случају заснивања радног односа ван адвокатуре, уписа у регистар предузетника, стицања статуса статутарног заступника, именовања за директора или председника управног одбора у правном лицу, избора или именовања за члана или председника извршног одбора банке, именовања за заступника државног капитала или за прокуристу – од дана заснивања радног односа, уписа у регистар, именовања или избора”.

Одредбама чл. 83. ст. 5. Закона о адвокатури и чл. 244. ст. 7. Статута АК Србије прописано је да се „одредбе овог члана сходно примењују и на адвокатске приправнике”.

Одредбом чл. 244. ст. 3–6 и чл. 245. ст. 2–4.Статута АК Србије уређен је поступак доношења одлуке о испуњености услова за брисање из именика адвоката и решења о брисању из именика адвоката, а одредбом чл. 246. ст. 1. и 3. Статута АК Србије уређен је поступак доношења решења о брисању из именика адвокатских приправника.

Одредбом чл. 243. Статута АК Србије прописано је да „адвокат не сме да се бави пословима који су неспојиви са угледом и независношћу адвокатуре”, као и да су „неспојиви послови са угледом и независношћу адвокатуре и послови посредовања у промету роба и услуга, стечајног управника, ликвидационог управника, судског вештака, судије, јавног тужиоца, јавног правобраниоца, јавног бележника, приватног извршитеља или послови у чијем обављању може доћи до сукоба интереса”.

Одредбом чл. 11. Кодекса професионалне етике адвоката, бр. 84-6/2012 од 11. 2. 2012. године, прописано је да се „адвокат не може бавити пословима који нарушавају значај и углед адвокатуре”, „адвокат не сме да прихвати послове и звања који би га довели у подређен положај, навели на некритичко извршавање туђих налога или његов рад условљавали таквом врстом обавеза или погодности које би угрозиле његову самосталност и независност”, као и да је „неспојиво са адвокатуром истовремено обављање било које друге професије и делатности, изузев у области науке, књижевности, уметности, публицистике, правног образовања, посредовања, хуманитарног рада, преводилаштва и спорта”.

Из претходно наведених одредби Закона и Статута јасно произлази да адвокат не може бити у радном односу ван адвокатуре, као и да адвокат не може бити предузетник, статутарни заступник, директор или председник Управног одбора у правном лицу, члан или председник Извршног одбора банке, заступник државног капитала, прокуриста, посредник у промету роба или услуга, стечајни управник или ликвидациони управник, јер су ови послови прописани као неспојиви са адвокатуром.

Из претходно наведених одредби Кодекса произлази да је уз адвокатуру могуће обављати другу професију или делатност само у области науке, књижевности, уметности, публицистике, правног образовања, посредовања, хуманитарног рада, преводилаштва и спорта.

Имајући у виду претходно наведене норме које уређују адвокатску професију, Управни одбор АК Београда на седници одржаној 25. 12. 2018. године донео је одлуку да се, без одлагања, упути писани позив свим адвокатима и адвокатским приправницима Београда, у којем ће се позвати да најкасније до 1. 3. 2019. године ускладе своје бављење адвокатуром са претходно наведеним одредбама Закона, Статута и Кодекса – тако што ће дефинитивно изабрати да ли ће се бавити адвокатуром или пословима који су неспојиви са бављењем адвокатуром, као и да се након овог датума од надлежних државних органа званично прибаве сви расположиви подаци и спроведе поступак брисања из именика свих адвоката и адвокатских приправника за које буде било утврђено да се, поред адвокатуре, баве и неким од послова који су неспојиви са бављењем адвокатуром.

На основу претходно наведеног позивам Вас да најкасније до 1. 3. 2019. године ускладите своје бављење адвокатуром са одредбама Закона, Статута и Кодекса и уједно Вас обавештавам да ће Управни одбор АК Београда након овог датума спровести поступак брисања из Именика свих адвоката и адвокатских приправника за које буде било утврђено да испуњавају законске услове за престанак права на бављење адвокатуром у смислу одредбе чл. 83. ст. 1. т. 9. Закона о адвокатури.”

Извор: akb.org.rs

 

ПОДСТИЦАЈ УЛАГАЊИМА У ПРЕХРАМБЕНУ ИНДУСТРИЈУ

 

Влада Републике Србије усвојила је Уредбу о условима и начину привлачења директних улагања у области производње прехрамбених производа, која је објављена у „Сл. гласнику” 1/2019.

Уредба је усвојена на иницијативу Савета за раст БДП-а и односи се на доделу подстицаја за опрему и технологију за већи степен прераде у оквиру прехрамбене индустрије.

Утврђивање шеме државне помоћи у области прехрамбене индустрије кроз пружање финансијске подршке омогућиће развој и имплементацију програма набавке нове опреме и технологије за прехрамбену индустрију.

 

ДОДЕЛА ПОДСТИЦАЈА РАДИ ПРИВЛАЧЕЊА ДИРЕКТНИХ УЛАГАЊА

 

Влада Републике Србије усвојила је Уредбу о одређивању критеријума за доделу подстицаја ради привлачења директних улагања, која је објављена у „Сл. гласнику” 1/2019.

Уредбом је предвиђено да, осим за отварање нових радних места у производњи, подстицаји могу бити додељени и за услуге сервисних центара и подршку пословним операцијама.

Инвеститори ће добијати од 3.000 до 7.000 евра по радном месту, у зависности од тога у које средине улажу, а минимум уложених средстава кретаће се од 100.000 евра у неразвијене средине, до 500.000 у оне развијене.

 

МИНИСТАРСТВО ДРЖАВНЕ УПРАВЕ И ЛОКАЛНЕ СAМОУПРАВЕ ОБЈАВИЛО СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ У ПОСТУПКУ ДОБИЈАЊА ПРЕТХОДНЕ САГЛАСНОСТИ НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА НА ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О НАЗИВИМА УЛИЦА И ДРУГИХ ДЕЛОВА НАСЕЉЕНИХ МЕСТА У ПРОЈЕКТУ „АЖУРИРАЊЕ АДРЕСНОГ РЕГИСТРА” КОЈИ СПРОВОДИ ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

 

Министарство државне управе и локалне сaмоуправе, у циљу ефикасне реализације пројекта Владе Републике Србије „Ажурирање адресног регистра”, припремило је за локалне самоуправе Смернице за израду предлога одлуке за добијање претходне сагласности надлежног органа на предлог одлуке о називима улица и других делова насељених места.

Смернице садрже целокупну процедуру у вези са добијањем сагласности, као и све неопходне податке које би требало да садржи предлог одлуке ради добијање претходне сагласности надлежног органа о називима улица и других делова насељених места. Смернице садрже и упутство шта би требало да садржи образложења предлога одлуке и која је акта уз овај предлог потребно доставити.

Адресни регистар садржи податке о називима улица и кућним бројевима и један је од кључних државних регистара поред Централног регистра становништва, Регистра привредних друштава и Регистра непокретности. Након реализације овог великог пројекта Владе Србије и ажурирања података у регистру на целој територији, постојаће јединствен регистар који ће сви органи бити у обавези да користе и који ће се централизовано водити.

Смернице за израду предлога одлуке за добијање претходне сагласности надлежног органа на предлог одлуке о називима улица и других делова насељених места могу се погледати на веб-сајту Министарства државне управе и локалне сaмоуправе.

Извор: www.mduls.gov.rs

 

ЕЛЕКТРОНСКА ПРИЈАВА СЕЗОНСКИХ РАДНИКА

 

Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 50 од 29. јуна 2018) почео је са применом у јануару 2019. године. Овај закон детаљније је разматран у тексту „Курс измена радноправног законодавства”, који је објављен у септембарском броју часописа 2018. године.

Закон омогућава правним и физичким лицима која ангажују сезонске раднике у пољопривреди да електронским путем изврше регистрацију и пријаве сезонске раднике за одређени период. Послодавци којима је, у складу са пореским прописима, додељен ПИБ немају обавезу посебне регистрације за пријављивање сезонских радника, док таква обавеза постоји за послодавце који, у складу са пореским прописима, нису обавезни да имају ПИБ.

Послови за које је могуће ангажовати раднике укључују: припрему земљишта, садњу, сетву, жетву, заштиту биља, управљање пољопривредним машинама (трактор, комбајн и слично), орезивање, пресађивање и проређивање, шишање/стрижу, испашу, негу стоке и друге послове у сточарству, брање воћа, брање и вађење повртарских култура, хортикултура, сакупљање дивљих плодова, сечу стабала, уништавање штеточина, чишћење, љуштење, сортирање, паковање, складиштење, брање дувана и слично.

Електронска пријава сезонских радника врши се на порталу www.sezonskiradnici.gov.rs. Портал је у надлежности Пореске управе, а повезан је са ЦРОСО и НСЗ. Поједностављена процедура подразумева да, уз упис ЈМБГ-а радника, означе и врсту посла, било да је реч о брању, садњи, орезивању или нечем другом, као и да у календару изаберу дан или више дана током којих ће радити. Пореска управа је дужна да, на основу података из евиденционе пријаве и одјаве, Централном регистру за обавезно социјално осигурање поднесе јединствену пријаву на обавезно социјално осигурање, а подносилац пријаве може бити послодавац или лице које за подношење пријаве овласти послодавац. У „Сл. гласнику” бр. 3/2019 објављен је Правилник о евиденционој пријави и одјави сезонских радника.

Омогућена је брза пријава већег броја радника, а и сезонски радници имају могућност да преко портала у реалном времену имају увид у то да ли су пријављени, који послодавац их је пријавио и на који временски период.

Основица за обрачун пореза и доприноса за сезонске раднике, у складу са Законом, у 2019. години износи 797,37 динара. Значи, износ пореза који је послодавац дужан да плати дневно по сезонском раднику износи 79,74 динара, износ доприноса за обавезно пензијско и инвалидско осигурање 207,32 динара, а износ доприноса за здравствено осигурање за случај повреде на раду и професионалне болести 15,95 динара. Дакле, укупан износ пореза и доприноса дневно по сезонском раднику износи 303,01 динар.

У оквиру ове рубрике објављиваћемо кратка обавештења о свим битним променама у правној регулативи у периоду између изласка два броја нашег часописа.

ЦЕНТРАЛНА ЕВИДЕНЦИЈА СТВАРНИХ ВЛАСНИКА – ОБАВЕЗА ЕВИДЕНТИРАЊА ДО 31. ЈАНУАРА 2019. ГОДИНЕ

Централна евиденцију стварних власника води АПР. Законом о централној евиденцији стварних власника („Сл. гласник РС”, бр. 41/2018 ) уведена је обавеза регистрације свих физичких лица која на било који начин имају 25% или више власништва у неком правном лицу, односно имају главни утицај на вођење послова или обезбеђују новац за пословање правних лица.

Законом су обухваћени: 1) сва привредна друштва, осим јавних акционарских друштава; 2) задруге; 3) огранци страних привредних друштава; 4) сва пословна удружења и удружења, осим политичких странака, синдиката, спортских организација и удружења, цркава и верских заједница; 5) фондације и задужбине; 6) установе; 7) представништва страних привредних друштава, удружења, фондација и задужбина. Закон се не примењује на привредна друштва и установе у којима је Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе једини члан, односно оснивач.

Овлашћена лица у правним лицима и другим субјектима који су основани до 31. децембра 2018. године, дужна су да евидентирају податке у ову евиденцију најкасније до 31. јануара 2019. године.

Ради спровођења Закона усвојена су и подзаконска акта: Правилник о начину и условима електронске размене података између Агенције за привредне регистре, државних органа и Народне банке Србије ради спровођења евидентирања стварних власника и Правилник о садржини Централне евиденције ради спровођења евидентирања стварних власника регистрованог субјекта. Правилници су објављени у „Службеном гласнику РС” бр. 94/2018 од 7. 12. 2018, а ступили су на снагу 15. 12. 2018. године.

Подсећамо на већ постојећу обавезу, прописану у члану 15. Закона, да су правна лица, односно други регистровани субјекти били у обавези да у року од месец дана од дана ступања на снагу Закона одреде ко им је стварни власник и да такве податке чувају у свом седишту. Подаци о стварним власницима исти су подаци који су неопходни за утврђивање стварног власника по члану 25. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017). Правна лица и други регистровани субјекти дужни су да их имају у својим пословним просторијама, а достављају се на захтев надлежног државног органа и Народне банке Србије, сходно члану 10. Закона. Након успостављања евиденције од стане АПР, сви ће бити дужни да региструју своје стварне власнике. Рок за регистрацију је 31. 1. 2019. године.

За непоступање по одредбама овог закона прописане су прекршајне казне (од 500.000 до 2.000.000 динара за правно лице, односно од 50.000 до 150.000 динара за одговорно лице у правном лицу).

Прописано је и следеће кривично дело: ко у намери да прикрије стварног власника регистрованог субјекта у Централну евиденцију не упише податке о стварном власнику регистрованог субјекта, упише неистинит податак о стварном власнику регистрованог субјекта као истинит, промени или избрише истинит податак о стварном власнику регистрованог субјекта, казниће се казном затвора од три месеца до пет година.

ИЗМЕЊЕН ЈЕ ЗАКОН О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 95/2018 од 8. 12. 2018. године.

– Изменом у члану 25. Закона о привредним друштвима отклања се дилема и различита тумачења у пракси у погледу употребе печата

Наиме, примећено је да је од привредних друштава и предузетника тражено да користе печат приликом закључивања правних послова, односно предузимања правних радњи, и поред тога што, у складу са чланом 25. Закона, употреба печата није обавезна. С тим у вези, овим изменама предвиђено је да приликом закључивања правних послова, односно предузимања правних радњи од стране друштва, судови, државни органи, организације и лица која врше јавна овлашћења, као и друга правна лица, не могу да истичу примедбе у погледу некоришћења печата, нити исте могу да се истичу као разлог за поништај, раскид, односно непуноважност закљученог правног посла, односно предузете правне радње, чак и у случају када је интерним актима друштва прописано да друштво има и користи печат у пословању.

– Изменом члана 66. став 9. рок за објављивање обавештења о закљученом правном послу, односно предузетој правној радњи у којој постоји лични интерес, скраћује се са 15 на 3 дана.

– Промењене су одредбе које се односе на тужбу због повреде правила о одобравању послова у којима постоји лични интерес:

Допуном члана 67. прописује се да, уколико се у поступку по тужби из става 1. овог члана утврди постојање повреде правила о одобравању послова у којима постоји лични интерес директора, члана Надзорног одбора, заступника или прокуристе, надлежни суд ће изрећи и меру привременог ограничења права вршења функције директора, члана Надзорног одбора, заступника или прокуристе у трајању од једне године. Такође, прописује се да ће суд, по правоснажности ове судске одлуке, исту доставити Агенцији за привредне регистре ради уписа у Централну евиденцију привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији за привредне регистре.

– Промењене су одредбе које се односе на подношење индивидуалне тужбе:

Допуном члана 78. тежи се већој заштити мањинских акционара. Наиме, наведеним допунама прописује се да ће надлежни суд и у случају индивидуалне тужбе коју члан друштва подноси против лица из члана 61. Закона због повреде посебних дужности према друштву, уколико се у поступку по тужби из става 1. овог члана утврди постојање повреде правила о одобравању послова у којима постоји лични интерес директора, члана Надзорног одбора, заступника или прокуристе, изрећи и меру привременог ограничења права вршења функције директора, члана Надзорног одбора, заступника или прокуристе у трајању од 12 месеци. Такође, прописује се да ће суд, по правоснажности ове судске одлуке, исту доставити Агенцији за привредне регистре ради уписа у Централну евиденцију привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији за привредне регистре.

–  Прописана је обавеза објављивања података о запослењу, занимању и функцијама директора и чланова Надзорног одбора јавног акционарског друштва

После члана 368. Закона додаје се назив члана и члан 368а, којим се уређују обавеза објављивања података о запослењу, занимању и функцијама директора и чланова Надзорног одбора јавног акционарског друштва. Наиме, јавно акционарско друштво у обавези је да на својој интернет страници објави тачне и ажурне податке о занимању и претходном запослењу чланова Одбора директора, односно Надзорног одбора, као и податке о чланству у другим одборима и функцијама које обављају у другим друштвима.

– Ефикаснија реализација пројеката, јавно-приватног партнерства

Члан 471. Закона допуњен је са два нова става, и то ст. 5. и 6. Имајући у виду да ће пројекти јавно-приватног партнерства све више бити заступљени у Републици Србији, у циљу ефикасније реализације тих пројеката предложене су допуне члана 471. Закона, којима се прописује да за измене закљученог јавног уговора, које се врше у складу са поступком и ограничењима за измене јавног уговора према прописима којима се уређује јавно-приватно партнерство и концесије, није потребно доношење нове одлуке о стицању, односно располагању имовином велике вредности, ако је скупштина јавног акционарског друштва донела одлуку о одобравању стицања, односно располагања имовином велике вредности за закључење јавног уговора. За закључење директног уговора у складу са прописима којима се уређује јавно-приватно партнерство и концесије, скупштина јавног акционарског друштва не доноси одлуку о стицању, односно располагању имовином велике вредности, уколико је већ донела одлуку о одобравању стицања, односно располагања имовином велике вредности за закључење јавног уговора.

НОВИ ЦАРИНСКИ ЗАКОН И ЗАКОН О ЦАРИНСКОЈ СЛУЖБИ

Oбласт царинског пословања убудуће ће бити регулисана: Царинским законом, који прописује општа правила и поступке који се примењују на робу која се уноси и износи из царинског подручја Републике Србије, и Законом о царинској служби, који ближе регулише надлежност, организовање и пословање царинске службе, радноправни положај и овлашћења лица запослених у Управи царина, као и начин прикупљања, евидентирања, обраде и заштите података до којих Управа царина долази службеним путем.

Нови Царински закон („Сл. гласник РС”, бр. 95/2018) ступио је на снагу 16. децембра 2018. године, а почеће да се примењује протеком рока од шест месеци од дана ступања на снагу, тј. 17. јуна 2019. године. У том року надлежно министарство треба да донесе подзаконске акте попут уредбе којом ће се ближе појаснити спровођење Закона и правилника којим ће се ближе прописати облик, садржина, подношење и попуњавање декларација и других образаца у царинском поступку.

Закон о царинској служби („Сл. гласник РС”, бр. 95/2018) ступио је на снагу 16. децембра 2018. године, од када се и примењује. Закон регулишe надлежност царинске службе, начин њеног организовања и пословања, област радноправних односа и овлашћења запослених лица, као и поступање с прикупљеним подацима. Важно је истаћи да се на рад царинске службе не примењују одредбе закона којим се уређује инспекцијски надзор. Подзаконски акти (нпр. Правилник о начину вршења накнадне контроле, Кодекс понашања царинских службеника и др.) биће донети у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

ДОНЕТИ СУ ПОДЗАКОНСКИ АКТИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О ПЛАТНИМ УСЛУГАМА

Одлуке су објављене у „Службеном гласнику РС” бр. 99/2018 од 18. 12. 2018. године.

Доношењем ових подзаконских аката, који су предвиђени овим законом, доприноси се већој транспарентности при исказивању накнада за платне услуге и стандардизацији термина које користе пружаоци платних услуга при оглашавању својих услуга. Наведено ће допринети и да корисник платних услуга брзо и једноставно упореди понуду различитих пружалаца платних услуга, а посебно је значајно то што ће пружаоци платних услуга, поред већ постојеће обавезе достављања месечних извода, имати обавезу да извештавају корисника платних услуга и о свим наплаћеним накнадама за платне услуге у току године – збирно, тако да ће корисници платних услуга имати увид у то колико новца годишње укупно издвајају за плаћање појединих накнада за платне услуге. У том смислу пружаоци платних услуга биће дужни и да најмање једном годишње доставе кориснику извештај о свим наплаћеним накнадама за услуге повезане са његовим платним рачуном.

Као прилог Одлуке о утврђивању Листе репрезентативних услуга повезаних с платним рачуном, објављена је и Листа репрезентативних услуга повезаних с платним рачуном.

Примена донетих одлука почеће 17. марта 2019. године, а прелазни период од три месеца (између доношења и почетка примене одлука) процењен је као адекватан период да пружаоци платних услуга ускладе своје пословање са одредбама одлука и изврше неопходне припреме.

ПРИМЕНА ЧЛ. 37 СТ. 1. И 2. И 37. СТАВ 4. ТАЧКА 4) ЗАКОНА О РАДУ У СЛУЧАЈУ СТАТУСНЕ И ДРУГЕ ПРОМЕНЕ ПОСЛОДАВЦА У СКЛАДУ СА ЧЛАНОМ 147. ОВОГ ЗАКОНА

– УСВОЈЕНО АУТЕНТИЧНО ТУМАЧЕЊЕ –

Скупштина усвојила аутентично тумачење одредаба члана 37. ст. 1–3, став 4. тачка 4) и члана 147. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – УС и 113/17). Тумачење је објављено у „Службеном гласнику РС” бр. 95/2018 од 8. 12. 2018. године.

У члану 37. ст. 1. и 2. Закона о раду прописано је да уговор о раду може да се закључи на одређено време за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба. Послодавац може да закључи један или више уговора о раду из става 1. овог члана, на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који са прекидима или без прекида не може бити дужи од 24 месеца.

У члану 37. став 4. прописани су случајеви када уговор о раду на одређено време може да се закључи независно од ограничења прописаних у ставу 2. овог члана. У том смислу, у члану 37. став 4. тачка 4) прописано је да: „изузетно од става 2. овог члана, уговор о раду на одређено време може да се закључи: 4) за рад на пословима код новооснованог послодавца чији упис у регистар код надлежног органа у моменту закључења уговора о раду није старији од једне године, на време чије укупно трајање није дуже од 36 месеци.”

У члану 147. Закона о раду прописано је да, у случају статусне промене, односно промене послодавца, у складу са Законом послодавац следбеник преузима од послодавца претходника општи акт и све уговоре о раду који важе на дан промене послодавца.

На основу цитираних законских одредби констатује се да су изузеци од ограничења трајања радног односа на одређено време, прописаног у члану 37. став 2. Закона о раду (највише 24 месеца по запосленом), прописани у члану 37. став 4. овог закона.

Чланом 147. Закона о раду обезбеђује се континуитет у радном односу запосленог који, услед статусних и других промена послодавца, прелази да ради код послодавца следбеника.

У том смислу:

Одредбу члана 37. ст. 1. и 2. Закона о раду, у случају статусне и друге промене послодавца у складу са чланом 147. овог закона, треба разумети тако да се период трајања радног односа на одређено време по основу члана 37. став 1. овог закона рачуна код послодавца претходника и код послодавца следбеника тако да укупно трајање радног односа на одређено време одређеног запосленог по том основу код оба послодавца не може бити дуже од 24 месеца, у складу са чланом 37. став 2. Закона о раду.

Одредбу члана 37. став 4. тачка 4) Закона о раду, у случају статусне и друге промене послодавца у складу са чланом 147. овог закона, када, као последица ових промена, дође до уписа у регистар послодавца следбеника као новооснованог правног лица у складу са Законом, треба разумети тако да послодавац следбеник са новим запосленима, као и са запосленима који су преузети од послодавца претходника, може да закључи нови уговор о раду на одређено време најдуже до 36 месеци, у периоду од годину дана од дана уписа у регистар код надлежног органа. У овом случају, период трајања радног односа на одређено време, заснованог код новооснованог послодавца у складу са чланом 37. став 4. тачка 4) Закона о раду, не урачунава се нити сабира са претходним периодима радног односа на одређено време код послодавца претходника, односно послодавца следбеника, заснованих по основу члана 37. ст. 1. и 2. Закона о раду.

ПЕНЗИЈЕ У 2019. ГОДИНИ

Жене које у 2019. години иду у старосну пензију, морају да имају најмање 62 године и шест месеци живота и минимум 15 година пензијског стажа. Све до 2032. године померају се услови за одлазак у пензију и тек тада услов старосне пензије за жене биће 65 година живота.

Жене које се одлуче за превремену старосну пензију, требало би да су сакупиле 38 година и шест месеци стажа и 57 година живота. С друге стране, мушкарци који у 2019. години рачунају на одлазак у превремену старосну пензију, требало би да имају 40 година стажа и минимум 57 година и осам месеци живота.

У СРБИЈИ ЋЕ ПО ПРВИ ПУТ БИТИ УВЕДЕНО ОБАВЕЗНО ОСИГУРАЊЕ ОД ПОВРЕДА НА РАДУ РАДИ НАКНАДЕ ШТЕТЕ

– формирана радна група за израду Нацрта закона о осигурању од повреда на раду –

Радну групу за израду Нацрта закона о осигурању од повреда на раду ради накнаде штете, поред представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, чине представници Министарства здравља, Министарства финансија, Удружења осигуравача Србије, као и представници социјалних партнера: Уније послодаваца Србије, Савеза самосталних синдиката Србије и Уједињених гранских синдиката Независност. Постојећи систем осигурања радника од повреда на раду заснива се на вољи послодавца. Законом ће се уредити да финансијска средства за осигурање падају на терет послодавца и да се одређују у зависности од нивоа ризика од повређивања.

Извор: Интернет страница Министарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања

ИЗМЕНАМА ЗАКОНА О ВРАЋАЊУ ОДУЗЕТЕ ИМОВИНЕ И ОБЕШТЕЋЕЊУ ПРОДУЖЕН РОК ЗА УТВРЂИВАЊЕ УКУПНЕ ОСНОВИЦЕ ОБЕШТЕЋЕЊА И РОК ЗА ЕМИТОВАЊЕ ОБВЕЗНИЦА

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 95/2018 од 8. 12. 2018. године.

Сложеност поступка утврђивања основице обештећења и самог обештећења захтева померање рока и из тог разлога помера се и рок за емитовање обвезница, које се емитују како би се регулисао јавни дуг који настаје по основу обештећења. Мења се одредба члана 30. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 108/13, 142/14 и 88/15 – УС – у даљем тексту: Закон) у погледу почетка рока за обрачун камата – 30. јун 2020. године.

Врши се измена члана 31. Закона у смислу да се мења рок од пет на осам година у коме Влада треба да утврди коефицијент за обештећење. Овај рок тече од дана објављивања јавног позива из члана 42. став 1. Закона. Како је највећи број захтева за враћање одузете имовине и обештећење поднет у 2014. години, и то преко 45.000 захтева, што са захтевима поднетим у 2012. и 2013. години износи преко 74.000 поднетих захтева, овај рок је продужен.

Доношење акта Владе, прописаног чланом 35. Закона, којим се уређује износ емисије, као и услови дистрибуције и наплате обвезница, одлаже се  и биће донет најкасније 30. јуна 2020. године. Такође, рок доспећа обвезница уместо 15. децембра 2018. године почиње 15. децембра 2021. године, а све у циљу што прецизнијег опредељивања укупног износа обештећења. Врши се и измена рока за исплату аконтације обештећења (31. март 2020).

УПРАВНИ УГОВОР И ЊЕГОВА ДОЗВОЉЕНОСТ – АУТЕНТИЧНО ТУМАЧЕЊЕ

Скупштина је усвојила аутентично тумачење члана 22. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, број 18/16). Тумачење је објављено у „Службеном гласнику РС” бр. 95/2018 од 8. 12. 2018. године.

Одредба члана 22. став 1. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, број 18/16) гласи: „Управни уговор је двострано обавезан писани акт који, кад је то посебним законом одређено, закључују орган и странка и којим се ствара, мења или укида правни однос у управној ствари.”

Сагласно одредби члана 22. став 2. наведеног закона: „Садржина управног уговора не сме бити противна јавном интересу нити правном интересу трећих лица.”

Ове одредбе треба разумети тако да се уговори закључени у складу са посебним законима, ако тим посебним законом нису изричито предвиђени као управни уговори, не сматрају управним уговорима у смислу Закона о општем управном поступку и на њих не може да се примењује правни режим Закона о општем управном поступку.

ИЗМЕНАМА ЗАКОНА О СУДСКИМ ТАКСАМА ПРОПИСУЈЕ СЕ МОГУЋНОСТ ОСЛОБАЂАЊА ОД ПЛАЋАЊА СУДСКЕ ТАКСЕ У ЦИЉУ ПРОМОВИСАЊА ПОСРЕДОВАЊА

 

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 95/2018 од 8. 12. 2018. године.

Изменама је предвиђено да за тужбу и одговор на тужбу таксена обавеза настаје на дан закључења првог рочишта за главну расправу, уколико поступак није окончан посредовањем, судским поравнањем, признањем тужбеног захтева или одрицањем од тужбеног захтева. Такође је предвиђено да се странке ослобађају од плаћања таксе уколико се парнични поступак оконча до дана закључења првог рочишта за главну расправу посредовањем, судским поравнањем, признањем тужбеног захтева или одрицањем од тужбеног захтева.

ДОПУНА ЧЛАНА 5. ЗАКОНА О КОМУНАЛНИМ ДЕЛАТНОСТИМА – УВОЂЕЊЕ ПРИВАТНОГ  СЕКТОРА У ТРАДИЦИОНАЛНЕ ЈАВНЕ ПОСЛОВЕ

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 95/2018 од 8. 12. 2018. године.

Извршена је допуна члана 5. Закона о комуналним делатностима тако што је додат став 3. којим је прописан начин организовања послова јавног сектора у обављању комуналних делатности снабдевање водом за пиће и градски и приградски превоза путника тролејбусима и трамвајима, тако да правна лица из јавног сектора, из члана 5. став 2. Закона о комуналним делатностима, могу да закључују уговоре са другим правним лицима за обављање појединих послова из оквира ових комуналних делатности. Прописано је да им је за такво делање потребна сагласност оснивача и прецизирано је да се и у том случају јединим искључивим вршиоцем комуналне делатности у односу на сва права и обавезе сматра то правно лице из јавног сектора.

У оквиру ове рубрике објављујемо кратка обавештења о свим битним променама у правној регулативи у периоду између изласка два броја нашег часописа, које не коментаришемо посебно у оквиру редовних рубрика.

 

ОДЛАЖЕ СЕ ПРИМЕНА ЗАКОНА О ЗАПОСЛЕНИМА У ЈАВНИМ СЛУЖБАМА И ЗАКОНА О СИСТЕМУ ПЛАТА ДО 2020. ГОДИНЕ

Влада је одлучила да је неопходно урадити додатне финансијске анализе током следеће године како би реформа система плата дала пун ефекат од самог почетка примене, почетком 2020. године.

У саопштењу се прецизира да оваква одлука почива пре свега на уважавању свих потреба запослених у јавним службама, које не угрожава достигнуту фискалну стабилност.

Реформа система плата изузетно је важан процес који треба да уреди систем плата и радних односа свих запослених у јавној управи, као и да се коначно зна ко, за који посао и колико треба да заради, а да се притом обезбеди боље управљање и кадровима и јавним финансијама.

У саопштењу се подсећа на то да је Влада Србије у читав овај процес укључивала све синдикате, стручну и заинтересовану јавност у циљу проналажења најбољег решења.

Реформа подразумева промене из корена у одређивању плата, напредовања по учинку и обезбеђивању транспарентније и фер расподеле зарада.

Будући да је у протеклом периоду реформа изазвала велику пажњу и заинтересованост јавних служби, у жељи да се поправи њихов положај започета је финансијска анализа договорених поступака, како је и објављено у саопштењу.

ОДРЕДБЕ ЧЛАНА 32. ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О УРЕЂЕЊУ СУДОВА („СЛ. ГЛАСНИК РС”, БР. 101/13, 13/16, 108/16 И 113/17) НИСУ У САГЛАСНОСТИ СА УСТАВОМ

У члану 32. Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС”, бр. 101/13, 13/16, 108/16 и 113/17) било је предвиђено да извесне надлежности прелазе са Министарства правде на Високи савет судства. Реч је о надлежностима којe чине правосудну управу, схваћену у најширем смислу те речи. Одлуком Уставног суда бр.ⅠУз-34/2016, која је објављена у „Службеном гласнику РС” бр. 88/2018, утврђено је да одредба није у сагласности са Уставом, па су наведене одредбе престале да важе, а истовремено је и одбијен захтев за утврђивање неуставности одредбе члана 70. став 3. Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11, 101/13, 40/15 – др. закон, 106/15, 13/16 и 108/16).

ОВЕРА ДИГИТАЛИЗОВАНЕ ИСПРАВЕ КОД ЈАВНОГ БЕЛЕЖНИКА

У „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018 објављен је Закон о допуни Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа.

Закон је допуњен у члану 26. и ова допуна прати садржину Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању.

Посреди је оверавање дигитализоване исправе. Дигитализација је претварање исправе из облика који није електронски – у електронски облик, који се назива дигитализованом исправом (дигитализована исправа у пракси се назива и електронска копија, тј. копија до које се долази скенирањем оригиналне исправе). Електронска (дигитализована) исправа (до које се долази дигитализацијом) јесте електронска копија оригиналне исправе.

Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању, поред осталог, уређује и дигитализацију исправе која није у електронском облику, као и оверавање дигитализоване исправе (Закон користи израз „акт”) којим се потврђује истоветност дигитализоване исправе са оригиналном исправом. Садржина одредаба које уређују оверу дигитализоване исправе из члана 11. поменутог закона преузима је у скраћеном облику Закон о оверавању потписа, рукописа и преписа. Тиме се добија на усклађености правног поретка, али и на прегледности правног система и правној сигурности, будући да сви облици овере копије који чини јавни бележник треба да се налазе у истом законском тексту, у Закону о оверавању потписа, рукописа и преписа.

Овера дигитализоване исправе код јавног бележника састоји се из две фазе: а) најпре се исправа која није у електронском облику дигитализује (претвара у електронску копију) у присуству јавног бележника, који упоређује истоветност исправе која му је поднета и дигитализоване исправе (електронске копије поднете исправе) и б) ако утврди да истоветност постоји, потврђује је својим квалификованим електронским печатом, који уноси на дигитализовану исправу. Квалификовани електронски печат унет у дигитализовану исправу представља својеврсну клаузулу о оверавању копије. Појмови попут „дигитализација” и „дигитализована исправа” тумаче се према Закону о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању. Јавни бележник при томе примењује остале одредбе Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа.

ЗБОГ ПОТРЕБЕ РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА ПРОДАЈЕ ПРОБЛЕМАТИЧНИХ КРЕДИТА ИЗМЕЊЕН ЈЕ ЗАКОН О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ – ВИШЕ СЕ НЕ ТРАЖИ САГЛАСНОСТ ТУЖЕНОГ ЗА СТУПАЊЕ У ПАРНИЦУ ДРУГОГ ЛИЦА УМЕСТО ТУЖИОЦА

Законом о изменама Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018) измењене су одредбе члана 204, ст. 2. и 3. Закона о парничном поступку, тако што се предвиђа да лице које је од туженог у току парнице прибавило ствар или право о коме тече парница, може да ступи у парницу уместо туженог само ако на то пристану обе странке, док лице које је од тужиоца прибавило ствар или право о коме тече парница, може да ступи у парницу уместо тужиоца на основу писмене сагласности коју тужилац достави суду. Дакле, за разлику од досадашњег законског решења, више се не тражи сагласност туженог да уместо тужиоца у парницу ступи друго лице које је од тужиоца прибавило ствар или право о коме тече парница, већ је довољна само писмена сагласност коју тужилац доставља суду, чиме се олакшава његово ступање у парницу. Поред тога, предложеним решењем брише се важећа одредба члана 204. став 3. Закона о парничном поступку, која уређује правно дејство пресуде у односу на стицаоца ствари или права који уместо странке ступи у парницу, будући да такву одредбу нису садржавали ни закони о парничном поступку из 1977. и 2004. године, а њена досадашња примена изазивала је проблеме у пракси судова.

Разлог за ову измену: Стратегијом за решавање проблематичних кредита („Сл. гласник РС”, бр. 72/15), коју је донела Влада, у делу II – Циљ стратегије и кључни приоритети, у поглављу 2.4.2. – Уклањање правних препрека, као посебан проблем у вези са продајом проблематичних кредита истиче се ситуација продаје проблематичног кредита од стране банке ако је у току парнични поступак о том кредиту који је покренула банка. У том случају, сходно одредбама Закона о парничном поступку пре ове измене, лице које купи проблематични кредит не би могло да ступи у парницу уместо банке без сагласности обе странке у спору. Овакво законско решење представљало је препреку развоју тржишта проблематичних кредита, па су Акционим планом за спровођење Стратегије за решавање проблематичних кредита предвиђене измене Закона о парничном поступку како би се омогућило купцу проблематичног кредита да на лакши начин ступи у започету парницу уместо банке која му је проблематичан кредит уступила.

ИЗМЕЊЕН ЈЕ ЗАКОН О ПРЕВОЗУ ПУТНИКА У ДРУМСКОМ САОБРАЋАЈУ

Најважније измене Закона о изменама и допунама Закона о превозу путника у друмском саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018) односе се на:

1. Услове за обављање такси превоза

Прописано је:

– да се такси превоз обавља на основу решења о одобравању такси превоза (одобрење) које издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе;

– услови за обављање такси превоза у погледу седишта, возача, возила и пословног угледа, а утврђена је и обавеза надлежном органу да најмање једном у три године врши проверу да ли такси превозник испуњава услове за обављање такси превоза;

– поступак издавања одобрења и престанак важења одобрења;

– прецизан назив такси дозволе за возача;

– такси кровна ознака, овлашћење за издавање кровне ознаке, обавезна сагласност на изглед кровне ознаке, као и начин коришћења и издавања кровне ознаке;

– изузетно обављање такси превоза на територији локалне самоуправе за коју такси превозник нема одобрење;

– начин обављања такси превоза, правила којих мора да се придржава такси возач при обављању превоза у смислу опхођења према путницима, укључивања таксиметра, издавања рачуна, као и у смислу одабиру трасе којом ће се обавити превоз, а такође је прописано у којим случајевима такси превозник може да одбије превоз;

– забрана да се на било који начин пружа услуга такси превоза без поседовања одобрења надлежног органа;

– обавеза да одређена документа морају да се налазе у возилу за време обављања превоза.

– акти јединице локалне самоуправе на основу којих се организује такси превоз и прецизније утврђена важећа овлашћења, као и обавеза вођења регистра такси превозника.

2. Превоз путника који се обавља путничким возилом које је изнајмљено са услугом возача (лимо-сервис):

Прописана је обавеза да у возилима којима се обавља лимо-сервис мора да се налази путни налог, као и да се лимо-сервис сматра јавним превозом.

Лимо-сервис се обавља на основу решења о обављању лимо-сервиса које издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе. Утврђени су услови које треба да испуни привредни субјекат за обављање лимо-сервиса у погледу седишта, возача и возила и обавеза надлежног органа да најмање једном у три године врши проверу да ли превозник испуњава услове за обављање лимо-сервиса.

Прописан је начин обављања лимо-сервиса и дужности превозника у погледу докумената које мора да има у возилу за време обављања лимо-сервиса, као обавезе коју треба да извршава у седишту превозника. Прописана је и забрана да се на било који начин пружа услуга лимо-сервиса без поседовања одобрења надлежног органа.

3. Права и дужности у вршењу инспекцијског надзора

Прописано је:

– овлашћење инспектора да у вршењу инспекцијског надзора наступа као анонимни корисник услуге (прикривени путник);

– дужност и овлашћење инспектора да у вршењу инспекцијског надзора искључи путничко возило којим се лимо-сервис обавља противно одредбама овог закона и прописа донетих на основу овог закона;

– да се аутономној покрајини поверава вршење послова инспекцијског надзора у обављању лимо-сервиса;

– да се општинској, односно градској, односно управи надлежној за послове саобраћаја поверава вршење послова инспекцијског надзора у обављању лимо-сервиса;

– да у извршавању надлежности града и Града Београда у области такси превоза контролу над применом одредаба овог закона којима се уређује такси превоз врши и комунална полиција;

– дужност и овлашћење да при вршењу инспекцијског надзора инспектор, овлашћено лице аутономне покрајине и овлашћено лице општинске односно градске управе искључи путничко возило којим се обавља лимо-сервис, које није унето у решење о обављању лимо-сервиса или лице које обавља лимо-сервис нема решење за обављање истог;

–  да у вршењу контроле комунални полицајац има право да зауставља и прегледа путничка возила ако понашање или деловање возача који управља путничким возилом представља кршење одредаба овог закона из делокруга комуналне полиције;

– да је возач дужан да заустави путничко возило којим се обавља превоз у друмском саобраћају ако комунални полицајац истакне стоп таблицу;

–  да се веродостојном исправом којом се доказује извршење прекршаја, односно привредног преступа, сматрају записник и потврда које сачињава комунални полицајац у вршењу контроле.

Осим наведеног, промењене су и одредбе о новчаним казнама.

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ГРАЂЕВИНСКИМ ПРОИЗВОДИМА

Најважнији разлог за доношење Закона о грађевинским производима („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018) јесте потреба да се општим прописом уреди стављање на тржиште грађевинских производа, што до сада није било уређено. У циљу обезбеђивања стандардизације грађевинских производа и сигурности на тржишту стављањем у промет само грађевинских производа који су погодни за предвиђену употребу, односно имају карактеристике које омогућавају да објекти у које се уграђују испуњавају битне захтеве, овај закон садржи техничке и друге захтеве којима се обезбеђује заштита безбедности, живота и здравља људи, заштита животиња, биљака и животне средине, заштита потрошача и других корисника и заштита имовине свих грађана Републике Србије, као и свих инвеститора.

Други битан разлог за доношење овог закона јесте испуњавање обавезе усклађивања домаћег законодавства са прописима Европске уније.

Законом се утврђују услови за стављање на тржиште 35 области грађевинских производа. Закон је битан за све актере на тржишту грађевинских производа, од индустрије грађевинских производа, преко инвеститора, пројектаната, извођача, тела за оцењивање усаглашености (ТОУ), до надзорних органа.

ИЗМЕЊЕН ЈЕ  ЗАКОН О ТРАНСПОРТУ ОПАСНЕ РОБЕ

Законом о изменама и допунама Закона о транспорту опасне робе  („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018) врши се даље усклађивање са међународним прописима и стандардима у области транспорта опасне робе (АДР, РИД и АДН), а врши се и усклађивање са појединим националним прописима, као што су прописи којима се уређује заштита од јонизујућег зрачења и нуклеарној сигурности и прописи којима се уређује инспекцијски надзор.

Такође, један од битних разлога за приступање изменама и допунама Закона јесте и измена члана 75. став 4. Закона, којим је, између осталог, било прописано да је за цистерне и возила за која је до дана ступања на снагу Закона о транспорту опасне робе издат АДР сертификат о одобрењу за возило, а нису била испитана, потребно да се до следећег продужења АДР сертификата о одобрењу за возило, а најкасније до 31. децембра 2018. године достави уверење о испитивању. Овакво решење довело би до тога да се, по процени именованих тела за оцењивање усаглашености возила, око 700 од укупно 2600 возила која подлежу издавању АДР сертификата о одобрењу и која обављају унутрашњи и међународни транспорт опасне робе, искључи из обављања међународног транспорта опасне робе, што би довело домаће превознике у неравноправан положај у односу на превознике из окружења, који би преузели одређени проценат међународног транспорта који се обавља наведеним возилима. Овим изменама и допунама Закона избећи ће се таква могућа ситуација јер се оставља могућност превозницима да у року од још две године прилагоде своја возила захтевима прописаним АДР, као и прописима о хомологацији возила.

ИЗМЕЊЕН ЈЕ ЗАКОН О ВАЗДУШНОМ САОБРАЋАЈУ

Закон о изменама и допунама Закона о ваздушном саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018) врши се даље усклађивање са међународним стандардима и препорученом праксом Међународне организације цивилног ваздухопловства (ИЦАО). Када је реч о примени међународних стандарда и препоручене праксе Међународне организације цивилног ваздухопловства (ИЦАО), посебно треба нагласити додавање нове главе Закона која је у потпуности усклађена са Анексом 18 Конвенције о међународном цивилном ваздухопловству.

Доношењем овог закона такође се прецизирају, исправљају и осавремењују многе одредбе, чиме ће се отклонити уочени проблеми у вези са њиховом применом у пракси и истовремено се омогућава да се попуне идентификоване правне празнине.

Овим законом се истовремено врши и усклађивање појединих његових одредаба са Законом о инспекцијском надзору („Сл. гласник РС”, бр. 36/15), у складу са сугестијама Координационе комисије за инспекцијски надзор.

ИЗМЕЊЕН ЈЕ ЗАКОН О ИСТРАЖИВАЊУ НЕСРЕЋА У ВАЗДУШНОМ, ЖЕЛЕЗНИЧКОМ И ВОДНОМ САОБРАЋАЈ

Законом о изменама и допунама Закона о истраживању несрећа у ваздушном, железничком и водном саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018) решавају се одређени проблеми у пракси до којих је долазило приликом спровођења Закона, а односе се на поступање Центра за истраживање несрећа у саобраћају (у даљем тексту: Центар) и надлежних правосудних органа у току истраге, па је сада прописана обавеза надлежних правосудних органа да достављају Центру списе и исправе неопходне за вођење истраге. До сада је постојала само могућност достављања истих, што је у великој мери отежавало рад Центра. Уједно се отклања и могућност да радници Центра буду укључени у поступке којима се утврђује кривица или одговорност (пружање стручне помоћи), док с друге стране Центар може да пружи техничку помоћ надлежним правосудним органима (нпр. у вези са типом ваздухоплова, режимом рада мотора и сл.).

Такође, мења се и члан 16. Закона и прецизира се који је удес или озбиљну незгоду Центар у обавези да истражи, чиме ће се отклонити ситуација да Центар истражује сваки удес или озбиљну незгоду ваздухоплова укупне масе на полетању веће од 2.250 kg, имајући у виду да такав ваздухоплов може бити историјски, израђен од стране аматера, као и ваздухоплов који је био у употреби у војним снагама и слично, с обзиром на то да исти нису намењени коришћењу у цивилне сврхе, па не могу да буду предмет истраге Центра. Једно од битних решења је и прецизирање, односно то што је на конкретан начин утврђена обавеза корисника ваздухоплова који је учествовао у удесу или озбиљној незгоди да информације о лицима и опасној роби на лету достави Центру, на његов захтев, што раније није било случај, односно непрецизно је било прописано ко такве информације доставља Центру, што је изазивало проблеме у пракси.

Осим наведеног, овом изменом омогућава се и даље усклађивање са следећим прописима ЕУ.

ИЗМЕНЕ УРЕДБЕ О КРИТЕРИЈУМИМА ЗА ПАУШАЛНО ОПОРЕЗИВАЊЕ ПРЕДУЗЕТНИКА – АДВОКАТА

Влада Републике Србије на седници одржаној 8. 11. 2018. године донела је Уредбу о изменама Уредбе о ближим условима, критеријумима и елементима за паушално опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности („Сл. гласник РС”, бр. 86/18).

Овом уредбом извршена је измена у члану 6в Уредбе о ближим условима, критеријумима и елементима за паушално опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности („Сл. гласник РС”, бр. 65/2001… и 98/2017), тако да се предузетницима-адвокатима паушални приход за утврђивање пореске обавезе за 2018. годину утврђује у висини паушалног прихода који је овој групи обвезника утврђен за 2014. годину.

За предузетнике-адвокате који започињу обављање делатности, односно који постају обвезници на паушално утврђени приход, у 2015, 2016, 2017. или 2018. години паушални приход утврђује се у висини прихода обвезника адвоката који под истим или сличним условима обавља наведену делатност, а утврђена му је висина паушалног прихода на наведени начин.

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ИЗВРШЕЊУ ВАНЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА И МЕРА

Овим изменама, које су објављене у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018, прецизирају се поступци повереника и надлежног суда у односу на лице над којим се спроводи извршење кућног затвора, како би се спречила евентуална намера учинилаца кривичних дела да избегавају извршење изречене казне, као и обавезе лица над којим се спроводи електронски надзор у случају оштећења уређаја за лоцирање које он проузрокује намерно или крајњом непажњом, прописивањем обавезе надокнаде штете.

Такође, одређује се да лица на која се примењује мера кућног притвора могу да бораве ван просторија у којима се наведена мера спроводи у трајању од једног часа дневно, што је у складу са поштовањем права лица лишених слободе и препоруком заштитника грађана.

Мења се и временски период у коме осуђена лица могу да бораве ван просторија у којима станују у трајању од највише два часа дневно (период од 7 до 17 часова), чиме се постиже да осуђена лица те сате могу да користе конструктивније, ради задовољавања својих реалних потреба, а одређује се и начин поступања повереника, када осуђени треба да се одазове на позив суда или другог државног органа.

Стручни надзор над извршењем ванзаводских санкција и мера вршиће овлашћена лица у саставу Управе за извршење кривичних санкција.

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018.

Изменама члана 264. укида се:

– редован (обавезан) шестомесечни технички преглед моторних возила која имају уграђене уређаје за давање посебних светлосних и звучних знакова или се употребљавају као возило из чл. 106. и 108. овог закона (возила под пратњом и возила са правом првенства пролаза);

–  редован (обавезан) технички преглед на сваких шест месеци за моторна возила старија од 15 година;

– редован (обавезан) шестомесечни технички преглед за возила полиције, Безбедносно-информативне агенције, Војске Србије, Војнобезбедносне агенције, хитне медицинске помоћи, односно ватрогасне службе, која су тешка преко 3500 kg, јер се та возила користе за посебне намене, претежно су стационирана на одређеним позицијама на терену и не прелазе велику годишњу километражу, а њихово повлачење са терена за потребе вршења техничког прегледа нарушавало би потребе службе, што би за последицу имало угрожавање безбедности и здравља грађана.

Изменама чл. 264. и 270. власницима новопроизведених возила омогућава се прва регистрација возила без подношења доказа о техничкој исправности возила, па се одлаже први редован технички преглед најкасније до истека рока од две године од прве регистрације, с тим да је увозницима, односно домаћим произвођачима одређена обавеза да тим власницима издају потврду о саобразности возила и доказе који садрже тачне податке о возилу.

Допуњен је члан 265. Закона одредбом да ванредни технички преглед може да се обави и на захтев возача (странке). Наиме, након почетка примене Правилника о техничком прегледу возила („Сл. гласник РС”, бр. 31/18) 5. јула ове године, као недостатак у систему техничког прегледа возила показала се немогућност да се изврши технички преглед возила на захтев странке уколико иста жели да провери техничку исправност свог возила изван Законом утврђених обавеза техничког прегледа.

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ НАСИЉА И НЕДОЛИЧНОГ ПОНАШАЊА НА СПОРТСКИМ ПРИРЕДБАМА

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018.

Изменама Закона предвиђена је обавеза организатора спортске приредбе повећаног ризика да отвори улазе најкасније два сата пре почетка исте, а организатори осталих спортских приредби најкасније сат времена пре почетка или у друго време које одреди министарство надлежно за унутрашње послове. Оваква обавеза организатора до сада није била правно регулисана, што је у одређеним ситуацијама отежавало благовремено планирање мера обезбеђења од стране МУП-а.

Уводе се  нове појаве и радње физичких лица које до сада нису биле инкриминисане, чиме је био отежан поступак процесуирања тих лица, а Закон се усаглашава и са одредбама Закона о приватном обезбеђењу.

Брише се одредба Закона којом је било прописано да је приликом обављања послова физичког обезбеђења и одржавања реда на спортској приредби редарска служба дужна да не дозволи приступ спортском објекту оном лицу ком је изречена мера безбедности, односно заштитна мера забране присуствовања одређеним спортским приредбама. Наведена одредба је брисана на основу сугестије повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, зато што редарска служба заиста нема приступ таквој врсти податка о лицу.

Осим наведеног, овом изменом прецизније се дефинишу евиденције, односно подаци који се прикупљају за потребе вођења евиденције о продатим улазницама. Такође је дефинисана и зона забране продаје или конзумирања алкохолних пића приликом одржавања спортских приредби, имајући у виду да су се у досадашњој примени члана, у спроведеним судским поступцима врло често захтеви за покретање прекршајних поступака одбацивали управо због постојеће формулације члана Закона.

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ДОБРОВОЉНОМ ВАТРОГАСТВУ

Законом о добровољном ватрогаству („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018) област добровољног ватрогаства у потпуности се регулише једним законом. Њим је уређено оснивање, коришћење назива „добровољно ватрогасно друштвоˮ, органи добровољних ватрогасних друштава, њихово удруживање у савезе, као и друга питања од значаја за рад и организацију добровољног ватрогаства у Републици Србији.

Циљ Закона је успостављање добровољних ватрогасних друштава, пре свега оперативног карактера, која ће у свом саставу имати оперативну ватрогасну јединицу како би уопште могла да се сматрају добровољним ватрогасним друштвом.

Oвај закон на јасан начин успоставља везу са одредбама Закона којима се уређује финансирање удружења и експлицитно прописује обавезу за Министарство унутрашњих послова и јединице аутономне покрајине и локалне самоуправе да сваке године објављују годишњи план расписивања јавних конкурса.

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О СМАЊЕЊУ РИЗИКА ОД КАТАСТРОФА И УПРАВЉАЊУ ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018.

Овим законом даље се унапређује постојећи систем заштите и спасавања у Републици Србији, а нова решења углавном су ослоњена на постојећа решења, с тим што је њима отклоњено оно што се у пракси показало нефункционалним и недовољно ефикасним, односно постојећа решења су поједностављена и иновирана како би била јаснија и применљивија. Ступањем на снагу овог закона (21. 11. 2018) престао је да важи Закон о ванредним ситуацијама („Сл. гласник РС”, бр. 111/2009, 92/2011 и 93/2012).

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПОЛИЦИЈИ

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018.

Овим изменама превасходно се успоставља адекватан темељ за примену новог система плата у Министарству, који ће детаљније бити уређен актом Владе у оном делу који није предмет регулисања Законом.

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ДЕТЕКТИВСКОЈ ДЕЛАТНОСТИ

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018.

Изменама ће се у знатној мери побољшати правна предвидљивост и сигурност, па се тако утврђује безбедносна провера и безбедносна сметња, а јасније и прецизније се уређују права и обавезе приликом вршења надзора како надзираних субјеката тако и полицијских службеника који врше надзор.

Такође, имајући у виду да Закон датира из 2013. године, било је неопходно извршити усаглашавање дела одредаба са прописима којима се, пре свега, уређује општи управни поступак и заштита података о личности.

Измене и допуне Закона у знатној мери ће допринети јасном дефинисању права, обавеза и дужности субјеката у овом, односно сектору безбедности, као и унапређењу рада полицијских службеника Министарства на спровођењу Закона (посебно побољшању ефикасности вршења надзора).

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПРИВАТНОМ ОБЕЗБЕЂЕЊУ

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018.

Ова измена је донета пре свега ради унапређења рада сектора приватне безбедности и усаглашавања стандарда рада у овој области, затим ради умањења дела непотребних обавеза овог сектора (које проистичу из садашњих одредби Закона о приватном обезбеђењу), унапређења рада Министарства унутрашњих послова у спровођењу надзора и стварања услова за образовање стручних акредитованих радних тела (која ће обављати послове усаглашавања техничких и других стандарда у раду приватног обезбеђења), као и ради усаглашавања обављања послова приватне безбедности са европским стандардима.

Изменама Закона прописује се који субјекти могу да спроводе обуку физичких лица за вршење послова приватног обезбеђења и који су услови које треба да испуне да би добили овлашћење за спровођење обуке, затим поступак издавања овлашћења, период његовог важења и услови под којима ће овлашћење бити одузето, као и обавезе и дужности овлашћених субјеката за спровођење обуке и надзор и санкције за кршење одредби Закона.

Изменама Закона прецизно су побројани послови који се не сматрају техничком заштитом у смислу овог закона, као што су нпр. производња, маркетинг, продаја, испорука и уградња противпровалних врата, сигурносних брава, ограда и интерфона без могућности визуелног снимања и архивирања снимака, на објектима намењеним за становање, паркиралиштима и гаражама у склопу ових објеката, као и механичка заштита, алармни уређаји, фабрички уграђен ГПС и други технички уређаји у возилима, без услуге одржавања, надгледања и повезивања у систем техничке заштите и др.

Изменама Закона предвиђено је да правна лица који су корисници објеката од стратешког значаја за Републику Србију и њене грађане, као и објеката од посебног значаја из чл. 4. Закона, могу да држе дуго оружје, као и под којим условима наведено оружје може да се користи у вршењу послова приватног обезбеђења, што је од значаја јер се тако врши усклађивање овог закона са другим прописима, пре свега са прописима о одбрани, критичној инфраструктури и др.

Допуњују се одредбе којима се уређују врсте лиценци које могу да се издају правним лицима, предузетницима и физичким лицима, као и услови за њихово издавање, поступак и начин издавања лиценци и услови под којима лиценца може да се одузме, како би се постигао већи степен транспарентности и правне сигурности.

Прописане су и две нове лиценце, и то: лиценца за самозаштитну делатност и лиценца за вршење послова обезбеђења транспорта и преноса новца и вредносних пошиљки у обављању самозаштитне делатности, које могу да се издају правном лицу или предузетнику који има организовану унутрашњу службу обезбеђења, због транспарентности и пуне правне сигурности и дистинкције од субјеката који могу да пружају ову услугу другима на тржишту.

Прописано је да правна лица и предузетници који имају сопствену службу обезбеђења за сопствене потребе могу да обављају послове процене ризика у заштити лица, имовине и пословања и послове техничке заштите, ако имају запослене службенике обезбеђења који поседују лиценцу за обављање ових послова. На овај начин смањени су трошкови за издавање лиценци на страни ових субјеката и пружена им је могућност да наведене послове под прописаним условима могу да обављају самостално.

Уређена су овлашћења службеника обезбеђења, услови за њихову примену и ограничења приликом употребе средстава принуде и дат је основ за доношење подзаконског акта којим ће да се уреди начин примене овлашћења. Такође, проширен је корпус средстава принуде која могу да употребљавају службеници обезбеђења, имајући у виду да је Законом о оружју и муницији („Сл. гласник РС”, бр. 20/15) прописано да грађани могу да набављају гасне спрејеве без пријаве надлежном органу.

Уводи се и могућност да, поред службеника обезбеђења, на пословима одржавања реда на јавним скуповима, спортским приредбама и другим местима окупљања могу да се ангажују и редари, физичка лица којима ће, након обуке и положеног испита за редаре и испуњења других услова прописаних законом, Министарство издати одобрење за вршење ових послова, а све у циљу превазилажења проблема који су сагледани у досадашњој примени Закона приликом обезбеђења ових скупова.

Законом је предвиђено је да се сви послови приватног обезбеђења врше на основу акта о процени ризика у заштити лица, имовине и пословања. Потпуно је и прецизно дефинисан начин вршења процене ризика и када иста не мора да се врши, а уведена је и обавеза сачињавања плана обезбеђења на основу ког се врше послови приватног обезбеђења, као и његов садржај, а све у циљу усклађивања важећег закона са домаћим и европским стандардима и другим прописима у овој области. Законом је прописано да процена ризика не мора да се врши приликом заштите микро правних лица и предузетника који су класификовани у складу са класификацијом за разврставање правних лица по прописима којима се уређује рачуноводство, рачуноводствене исправе, пословне књиге и финансијски извештаји.

Такође, изменом Закона је, у циљу усклађивања важећег закона са домаћим и европским стандардима и другим прописима у овој области, допуњена одредба чл. 44. важећег закона, која се односи на Контролни центар, да би исти могао да врши функцију ради које се и успоставља.

Одредбе везане за издавање легитимације службеницима обезбеђења допуњене су ради усклађивања са одредбама Закона о раду, тако да је створена могућност да правно лице и предузетник за све запослене (у радном односу или ангажоване ван радног односа) могу да траже издавање легитимације, што до сада није био случај када је у питању ангажовање ван радног односа. Такође, овим чланом се уређује обавеза поседовања легитимације када се обављају послови приватног обезбеђења, изглед легитимације, начин њеног коришћења, издавање, враћање и поништавање.

ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О КРИТИЧНОЈ ИНФРАСТРУКТУРИ

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018.

Сагласно члану 4. Закона, критична инфраструктура су системи, мреже, објекти или њихови делови, чији прекид функционисања или прекид испоруке роба односно услуга може да има озбиљне последице на националну безбедност, здравље и животе људи, имовину, животну средину, безбедност грађана, економску стабилност, односно може да угрози функционисање Републике Србије.

Идентификација и одређивање критичне инфраструктуре

Идентификација критичне инфраструктуре врши се секторски, у складу са утврђеним критеријумима, при чему су за спровођење поступка идентификације критичне инфраструктуре у одређеном сектору задужена министарства надлежна за одређене области.

Критеријуме за идентификацију критичне инфраструктуре и начин извештавања прописаће Влада.

Сектори у којима се врши идентификација и одређивање критичне инфраструктуре јесу (члан 6):

– енергетика,

– саобраћај,

– снабдевање водом и храном,

– здравство,

– финансије,

– телекомуникационе и информационе технологије,

– заштита животне средине,

– функционисање државних органа.

Осим ових сектора, критична инфраструктура може да се одреди и у другим секторима на предлог министарства надлежног за одређену област, у складу са Законом.

Критичну инфраструктуру на предлог Министарства за унутрашње послове (у даљем тексту: Министарство) одређује Влада. Након овог акта Владе, министарства задужена за секторе критичне инфраструктуре дужна су да у року од шест месеци Министарству доставе предлоге критичне инфраструктуре у свом сектору.

Заштита, чување, коришћење, контрола и надзор критичне инфраструктуре у надлежности Министарства одбране и Војске Србије спроводи се у складу са Законом о одбрани и Законом о Војсци Србије.

Заштита критичне инфраструктуре

Оператори критичне инфраструктуре су државни органи, органи аутономне покрајине, органи јединице локалне самоуправе, јавна предузећа, привредна друштва или друга правна лица која управљају системима, мрежама, објектима или њиховим деловима који су одређени као критична инфраструктура. Ови оператори доносе Безбедносни план оператора за управљање ризиком као документ којим се утврђују мере смањења ризика, дефинишу одговорности и одређују дужности, те успоставља оквир за поступање у циљу отклањања односно смањења последица безбедносних претњи, дефинисаних у анализи ризика која је саставни део плана. Оператори критичне инфраструктуре дужни су да израде Безбедносни план оператора за управљање ризиком и да на исти прибаве сагласност Министарства одмах, а најкасније шест месеци по одређивању система, мрежа, објеката или њихових делова за критичну инфраструктуру, у складу са подзаконским актом који ће донети министар надлежан за унутрашње послове (у даљем тексту: министар).

Оператори критичне инфраструктуре морају имати официра за везу, односно лице које служи као контакт између оператора и Министарства, које обезбеђује сталну контролу ризика и претњи, обавештава о променама у односу на критичну инфраструктуру, обавештава Министарство о евалуацији ризика, претњи и рањивости, координира Безбедносним планом оператора за управљање ризиком, врши тестирања кроз вежбе, као и друге активности предвиђене планом, а обавља и све друге послове везане за критичну инфраструктуру.

Официра за везу именује Министарство на предлог оператора из редова запослених. Предложено лице мора да поседује лиценцу за официра за везу. Министарство издаје ову лиценцу лицу које има:

– високо образовање (мастер академске студије, специјалистичке академске или специјалистичке струковне студије, односно основне студије у трајању од најмање четири године по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године);

– положен посебан стручни испит за официра за везу.

Полагање посебног стручног испита организује и спроводи Министарство по програму за полагање посебног стручног испита који ће прописати министар за унутрашње послове.

Приликом израде планских докумената у области просторног и урбанистичког планирања, докумената из области националне безбедности и области смањења ризика и управљања ванредним ситуацијама, критична инфраструктура мора да се третира на посебан начин, нарочито у делу превентивних активности и активности везаних за одговор на ванредне ситуације, у којима мора да има приоритет.

У случају наступања околности угрожавања, ометања рада или уништења критичне инфраструктуре, руковођење и координацију спровођења мера и задатака предузима Републички штаб за ванредне ситуације, у складу са Законом.

Одређени подаци у вези са критичном инфраструктуром могу да се одреде као тајни подаци у складу са прописима којима се уређује тајност података.

Чл. 20. и 21. Закона прописане су новчане казне за прекршаје јавних предузећа, привредних друштава и прекршаје другог правног лица, као и одговорног лица у надлежном државном органу.

Подзаконски акти за спровођење Закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу Закона.