Категорија: Царине

Иако стављање робе у слободан промет подразумева обавезу плаћања увозних дажбина, поступак пасивног оплемењивања омогућава да се при поновном увозу робе, применом потпуног или делимичног ослобођења, увозне дажбине не плаћају у пуном износу. У овом тексту дајемо одговоре на уобичајена питања и разрешавамо најчешће дилеме које се јављају у овом поступку

 

 

Због привредне неразвијености и технолошке заосталости, неретко се дешава да на територији Републике Србије није могуће пронаћи предузеће које би било у стању да изврши неку производну радњу над робом или да изврши њену поправку. Стога је робу неопходно привремено извести у оквиру царинског поступка пасивног оплемењивања, како би се након извршене обраде (укључујући монтажу, склапање и уградњу у други производ), прераде или поправке (укључујући њену рестаурацију и довођење у исправно стање) она вратила у Републику Србију и ставила у слободан промет или, у изузетним случајевима, у поступак активног оплемењивања.

 

Иако стављање робе у слободан промет подразумева обавезу плаћања увозних дажбина, поступак пасивног оплемењивања омогућава да се при поновном увозу робе, применом потпуног или делимичног ослобођења, увозне дажбине не плаћају у пуном износу.

Пословним људима тешко су разумљиве одредбе прописа који регулишу поступак пасивног оплемењивања јер су реченице изузетно дуге, с много нејасних израза и позивања на друге одредбе. Зато је у циљу квалитетног планирања посла неопходно схватити тачно значење израза који се користе и знати колики ће бити коначни трошкови увозних дажбина и ПДВ-а.

Сâм израз „пасивно оплемењивањеˮ ствара забуну у вези са својим значењем јер није створен у духу српског језика и употребљен је као супротност изразу „активно оплемењивањеˮ. У међународној царинској пракси у употреби је назив outward processing, а у земљама бивше Југославије израз „вањска обрадаˮ.

У пракси је често нејасно да ли неку робу треба ставити у поступак пасивног оплемењивања или обичног привременог извоза (на пример, када се у иностранство шаље различита роба ради сортирања, паковања и сл.), па је Министарство финансија дало мишљење да се поступак привременог извоза примењује само у случајевима када роба битно не мења своја првобитна својства.

 

#1 Да ли је коришћење поступка пасивног оплемењивања нечим ограничено?

Прво, поступак пасивног оплемењивања не може се спроводити без претходног одобрења царинског органа надлежног према месту у којем се налази роба која ће бити декларисана за привремени извоз. Одобрење се може издати само лицу регистрованом у Републици Србији уколико је могуће несумњиво утврдити да је роба која се враћа из иностранства настала од привремено извезене робе (осим код система стандардне замене) и уколико су испуњени „економски условиˮ. Према важећем ставу Министарства финансија, сматра се да постоји оборива претпоставка да су економски услови испуњени све док не дође до озбиљних поремећаја на домаћем тржишту или док се заинтересовано лице не обрати царинском органу износећи доказе да се одобравањем пасивног оплемењивања угрожавају основни интереси домаћих произвођача. У тим случајевима Привредна комора Србије издаје потврду о испуњености економских услова.

Осим код система стандардне замене, одобрење се може издати и лицу које не организује пасивно оплемењивање, ако се ради о роби домаћег порекла у смислу правила о непреференцијалном пореклу, а процес оплемењивања се састоји од уграђивања те робе у страну робу која ће се у Републику Србију увести као добијени производ. Тиме се не смеју угрозити основни интереси домаћих произвођача, а поступак пасивног оплемењивања мора доприносити бољој продаји робе за извоз.

Ако у току спровођења поступка, због немогућности испуњења уговорних обавеза, дође до промене инопартнера или других података из одобрења, потребно је поднети захтев за измену одобрења. Права и обавезе носиоца одобрења се, уз сагласност царинског органа, могу пренети на друго лице које испуњава прописане услове.

Ако се захтева обнова одобрења за исту врсту поступка и исту врсту робе, царински орган може да изда одобрење с ретроактивним дејством које ступа на снагу на дан подношења захтева или од дана престанка важења првобитног одобрења. Изузетно, одобрење може имати ретроактивно дејство и до једне године пре датума подношења захтева уколико постоји доказана економска потреба и ако:

– захтев није последица покушаја преваре или грубе немарности;

– није прекорачен рок важења одобрења од три године;

– књиговодство подносиоца захтева омогућава контролу над поступком и потврђује да се сви услови за пасивно оплемењивање могу сматрати испуњеним, те да се уколико је то потребно може утврдити истоветност робе за тај период,

– могу да се обаве све формалности неопходне за уређење статуса робе, укључујући, у случају потребе, и поништавање декларације.

 

Друго, привремено се ради пасивног оплемењивања може извести како домаћа, тако и страна роба, која се већ налази у поступку активног оплемењивања у оквиру којег је неопходно неку од производних операција над робом извршити у иностранству, а затим робу вратити у Републику Србију ради настављања израде финалног производа.

 

Поступак се, међутим,  не може одобрити за домаћу робу:

1) чијим извозом се стиче право на повраћај или отпуст увозних дажбина;

2) која је пре извоза била стављена у слободан промет уз потпуно ослобађање од плаћања увозних дажбина због своје употребе у посебне сврхе, све док се примењују услови за одобравање тог ослобођења (наведено се не односи на поправку робе);

3) чијим се извозом стиче право на извозне накнаде или на друге финансијске погодности у оквиру мера пољопривредне политике.

 

Треће, роба која се шаље на поправку мора бити подобна за поправку, а сама поправка не сме имати за циљ побољшање техничких или других употребних карактеристика робе. Испуњеност наведених услова утврђује се на основу уговора, рачуна, предрачуна, понуде, обавештења или друге преписке носиоца одобрења и страног лица које ће обављати поправку.

 

Према царинским прописима поправка се може извршити с накнадом или без ње и то на неки од следећих начина:

1) иста роба која се привремено извози након поправке се поновно увози;

2) привремено извезену робу није могуће поправити или то није исплативо, па се уместо ње увози производ за замену (систем стандардне замене без претходног увоза);

3) унапред је јасно да робу није могуће поправити или да то није исплативо, па се производ за замену увози пре него се извезе неисправна роба (систем стандардне замене уз претходни увоз), при чему се мора положити обезбеђење (на пример, банкарска гаранција) за намирење царинског дуга који би могао настати уколико домаћа роба која се замењује не буде извезена у прописаном року.

 

Систем стандардне замене се одобрава само за домаћу робу која није предмет посебних прописа донетих у оквиру пољопривредне политике. Производ за замену мора имати исту тарифну ознаку, исти квалитет и техничке карактеристике које би имала привремено извезена роба након поправке, али не и исту вредност. Пошто је роба пре извоза била коришћена и производ за замену мора бити коришћен (употребљаван). Изузетно, царински орган може дозволити да производ за замену буде нов или различитог степена употребљаваности ако се испоручује бесплатно на основу уговорене или законске гарантне обавезе или због производног недостатка робе.

И четврто, на привремени извоз робе ради пасивног оплемењивања примењују се мере комерцијалне политике и друга спољнотрговинска ограничења, као и извозна царина уколико је прописана. Мере комерцијалне политике (на пример, заштитне мере, квантитативна ограничења и забране) не примењују се при поновном увозу добијених производа који су задржали домаће порекло, ако се враћају с поправке или ако се враћају у поступак активног оплемењивања.

 

#2 Кад и како поднети захтев за добијање одобрења?

У циљу добијања одобрења, писмени захтев из Прилога 1 (видети рубрику Корисни правни акти) треба поднети благовремено имајући на уму да закон омогућава царинском органу да одлуку донесе у року од 30 дана од дана подношења уредног захтева.

Изузетно, у случајевима поправке робе и стандардне замене без претходног увоза, подношење ЈЦИ (Јединствена царинска исправа) Ц2 се може сматрати захтевом, а прихватање ЈЦИ од царинског органа одобрењем. Оваква ЈЦИ се подноси искључиво царинском органу надлежном према месту где се роба налази и уз ЈЦИ се прилаже попуњени образац из Прилога 2 (видети рубрику Корисни правни акти). Наведено важи и при подношењу и прихватању ЈЦИ Ц6 код стандардне замене с претходним увозом или у случајевима када добијени производ не служи за комерцијалне сврхе.

 

Скрећемо пажњу на начин попуњавања спорних рубрика захтева и на значење израза који се при том користе:

1) Додатни образац – уноси се „ДАˮ само у случају кад се захтева одобравање система стандардне замене и тада се прилаже и Додатни образац из Прилога 1. у којем се наводи:

– да ли је подносилац захтева лице које не организује поступак пасивног оплемењивања (члан 174. ст. 2. ЦЗ-а);

– да ли се ради о случају када због карактера радње обраде, није могуће утврдити да ли су добијени производи настали од привремено извезене робе; ако је тако, подносилац захтева мора пружити довољне гаранције да роба употребљена у оквиру поступка пасивног оплемењивања има исту десетоцифрену тарифну ознаку, те да је истих трговачких и техничких карактеристика као и привремено извезена роба (члан 359. ст. 3. Уредбе).

2) Место и начин вођења књиговодства/евиденције – наводи се адреса места и прилаже предлог изгледа и садржаја евиденције о роби, која треба да садржи податке наведене у одобрењу, норматив, бројеве и датуме ЈЦИ по којима је роба декларисана за привремени извоз и за поновни увоз и податке из њих; разматрајући наведено, царински орган у одобрењу одређује обавезу и начин вођења евиденције, при чему може одобрити да се уместо посебне евиденције користи постојеће књиговодство, а у изузетним случајевима чак и да се ова евиденција не води.

3) Период важења одобрења – наводи се предлог рока у оквиру којег се може поднети једна или више ЈЦИ којима се роба декларише за поступак пасивног оплемењивања; под а) се наводи датум почетка, а под б) датум завршетка важења одобрења; рок не може бити дужи од три године, осим у случају производње или прераде млечних производа из тарифних бројева 0401 до 0406 Царинске тарифе, када период важења одобрења не може бити дужи од три месеца.

4) Добијени или обрађени производи – предлаже се норматив који представља количину или проценат добијених производа насталих оплемењивањем одређене количине привремено извезене робе; на основу предложеног норматива, комисија коју формира царинарница одређује очекивани норматив или начин утврђивања норматива који царински орган може и накнадно проверавати; уколико у току спровођења поступка дође до промене утврђеног норматива, корисник је дужан да о томе одмах обавести надзорни царински орган ради измене одобрења; изузетно, када на почетку поступка пасивног оплемењивања није могуће прецизно утврдити норматив утрошка материјала, у одобрењу ће се назначити предложени (привремени) норматив, с тим да је при одређивању новог царински дозвољеног поступања или употребе, односно пре првог поновног увоза добијених производа, носилац одобрења обавезан доставити надзорном царинском органу стварни норматив на основу којег ће се вршити обрачун увозних дажбина.

5) Економски услови – само када царински орган то захтева, уписују се број и датум потврде Привредне коморе Србије која се и прилаже уз захтев.

6) Царински органи – уписује се предлог царинских органа почетка и завршетка поступка, те надзорног царинског органа; царинском органу почетка поступка се подноси ЈЦИ Ц2 којом се роба декларише за привремени извоз, док се царинском органу завршетка поступка подноси ЈЦИ (Ц6 или Ц5) за поступак поновног увоза; надзорни царински орган контролише спровођење одобрења; један царински орган може имати све наведене улоге.

7) Идентификација – описује се роба навођењем серијских или фабричких бројева, стављених пломби, печата, налепница или других ознака препознавања, узимањем узорака, прилагањем проспеката, фотографија, техничког описа робе или налаза; наведено треба без сумње да докаже да је добијени производ произведен од привремено извезене робе или да се ради о истом предмету.

8) Рок за завршетак поступка – уписује се предлог рока у којем би добијени производи требало да буду поновно увезени; рок се изражава у месецима и почиње тећи од дана прихватања ЈЦИ Ц2; рок за завршетак поступка може бити дужи од рока важења одобрења и може се продужити у разумним границама на основу благовременог и образложеног захтева у којем се прецизно наводи количина привремено извезене робе која је преостала за раздуживање; оправданим разлозима за продужење рока сматрају се кашњења при испоруци робе због проблема у процесу производње, због политичке или економске ситуације, због проблема при транспорту и сл.

9) Поједностављени поступци – наводе се шифре или називи поједностављених царинских поступака чије је коришћење одобрено ради спровођења поступка пасивног оплемењивања (на пример, декларисање на основу књиговодствене исправе); поједностављење у виду подношења непотпуне декларације не може се одобрити за поступак пасивног оплемењивања.

10) Додатне информације – уписују се подаци који нису могли да стану у остале рубрике или им тамо није било место (на пример, број банкарске гаранције у случају претходног увоза у оквиру система стандардне замене).

 

Уколико се у неку од рубрика не могу унети сви потребни подаци уписује се „По спецификацијиˮ, а приложена спецификација постаје саставни део захтева.

Уз захтев је потребно поднети и одговарајући уговор или понуду и прихват понуде и друга документа која се наводе у захтеву и могу утицати на доношење одобрења.

 

#3 Који се царински документи користе?

Роба за привремени извоз декларише се подношењем ЈЦИ Ц2. Након извршеног оплемењивања, а најкасније у оквиру рока одређеног за завршетак поступка, царинском органу завршетка поступка добијени производи се подношењем ЈЦИ Ц6 морају декларисати за поступак поновног увоза ради стављања у слободан промет или подношењем ЈЦИ Ц5 за враћање у поступак активног оплемењивања. У случају када је ЈЦИ Ц2 представљала и захтев и одобрење, ЈЦИ Ц6 (Ц5) се обавезно подноси царинском органу код којег је тај поступак и започет. Уз ЈЦИ Ц6, декларант је дужан да поднесе и образац за обрачун царинског дуга (Прилог 3.). Укупно обрачунати износ царинског дуга уписује се у четврту поделу рубрике 47. ЈЦИ, а стопа царине се не уписује.

При примени система стандардне замене без претходног увоза, у рубрику Б ЈЦИ Ц2 и Ц6 уписује се напомена: „Систем стандардне замене без претходног увозаˮ. Обрачун царинског дуга врши се на обрасцу из Прилога 4. и саставни је део ЈЦИ Ц6, а рубрика 47. се попуњава као и у претходном случају.

 

#4 Шта урадити у случају када је неопходно прво добити исправну робу, а затим неисправну послати у иностранство?

Изузетак од горе наведене процедуре представља ситуација у којој је ради омогућавања континуитета у раду неопходно прво добити исправну робу, почети с њеним коришћењем, а затим отпремити неисправну. Тада се користи систем стандардне замене уз претходни увоз производа за замену, у којем носилац одобрења прво подноси ЈЦИ Ц6 (поступак 6121) уз коју се прилаже попуњени образац из Прилога 4. иако се по овој ЈЦИ не врши ни обрачун ни наплата царинског дуга. У року од два месеца мора се поднети ЈЦИ Ц2 којом се домаћа роба декларише за привремени извоз. Наведени рок за извоз може бити продужен. У рубрици Б ЈЦИ Ц6 и Ц2 уписује се напомена „Систем стандардне замене уз претходни увозˮ. Носилац одобрења мора доставити оверени примерак 3 ЈЦИ Ц2 и тиме доказати да је домаћа роба физички иступила из царинског подручја Републике Србије. Уколико то не учини, сматра се да је настао царински дуг, чији износ царинарница утврђује решењем у управном поступку и наплаћује га из положеног обезбеђења из којег се наплаћује и камата која се обрачунава на износ царинског дуга. Врши се измена података у ЈЦИ Ц6, тако што се у рубрику 47. уписује обрачунати износ царинског дуга. Уколико је поднет доказ о иступу домаће робе, царинарница утврђује потпуно или делимично ослобођење од плаћања увозних дажбина и у рубрику Б ЈЦИ Ц6 уноси податке о броју и датуму ЈЦИ Ц2.

 

#5 Да ли је привремено извезену робу могуће коначно извести без претходног враћања у Републику Србију?

Уколико се у Републику Србију не врати сва роба која је привремено извезена, носилац одобрења је дужан да о разлозима за такво поступање обавести надзорни царински орган, те да у датом року поднесе извозну ЈЦИ Ц1 (поступак 1021) уз уношење напомене „Коначни извоз невраћене робе с пасивног оплемењивањаˮ у рубрику Б. Како је роба већ у иностранству, није могуће спровести уобичајени поступак овере иступа робе по ЈЦИ Ц1, те се у циљу доказивања да не постоји обавеза обрачуна и наплате ПДВ-а, сматра да је роба коначно извезена онога дана када је истекао рок за раздужење поступка пасивног оплемењивања, без обзира на датум ЈЦИ Ц1.

 

#6 Како се обрачунава износ увозних дажбина и када се одобрава право на ослобођење?

Потпуно или делимично ослобађање од плаћања увозних дажбина одобрава се само када се добијени производи пријављују за стављање у слободан промет у име или за рачун носиоца одобрења или другог лица са седиштем у Републици Србији које има сагласност носиоца одобрења, а испуњени су услови из одобрења.

Ослобођење од плаћања увозних дажбина утврђује се тако што се од износа увозних дажбина обрачунатих за добијене производе који се стављају у слободан промет одбије износ увозних дажбина које би биле обрачунате на исти дан за привремено извезену робу ако би се она увозила у Републику Србију из државе у којој је била предмет оплемењивања или државе у којој је била у последњој фази оплемењивања.

При обрачуну увозних дажбина за привремено извезену робу користе се врста и количина робе утврђене у ЈЦИ Ц2 и курс, стопа царине, порекло робе и царинска вредност робе утврђени на дан прихватања ЈЦИ Ц6.

Изузетно, ако је привремено извезена роба пре стављања у поступак пасивног оплемењивања била стављена у слободан промет са смањеном стопом царине услед њене употребе у посебне сврхе, све док важе услови за примену смањене стопе царине, утврђени износ увозних дажбина за ту робу биће једнак износу који је био наплаћен кад је она стављена у слободан промет. При том се не узимају у обзир антидампинг царине и заштите од умањених дажбина (компензаторне дажбине).

Ако би привремено извезена роба код стављања у слободан промет испуњавала услове за смањену стопу царине или стопу царине нула због њене употребе у посебне сврхе, та стопа ће се применити на добијене производе, под условом да је роба у држави у којој се одвијала прерада или последња радња прераде, била предмет радњи које су у складу с таквом употребом.

Ако је на основу уговора о слободној трговини или аутономних преференцијала, на добијене производе могуће применити повољнију стопу царине, и износ који треба одбити ће се обрачунавати коришћењем истог преференцијалног режима ако је он примењив на робу чија је тарифна ознака иста као и тарифна ознака привремено извезене робе.

Често није једноставно утврдити царинску вредност робе, па је неопходно знати правила по којима се она утврђује како би се израчунао исправан износ припадајућих увозних дажбина.

Вредност привремено извезене робе је вредност која се прихвата за ту робу приликом одређивања царинске вредности добијених производа, при чему трошкови утовара, превоза и осигурања за привремено извезену робу до места у којем су обављене производне радње или последњег места обављања тих радњи, не улазе у вредност привремено извезене робе. Ако се вредност не може утврдити на тај начин, она се утврђује на основу разлике између царинске вредности добијених производа (укључујући споредне добијене производе који представљају отпатке, талоге, опиљке или остатке) и производних трошкова утврђених на објективан начин.

 

Царинска вредност добијених производа је збир:

– цене која је стварно плаћена или је треба платити извршиоцу процеса оплемењивања;

– вредности материјала, компоненти и делова садржаних у добијеном производу или употребљених у процесу производње, које је испоручило лице које је робу привремено извезло;

– трошкова превоза и осигурања на иностраној релацији, трошкова провизије, амбалаже, паковања, накнаде за коришћење ауторских права и лиценци.

 

Стога се потпуно ослобађање од плаћања увозних дажбина одобрава:

1) уколико је износ увозних дажбина које би се платиле за привремено извезену робу када би се она стављала у слободан промет већи од износа увозних дажбина за производе добијене обрадом или прерадом;

2) ако је роба поправљена бесплатно на основу уговора или обавезе која произлази из гаранције или због производне мане која није била позната у време кад је предметна роба првобитно стављена у слободан промет и није узета у обзир код утврђивања царинске вредности; у том случају се у ЈЦИ Ц6 у рубрику 36. уписује шифра 17910, а у рубрику Б напомена: „Бесплатна поправка – потпуно ослобађањеˮ;

3) у систему стандардне замене, ако се производ за замену даје без накнаде било због уговорене или законске обавезе која произлази из гаранције или због грешке у производњи;

4) у случају када се привремено извезена роба у непромењеном стању врати у року од 3 године од дана када је иступила из царинског подручја Републике Србије.

 

Применом делимичног ослобођења, увозне дажбине се обрачунавају на следећи начин и то:

1) за производе добијене обрадом или прерадом:

а) од износа увозних дажбина за производе добијене обрадом или прерадом одузме се износ увозних дажбина које би се платиле за привремено извезену робу када би се она ставила у слободан промет; ако је разлика позитивна, она представља износ увозних дажбина које треба платити;

б) када то декларант изричито захтева, а царински орган одобри, на трошкове оплемењивања се примењује стопа царине предвиђена за добијене производе; трошкови оплемењивања морају одговарати трансакцијској вредности у коју су урачунати трошкови утовара, превоза (на пример, провизије и накнаде посредовања, цена контејнера, трошкови паковања заједно с радом и материјалом, манипулативни трошкови) и осигурања добијених производа од места обављања или последњег места обављања производних радњи до места њиховог уноса у царинско подручје Републике Србије; услов за овакво поступање је да пре пуштања добијеног производа у слободан промет, није утврђено да је коришћење овог ослобођења био једини разлог да се претходно привремено извезена роба, која не испуњава услове за стицање домаћег непреференцијалног порекла, стави у слободан промет уз примену царинске стопе нула; наведени услов се не примењује на робу некомерцијалне природе.

2) код поправке извршене уз накнаду: стопа царине предвиђена за добијене производе примењује се на вредност трошкова поправке (сва плаћања, у новцу, роби или услугама, које врши или треба да изврши носилац одобрења у корист лица које обавља поправку или посредна или непосредна плаћања која су услов за обављање поправке, ако су ти трошкови једино плаћање корисника одобрења) у које су укључени трошкови паковања, амбалаже, превоза и осигурања до царинског подручја Републике Србије; уколико су носилац одобрења и лице које је обавило поправку повезана лица, на захтев царинског органа, носилац одобрења мора пружити доказ да исказани трошкови поправке одговарају стварним; при попуњавању ЈЦИ Ц6, у рубрику Б се уписује напомена: „Поправка уз накнадуˮ;

3) у систему стандардне замене код којег се производ за замену даје уз накнаду – примењује се начин обрачуна наведен под 1).

 

У случају да се сва привремено извезена роба не декларише истовремено за поступак поновног увоза, удео привремено извезене робе уграђене у добијене производе израчунава се применом количинског или вредносног метода одређеног одобрењем, при чему се за потребе обрачуна добијеним производом сматрају и прерађени производи и полупроизводи.

Ако је међународним споразумом предвиђено делимично или потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина за добијене производе, поступиће се у складу с тим споразумом.

 

#7 Да ли постоје поједностављења при обрачуну увозних дажбина?

Царински орган може ради убрзања поступка, на захтев корисника који учестало обавља производне радње у оквиру једног одобрења које не укључује поправке, одобрити примену просечне стопе царине (збирно извршење). Наведена стопа царине одређује се за период не дужи од 12 месеци и примењује се на добијене производе који се у том периоду стављају у слободан промет. Након истека наведеног периода царински орган врши коначни обрачун.

 

#8 Како се обрачунава ПДВ?

У случајевима када нема плаћања накнаде за услугу оплемењивања и не долази до пораста вредности робе, не постоји ни обавеза плаћања ПДВ-а.

 

У противном, пореска основица је једнака збиру:

– накнаде коју је обвезник платио или треба да плати за оплемењивање, поправку или уградњу, а ако се та накнада не плаћа (на пример, код бесплатне поправке), основицу чини пораст вредности робе настао оплемењивањем, поправком или уградњом;

– царине, других увозних дажбина и осталих јавних прихода (осим ПДВ-а) и споредних трошкова насталих до првог одредишта у Републици Србији.

Пре упуштања у посао реекспорта, неопходно је одабрати онај облик који је најисплативи, те добром организацијом посла омогућити његово правилно спровођење

 

 

 

 

Услед транспарентности понуде и тражње на светском тржишту, домаћи привредни субјекти све чешће су у прилици да у иностранству купују робу ради њене даље продаје на иностраном тржишту. Како би при обављању овог спољнотрговинског посла избегли непотребно плаћање царинских и других увозних дажбина и ПДВ-а у Републици Србији, домаћи привредници теже коришћењу поступка реекспорта. Будући да постоји неколико врста реекспорта, пре упуштања у овај посао, неопходно је одабрати онај најисплативи, те добром организацијом посла омогућити његово правилно спровођење.

 

Предмет реекспортног посла може бити само роба, а домаће лице које га обавља нема статус посредника у смислу Закона о облигационим односима, јер не закључује уговор о посредовању између два страна лица, већ у своје име закључује обично два уговора о купопродаји, при чему се у првом јавља у улози купца, а у другом у улози продавца.

Под домаћим лицем подразумева се правно лице, огранак домаћег и страног правног лица и предузетници који имају седиште, односно који су регистровани у Републици Србији, а под одређеним условима и физичка лица која имају пребивалиште у Републици Србији, осим физичких лица која имају пребивалиште, односно боравиште ван Републике Србије дуже од годину дана.

Закон о спољнотрговинском пословању омогућава домаћем лицу да робу купљену у другој држави или царинској територији не мора да увезе, ако се та роба, на основу уговора, непосредно испоручује у другу државу или царинску територију, односно не мора да је стави у слободан промет, ако се та роба након спроведеног одговарајућег царинског поступка отпрема са територије Републике Србије.

Царинским законом предвиђено је да се на робу стављену у царинске поступке спољног транзита, царинског складиштења и активног оплемењивања не наплаћују увозне и друге дажбине нити се примењују мере трговинске политике. Како се роба која је предмет реекспорта и која прелази преко царинске територије Републике Србије управо и ставља у неки од наведених поступака, на ову робу се не наплаћују царина и друге увозне дажбине.

Битно је истаћи да у ситуацији када роба која се отпрема у иностранство не испуњава услове за стицање преференцијалног порекла или домаће лице не захтева издавање одговарајућег доказа о преференцијалном пореклу робе, инострани купац биће у обавези да приликом увоза наведене робе плати увозне царинске дажбине по стопи прописаној царинском тарифом државе или царинске територије увоза. Како би се избегла ова ситуација, изузетно је важно познавати правила о пореклу робе и начине издавања доказа о преференцијалном пореклу робе.

Закон о порезу на додату вредност прописује да је предмет опорезивања ПДВ-ом испорука добара и пружање услуга које порески обвезник изврши у Републици Србији уз накнаду у оквиру обављања делатности, а место промета добара је место у којем се добро налази у тренутку слања или превоза до примаоца. Осим тога, овај закон предвиђа да се ПДВ не плаћа на увоз добара која се у оквиру царинског поступка стављају у поступак активног оплемењивања са системом одлагања и поново извозе или се у оквиру царинског поступка стављају у транзитни поступак или поступак царинског складиштења. Стога, ниједна врста реекспорта робе није предмет опорезивања ПДВ-ом.

У складу са прописаним могућностима за остваривање права на неплаћање царинских дажбина и ПДВ-а предвиђене су и две основне врсте реекспортног посла:

1) обични реекспорт, у оквиру којег се роба купљена иностранству у непромењеном стању продаје у иностранство, и

2) реекспортна дорада, при којој се роба купљена у иностранству употребљава у процесу производње, а затим обрађена, дорађена или прерађена поново извози у иностранство.

 

ОБИЧНИ РЕЕКСПОРТ

#1 Директни реекспорт – роба се купује у иностранству и без преласка преко царинског подручја Републике Србије у непромењеном стању се испоручује у иностранство

Овај вид реекспорта најчешће се користи уколико се и страно лице од којег се роба купује и страно лице коме се роба затим отпрема, налазе на територији исте државе или царинске територије или се не налазе на истој територији, али је са становишта уштеде времена, организације транспорта робе и трошкова царинског поступка најцелисходније да се роба не уноси у Републику Србију.

Гледано са процедуралне стране, ово је најједноставнији вид реекспорта, јер се при његовој реализацији не спроводи царински поступак. С друге стране, повећава се могућност да страна лица из робних и других докумената која прате робу сазнају цену по којој је домаће лице купило робу или друге податке који ће их навести да отпочну директну међусобну пословну сарадњу, искључујући из тог односа домаће лице као непотребно.

Када су оба страна лица са исте царинске територије (на пример, из исте државе или из различитих држава које су чланице ЕУ) нема потребе за креирањем међународног товарног листа и уверења о преференцијалном пореклу робе, па је документарна припрема посла једноставна.

Када су лица са различитих царинских територија (на пример, ЕУ и БиХ), тада наведена документа треба попунити са посебном пажњом тако да не откривају податке које домаће лице не жели да открије. Уколико се преференцијално порекло робе доказује сертификатом ЕУР.1, пожељно је да рубрика бр. 3 (Consignee), рубрика бр. 6 (Transport details) и рубрика бр. 10 (Invoice) остану непопуњене, а да се у рубрику бр. 4 унесе шифра или назив државе или царинске територије отпреме (рецимо, „ЕУˮ) и у рубрику бр. 5 упише шифра или назив државе или царинске територије одредишта (рецимо, „Босна и Херцеговинаˮ).

Уколико се преференцијално порекло робе доказује изјавом на фактури или изјавом овлашћеног извозника, оне се уместо на фактури страног лица могу дати на било ком комерцијалном документу (на пример, на пакинг листи или отпремници), при чему је пожељно назначити број међународног товарног листа, назив лица из Републике Србије и државу или царинску територију одредишта.

У товарни лист не мора се унети тачна адреса и назив крајњег купца, већ се може навести само место испоруке.

Уколико се спровођењем директног реекспорта прометује робама за чији је увоз, извоз и транзит Влада прописала обавезу прибављања одговарајућих исправа (дозвола, уверења и сл.), не постоји потреба за њиховим прибављањем јер у конкретном случају није реч о увозу, извозу или транзиту робе преко територије Републике Србије.

Роба која је купљена у иностранству не мора се нужно одмах и продати у иностранство, већ се тамо може дати на лизинг или по неком другом правном основу испоручити неком страном лицу.

 

#2 Роба се купује у иностранству и преко царинског подручја Републике Србије у непромењеном стању се отпрема у иностранство

Роба се при уласку на царинску територију Републике Србије декларише за поступак спољног транзита подношењем транзитне декларације, уз коју се уместо фактуре страног продавца прилаже фактура коју издаје домаће лице, изјава домаћег лица да се ради о реекспорту и остали пратећи документи издати у иностранству и попуњени на горе описан начин, тако да не садрже податке које домаће лице не жели да открије.

Како сама дефиниција реекспорта предвиђа постојање уговора, често се у пракси дешава да царински органи инсистирају и на прилагању писаних уговора како са инопродавцем тако и са инокупцем. Ово обично представља проблем јер је при савременом спољнотрговинском пословању постало уобичајено да се након понуде, која је дата усмено или електронским путем, на исти начин размени и прихват понуде, па фактура представља једини писмени доказ у класичној форми о овако склопљеном послу.

Транзитна декларација попуњава се тако што се у рубрику бр. 8 (Прималац) уписују подаци о страном купцу из фактуре коју издаје домаће лице, а у рубрику бр. 44 (Додатне информације/поднете исправе/потврде и одобрења) под шифром:

– Ф01 уписује се број фактуре коју издаје домаће лице;

– Ф93 уписује се број фактуре страног продавца издате домаћем лицу;

– И93 уписује се број изјаве коју даје домаће лице у којој се наводи да је реч о роби која је купљена у другој држави или царинској територији ради испоруке у другу државу или царинску територију.

 

При утврђивању износа обезбеђења, које се обавезно полаже у царинском поступку транзита, користи се вредност робе исказана у фактури коју издаје домаће лице.

Уколико се преференцијално порекло робе доказује путем ЕУР.1 или изјава на пакинг листи издатих у иностранству, оне се попуњавају на горе наведен начин. Ако робу прати доказ о преференцијалном пореклу издат у иностранству, у складу са правилима о пореклу робе, домаће лице на својој фактури може дати одговарајућу изјаву којом потврђује да роба задржава наведено преференцијално порекло.

 

#3 Индиректни реекспорт – роба се купује у иностранству, уноси се у царинско подручје Републике Србије и ставља у поступак царинског складиштења робе, а затим се у непромењеном стању отпрема у иностранство

По приспећу робе купљене у иностранству на гранични прелаз Републике Србије, роба се декларише за поступак транзита сходно подацима из фактуре и других робних докумената које је издао страни продавац на име домаћег лица. Роба се затим упућује у место у унутрашњости Републике Србије у којем ће се након окончања транзитног поступка ставити у поступак царинског складиштења робе.

Роба се за царински поступак складиштења робе декларише на уобичајен начин подношењем царинске декларације УВ 7 са врстом поступка 76, уз следеће специфичности при попуњавању:

– у рубрику бр. 24 (Врста спољнотрговинског посла) уноси се шифра 11 (Куповина/продаја);

– у трећу поделу рубрике бр. 33 (Шифра прописане јединице мере) уписује се јединица мере (на пример, КГ, КД, М2, …) из фактуре;

– у рубрику бр. 41 (Допунска јединица) уписује се податак о количини робе у јединици мере унете у рубрику бр. 33.

 

За време док се роба налази у поступку царинског складиштења, власник робе може предузимати радње које представљају уобичајене облике руковања у циљу очувања робе, побољшања њеног изгледа или квалитета, припреме робе за тржиште или за даљу продају (на пример, вентилација, сушење, уклањање прашине, једноставно чишћење, сортирање, просејавање, уклањање паразита, узимање узорака, механичко филтрирање, стерилизација, заштита од паразита или рђе, једноставно подизање или снижавање температуре и сл.).

Ценећи околности сваког конкретног случаја, царински орган може одобрити да се роба, која је у оквиру посла реекспорта намењена стављању у поступак царинског складиштења, не мора физички истоварати са превозног средства и смештати у царинско складиште. Наведено одобрење може се добити уколико се роба истим превозним средством којим је допремљена и отпрема у иностранство и ако постоје услови да царински орган на самом превозном средству може несметано да сравни стварно стање робе са подацима декларисаним у царинској исправи за царинско складиштење робе и пратећим робним документима. Могуће је добити и одобрење за вршење претовара робе на друго превозно средство, без њеног уношења у царинско складиште, при чему се претовар врши под надзором царинског органа.

Поступак царинског складиштења робе по правилу се окончава подношењем царинске декларације за поновни извоз робе ИЗ 3, уз коју се прилажу фактура и други потребни докумети које издаје домаће лице на име страног купца, те међународни товарни лист у који се уписују подаци потребни за превоз робе на релацији Република Србија – место одредишта у иностранству. Након окончања царинског поступка поновног извоза, роба се кроз НЦТС декларише за поступак транзита и отпрема у иностранство.

Како се за овакав промет робе на издатој фактури не исказује нити наплаћује ПДВ, као доказ да је роба отпремљена у иностранство користи се царинска декларација ИЗ 3 коју је оверио царински орган и на којој уписао датум и место иступа робе са царинског подручја Републике Србије.

Ускладиштену робу је једном иностраном купцу или према више иностраних купаца могуће отпремити у једној пошиљци или путем више узастопних пошиљака.

Део робе или сву робу, уколико су испуњени услови прописани Одлуком о извозу, односно увозу робе и услуга без наплате, односно плаћања, могуће је отпремити у иностранство као бесплатну пошиљку, при чему се подноси више царинских декларација ИЗ 3 уз одговарајуће попуњавање рубрике бр. 24 (Врста спољнотрговинског посла).

Роба купљена у иностранству се у иностранство може продати и по нижој цени од оне по којој је купљена. Нормално, царинском органу морају се приложити докази који указују на оправданост оваквог поступања (на пример, котације берзанске робе, докази да је роба изгубила на вредности услед приближавања истека рока трајања, неправилног руковања или другог оштећења и сл.).

У току трајања поступка царинског складиштења, власник робе може да одлучи да одустане од посла реекспорта, те да право својине пренесе на друго домаће лице уколико оно испуњава услове за спровођење неког другог царински дозвољеног поступања и уколико царински орган то одобри. Наведено је могуће само уколико је роба смештена у јавно царинско складиште. Ако су испуњени прописани услови, нови власник робе је слободан да подношењем царинске декларације изабере наредни царински поступак у који ће ставити робу, при чему мора приложити доказ о стицању права својине (купопродајни уговор, судска одлука и сл.). Уколико се подноси царинска декларација за стављање робе у слободан промет, у рубрику бр. 2 (Пошиљалац) уписују се подаци последњег продавца робе пре увоза у Републику Србију, а у рубрику бр. 8 (Прималац) подаци лица које је власник робе у тренутку подношења декларације. За утврђивање царинске вредности робе користиће се износ по којем је извршена ова трансакција, с тим да уколико то царински орган од њега захтева, нови власник мора бити у стању да докаже да се ради о стварно плаћеној цени. ПДВ се не обрачунава нити наплаћује јер се сходно закону, исти не плаћа на промет добара која су у поступку царинског складиштења. Купопродајна цена између ових домаћих лица – резидената може бити уговорена у девизама, али се плаћање по овом уговору мора вршити у динарима.

При овој врсти реекспорта, доказ о преференцијалном пореклу робе могуће је издати и попунити на више начина. Када се, на пример, роба купљена на територији ЕУ коју је пратио одговарајући доказ о ЕУ преференцијалном пореклу (ЕУР.1, изјава на фактури или изјава овлашћеног извозника), у непромењеном стању испоручује на територију Републике Турске (уз одређене резерве) или на територију неких потписница ЦЕФТА (БиХ, Црна Гора, Македонија, Албанија), могуће је издати доказ који потврђује ЕУ преференцијално порекло робе. При увозном царињењу те робе, примениће се царинска стопа предвиђена уговором који је та страна потписала са ЕУ.

Уколико се роба упућује на територију потписница ЦЕФТА, при попуњавању сертификата ЕУР.1, неопходно је у рубрику бр. 4 унети ознаку „ЕУˮ или „ЕУ/име земљеˮ (рецимо. ЕУ/Немачка), у рубрику бр. 5 уписати име државе или територије у коју се роба отпрема (рецимо, Црна Гора), а у рубрику бр. 7 попунити квадратић испред реченице Cumulation applied with, а иза уписати ознаку „ЕУˮ. При попуњавању сертификата ЕУР.1 према споразуму о слободној трговини са Републиком Турском поступа се на идентичан начин, али се не попуњава рубрика бр. 7.

Уколико се дају изјава на фактури или изјава овлашћеног извозника, у тексту изјаве се наводи да роба има ЕУ преференцијално порекло. Иако се и у овом случају роба све време налази на територијама које међусобно имају потписане споразуме који омогућавају кумулацију порекла, често се дешава да се ради примене преференцијала при увозу захтева доказ о постојању „директног транспортаˮ. Стога је пожељно да царински орган Републике Србије изда Уверење о директној пошиљци којим се потврђује да је пошиљка која је отпремљена са иностране територије извоза идентична оној која је допремљена на инострану територију увоза, тј. да над робом у време док се налазила на царинској територији Републике Србије, нису извођене радње које би утицале на постојање декларисаног преференцијалног порекла.

Ради издавања доказа о преференцијалном пореклу робе неопходно је приложити извозну фактуру домаћег лица, копију доказа о ЕУ преференцијалном пореклу, међународни товарни лист који је пратио робу при увозу, копију ЈЦИ УВ 7 и доказе да се ради о истоветној роби, односно да на роби нису вршене радње које превазилазе поступке недовољне обраде и прераде наведене у члану 7. споразума. Као докази могу послужити извод из магацинске књиге или друга слична књиговодствена евиденција.

Уколико се роба купљена на територији ЕУ поново испоручује на територију ЕУ (на пример, роба купљена у Француској се испоручује у Румунију), без обзира на доказ о преференцијалном ЕУ пореклу који је издат у Републици Србији, на робу ће при увозу у ЕУ бити наплаћене царинске дажбине по редовној царинској стопи прописаној за увоз те робе. Ово из разлога што прописи ЕУ предвиђају да се при увозу робе ЕУ преференцијалног порекла не може применити повластица која подразумева преференцијални третман. Овакав доказ о преференцијалном пореклу робе издат у Републици Србији може помоћи да роба брже и лакше уђе на територију ЕУ, као и да омогући да нови производ који би се добио прерадом те робе на територији ЕУ, стекне преференцијално порекло.

Домаће лице може иностраном купцу уместо доказа о преференцијалном пореклу издатог у Републици Србији, обезбедити онај издат у ЕУ. У том случају се доказ о преференцијалном пореклу попуњава на начин наведен у делу који објашњава директни реекспорт, а царински орган Републике Србије издаје Уверење о директној пошиљци.

На сличан начин поступа се и ако се роба купује на територији неке потписнице споразума ЦЕФТА, ЕФТА или Републици Турској и продаје у оквиру паневропске зоне слободне трговине (на пример, куповина у Турској – продаја у Македонији, куповина у чланицама ЕФТА – продаја у Албанији). Посебно треба обратити пажњу на чињеницу да издавање уверења о преференцијалном пореклу робе по основу дијагоналне кумулације порекла није могуће између ЕУ, с једне стране, и Републике Молдавије и АП КиМ (УНМИК), с друге стране, јер ови потписници ЦЕФТА споразума немају са ЕУ потписан Споразум о стабилизацији и придруживању који је у примени. Такође, потписнице ЕФТА, при промету робе са потписницама ЦЕФТА, примењују дијагоналну кумулацију порекла само са Републиком Србијом, Македонијом и Албанијом, а оваква дијагонална кумулација порекла са ЕУ и Републиком Турском и даље није могућа.

Уколико се роба реекспортује у Руску Федерацију, не може се издати уверење о преференцијалном пореклу робе СТ-2 нити изјава на фактури. Изузетак је ситуација када роба претходно већ поседује преференцијално порекло Републике Белорусије или Републике Казахстан.

 

РЕЕКСПОРТНА ДОРАДА

Робу купљену у иностранству могуће је користити у процесу производње, а затим добијену робу поново извести другом страном лицу без плаћања царине, других увозних дажбина и ПДВ-а и без примене мера трговинске политике.

Сâм царински поступак реекспортне дораде одвија се по правилима која важе за поступак активног оплемењивања уз примену система одлагања. Разлика између реекспортне дораде и активног оплемењивања огледа се у томе што је код реекспортне дораде власник робе домаће лице, које добијену робу може продати било ком страном лицу или лицима (уколико то важећим прописима није забрањено), док је код активног оплемењивања страно лице власник како репроматеријала тако и добијених производа који му се враћају након извршене обраде, дораде или прераде.

Ради обављања овог посла неопходно је царинском органу поднети одговарајући захтев и добити одобрење. Уз захтев поднет на прописаном обрасцу, неопходно је приложити:

– уговор о извозу робе или други документ који представља доказ да ће добијени производ бити отпремљен са царинског подручја Републике Србије, и

– норматив утрошка репроматеријала по јединици добијеног производа који подлеже провери царинског органа.

 

У захтеву посебно треба назначити ако се добијени производи испоручују у иностранство различитим примаоцима.

Захтев је пожељно поднети пре него што се допреми роба која је предмет реекспортне дораде, јер царински орган има рок од 30 дана да донесе одлуку.

Царински орган у одобрењу одређује рок у којем се добијени производи морају извести и он не може бити дужи од 24 месеца, те се само у оправданим случајевима може продужити.

За поступак реекспортне прераде, роба се декларише подношењем царинске декларације УВ 5 која се попуњава на исти начин као и за поступак активног оплемењивања, осим што се у рубрику бр. 24 (Врста спољнотрговинског посла) уноси шифра 11 (Куповина/продаја).

Уколико током спровођења одобреног поступка дође до промена које утичу на садржину и даљу примену одобрења (на пример, промена купца), носилац одобрења о томе мора одмах писмено обавестити надлежни царински орган који, уколико то прописи дозвољавају, врши измену постојећег одобрења.

Поступак реекспортне дораде робе окончава се подношењем царинске декларације за поновни извоз робе ИЗ 3, уз коју се прилаже фактура коју издаје домаће лице на име страног лица. Након окончања поступка по царинској декларацији за поновни извоз, роба се кроз НЦТС декларише за поступак транзита и отпрема у иностранство.

Ради остварења пореског ослобођења, порески обвезник мора приложити:

– царинску декларацију УВ 5 за поступак активног оплемењивања;

– одговарајуће уговоре;

– доказ о обиму, врсти и вредности извршених радова на увозној роби ради добијања финалног производа који се отпрема у иностранство, у складу са нормативом који је утврдио царински орган, и

– царинску декларацију ИЗ 3, коју је оверио царински орган и на којој је уписао датум и место иступа робе из царинског подручја Републике Србије.

 

При реекспортној доради, роба може стећи преференцијално порекло на основу кумулације порекла или ако су испуњени услови наведени у Листи обраде и прераде, која је саставни део сваког споразума о слободној трговини.

У случају довољне обраде и прераде, сертификат ЕУР.1 и изјаве о пореклу се попуњавају и издају на уобичајен начин, уз евентуалну наплату царинског дуга сходно институту забране повраћаја или ослобођења од царине, члана 15. било ког паневропског споразума о слободној трговини који се примењује.

Ако се примењује кумулације порекла робе, само у сертификату ЕУР.1 којим се декларише српско преференцијално порекло сходно споразуму ЦЕФТА, у рубрици бр. 7 (Напомене) треба назначити да је преференцијално порекло стечено кумулацијом порекла. Уколико се дају изјава на фактури или изјава овлашћеног извозника, испод прописаног текста изјаве треба унети формулацију Cumulation applied with, након чега се наводи назив државе или територије (на пример, „ЕУˮ).

Уколико се роба извози на територију ЕУ, ЕФТА или у Републику Турску, кумулација порекла се наводи само на полеђини сертификата ЕУР.1 на месту предвиђеном за навођење правног основа за стицање преференцијалног порекла.

Ако се роба након реекспортне дораде извози у Руску Федерацију, уверење о преференцијалном пореклу робе СТ-2 или изјава на фактури могу се издати само уколико су испуњени услови прописани у предметном споразуму о слободној трговини.

Почетак обавезне примене Новог компјутеризованог транзитног система на страни увозника, извозника, царинских посредника, возара и складиштара отвара нове дилеме о начину даље организације досадашњег начина пословања, а поготово уколико су користили неке о од поједностављених царинских поступака. У овом тексту, кроз препознатљиву форму кратких питања и сасвим прецизних одговора, разрешићемо најважније међу њима

 

Ступањем на снагу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом („Сл. гласник РСˮ, бр. 145/2014) и почетком обавезне примене Новог компјутеризованог транзитног система увозници, извозници, царински посредници, возари и складиштари поново су приморани да битно мењају организацију свог пословања, поготово уколико су користили неке од поједностављених царинских поступака. Разумевање разлога због којих се новине уводе и познавање динамике њиховог увођења учиниће период прилагођавања краћим и безболнијим.

 

#1 Зашто је од 25. јануара 2015. године уведена обавезна примена Новог компјутеризованог транзитног система?

У настојању да поједностави граничне царинске процедуре, да усагласи прописе и начине поступања са онима у ЕУ и да повећа буџетске приходе који се убиру од путарина и других за транспорт везаних делатности, Влада Републике Србије донела је Уредбу о изменама и допунама Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом и тиме створила правни оквир и обавезу да се од 25. јануара 2015. године започне с применом Новог компјутеризованог транзитног система, скраћено НЦТС (енгл. New Computerised Transit System).

Иако се у овом тренутку НЦТС примењује само на националном нивоу, јер транзитни поступак започиње и завршава се у местима која се налазе у оквиру царинске територије Републике Србије, очекује се да ће до краја текуће године Република Србија приступити Конвенцији о заједничком транзитном поступку, што ће омогућити да се за робу која се у ЕУ отпрема из Републике Србије, одмах након завршеног извозног царињења, креира транзитни документ који ће робу пратити преко граничног прелаза Републике Србије и граничног прелаза ЕУ, све до места одредишта у ЕУ или некој другој држави или територији чланици Конвенције (на пример, земље ЕФТА и Турска). Иста процедура би се примењивала и у увозном смеру. На овај начин се избегавају задржавања на граничним прелазима ради израде националних транзитних докумената, а самим тим и трошкови њихове израде.

С друге стране, НЦТС омогућава бољу царинску контролу над робом и онемогућава накнадне измене података у пратећим документима или замену докумената, смањује могућност неовлашћеног руковања робом и отежава друге видове преварног понашања.

Након приступања Конвенцији, очекује се да ће се на годишњем нивоу за неколико десетина хиљада повећати број теретних возила која ће саобраћати на релацији Турска–ЕУ, прелазећи преко територије Републике Србије. Самим тим би се створили услови за развој услужних делатности које прате друмски саобраћај и које са собом повлаче отварање нових радних места и веће буџетске приходе од акциза и пореза.

Напослетку, мора се истаћи и да је успостављање заједничког транзитног поступка са ЕУ један од услова за приступање овој заједници.

 

#2 Да ли у овом тренутку постоји обавеза да се сви видови транзитних поступака спроводе искључиво применом НЦТС-а?

Примена НЦТС-а обавезна је у оквиру националног царинског транзитног поступка којим се страна роба од граничног прелаза допрема до места у унутрашњости Републике Србије, односно отпрема између два места у унутрашњости.

Транзит стране робе која се након завршетка поступка привременог увоза или активног оплемењивања отпрема у иностранство из неког места у унутрашњости Републике Србије до даљњег ће се (највероватније до краја марта месеца текуће године) спроводити као и до сада, коришћењем Јединствене царинске исправе (ЈЦИ) и евидентирањем кроз Информациони систем царинске службе (ИСЦС).

Страном робом сматра се роба добијена или произведена у иностранству која је намењена увозу у Републику Србију, а на коју нису наплаћене увозне и друге дажбине које се наплаћују у увозном царинском поступку, као и роба која је иступом из царинског подручја Републике Србије изгубила статус домаће робе.

При извозу и привременом извозу домаће робе и даље ће се користити „стариˮ транзитни систем, осим уколико се ова роба у иностранство не отпрема применом ТИР карнета, АТА карнета и збирним транспортом, као и применом поједностављених поступака железницом, речним и ваздушним саобраћајем, цевоводима и електричним водовима. Од тренутка када Република Србија приступи Конвенцији о заједничком транзитном поступку, пословна заједница ће имати интереса да и домаћу робу намењену извозу у ЕУ, земље ЕФТА и Турску отпрема кроз НЦТС у оквиру заједничког царинског транзитног поступка, што ће убрзати отпрему робе и снизити транспортне трошкове.

 

#3 Који документи обично прате робу декларисану у НЦТС-у?

Основни документи који су у употреби у НЦТС-у и који прате робу јесу Транзитни пратећи документ (скраћено ТПД, енгл. ТAD) и Транзитни пратећи сигурносни документ (скраћено ТПСД, енгл. ТSAD).

ТПД и ТПСД су документи који имају унапред прописану форму и који се штампају на основу података из транзитне декларације која се налази у царинском информационом систему. Транзитне декларације се подносе царинарници у електронском облику, а свој штампани, папирни облик добијају тек по завршетку царинске процедуре у отпремној царинској испостави/реферату, када их у зависности од врсте поступка штампа царински орган или за то овлашћено лице (принципал).

ТПД садржи само сет података из електронски поднете транзитне декларације, док ТПСД, поред ових података, садржи и сет података из улазне или излазне сажете декларације. Када се у транзитни поступак ставља више врста робе, уз ТПД или ТПСД се прилаже и списак наименовања.

Свака уредно поднета транзитна декларација у НЦТС-у добија свој референтни МРН број (енгл. Movement Reference Number) који је одштампан уз баркод на ТПД/ТПСД и путем којег се робна пошиљка даље идентификује.

У случају да услед недоступности царинског или рачунарског система принципала није могуће поднети или обрадити електронску транзитну декларацију, принципал попуњава писану транзитну декларацију и подноси је царинском органу, након што робу допреми на место које је одобрила царинарница. Овај поступак се назива резервни поступак.

У случајевима када се користи резервни поступак, робну пошиљку прате:

а) Јединствена царинска исправа штампана на стандардном обрасцу ЈЦИ или на чистом папиру, или

б) ТПД/ТПСД који на себи немају баркод и који су означени отиском печата за НЦТС резервни поступак.

 

Свака недоступност рачунарског система не води ка аутоматској примени резервног поступка јер сваку употребу овог поступка мора да одобри Национални хелп деск након што процени да ли за то постоји оправданост. Битно је нагласити да уколико је у оквиру НЦТС-а транзитни поступак започео коришћењем резервног поступка, у том поступку се мора и окончати. Спровођење резервног поступка треба да представља изузетак, а не правило, јер он повећава могућност злоупотреба и знатно успорава спровођење транзитног поступка, што свакако није у интересу принципала.

 

#4 Ко је принципал и да ли он мора сâм да подноси транзитне декларације или може да ангажује заступника?

Принципал је лице које подноси транзитну декларацију, односно лице које учествује у транзитном поступку или у чије се име подноси транзитна декларације и које сноси одговорност уколико се транзитни поступак не спроведе у складу с прописима.

То значи да је принципал, пре свега, одговоран да у складу с прописима који уређују транзитни поступак, одредишној царинарници у прописаном року преда робу у непромењеном стању уз придржавање мера које је одредио царински орган у сврху обезбеђивања истоветности робе. У случају да роба у непромењеном стању не буде о року предата одредишној царинарници, одговорност ће поред принципала сносити и превозник или лице које је примило робу на превоз, уколико то није исто лице.

Железнички превозник је принципал за пошиљке које преузме да превози, а у случају транспорта робе цевоводима и електричним водовима, принципал је лице које је одговорно за ове инсталације.

Принципал је дужан да положи обезбеђење за плаћање царинског дуга или других дажбина које би могле настати у вези с робом, осим уколико Царинским законом и пратећим прописима није другачије одређено. Царински закон предвиђа да се обезбеђење не полаже за робу која се у оквиру транзитног поступка превози железницом, ваздушним путем, цевоводима и електричним водовима. Обезбеђење се не полаже ни у случајевима када је принципал државни орган (републички, покрајински или локални).

Обезбеђење може бити појединачно (за један транзитни поступак) или заједничко. На захтев принципала, царински орган може одобрити коришћење заједничког обезбеђења у умањеном износу или одобрити изузимање од обавезе полагања обезбеђења до висине референтног износа. Обезбеђење које полаже принципал важи на целом царинском подручју Републике Србије.

Принципал може ангажовати царинског заступника који ће подносити транзитне декларације, о чему обавештава царинарницу навођењем потребних података о заступницима у захтев за издавање одобрења за електронску комуникацију у транзитном поступку.

 

#5 Да ли након измене прописа и даље постоје поједностављења транзитног поступка и ко их може користити?

На захтев принципала или примаоца, царински орган може одобрити неко од следећих поједностављења транзитног поступка:

а) употребу заједничког обезбеђења или ослобођење од полагања обезбеђења;

б) статус овлашћеног примаоца (у националном транзиту, у заједничком транзиту, на основу ЦИМ у националном транзиту, на основу ЦИМ у заједничком транзиту или на основу карнета ТИР-а у националном транзиту);

в) статус овлашћеног пошиљаоца (у националном транзиту или у заједничком транзиту);

г) употребу посебне врсте пломби;

д) изузеће од обавезе коришћења прописаног путног правца;

ђ) примену поједностављених поступака специфичних роба која се превози железницом, ваздухопловом, рекама, цевоводима и електричним водовима.

 

#6 Коме се може одобрити поједностављено поступање у транзитном поступку и шта су предности оваквог поступања?

Поједностављења транзитног поступка могу се одобрити лицима која имају седиште на територији Републике Србије, која нису извршила озбиљан прекршај царинских или пореских прописа или нису учестало кршила те прописе и која редовно користе транзитне поступке или за које царински орган располаже сазнањима да могу испунити за то прописане обавезе или која редовно примају робу која је стављена у транзитни поступак коришћењем железничког, ваздушног и речног саобраћаја, цевоводима и електричним водовима.

Носиоци статуса овлашћеног примаоца имају право да робу упућену с граничног прелаза или из неког места у унутрашњости, приме у просторима или просторијама по свом избору и да ту спроведу све радње потребне за окончање започетог транзитног поступка, без обавезе да превозно средство претходно упуте на царински терминал или други простор у оквиру којег царински орган редовно врши контролу.

Носиоци статуса овлашћеног пошиљаоца имају право да све радње неопходне за отпочињање транзитног поступка изврше у оквиру простора или просторија које сами изаберу и да одатле пошиљку директно упуте на гранични прелаз или друго место у унутрашњости Републике Србије, при чему немају обавезу да подносе папирну транзитну декларацију полазној царинској испостави.

Употреба посебне врсте пломби омогућава принципалу да у складу са одобрењем царинског органа, уместо стандардних царинских пломби, користи властите пломбе које могу имати посебне функције. Обично је у ове пломбе уграђен уређај који омогућава принципалу да лоцира положај возила и тако прати кретање пошиљке или уређај који омогућава возилу да без заустављања и контроле пролази контролне пунктове у просторима принципала или у неком другом објекту.

Овлашћење за изузеће од обавезе коришћења прописаног путног правца омогућава принципалу да по потреби промени путни правац који је при започињању транзитног поступка одредио царински орган. Промена путног правца отежава криминалним групама пресретање и отимање пошиљке. Ово овлашћење најчешће користе принципали који у транзитни поступак стављају цигарете, дуван, племените метале и другу робу код које постоји ризик да ће пошиљка бити предмет криминалних активности.

 

#7 Како носиоци статуса овлашћеног примаоца поступају ради спровођења радњи прописаних за транзитни поступак?

Пошиљка која је с граничног прелаза или из неког места у унутрашњости упућена овлашћеном примаоцу директно се допрема у простор или просторије овлашћеног примаоца, а не у царински терминал, као што би то било обавезно у редовном поступку. По приспећу, возило се поставља на место које је за то унапред одређено одобрењем царинарнице. Након што утврди да су царинска обележја (пломбе) која су постављена на превозно средство недирнута и неоштећена, овлашћени прималац електронском поруком „Обавештење о приспећуˮ обавештава надлежну царинску испоставу/реферат да је пошиљка стигла и да је постављена на за то предвиђеном месту. Након истека рока одређеног у одобрењу царинарнице, царинска испостава или шаље повратну поруку „Дозвола за истоварˮ или врши контролу робе и документације. Након добијене дозволе, носилац одобрења скида царинске пломбе и истовара робу. Истовар се мора извршити у року одређеном у одобрењу царинарнице, а по окончању истовара овлашћени прималац електронском поруком „Напомене при истоваруˮ обавештава поступајућу царинску испоставу да ли су утврђена неслагања у односу на податке декларисане у транзитној декларацији. Истовар није обавезан ако је могуће проверити све податке декларисане у транзитној исправи без вршења истовара. Уколико нису утврђене неправилности, царинска испостава електронском поруком „Обавештење о пуштеној робиˮ дозвољава овлашћеном примаоцу да робу стави у неки други царински дозвољени поступак (транзит, складиштење, стављање у слободан промет, привремени увоз, активно оплемењивање, итд.). Од тренутка окончања транзитног поступка до тренутка окончања наредног захтеваног царинског поступка, истоварена роба се налази у привременом смештају. Простор у који се роба привремено смешта може бити регистровано царинско складиште или неки други отворени или затворени простор који је наведен у одобрењу царинарнице.

 

У случају да због недоступности рачунарског система није могуће разменити предвиђене електронске поруке, овлашћени прималац је у обавези да о томе обавести надлежну царинску испоставу користећи факс поруку или мејл, а изузетно и телефоном. Након тога, царински орган ће овлашћеног примаоца обавестити о даљем поступању. Уколико пристигне пошиљка која је у поступак транзита пуштена коришћењем резервног поступка, овлашћени пошиљалац је обавезан да о томе обавести Национални хелп деск који ће дати потребне инструкције за даље поступање.

 

#8 Како носиоци статуса овлашћеног пошиљаоца спроводе радње прописане за спровођење транзитног поступка?

Пре утовара робе на возило, овлашћени пошиљалац је обавезан да изврши детаљну контролу товарног простора возила и да утврди истоветност робе и података о њој са онима које ће царинском органу проследити путем електронске транзитне декларације. Након утовара робе, возило се поставља на место у оквиру просторија или простора који су унапред одређени одобрењем царинарнице. Овлашћени пошиљалац на возило поставља царинске пломбе или властите пломбе уколико му је то одобрено, а затим подноси електронску транзитну декларацију. НЦТС овлашћеном пошиљаоцу одмах по пријему електронске транзитне декларације шаље електронску поруку „МРН додељенˮ чиме га обавештава о идентификационом броју транзитне декларације. Од тренутка пријема електронске транзитне декларације почиње да тече рок у оквиру којег царински информациони систем или поступајући царински службеници могу донети одлуку да изврше контролу пријављене робе и припадајуће документације. Уколико се не наложи вршење контроле, истеком рока одређеног одобрењем царинарнице, НЦТС аутоматски овлашћеном пошиљаоцу шаље електронску поруку „Пуштање у транзитˮ, након које је он овлашћен да електронску транзитну декларацију штампа у виду Транзитног пратећег документа (ТПД) или Транзитног пратећег сигурносног документа (ТПСД) и овери га посебним печатом који је предвиђен одобрењем царинарнице. Тек тада возило може да упути ка одредишту.

У случају да због недоступности рачунарског система није могуће разменити предвиђене електронске поруке, овлашћени пошиљалац је обавезан да о томе обавести надлежну царинску испоставу и Национални хелп деск ради добијања одобрења за употребу резервног поступка и добијања МРН броја. Након тога, овлашћени пошиљалац попуњава писану транзитну декларацију у виду ЈЦИ (примерци 1, 4 и 5) или ТПД или ТСПД у два примерка и оверава их печатом предвиђеним за резервни поступак.

 

#9 Да ли je пломбирање возила постало обавезно и које превозно средство се сматра прикладним за пломбирање?

Пре пуштања робе у транзитни поступак неопходно је обезбедити њену истоветност. Она се обезбеђује постављањем царинских обележја на превозно средство или на паковање (амбалажу). Царинским обележјима се сматрају царинске пломбе, отисци царинског жига или царинског печата и налепнице. Само у изузетним случајевима и уз изричито одобрење царинског органа, пошиљка може бити стављена у поступак транзита без постављања царинских обележја. Овакво поступање је примерено уколико је истоветност робе могуће осигурати на основу описа робе из транзитне декларације или приложених исправа, тј. уколико је на основу наведених података лако могуће утврдити количину и врсту робе. Царинска обележја се обично не постављају на превозна средства у случају вангабаритног транспорта или превоза робе у расутом стању (песак, шљунак, угаљ и сл.) или у танковима под притиском (разни гасови и течности).

Од свих царинских обележја у најчешћој употреби су царинске пломбе, а Уредбом о царински дозвољеном поступању с робом прописане су њихове димензије и изглед. Свака царинска пломба има свој идентификациони број и поставља се или на простор превозног средства у оквиру којег је смештена роба или у изузетним случајевима на пакет у који је роба упакована.

У оквиру транзитног поступка у друмском саобраћају за превоз робе прикладним се сматрају сва друмска возила, приколице, полуприколице или контејнери на које је могуће брзо и једноставно поставити царинска обележја, која су конструисана тако да није могуће додавати или вадити робу без остављања видљивог трага на ознаци или оштећења царинских обележја, у којима нема скривених простора у којима би било могуће сакрити робу и у којима су простори намењени смештају робе лако доступни за царинску контролу.

 

#10 Која роба се у царинском поступку сматра „осетљивом робомˮ?

Осетљивом робом сматра се роба за коју постоји висок ризик од преваре и која је наведена у Прилогу 43. Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом. Посебне мере предвиђене за осетљиву робу примењују се само уколико количина такве робе прелази прописану минималну количину.

Осетљивом робом се сматрају:

– месо и јестиви отпаци од живине из тарифног броја 0105 од кокоши врсте Gallus Domesticus, смрзнуто (тарифне ознаке 0207 12 и 0207 14) у количини већој од 3.000 kg;

– шећер од шећерне трске или шећерне репе и хемијски чиста сахароза, у чврстом стању (тарифне ознаке 1701 12, 1701 13, 1701 14, 1701 91 и 1701 99) у количини већој од 7.000 kg;

– ракије, ликери и остала алкохолна пића (тарифне ознаке 2208 20, 2208 30, 2208 40, 2208 50, 2208 60, 2208 70 ex 2208 90) у количини већој од 5 hl;

– цигарете које садрже дуван (тарифне ознаке 2402 20) у количини већој од 35.000 комада;

– дуван за пушење с додатком или без додатка замене дувана у било ком односу (тарифне ознаке 2403 11 и 2403 19) у количини већој од 35 kg.

 

Уколико се осетљива роба ставља у транзитни поступак, у транзитну декларацију се мора унети њена тарифна ознака, при чему се на свим примерцима декларације црвеном бојом уноси напомена „Осетљива робаˮ у димензији 100 х 10 mm. Примерак овакве декларације мора се вратити полазној царинарници најкасније следећег радног дана у односу на дан када су роба и транзитна документација поднети одредишној царинарници.

 

#11 Да ли увођење Новог компјутеризованог транзитног система значи укидање права на „кућно увозно/извозно царињењеˮ?

Увођење у обавезну примену НЦТС-а не значи укидање права на спровођење Поједностављеног увозног поступка у простору примаоца и Поједностављеног извозног поступка у простору пошиљаоца (познатији као поступци „кућног царињењаˮ), али њихову примену условљава обавезном применом поступака предвиђених за статус овлашћеног примаоца, а почев од 1. априла 2015. године и овлашћеног пошиљаоца, уколико се страна роба ставља у поступак поновног извоза или у поступак пасивног оплемењивања.

Надлежна царинарница ће аутоматски, без обавезе подношења захтева, свим лицима која већ поседују одобрење за спровођење „кућног царињењаˮ при увозу доделити статус овлашћеног примаоца, односно статус овлашћеног пошиљаоца уколико се ради о одобрењу за „кућно царињењеˮ у извозу.

Сходно изнетом, обавезна примена НЦТС-а условила је знатно повећање броја радњи које привредни субјекти треба да предузму како би у оквиру поступака „кућног царињењаˮ страну робу декларисали за неки од царинских поступака увозног смера или робу отпремили у иностранство.

 

#12 Да ли трајање појединих фаза поступка које спроводе овлашћени прималац и овлашћени пошиљалац утиче на исплативост „кућног царињењаˮ?

До сада су корисници „кућног царињењаˮ увозног смера транзитни поступак окончавали тако што су број транзитне исправе уносили у рубрику бр. 40. („Претходна исправаˮ) електронски поднете ЈЦИ (Ц4, Ц5, Ц6 или Ц7), при чему је потврду пријема и окончање транзита ИСЦС вршио аутоматски и одмах прихватао уредно поднету увозну ЈЦИ. Увозник је на овај начин у року од 15 минута могао да оконча и транзитни поступак и поступак увозног царињења уколико није био наложен неки вид контроле робе и документације.

Сада се прво приступа спровођењу поступка овлашћеног примаоца, код којег се рок у којем царински орган мора донети одлуку о потреби вршења контроле робе и документације креће у распону од 1 до 300 минута (одређује га царинарница за свако одобрење понаособ), на шта се додаје време потребно за вршење истовара које се креће у распону од 1 до 24 сата (одређује га царинарница за свако одобрење понаособ, а у оправданим случајевима рок може бити и дужи) и време потребно за обавештавање царинског органа о резултатима истовара. Тек након окончаног транзитног поступка се приступа спровођењу „кућног царињењаˮ које траје 15 минута уколико се не спроводи контрола робе и документације.

У извозном смеру се прво спроводе радње предвиђене за „кућно царињењеˮ (обично трају 15 минута), а уколико се ради о страној роби онда се приступа спровођењу радњи предвиђених за овлашћеног пошиљаоца које трају од 1 до 300 минута у зависности од рока датог у одобрењу царинарнице.

Без обзира на продужење времена потребног за окончање транзитног поступка, „кућно царињењеˮ и даље омогућава корисницима да робу не морају да допремају царинарници, да остваре значајне финансијске уштеде, да спроводе царинске поступке нон-стоп (сваког дана од 0 до 24 часа), те да могу да планирају време трајања царинског поступка и тиме омогуће испоруке just in time.

Пословна заједница дуго је указивала на потребу да се по угледу на друге земље и у Републици Србији омогући једноставнији извоз робе ниске вредности која се у малим количинама испоручује великом броју различитих иностраних прималаца. Поклапање интереса извозно оријентисане пословне заједнице и интереса ЈП „Пошта Србијеˮ био је сигнал Управи царина да су се стекли сви потребни услови да се омогући поједностављење извозног поступка за робу мањег економског значаја

 

У свету је већ уобичајено да ради продаје својих производа, предности које доносе оглашавање путем интернета и систем брзе испоруке робе на кућну адресу, осим предузећа, користе и појединци са иноваторским и уметничким способностима или умећем који у оквиру своје регистроване делатности сачињавају пожељне производе разних намена. На тај начин они долазе до купаца специфичног укуса и потреба, који одређени производ желе само уколико могу да га добију за дан или два, јер у противном степен привлачности производа опада, а потенцијални купац своју потребу задовољава неким другим лакше доступним производом.

Јасно, не могу се сви производи испоручивати на овакав начин будући да постоје ограничења која су у вези с њиховом вредношћу, величином и тежином, баш као и ограничења у вези с природом самог производа.

 

Тешко је сачинити коначну листу производа који се на описани начин могу наћи у промету, али ћемо ради илустрације навести најтипичније:

– делови машина, делови аутомобила и слични индустријски производи;

– рачунарска опрема;

– производи „мале привредеˮ;

– мали електрични или механички уређаји;

– одећа и обућа;

– производи старих заната;

– уметничка дела чији је извоз дозвољен;

– предмети покућства (на пример, теписи, постељина, столњаци, завесе, рамови за слике и за огледала, разни зидни држачи и украси, ситни намештај мале тежине, украсни окови за намештај, предмети за терасе и баште и сл.);

– предмети за хоби активности (алат, макете, делови и сл.);

– предмети који се користе у спорту (справе, опрема), у лову (футроле за оружје, опрема) и риболову (штапови, удице, варалице),

– сувенири и сл.

 

У ситуацијама када зарада по јединичном производу није изразито висока, а на страни тражње се уместо једног или неколико великих, јавља мноштво ситних купаца међусобно географски прилично удаљених, произвођачима или трговцима не исплати се да праве велике залихе робе ради организовања отпреме (извоза) камионима или железницом, нити да у иностранству оснивају филијале или ангажују заступнике који ће дистрибуирати велике количине робе допремљене једном пошиљком.

С друге стране, у оквиру већ постојећих извозних царинских поступака, у Републици Србији није било могуће пронаћи неки довољно брз, а уједно и јефтин начин да се производи мањег економског значаја, у малим количинама и у року од неколико дана од тренутка наруџбине, доставе различитим купцима у иностранство без знатних трошкова доставе. Стога је нашим произвођачима и трговцима остала недоречена могућност да купцима које су привукли путем оглашавања на интернету или својим редовним партнерима, у изузетно кратком року испоруче свој производ и да се на тај начин позиционирају на глобалном тржишту као пожељан партнер. Тако је огроман део тржишног колача и даље остао ван домашаја домаћих привредних субјеката.

Наиме, ради спровођења редовног извозног царинског поступка извозници су били приморани или да запосле раднике који поседују потребно знање и лиценце или да ангажују царинске заступнике (шпедитерске куће) који за одређену накнаду уместо њих декларишу робу и спроводе друге потребне радње у царинском поступку.

Предузетници, мала и средња предузећа обично немају пословни интерес да запосле раднике који поседују потребне квалификације јер обим извоза који остварују не оправдава отварање новог радног места, а обучавање неког од већ запослених за самостално и ваљано обављање царинских поступака дуг је и скуп поступак. С друге стране, шпедитерске куће своје услуге наплаћују по тарифи која се најчешће креће од 15 евра у динарској противвредности по поднетој извозној царинској декларацији, па навише.

Како самостално организовање засебног транспорта мале количине јефтиних производа на различите адресе није исплативо, отпрема ове робе обично се поверава шпедитерима који организују тзв. збирни транспорт, при чему организатор збирног транспорта не започиње превоз док не прикупи довољан број пошиљака које ће му омогућити исплативост превоза.

Све наведено повећава крајњу цену коштања робе намењене извозу и продужава време испоруке уз непостојање могућности да извозник купцу гарантује тачан рок доставе робе, што често доводи у питање исплативост извозног посла.

Анализирајући пословање сличних иностраних компанија, ЈП „Пошта Србијеˮ увидела је да постоји могућност да с већ постојећим ресурсима омогући пружање новог вида поштанске услуге. Руководство овог јавног предузећа сматрало је да би омогућавањем једноставнијег и јефтинијег извоза малих количина јефтиних производа у поштанским пошиљкама успели не само да остваре зараду него и да промовишу друге видове услуга које већ пружају. Осим тога, увођење поједностављеног извоза робе је „Поштиˮ омогућавало и да се на тржишту позиционира као патриотска и друштвено одговорна компанија која у тешким економским условима помаже рад предузетника, малих и средњих предузећа и самим тим постаје поуздан пословни партнер.

Ступањем на снагу Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом („Сл. гласник РСˮ, бр. 93/2010) која прописује да декларант за извоз робе мањег економског значаја може да поднесе усмену декларацију, ако царински орган то одобри, створен је правни основ за увођење поједностављене извозне процедуре за горе наведену робу.

Поклапање интереса извозно оријентисане пословне заједнице и интереса јавног предузећа, које услед свог доминантног положаја на тржишту има могућност пријема робе у скоро сваком већем насељеном месту у Републици Србији, био је сигнал Управи царина да су се стекли сви потребни услови да се од 15. 11. 2011. године омогући поједностављење извозног поступка за робу мањег економског значаја која се у иностранство отпрема у поштанском саобраћају.

Предузетницима и привредним друштвима који имају седиште у Републици Србији омогућено је да за извоз усмено декларишу поштанске пошиљке које прати фактура укупне вредности до 1.000,00 евра (или до исте противвредности изражене у некој другој валути) и то без ограничења у погледу учесталости испорука.

Овим поступком не могу бити обухваћене поштанске пошиљке које садрже:

– робу за чији су извоз потребне претходне сагласности, осим уколико их пошиљалац већ не поседују у тренутку предаје пошиљке;

– робу чији је извоз забрањен, и

– робу коју у извозу прати доказ о пореклу.

 

Да би се боље разумело ко, под којим условима и на који начин може да користи наведено поједностављење извозног царинског поступка, неопходно је разјаснити следеће.

Сходно Закону о привредним друштвима („Сл. гласник РСˮ, бр. 36/11 и 99/11), предузетник је пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и које је као такво регистровано у складу са законом о регистрацији. Предузетник за све обавезе настале у вези са обављањем своје делатности одговара целокупном својом имовином и у ту имовину улази и имовина коју стиче у вези са обављањем делатности.

Привредно друштво је правно лице које обавља делатност у циљу стицања добити и које је као такво регистровано у складу са законом о регистрацији. Друштво има претежну делатност, али може обављати и све друге делатности које нису законом забрањене, независно од тога да ли су одређене оснивачким актом, односно статутом.

Стога, физичка лица која немају регистровану делатност не могу користити горе наведену погодност.

Усмено декларисање значи да не постоји обавеза подношења Јединствене царинске исправе (у даљем тексту: ЈЦИ) ради декларисања робе за извозни царински поступак, већ се на шалтеру поште, шалтерском службенику усмено пријављује роба намењена извозу.

Овај вид поједностављења искључиво се односи на класични извозни царински поступак, а не и на привремени извоз, пасивно оплемењивање или на увозне царинске поступке.

Под поштанским пошиљкама искључиво се подразумевају писмоносне и пакетне пошиљке. Пакети су регистроване поштанске пошиљке, са означеном вредношћу или без тога, паковане на прописан начин, које садрже робу и друге предмете.

Пошиљка може садржати више пакета при чему на пакету и на документу који га прати мора бити означена маса, а на документу који га прати и детаљан опис садржине. Дозвољена маса пошиљке је 30 kg, али у зависности од услова које дефинише овлашћени поштански оператор земље одредишта, она може бити и мања. Списак максимално дозвољене масе по земљама одредишта може се пронаћи на сајту www.posta.rs.

У оквиру поједностављеног извозног царинског поступка у поштанском саобраћају у иностранство је могуће отпремати само робу комерцијалног карактера, тј. робу за коју купац продавцу плаћа цену. Стога, робу увек мора да прати фактура. У овом поступку није могуће извозити рекламни материјал, узорке робе, робу намењену рекламацији или замени у гарантном року и другу робу за коју не постоји обавеза плаћања сходно члану 38. Закона о спољнотрговинском пословању („Сл. гласник РСˮ, бр. 36/2009, 36/11 – др. Закон и 88/2011) и члану 2. Одлуке о извозу, односно увозу робе и услуга без наплате, односно плаћања („Сл. гласник РСˮ, бр. 7/2010).

Сходно прописима који се примењују у извозном царинском поступку, уколико декларант жели да извезе одређену робу обавезан је да прибави све потребне сагласности, одобрења и дозволе који су за ту робу предвиђени важећим мерама трговинске политике, тј. мерама које прописују државни органи, а нису утврђене Царинском тарифом и које утичу на извоз и увоз робе, укључујући заштитне мере, квантитативна ограничења и забране.

Иако је за изузетно мали број производа предвиђена нека од наведених мера, а посебно мера забране извоза, пожељно је да се извозник унапред информише о наведеном. Потребне информације извозник бесплатно може добити у свакој царинарници, као и у Централи Управе царина. На сајту www.carina.rs објављене су контакт адресе на које се могу упутити усмени или писмени упити, а препоручљиво је обратити се поштама царињења на телефоне 011/36-43-109 (Београд), 021/48-07-206 (Нови Сад) или 018/51-81-58 (Ниш). На сајту www.posta.rs доступан је Списак артикала забрањених за увоз у поштанском саобраћају, дат за 232 државе.

Робу која се отпрема поштанским пошиљкама у поједностављеном царинском поступку не може да прати ниједан од предвиђених доказа о преференцијалном пореклу робе. То значи да се за предметну робу не може од царинских органа захтевати овера Уверења о кретању робе ЕУР. 1 или ЕУР-МЕД нити дати изјава на фактури нити изјава овлашћеног извозника. Основни разлози за овакво поступање јесу:

– поступак овере ЕУР.1 или контрола изјаве на фактури толико би успорио и поскупео поступак да би се обесмислило дато поједностављење;

– статус овлашћеног извозника добија се по сложеној и дуготрајној процедури при чему извозник мора да има организациону структуру и број запослених које предузетници и мала предузећа обично немају;

– роба која се иначе испоручује применом овог поступка често не подлеже наплати царинских дажбина, а како је вредност пошиљке обично знатно испод 1.000,00 евра на тако ниску вредност робе примена редовне царинске стопе битно не утиче на крајњу цену коштања робе.

 

Поступак отпреме пошиљке

Након добијања поруџбине, извозник приступа изради фактуре и по потреби прибавља пратећу документацију (сагласности, уверења, дозволе и сл.) која је неопходна за извоз предметне робе. Нема потребе да извозник унапред тражи било какву сагласност од царинског органа или поштанског оператора за спровођење поједностављеног извозног поступка.

Иако се овај извозни поступак назива поједностављеним и иако се не захтева никаква претходна сагласност нити одобрење царинског органа за његово обављање, битно је истаћи да се процедура отпреме пошиљака у иностранство од тренутка предаје пакета поштанском оператору до тренутка испоруке пошиљке примаоцу у потпуности одвија уз примену мера царинског надзора. Одвијање међународног поштанског саобраћаја регулисано је како Царинским законом („Сл. гласник РСˮ, бр. 18/2010 и 111/2012) и Уредбом о царински дозвољеном поступању с робом, тако и међународним царинским и поштанским споразумима и актима Светског поштанског савеза и другим прописима и процедурама.

Извозник је у обавези да робу упакује у складу с правилима поштанских оператора тако да роба током транспорта не претрпи оштећења уколико се с пошиљком поступа на прописан начин.

Извозник на адресној страни пакета мора читко, латиничним писмом и арапским бројевима исписати тачну и потпуну адресу примаоца (у доњем десном делу) и адресу пошиљаоца (у горњем левом делу). Уколико је у земљи одредишта у званичној употреби друга врста слова, препоручљиво је да се наведени подаци испишу и тим словима. У пакет је пожељно ставити адресу примаоца исписану на језику земље одредишта.

Сâм извозни поступак формално започиње када извозник на шалтеру неке од организационих јединица ЈП „Пошта Србијеˮ преда правилно упаковани отворени пакет, бар три примерка фактуре, потребну пратећу документацију и попуњени Извозни царински лист (образац ЦП 72).

Образац ЦП 72 обично попуњава поштански службеник на основу усмене изјаве извозника, а уколико извозник жели да убрза поступак може и сâм, коришћењем интернета, унапред електронски попунити образац. Уколико у основном обрасцу ЦП 72, означеном као „ПОТВРДА О ПРИЈЕМУ ПАКЕТАˮ, у рубрици у којој се наводе подаци о роби (опис робе, јединица мере, количина, вредност и др.) нема довољно места, попуњава се и додатни образац ЦП 72 означен као „ДОДАТАКˮ.

Препоручљиво је да се фактура сачини на писму и језику који је разумљив како српским, тако и царинским органима земље одредишта, а пожељно је у пакет ставити и фактуру сачињену на језику земље одредишта.

Ако пошиљка садржи више пакета намењених истом примаоцу, а укупна фактурна вредност робе по пошиљци не прелази 1.000,00 евра, извозник може издати само једну фактуру којом ће бити обухваћена сва роба. Извозник је у обавези да за сваки пакет изда по један примерак такве фактуре и да достави попис артикала, односно образац ЦП 72 за сваки пакет понаособ.

Уколико вредност робе која се жели послати истом примаоцу прелази износ од 1.000,00 евра, роба се може упаковати у више пакета и истовремено слати различитим пошиљкама чија појединачна вредност не прелази 1.000,00 евра, јер у поједностављеном извозном поступку у поштанском саобраћају не постоји ограничење у погледу учесталости отпреме.

Поштански оператор врши контролу садржаја пошиљке и уколико не утврди неправилности, прихвата и оверава образац ЦП 72. Један примерак овереног обрасца извозник задржава као доказ да је предао робу намењену извозу.

Сходно царинским прописима, сматра се да је пошиљка намењена извозу пријављена царинским органима у тренутку када ју је прихватио поштански оператор. Од тог тренутка поштански оператор преузима обавезу да обезбеди да прихваћена пошиљка буде достављена надлежној пошти царињења.

У складу с важећим системом анализе и управљањем ризиком, царински орган врши преглед одређеног броја пријављених пошиљака. Уколико је извршен преглед конкретне пошиљке, на полеђину припадајућег обрасца ЦП 72 царински орган ставља забелешку „Пошиљка прегледанаˮ, што не значи да обрасци ЦП 72 који немају ову забелешку нису важећи.

Уколико није вршен преглед пошиљке или уколико при прегледу није утврђено постојање неправилности, царински орган у обрасцу ЦП 72 у рубрици „Царинаˮ уписује датум и број из контролника, те својим факсимилом и округлим службеним печатом врши оверу обрасца. Овако оверен образац ЦП 72 поштански оператор доставља извознику, а уколико је он у систему ПДВ-а, овај документ може користити ради евентуалног остваривања права на пореско ослобађање за промет добара с правом на одбитак претходног пореза сходно Закону о порезу на додату вредност („Сл. гласник РСˮ, бр. 84/2004, 86/2004 – испр. 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013 и 6/2014).

Уколико царински орган утврди постојање неправилности у вези с робом декларисаном за извоз (на пример, у врсти, количини, вредности робе) у поједином пакету или целој пошиљци, по службеној дужности ће решењем поништити образац ЦП 72 поднет за целокупну пошиљку. Поштански оператор је у обавези да достављањем предметног решења обавести извозника о одлуци царинског органа. Уколико су утврђене неправилности такве да се у њима стичу обележја прекршаја или кривичног дела, царински орган ће покренути одговарајући казнени поступак.

Ако извозник испуњава услове да пошиљку стави у редован извозни поступак, он свом заступнику може наложити да поднесе Јединствену царинску исправу (ЈЦИ) и тако извозно оцарини робу. Руковање поштанским пошиљкама, њихово чување и остале радње које је потребно обавити до момента подношења ЈЦИ, на себе преузима поштански оператор. Овакво поступање поштански оператор наплаћује по тарифи предвиђеној за извозно царињење у редовном поступку.

 

Поступање након отпреме робе

Извозник који користи овај поједностављени извозни поступак има могућност да прати тренутни статус своје пошиљке и да тако купца обавести о тачном времену испоруке робе. Да би то могао, извозник мора да поседује квалификовани електронски сертификат и приступ интернету. Иначе, обе наведене услуге могуће је прибавити од поштанског оператора. Корисницима поједностављеног извозног поступка у поштанском саобраћају, поштански оператор нуди повољније услове за добијање права на коришћење горе наведених услуга.

Уколико из неког разлога роба не буде испоручена купцу (на пример, прималац променио адресу или је из неког другог разлога недоступан) или се из неког прописима предвиђеног разлога роба врати (на пример, својства робе не одговарају уговореним), иста ће бити стављена у редован царински поступак као да је над њом претходно био спроведен редовни извозни поступак. То значи да за враћену робу постоји обавеза подношења одговарајуће ЈЦИ која је уједно и захтев за ослобађање од плаћања увозних дажбина и ПДВ-а.

 

[blockquote]

Предности

Основне предности овог поједностављеног извозног поступка огледају се у следећем:

– једноставност коришћења омогућава предузетницима, малим и средњим предузећима да самостално обаве извозни царински поступак без потребе ангажовања радника посебно обучених за спровођење царинског поступка или царинског заступника (шпедитера);

– поштанске пошиљке могу се предати на шалтеру било које од 1.500 организационих јединица поштанске мреже у Републици Србији, уместо као у редовном извозном царинском поступку у којем се пошиљке уз ЈЦИ предају само у поштама царињења у Београду, Новом Саду и Нишу; на овај начин извозници из мањих места не морају да сносе трошкове допреме робе до пошта царињења;

– не постоји ограничење у погледу учесталости отпреме робе, тако да се у истом дану може отпремити неограничен број пошиљака на неограничени број адреса;

– за обављање овог царинског поступка није неопходно прибавити претходну сагласност царинског органа;

– извозни поступак се одвија брже него у редовном извозном царинском поступку, а поступак се може и додатно убрзати уколико се Извозни царински лист ЦП 72, коришћењем интернета попуни електронски;

– пошиљке брже стижу до купца јер се преносе у авионском саобраћају, осим за купце из Републике Српске;

– постоје очекивани рокови доставе, тако да извозник купцу може гарантовати време испоруке;

– могуће је праћење статуса пошиљака преко сајта www.posta.rs;

– робу је под наведеним условима могуће отпремати у 232 државе широм света.

 

Иако предузетници најчешће нису у систему ПДВ-а, остали привредни субјекти који користе поједностављени извозни царински поступак у поштанском саобраћају обично јесу, па на фактури која прати робу намењену извозу не исказују нити наплаћују ПДВ. Уобичајено је да извозник који користи редовни извозни царински поступак на захтев пореског органа, као доказ да је роба извезена с царинског подручја Републике Србије, прилаже ЈЦИ на којој је царински орган накнадно, на захтев извозника извршио тзв. оверу иступа робе. Оверу иступа робе на ЈЦИ врши царински орган који је спровео поступак извозног царињења робе пошто утврди да је роба преко неког од граничних прелаза иступила из Републике Србије. Као доказ да је роба извезена у поједностављеном извозном царинском поступку у поштанском саобраћају пореском органу се прилаже оверени образац ЦП 72, при чему нема потребе за накнадним достављањем обрасца ЦП 72 царинском органу ради овере иступа робе јер се подразумева да је роба извезена с обзиром на то да исти царински орган који врши контролу извоза врши и контролу отпреме робе у иностранство.

 

У циљу омогућавања несметаног протока робе у поштанском саобраћају од 1. фебруара 2013. године омогућено је и поједностављење поступка извоза експресних пошиљака мањег економског значаја. Овај поступак омогућава још бржу отпрему робе и представља својеврсну комбинацију Поједностављеног царинског поступка на основу фактуре и Поступка извоза робе мањег економског значаја која се извози у поштанском саобраћају.

[/blockquote]

 

[blockquote]

Ограничења поједностављеног поштанског извозног поступка

Сходно горе наведеном, у овом поједностављеном поступку не може се отпремати:

– роба коју отпрема физичко лице које нема регистровану делатност;

– роба намењена привременом или поновном извозу;

– роба која се бесплатно испоручује у иностранство;

– роба чија је укупна фактурна вредност по пошиљци већа од 1.000,00 евра;

– роба која је на посебним, рестриктивним режимима у држави отпреме или држави допреме, осим уколико извозник за ту робу већ унапред не поседује сву потребну документацију; у овом поједностављеном поступку не може се отпремати ни роба која је на Списку артикала забрањених за увоз у поштанском саобраћају;

– роба с декларисаним преференцијалним пореклом; на овај начин роба у држави или територији увоза неће уживати преференцијални третман, већ ће се увозне дажбине, уколико су предвиђене, наплатити по МФН (редовној) царинској стопи;

– роба масе преко 30 kg;

– роба која подлеже извозним повраћајима и другим мерама подстицаја;

– роба која подлеже плаћању извозних дажбина; иако је та могућност предвиђена важећим прописима, тренутно ни за једну робу није прописана обавеза плаћања извозних дажбина;

– роба упакована у пакет чији збир дужине и обима пакета на најширем месту попречно прелази 3.000 mm, с тим да највећа димензија не сме прелазити 1.500 mm, а максималне димензије адресне стране могу бити 140 mm х 90 mm.

[/blockquote]

Као најбоље решење проблема пораста међународног тероризма наметнула се идеја о неопходности софистициране примене система анализе и управљања ризиком при спровођењу царинских и других безбедносних контрола

 

 

Почев од 1. септембра 2014. године, Управа царина је правним и физичким лицима са седиштем или пребивалиштем у Републици Србији, а која су у склопу свог пословања укључена у активности регулисане царинским законодавством (произвођачима робе намењене извозу, извозницима, увозницима, шпедитерима, превозницима, царинским заступницима, складиштарима, лицима која пружају одређене услуге на царинским терминалима, лукама, аеродромима и сл.), омогућила да поднесу захтев за стицање неког од сертификата овлашћеног привредног субјекта (скраћено: ОПС)

Почетком овог века обновљена је опасност од „извозаˮ терористичких активности из региона Блиског истока према остатку света, а поготово према економски развијеним земљама.

У последње време сведоци смо да је ова опасност доживела нову мутацију, тако да се терористичке активности сада све чешће одвијају и у супротном смеру. Наиме, последња догађања показују да поједине терористичке активности планирају грађани земаља западне Европе, који их на крају и изводе у ЕУ или удаљеним кризним подручјима (Блиски и Средњи исток).

Многе државе су изузетно пооштриле контролу међународног ланца набавке у циљу спречавања неовлашћеног уношења/увоза наоружања, војне опреме, муниције, експлозивних направа, као и широке лепезе других производа и технологија потребних за извођење терористичких акција. Тиме се желе спречити како оне терористичке активности које могу имати за циљ повређивање и застрашивање људи уз наношење материјалне штете, тако и оне које су усмерене против животне средине. Такође, услед уочене двосмерности ове појаве, наведене контролне мере појачане су и при извозу робе.

Највише искуства у примени безбедносно-сигурносних мера овог типа имају САД које су од 2001. године, након напада на Светски трговински центар, почеле интензивније да их примењују. Врло брзо је уочено да виши проценат контроле робног промета повећава националну безбедност у смислу физичке безбедности становништва и имовине, али истовремено толико успорава трговину, оптерећујући је великим трошковима, да у економском смислу подрива ту исту националну безбедност због чије заштите је наведена контрола и уведена.

Као најбоље решење овог проблема наметнула се идеја о неопходности софистициране примене система анализе и управљања ризиком при спровођењу царинских и других безбедносних контрола. Систем анализе ризика подразумева да се не приступа физичкој и документарној контроли сваке пошиљке, већ се по унапред утврђеним критеријумима за контролу одабирају само оне пошиљке које се по усвојеној методологији могу сматрати ризичним. На први поглед делује врло једноставно успоставити систем анализе и управљања ризиком, али то није тако јер је списак ризика везаних за спољну трговину изузетно дугачак и свакодневно се мора допуњавати.

Основни ризик, свакако, представља роба којом се прометује, али у пракси често није увек могуће препознати сву ризичну робу, поготово уколико нека роба поред своје основне или уобичајене „цивилнеˮ намене може бити употребљена и за војно-терористичке активности (тзв. роба двоструке намене).

Брзи развој технологије условљава појављивање све већег броја производа које домишљати људи могу релативно лако злоупотребити. Стога, лица укључена у међународну трговину (међународни ланац набавке) представљају једнако велики ризик, као и роба која је у центру њихове активности.

Узимајући у обзир све ово, стратези који су осмислили нов начин контроле спољнотрговинског промета, оставили су учесницима међународног ланца набавке могућност да изаберу да ли желе да своје пословање прилагоде условима и критеријумима прописаним за поуздано пословање или да наставе да послују на већ устаљени начин и буду предмет честих ригорозних граничних и других контрола увозно-извозних царинских поступака.

Уколико се одлуче за прву могућност, лица стичу статус Овлашћеног привредног субјекта и привилегије да уз нижи степен царинске контроле и на једноставнији начин обављају своје спољнотрговинске пословне активности, док у противном остају таоци ситуације у којој, пре свега, нису у могућности да ваљано планирају време отпреме или допреме робе, а самим тим ни крајњу цену коштања робе.

Овлашћени привредни субјекат јесте субјекат који је у склопу свога пословања укључен у активности регулисане царинским законодавством и за којег је царинска служба, након извршених провера, утврдила да је поуздан партнер и то потврдила издавањем одговарајућег сертификата.

Називи за привредног субјекта чија је поузданост установљена и који је одговарајућим сертификатом потврдила царинска служба разликују се од државе до државе. На пример, у ЕУ се користи назив autorized ecomomic operator (АЕО), док се у Републици Србији користи назив Овлашћени привредни субјекат (ОПС).

Сходно прописима Републике Србије, овлашћени привредни субјекат је правно или физичко лице с регистрованим седиштем или пребивалиштем у Републици Србији које испуњава услове прописане Царинским законом и које, након што му царинарница додели статус овлашћеног привредног субјекта, може на територији Републике Србије користити олакшице у вези с царинском контролом које се односе на сигурност и безбедност и/или поједностављења предвиђена царинским законодавством.

 

Стога, статус ОПС може стећи:

– произвођач робе намењене извозу;

– извозник;

– увозник;

– царински заступник;

– возар/превозник – лице које управља превозним средством које се након уноса у царинско подручје Републике Србије самостално креће, као активно превозно средство или у случају водног транспорта или ваздушног саобраћаја, лице које је закључило уговор и издало теретницу или ваздухопловни товарни лист за превоз робе када постоји уговор о подели капацитета брода (slot charter) или ваздухоплова (codeshare);

– шпедитер (отпремник) – лице које се на основу уговора обавезује да у своје име, а за рачун друге стране отпреми или допреми робу, као и да изврши све потребне радње, царинске и друге формалности у вези с превозом робе, за шта заузврат прима уговорену накнаду;

– држалац складишта или простора за привремени смештај робе;

– држалац терминала, луке или аеродрома;

– друго лице које у оквиру своје пословне активности рукује робом која је предмет спољнотрговинског промета и као таква се налази под царинским надзором.

 

Битно је истаћи да није неопходно да лице лично обавља царинске формалности.

 

Привредни субјекат у оквиру свог пословања може имати више претходно набројаних улога (на пример, произвођач робе који је уједно и извозник, који сâм себе заступа у царинском поступку, при чему робу у иностранство отпрема властитим превозним средством из царинског складишта чији је држалац).

 

Ради разјашњења, треба напоменути да статус ОПС не може стећи:

– произвођач који производи само робу намењену домаћем тржишту, при чему користи само сировине које су већ у слободном промету;

– добављач са седиштем у Републици Србији који робу која је већ у слободном промету само дистрибуира лицу са седиштем у Републици Србији;

– лице које само пружа консултантске/саветодавне услуге у вези с царинским пословањем;

– возар који своје активности спроводи само на територији Републике Србије превозећи само домаћу робу која није намењена извозу.

 

Потврђена поузданост привредног субјекта може се исказивати у области царинских поједностављења, у области сигурности и безбедности или у обе области истовремено. Сходно томе, Управа царина издаје одговарајуће сертификате:

– Сертификат типа Ц (ОПС за царинска поједностављења), који омогућава олакшано добијање права на коришћење поједностављених царинских процедура, право на мањи проценат физичког прегледа робе и документарних контрола, право на хитно поступање и приоритет у односу на друге учеснике у царинском поступку, право на одабир места на којем ће се вршити царинска контрола и сл.;

– Сертификат типа С (ОПС за сигурност и безбедност), који омогућава право на добијање информација о резултатима претходно обављених анализа ризика сигурности и безбедности, право на уношење мањег броја података у улазне и излазне сажете декларације, право на мањи проценат физичког прегледа робе и документарних контрола, право на хитно поступање и приоритет у односу на друге учеснике у царинском поступку, право на одабир места на којем ће се вршити царинска контрола и сл.;

– Сертификат типа Ф (ОПС за царинска поједностављења и за сигурност и безбедност), који омогућава коришћење свих привилегија својствених за прва два типа сертификата.

 

Иако је Управа царина од 1. септембра 2014. године омогућила стицање статуса Овлашћеног привредног субјекта, пословна заједница је и поред припремних семинара и објашњења Управе царина и даље у дилеми да ли се исплати постати носилац неког од сертификата ОПС, односно којег од три понуђена сертификата.

И у државама које сада већ имају дугогодишњу праксу коришћења сертификата овлашћеног привредног субјекта, у време увођења овог института било је изузетно много скептика, али је време показало да је пословна заједница изузетно добро прихватила ову новину.

У циљу доношења одлуке да ли поднети захтев за стицање сертификата ОПС и који је од понуђених сертификата најприкладнији, морају се узети у обзир активности које привредни субјекат спроводи, врсте царинских поступака које користи, ризичност роба које су објекат његове активности, паритет испоруке робе, али и трошкови увођења система рада који омогућава стицање неког од сертификата ОПС.

Полазећи од врсте активности привредног субјекта и царинских поступака које спроводи, највеће предности од сертификата ОПС могу уживати лица која имају више горе наведених спољнотрговинских улога, а посебно они који користе царинске поступке увозног смера или транзитни поступак јер су ови царински поступци оптерећени већим обимом царинских контрола. То не значи да они који само пружају одређене услуге у оквиру међународног ланца набавке и не појављују се директно у царинском поступку не могу имати користи од стицања статуса ОПС јер се овлашћени привредни субјекат издваја од конкуренције због своје поузданости која је потврђена од стране царинске службе. Стога, већа изложеност позитивној пажњи могућих пословних партнера представља мотив број један пре свега за произвођаче, царинске заступнике, шпедитере, возаре, држаоце складишта, као и за држаоце лука, аеродрома и терминала преко којих се роба транспортује.

Наиме, привредни субјекти из држава у којима постоји ризик од терористичких активности при избору пословног партнера све чешће предност дају лицима која имају сертификате који доказују њихову поузданост у сегменту сигурности и безбедности. Зато носиоци сертификата овлашћеног привредног субјекта, без обзира на посао којим се баве, на својим пословним документима, медијским презентацијама или позивима на сарадњу, поред назива фирме, увек упадљиво истичу лого сертификата овлашћеног привредног субјекта (на пример, „АЕОˮ лого ако су из ЕУ) који је заштићен сходно регулативи о ауторским правима.

Ради омогућавања лакшег проналажења поузданих пословних партнера у Републици Србији, Управа царина ће на свом сајту објављивати списак назива свих овлашћених привредних субјеката који такво објављивање изричито одобре. Битно је истаћи да у Републици Србији још увек нису заштићена права интелектуалне својине у вези с логом „ОПСˮ, те да услед тога ова ознака за сада нема максималан учинак заснован на ексклузивности.

Лица која увозе/извозе или превозе робу која се у царинском поступку може сматрати ризичном, своју корист виде у смањеном проценту прегледа пошиљака и бржем обављању царинских процедура, чиме многоструко убрзавају промет робе, а самим тим повећавају обрт капитала смањењем потребе за прављењем залиха робе, рентабилнијим коришћењем превозних средстава, могућношћу гарантовања испоруке just in time, бољом организацијом производње или продаје и сл. Последица наведеног поступања је задовољнији крајњи корисник и нижа цена коштања робе.

При разматрању оправданости стицања статуса ОПС морају се узети у обзир и припадајући трошкови. Да би неко лице стекло сертификат ОПС било којег типа, неопходно је да своје пословање уреди тако да буде у складу с прописаним условима и критеријумима, те сертификат ОПС има слична дејства као и сертификати ИСО система квалитета.

Трошкови устројавања пословања у складу са захтевима сертификата типа С и типа Ф јесу знатни уколико привредни субјекат већ нема усвојен систем квалитета пословања који одговара задатим критеријумима. Неопходно је подићи на највиши ниво безбедност и сигурност објеката у којима се послује зидањем одговарајућих ограда или зидова, увођењем сигурносних камера, аларма, електронских брава, читача картица и сл.

Сигурносном опремом морају руковати за то обучени људи, па је неопходно уложити средства у њихову обуку и непрекидно усавршавање или ангажовати лица која пружају потребне услуге уз поштовање прописаних стандарда безбедности и сигурности. Обављање сваке безбедносно-сигурносне активности мора бити детаљно прописано јасним и недвосмисленим процедурама, а за писање потребних процедура мора се потрошити много радних сати или се мора ангажовати спољни стручњак.

Увидом у сада већ шестогодишњу праксу ЕУ (примена од 1. јануара 2008. године) може се закључити да постоји знатан интерес пословне заједнице за стицање сертификата овлашћеног привредног субјекта, при чему је, судећи према тренутној статистици, најпожељнији сертификат типа Ф, а најмање пожељан сертификат С.

Закључно са 15. октобром 2014. године, у ЕУ је укупно издат 12.651 сертификат овлашћеног привредног субјекта (Графикон бр. 2), од чега:

– 5.598 сертификата типа Ц (Графикон бр. 3),

– 458 сертификата типа С (Графикон бр. 4),

– 6.595 сертификата типа Ф (Графикон бр. 5).

 

Анализирајући податке из Графикона бр. 2, а узимајући у обзир величину територије, број становника, економску развијеност, број мултинационалних компанија које послују у посматраној држави, може се закључити да број носилаца сертификата у ЕУ највише зависи од економске развијености државе чланице, те да државе које не стимулишу своју пословну заједницу да прихвата савремене системе организације рада све више заостају у привредном развоју. Стога не изненађује да најмање издатих сертификата имају Малта, Хрватска, Кипар, Бугарска, Естонија и Летонија.

Бројност издатих сертификата типа Ц у ЕУ (Графикон бр. 3) показује велико интересовање привредних субјеката за коришћење поједностављених царинских поступака. У ЕУ одобрења за коришћење појединих поједностављених царинских поступака важе само на територији државе чланице чија их је царинска служба издала, па сертификат типа Ц убрзава поступак добијања овлашћења за коришћење тих поједностављених поступака јер се при одобравању не проверава испуњеност услова и критеријума који су већ били проверени при додели сертификата, без обзира на то која га је национална царинска служба издала.

У Републици Србији сва одобрења за поједностављене царинске поступке издаје Управа царина или нека њена организациона јединица и она важе на читавој територији, па основни мотив предузећа из ЕУ није једнако важан и за домаћа предузећа. Додатно, у Републици Србији постоји релативно мали број доступних поједностављења царинског поступка, а већина одобрење се добија у скраћеном поступку у којем се не испитује испуњеност услова и критеријума битних за сертификат типа Ц.

У овом је тренутку предност поседовања сертификата типа Ц очигледна уколико привредни субјекат жели да стекне одобрење за:

– поједностављени извозни поступак у простору пошиљаоца;

– поједностављени увозни поступак у простору примаоца;

– поједностављени царински поступак на основу фактуре;

– коришћење генералног обезбеђења у поступку транзита.

 

Носилац сертификата типа Ц уживаће исте предности и при стицању одобрења за поједностављене поступке Овлашћени прималац и Овлашћени пошиљалац, од тренутка када ови поступци буду доступни за коришћење (очекује се да то буде током наредне године).

Но, чак и ако носилац сертификата типа Ц не жели да добије неко од наведених поједностављења царинског поступка, он самим поседовањем сертификата остварује право да се у поступку царињења на пошиљке робе које су објекат његове активности примени нижи проценат царинских физичких и документарних контрола, те да се те контроле врше хитно и приоритетно у односу на друге учеснике у поступку, односно да се врше на месту које он предложи, а царински орган одобри. Ово само по себи указује на то да корист од овог сертификата могу имати само лица која непосредно учествују у царинским поступцима, на пример, извозници, увозници, возари, а поготово царински заступници који за сада само на овај начин могу да утичу на смањење обима физичких и документарних контрола робе коју су декларисали за неки царински поступак.

Малобројност издатих сертификата типа С у ЕУ (Графикон бр. 4) указује на то да сигурносно-безбедносна компонента не доноси толико погодности уколико је не прати и компонента царинских поједностављења. Ово се може врло брзо променити уколико ЕУ с неком другом државом или унијом потпише и почне да примењује споразум о међусобном признању статуса овлашћеног привредног субјекта (међусобно признање важи само за сертификате типа С и типа Ф). У том случају процедура на граничним прелазима с другом страном уговорницом биће још бржа јер ће роба овлашћеног привредног субјекта на обе стране бити третирана на повлашћен начин јер се у држави увоза неће вршити оне контроле које су већ извршене у држави извоза.

Сертификат типа С доноси погодности пре свега у вези с подношењем улазних и излазних сажетих декларација и мањег обима прегледа робе на граничном прелазу, што за сада у Републици Србији представља само мртво слово на папиру, јер се у пракси подношење ових сажетих декларација још увек не захтева, а прегледи робе везани за ризик сигурности и безбедности који се врше на граничном прелазу релативно су ретки. Ипак, треба имати у виду и користи које домаћи овлашћени привредни субјекат може у будућности имати уколико се уведе обавеза подношења улазно-излазних сажетих декларација (очекује се у 2015. години) или ако се са ЕУ или неком другом државом или унијом потпише споразум о међусобном признању издатих сертификата. До тада, овај тип сертификата је интересантан пре свега лицима која непосредно не учествују у царинским поступцима, на пример, шпедитери, држаоци терминала, лука, аеродрома.

Бројност издатих сертификата типа Ф у ЕУ (Графикон бр. 5) несумњиво показује да комбинација компонената сигурности и безбедности и царинских поједностављења представља најпожељнији модел јер даје најшири спектар привилегија.

На крају, посебно треба нагласити да имаоци сертификата ОПС, у зависности од типа сертификата, могу уживати погодности везане за нижи степен царинске контроле, приоритет у односу на друге учеснике царинског поступка, лакше декларисање робе као и друге погодности које се тичу могућности коришћења поједностављених царинских поступака. Као резултат таквих погодности, привредни субјекти који производе робу намењену извозу, извозе, увозе, превозе, организују превоз, пружају услуге заступања у царинском поступку, складиште робу или обављају неке друге активности предвиђене царинским законодавством, своје пословне активности могу да обављају брже, једноставније и с мањим трошковима него други учесници у царинском поступку.

 

Овлашћени привредни субјекат ће испуњавањем услова потребних за добијање сертификата своје пословање уредити тако да ће побољшати свој пословни учинак:

– повећањем могућности бољег планирања пословања услед смањења ризика пословања;

– избегавањем стварања непотребних залиха робе услед могућности да управља временом допреме или отпреме робе;

– повећањем контроле над радом запослених применом јасних процедура;

– лакшим спречавањем крађа, вандализма и других криминалних радњи;

– смањењем могућности губитака и кашњења пошиљака услед одабира само поузданих превозника;

– повећањем сигурности и побољшањем сарадње с пословним партнерима, и

– успостављањем партнерских односа са Управом царина.

 

На наведени начин, домаће предузеће или физичко лице које се професионално бави неком активношћу предвиђеном царинским законодавством, постаће пожељнији пословни партнер способан да одговори изазовима који су постављени пред учеснике међународне трговине у време све већих безбедносно-сигурносних ризика.

 

 

 

 

Двосмерне финансијско-трговинске санкције уведене између Руске Федерације, с једне стране, и САД, ЕУ, Норвешке, Швајцарске, Канаде, Аустралије, Новог Зеланда и Јапана, с друге стране, стварају повољан амбијент за повећање извоза робе из Републике Србије на тржиште Руске Федерације. Међутим, олакшице које Руска Федерација даје Републици Србији у циљу подстицаја извоза не подразумевају да се сва роба извезена из Србије може увозити на руско тржиште без плаћања увозних дажбина, већ само она која испуњава услове предвиђене споразумом о слободној трговини

 

Споразумом о слободној трговини између Савезне Републике Југославије и Руске Федерације и Протоколом о изузецима из режима слободне трговине и правилима о одређивању земље порекла производа из 2000. године, отворена је могућност да се неки производи који имају српско преференцијално порекло, без плаћања увозних дажбина, пласирају на тржиште Руске Федерације. Накнадно, Протоколом о изузецима из режима слободне трговине и правилима о одређивању земље порекла производа, потписаног између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације („Сл. гласник РС – Међународни уговориˮ, бр. 8/2011), додатно је либерализована трговина између две државе смањењем листе производа изузетих из преференцијалног режима трговине.

Од 2009. године просечан годишњи раст српског извоза на тржиште Руске Федерације износио је 33%. Поред чињенице да је много више напора уложено да се омогући бољи наступ на овом тржишту, високи проценти повећања извоза су и резултат ниске полазне основе.

Стварањем Царинске уније између Руске Федерације, Републике Белорусије и Републике Казахстана створено је јединствено тржиште од преко 170 милиона становника. Тиме је додатно повећан значај уговора о слободној трговини који се примењује у међусобној трговини између Републике Србије и чланица Царинске уније, на основу којег Србија без увозних дажбина може да пласира већину својих производа на наведено тржиште.

За неке од производа који су изузети из режима слободне трговине, попут меса и јестивих отпадака од живине из тарифног броја 01.05 (свежи, расхлађени или смрзнути) и неких врста сирева, омогућен је преференцијални тарифни третман при увозу у Руску Федерацију на основу Опште шеме преференцијала (Generalized System of Preferences, GSP). Општа шема преференцијала омогућава да се на производе српског преференцијалног порекла, при увозу у Руску Федерацију, примењује преференцијална царинска стопа у висини од 75% базне царинске стопе прописане Царинском тарифом Уније. Иначе, систем Опште шеме преференцијала представља аутономне мере које поједине економски развијене земље дају земљама у развоју, без условљавања за успостављањем реципроцитета.

 

Српски извозни резултати

Према подацима Привредне коморе Србије, само извоз прехрамбених производа на руско тржиште је у првој половини 2014. године порастао за 68% у односу на исти период прошле године и износио је 117 милиона долара.

Услед смањења конкуренције из ЕУ (на пример, од 1. августа Руска Федерација је забранила увоз воћа и поврћа из Пољске), очекује се да ће до краја године извоз прехрамбених производа достићи цифру од 300 милиона долара (ради поређења, у 2013. је остварен извоз од 184,6 милиона долара).

Према подацима Привредне коморе Србије (Графикон 1), укупан српски извоз на руско тржиште у првој половини 2014. године вредео је 486,7 милиона долара.

У општој структури извозне робе су доминирале женске чарапе, подни покривачи и свеже јабуке. Из наведеног је очигледно да највреднији извозни производ српске привреде, Fiat 500L, није извозни адут за руско тржиште јер су моторна возила изузета из режима слободне трговине са Руском Федерацијом.

Да се узлазни тренд извоза наставља, показују и подаци Републичког завода за статистику, према којима је у периоду јануар–јул 2014. године вредност укупног извоза у Руску Федерацију износила 581,4 милиона долара. Колико је ова цифра ниска и колико још има простора за повећање извоза на руско тржиште најбоље се може видети уколико се упореди са вредностима оствареног извоза на тржишта БиХ и Црне Горе (Графикон 2), при чему треба имати у виду да су величина и куповна моћ ових тржишта неупоредиво мањи од величине и куповне моћи руског тржишта.

 

Шта се може извозити у Русију?

Ступањем на снагу двосмерно уведених финансијско-трговинских санкција између Руске Федерације, с једне стране, и Сједињених Америчких Држава, ЕУ, Норвешке, Турске, Канаде, Аустралије и Јапана, с друге стране, многи су еуфорично најављивали пробијање свих раније датих прогноза о вредности српског извоза. Услед тога у јавности се погрешно створило мишљење да ће бити могуће искористити искуства стечена из времена санкција уведних Савезној Републици Југославији и, у спољној трговини разним недозвољеним радњама, омогућити да се преко Републике Србије на тржиште Руске Федерације пласира роба пореклом из земаља које су под режимом руских трговинских санкција.

Како би се развејала ова заблуда, неопходно је посебно истаћи следеће:

1) из Републике Србије се без плаћања увозних дажбина (примена споразума о слободној трговини) или уз плаћање увозних дажбина у мањем износу од оног који би се иначе наплатио (примена Опште шеме преференцијала) на руско тржиште може увести само роба која има српско преференцијално порекло и која није на списку робе изузете из режима слободне трговине;

2) из Републике Србије се уз плаћање увозних дажбина на руско тржиште може увести и друга роба уколико нема преференцијално порекло неке од држава које су под режимом санкција и није на списку робе чији је увоз услед санкција или из других разлога забрањен или ограничен.

Стога, на руско тржиште није пожељно отпремати робу која је под режимом санкција, чак и ако је извозник српско предузеће. Без обзира на националност предузећа које формално врши извоз робе, роба и даље задржава своје порекло. То не значи да је неким прописом Републике Србије забрањено отпремање у Руску Федерацију робе која је исправно декларисана, а која је под режимом санкција, већ подразумева да руски царински органи неће дозволити увоз такве робе. Нормално, кажњиво је робу без порекла или робу пореклом из државе која није потписник споразума декларисати као робу српског преференцијалног порекла. Царинском законом је за извршиоца овог дела прописана новчана казна од 10.000,00 до 1.500.000,00 динара.

 

Стицање преференцијалног порекла робе

Преференцијално порекло робе не треба поистовећивати са простим економским пореклом робе које се обележава ознаком made in, нити са чињеницом да је у некој држави урађена било каква последња производна радња на роби. Споразумом о слободној трговини, који се примењује у трговини између Републике Србије и Руске Федерације, прописано је да роба стиче српско преференцијално порекло само уколико је у потпуности добијена у Републици Србији или је у њој прошла довољну обраду и прераду у складу са правилима из споразума.

Робом добијеном у потпуности у Републици Србији подразумевају се:

1.  производи биљног порекла гајени и/или убрани у Републици Србији;
2. живе животиње окоћене и узгојене у Републици Србији;
3. производи добијени у Републици Србији од тамо узгојених животиња;
4. производи добијени ловом и риболовом у Републици Србији;
5. рудна богатства извађена из земље, територијалног мора (вода) или са морског дна Републике Србије;
6. производи морског риболова и други морски производи извађени ван територијалног мора Републике Србије, бродовима који су регистровани или се налазе на евиденцији у Републици Србији и који плове под њеном заставом;
7. производи добијени на броду – фабрици искључиво од производа у ставу 6. пореклом из Републике Србије, под условом да је такав брод – фабрика регистрован или се налази на евиденцији у Републици Србији и плови под њеном заставом;
8. производи извађени са морског дна или подземља ван територијалног мора Републике Србије, под условом да она има искључива права на експлоатацију тог морског дна или подземља;
9. отпад и старо гвожђе (секундарне сировине) од производних или других поступака прераде;
10. високотехнолошки производи добијени у отвореном свемиру на свемирским бродовима који припадају Републици Србији или које је она изнајмила (закупила), и
11. роба произведена од производа наведених од 1–10.

Сматра се да је роба прошла довољну обраду или прераду ако вредност употребљених материјала (сировина, полупроизвода и готових производа) пореклом из других држава (које нису стране потписнице споразума) или вредност материјала непознатог порекла није већа од 50% вредности робе која се извози на паритету франко фабрика (EXW). При том се не узима у обзир порекло топлотне и електричне енергије, машина, опреме и алата који се користе у производњи или преради робе.

Вредност материјала пореклом из других држава одређује се на основу царинске вредности тих материјала утврђене у Републици Србији, док се за вредност материјала без порекла узима висина цене плаћене за те материјале у Републици Србији.

Правилима о одређивању земље порекла робе, која су саставни део споразума о слободној трговини, прописани су поступци који представљају недовољну обраду, те самим тим роба добијена коришћењем ових поступака не може стећи српско преференцијално порекло. На пример, то значи да обично препакивање робе која није у потпуности добијена, довољно обрађена или прерађена у Републици Србији, неће довести до стицања српског преференцијалног порекла.

Недовољном обрадом сматрају се:

– поступци за очување робе у добром стању за време складиштења или превоза;

– поступци припреме робе за продају и превоз (уситњавање партија, обликовање пошиљки, разврставање, препакивање);

– поступци састављања и растављања амбалаже;

– прање, чишћење, уклањање прашине, премазивање оксидом, уљем или другим материјама;

– пеглање и пресовање текстила (све врсте влакана и предива, тканине од свих врста влакана и предива и производи од њих);

• поступци бојења и полирања;
• комишање, потпуно или делимично бељење, полирање и глазирање житарица и пиринча;
• поступци бојења шећера и обликовања шећерних коцки;
• гуљење, уклањање коштица и обрада воћа, коштуњавог воћа и поврћа;
• оштрење, дробљење или резање које не доводи до суштинског разликовања добијених компонената од полазне робе;
• просејавање кроз сито или решето, разврставање, класификација, градирање и спаривање (укључујући и састављање сетова производа);
• пуњење, паковање у тегле и конзерве, бочице, кесе, сандуке, кутије и други једноставни поступци паковања;
• једноставни поступци састављања или растављања робе на делове;
• растављање производа на компоненте које не доводе до суштинског разликовања добијених компонената од полазног производа;
• мешање производа које не доводи до суштинског разликовања добијених компонената од полазних саставних делова;
• клање животиња и транжирање (разврставање) меса;
• комбинација два или више горе наведених поступака.

Српско преференцијално порекло роба може стећи и применом кумулације порекла, уколико је роба произведена у Републици Србији у поступцима који не представљају поступке недовољне обраде и уз коришћење материјала пореклом из Руске Федерације и/или Републике Белорусије и/или Републике Казахстана, при чему вредност искоришћених материјала пореклом из држава које нису наведене и материјала непознатог порекла не сме бити већа од 50% од вредности робе која се извози на паритету EXW.

 

Услови непосредне трговине и директне испоруке робе

Чак и када роба стекне потребно порекло неопходно је да се трговина одвија без посредника, тј. да је извозник резидент Републике Србије, а увозник резидент Руске Федерације.

Осим тога, потребно је да се роба директно из Републике Србије испоручује купцу у Руску Федерацију, што мора бити потврђено и одговарајућом документацијом која прати робу.

Израз „диретна испорукаˮ не значи да се роба не сме транспортовати преко територија других држава. Како се Република Србија и Руска Федерација не граниче, подразумева се да ће роба прелазити и преко територија других држава ако се отпрема коришћењем друмског, воденог и железничког саобраћаја или мултимодалног превоза. Роба се у држави транзита може и претоварати или привремено складиштити. Без обзира на врсту поступања с робом, она све време мора бити под одговарајућим мерама царинског надзора (обезбеђена неповређеним царинским обележјима или под непосредним надзором царинске службе државе у којој се врши претовар или привремено складиштење).

Под одговарајућом документацијом која прати робу подразумевају се транспортна документа из којих је могуће неспорно утврдити превозни пут кретања робе од земље извоза до земље увоза или документ који су издали царински органи државе транзита, у којем је дат тачан опис робе, у који су уписани тачно време претовара робе, ознаке возила и услови под којима се роба налазила у држави транзита.

 

Проблеми и решења

Српски извозници често се жале да руски царински органи неосновано оспоравају ваљаност декларације о пореклу робе дате на фактури, те робу више дана или недеља држе ускладиштену под царинским надзором. Овакво поступање проузрокује стварање непредвиђених трошкова складиштења робе и кашњење испоруке робе купцу, што доводи у питање исплативост целокупног извозног посла.

И када се постојање преференцијалног порекла доказује сертификатом, сертификат често бива оспорен због нејасног отиска печата, нечитког потписа цариника, писања или отискивања печата по линији оквира рубрика сертификата и сл.

Колика се пажња посвећује спречавању злоупотреба у вези са декларисањем преференцијалног порекла говори и чињеница да руски царински органи врло ригорозно контролишу потписе српских царинских службеника и печате којима се сертификати оверавају. Наиме, у Републици Србији само одређени, и за то квалификовани, царински службеници имају право да потписују сертификате Форм ЦТ-2 који се оверавају само за то одређеним царинским печатима, па царинске службе неколико пута годишње размењују депоноване потписе и отиске печата. Ово представља баналан, али у пракси велики проблем.

Мали број царинских службеника има право потписа сертификата, па услед њиховог одсуства (боловања или годишњих одмора) или премештаја на друго радно место (што је чест случај) царинска испостава у којој је царински службеник претходно радио до следеће размене депо потписа мора са мањим бројем људи да организује оверу сертификата. Ово условљава дуже трајање поступка извозног царињења робе која се извози на руско тржиште. С друге стране, због величине територије Руске Федерације и великог броја царинских испостава често се дешава да руски царински службеници депо потписе и отиске печата добију са закашњењем од по неколико месеци, иако је српска страна обавештена да је примена нових потписа и печата ступила на снагу. То, такође, доводи до оспоравања ваљаности издатих сертификата јер руски царински службеници сматрају да је сертификат потписао неовлашћени српски царински службеник.

Уколико се српски царински службеник не потпише идентично као на депонованом потпису или уколико отисак печата услед хабања или јачине отиска није исти као онај депоновани или ако је печатно мастило које се користи различите боје или нијансе у односу на ону на депо картону, руски царински органи увек оспоравају издати сертификат.

У таквим ситуацијама увозник може или да плати дажбине у пуном износу или да положи гаранцију у износу обрачунатих дажбина или да сачека да добије уредан накнадно издати сертификат.

У сваком случају, настају трошкови и неугодности за увозника који или прекида даљу сарадњу са српским извозником и/или му наплаћује казне предвиђене уговором.

Сви наведени проблеми би се решили уколико би се уместо папирног сертификата користио електронски сертификат. Због своје електронске форме, овакав сертификат не би могао да има горе наведене формалне грешке јер би потпис живог човека који не може увек идентично да се потпише и печат подложан хабању били замењени увек истим електронским потписом. Овакав начин рада изузетно би помогао српским извозницима и уклонио ризик и неизвесност који сада постоје при свакој испоруци робе.

Извозник би дигитални сертификат подносио Управи царина путем интернета, царина би га оверила електронским потписом и електронски проследила руској царини на начин договорен између две царинске службе. Нормативни предуслови за овакву размену података између две царинске службе већ постоје, али технички детаљи још увек нису до краја разрађени. Наведени начин рада није новост у свету и већ се више година примењују у трговини између великих азијских економија које међусобно имају потписане споразуме о слободној трговини.

До успостављања наведеног, електронски подржаног начина рада, српским извозницима се препоручује да одмах по издавању сертификата, исти скенирају и пошаљу руској страни ради добијања мишљења. Како је за допрему робе до Руске Федерације потребно неколико дана, на овај начин би се добило на времену и омогућило да се изда нови одговарајући сертификат и да се исти достави купцу пре него што пошиљка робе стигне на одредиште, чиме би се избегло непотребно задржавање робе и настанак за то везаних трошкова.

Са становишта брзине обављања извозне царинске процедуре, српски извозници који извозе на руско тржиште су у неповољнијем положају у односу на извознике који извозе на друга тржишта. Због непостојања института овлашћеног извозника у споразуму о слободној трговини, који се у овом случају примењује, ови извозници не могу да користе повољности које пружају поједностављени извозни царински поступци, а пре свега поступак „кућног царињењаˮ. Ово из разлога што је пожељно имати оверени сертификат Форм ЦТ-2, а ради његове овере, неопходно је доћи до надлежне царинске испоставе и допремити робу на царински терминал ради евентуалног вршења прегледа робе.

Поред поједностављења царинске процедуре и повећања производних капацитета у циљу обезбеђивања лакшег стицања српског преференцијалног порекла робе, постоје и друге ствари које треба урадити како би се омогућио већи извоз робе у Руску Федерацију. Пре свега, треба уклонити нецаринске баријере оличене у неусклађеној примени ветеринарских и фитосанитарних прописа и ускладити стандарде који се примењују у производњи, преради, паковању и транспорту, како би се створио повољнији амбијент за коришћење погодности које пружа споразум о слободној трговини.

 

ПРИЛОГ 1:

Доказивање постојања преференцијалног порекла робе

Споразум о слободној трговини предвиђа да се постојање преференцијалног порекла робе може доказивати сертификатом Форм ЦТ-2 и декларацијом о пореклу робе датом на фактури.

1. Пошиљалац робе / извозник (назив и адреса)			4. Број                                              0000001 СЕРТИФИКАТ О ПОРЕКЛУ РОБЕ ФОРМ ЦТ-2 Издат у ____________________________________ (назив државе) Ради подношења ____________________________________ (назив државе)
2. Прималац робе / увозник (назив и адреса)
3. Превозна средства и превозни пут (у мери у којој су познати)			5. За службене белешке
6. Број	7. Број колета и врста паковања	8. Опис робе	9. Критеријуми порекла	10. Количина робе	11. Број и датум фактуре
12. Потврда Овим се, на основу извршене контроле, потврђује да је декларација подносиоца веродостојна       ______________   __________________ Потпис                    Датум Печат			13. Декларација подносиоца Доле потписани изјављује да су горе наведени подаци веродостојни: да је комплетна роба у потпуности добијена или је прошла довољну прераду у _________________________________ (назив земље)и да задовољава захтеве о пореклу одређене за ову робу   ______________     ___________________ Потпис                    Датум                 Печат

Сертификат Форм ЦТ-2 може се користити за декларисање преференцијалног порекла робе без обзира на вредност пошиљке која се извози, док се декларација на фактури може користити само уколико вредност пошиљке не прелази износ од 5.000 УС долара.

Изглед сертификата Форм ЦТ-2 и текст декларације на фактури унапред су прописани споразумом о слободној трговини.

Декларацију о преференцијалном пореклу робе у виду изјаве на Форм ЦТ-2 или на фактури може дати произвођач, продавац или пошиљалац (извозник).

Декларација о пореклу робе се на фактури даје у облику белешке на руском или енглеском језику, која има строго прописану форму, а доле наведене напомене нису укључене у декларацију о пореклу робе:

 

Руска верзија:

Экспортер __________________ (1) заявляет, что страной происхождения товаров, поименованных в настоящем документе, является_____________ (2).

_________________ (3).

 

Енглеска верзија:

The exporter __________________ (1) declares that the country of origin of goods covered by this document is _____________ (2).

_________________ (3).

 

Напомене:

(1) уписује се назив извозника робе у сагласности са пратећим документима;

(2) уписује се назив земље порекла робе;

(3) потпис, презиме и име пошиљаоца (извозника) или произвођача, продавца или овлашћеног лица у вези с робом.

Сертификат Форм ЦТ-2 производи правна дејства само уколико га је потписом и службеним печатом оверио надлежни царински службеник, док декларацију на фактури својим потписом оверава давалац изјаве.

Уколико се преференцијали при увозу остварују на основу Опште шеме преференцијала, преференцијално порекло робе се доказује сертификатом Форм А који има исти изглед као и Форм ЦТ-2 и садржи исти сет података.

Преко банкарске гаранције се најлакше и најбрже остварује наплата неплаћеног царинског дуга јер у случају да царински дужник не изврши одговарајућу уплату, Управа царина не мора да покреће судски спор ради намирења потраживања, већ се наплаћује од пословне банке

Сходно члану 110. Царинског закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010 и 111/2012, у даљем тексту: Закон), транзитни поступак се сврстава у поступке са одлагањем за које је, према члану 115. истог закона, царински орган овлашћен да захтева полагање обезбеђења у циљу наплате царинског дуга, а који би могао настати у вези с робом стављеном у неки од ових поступака.

Поступак транзита може бити унутрашњи или спољни, а подразумева кретање робе под царинским надзором између два места унутар царинског подручја Републике Србије.

У поступак спољног транзита, сходно члану 118. Закона, може се ставити како страна роба за коју нису наплаћене увозне и друге дажбине, тако и домаћа роба када је то неопходно ради правилне примене одредаба које се односе на повраћај, односно отпуст царинског дуга. Овај вид транзита примењује се када се страна роба превози између два гранична прелаза или када се роба намењена увозу креће од граничног прелаза ка неком месту у унутрашњости или између два места у унутрашњости или када се роба стављена у одређени извозни поступак креће од неког места у унутрашњости ка граничном прелазу.

У поступак унутрашњег транзита, сходно члану 125. Закона, може се ставити само домаћа роба која се превози од једног места до другог унутар царинског подручја Републике Србије, пролазећи преко територије неке друге државе. Након окончања поступка унутрашњег транзита не долази до промене царинског статуса робе, а спровођење овог поступка одобрава се изузетно ретко.

Приликом спровођења поступка спољног транзита, царински орган обавезно захтева полагање обезбеђења за плаћање царинског дуга или других дажбина које би могле настати у вези с робом у поступку транзита (на пример, уколико се роба неовлашћено стави у слободан промет).

Износ царинског дуга једнак је износу свих дажбина, такси и накнада које су царински органи посебним прописима дужни да наплаћују приликом увоза или извоза предметне робе.

Обавезу полагања обезбеђења има царински дужник или друго лице које може постати одговорно за тај дуг, а положено обезбеђење важи на целој територији Републике Србије.

Законом и Уредбом о царински дозвољеном поступању с робом („Сл. гласник РС”, бр. 93/2010 и 63/2013) прописано је да се као обезбеђење за плаћање царинског дуга могу користити:

• банкарска гаранција,
• депоновање готовине,
• хипотека, задужење на земљиште, антихиреза,
• потраживања,
• цесија потраживања,
• залога ствари с државином или без ње,
• хартије од вредности,
• штедна књижица,
• упис у регистар јавног дуга, или
• меница.

Изузеци од обавезе полагања обезбеђења

Обезбеђење предвиђено за поступак транзита не подноси се:

• у случају превоза робе ваздушним саобраћајем;
• у случају преноса робе цевоводом и далеководом;
• у случају превоза робе који врши домаћа железница;
• за превоз домаће робе у оквиру поступка унутрашњег транзита;
• за поступак коначног извоза (ЈЦИ Ц1 са поступком 10);
• за поступак привременог извоза, осим уколико се у поступак привременог извоза не ставља роба која је претходно била стављена у поступак активног оплемењивања (ЈЦИ Ц2 са поступком 23, осим уколико претходни поступак није био 51, 55 и 57);
• за поступак пасивног оплемењивања, осим уколико се у поступак пасивног оплемењивања не ставља роба која је претходно била стављена у поступак активног оплемењивања (ЈЦИ Ц2 са поступком 21, осим уколико претходни поступак није био 51, 55 и 57).

Облици обезбеђења у поступку транзита

За плаћање царинског дуга у поступку транзита може се користити неки од следећих облика обезбеђења:

• појединачно обезбеђење (важи за један транзитни поступак);
• генерално/заједничко обезбеђење (важи за више транзитних поступака).

Као заједничко обезбеђење у поступку транзита може се користити само банкарска гаранција, док се као појединачно обезбеђење може користити и неки други дозвољени вид обезбеђења. Разлике се огледају и у томе што појединачно обезбеђење дужник полаже код царинарнице, а заједничко обезбеђење у Управи царина. За коришћење заједничког обезбеђења неопходно је и писмено одобрење царинског органа.

За робу која се у царинском поступку транзита превози уз коришћење ТИР или АТА карнета користи се обезбеђење прописано тим конвенцијама.

Банкарска гаранција

Преко банкарске гаранције се најлакше и најбрже остварује наплата неплаћеног царинског дуга јер у случају да царински дужник не изврши одговарајућу уплату, Управа царина не мора да покреће судски спор ради намирења потраживања, већ се наплаћује од гаранта (пословне банке).

[signoff]

Да ли је у царинском поступку транзита могуће користити гарантну исправу другог лица?

Приликом спровођења царинског поступка транзита, царински орган може одобрити коришћење гарантне исправе другог лица, али само уколико је предметна гарантна исправа таквог типа да се може уступати и уколико за то постоји сагласност главног дужника назначеног у гарантној исправи (носиоца гаранције).

Под појмом „друго лице” подразумева се лице које није нити царински дужник у предметном царинском поступку транзита нити његов царински заступник.

Захтев за коришћење туђе гарантне исправе за поступак транзита подноси се Централи Управе царина (ул. Народних хероја 63, Нови Београд), тако што се на оверу поднесе Потврда о заједничкој гаранцији или Потврда о одустајању од гаранције.

У рубрику број 11 Потврде о заједничкој гаранцији, односно у рубрику број 10 Потврде о одустајању од гаранције уносе се подаци о лицима која су овлашћена да у име главног обвезника потпишу декларацију за транзитни поступак.

Није прописана обавеза уплате Републичке административне таксе приликом подношења захтева.

Приликом одобравања овог захтева неопходно је присуство овлашћених лица даваоца и примаоца овлашћења. Наведена физичка лица морају имати право потписа у име правног лица које заступају, лична документа којим могу доказати свој идентитет, као и печате које предметна правна лица користе у царинском поступку.

Дато овлашћење може бити опозвано у било ком тренутку, с тим да опозив неће онемогућити наплату са већ положених гарантних исправа за транзитне поступке који нису окончани.

[/signoff]

У циљу издавања банкарских гаранција које се користе у царинском поступку, пословна банка и царински дужник (увозник или неки други учесник у царинском поступку који има обавезу да плати царински дуг) закључују уговор на основу којег се пословна банка обавезује да ће у своје име, а за рачун царинског дужника, издати гаранцију у корист трећег лица (Управе царина), док се дужник обавезује да ће за то платити банци одређену накнаду (провизију), вратити новчани износ који је банка платила кориснику и испунити друге обавезе предвиђене уговором.

Сходно наведеном, пословна банка – гарант, која мора бити основана у Републици Србији, писмено се (банкарском гаранцијом) обавезује да ће у року доспелости, солидарно с царинским дужником, платити износ царинског дуга укључујући камате и трошкове настале у поступку наплате неплаћеног царинског дуга.

Уколико оцени да се положеним обезбеђењем не обезбеђује благовремена и одговарајућа наплата царинског дуга, царински орган је овлашћен да одбије банку гаранта или предложени облик гаранције.

Добијање статуса овлашћеног извозника јесте предуслов за добијање одобрења за коришћење Поједностављеног извозног поступка у простору пошиљаоца којим се омогућава значајно убрзање царинског поступка, остварују додатне уштеде, омогућава царињење и ван радног времена царинарнице и остварују друге повољности

У ситуацији када је робу произведену у Републици Србији изузетно тешко пласирати на инострана тржишта, егзистенцијално је питање за српске извознике како да своју робу учине јефтинијом и конкурентнијом. Један од начина да то постигну јесте и коришћење могућности да цену коштања извезене робе не оптерећују увозне дажбине у земљи увоза. Управо на тржиштима држава или територија с којима је Република Србија потписала споразуме о слободној трговини, постоји могућност да се на производе српског преференцијалног порекла примени царинска стопа нижа од оне која би се иначе применила, или царинска стопа од 0%.

Наведене државе и територије представљају тржишта на која српски извозници претежно пласирају своју робу. И поред добро познатих тржишта, као што су Црна Гора, Босна и Херцеговина, територија АП Косова и Метохије (УНМИК), Македонија, Албанија и Молдавија (стране уговорнице ЦЕФТА споразума), земље Европске уније и Република Турска, ту спадају и Швајцарска, Норвешка, Исланд и Лихтенштајн (стране уговорнице ЕФТА споразума).

Слободна трговина је, међутим, двосмерна улица па оно што произвођачима одговара на страном тржишту, често их угрожава на домаћем. С обзиром на то да се споразумима о слободној трговини предвиђа одређени степен либерализације трговине за све уговорне стране, иако не нужно истог обима, начин да се стекне предност у оба смера јесте да се при производњи, поред домаћих, користе оне увозне сировине које имају преференцијално порекло неке од страна уговорница.

[signoff]

Потврда Управе царина

Да би се прибавила наведена потврда, неопходно је поднети пријаву за проверу познавања правила о пореклу робе на адресу Управа царина Србије, Одељење за порекло робе, Булевар Зорана Ђинђића 155а, 11070 Нови Београд.

Уз пријаву се не прилаже такса, а сама пријава нема унапред предвиђену форму, већ се подноси на меморандуму предузећа у којем је запослено лице чије ће се знање проверавати. У пријави је неопходно навести име, презиме и ЈМБГ кандидата, датум и место његовог рођења, његов статус (звање или радно место) у предузећу, као и контакт телефон и е-адресу.

Управа царина не организује припреме за кандидате, већ периодично на свом сајту (www.carina.rs) објављује списак литературе коју је пожељно користити при припреми, као и списак најчешће постављаних питања и задатака који покривају најбитније области материје чије се познавање проверава.

Проверу познавања правила о пореклу робе врши Комисија Управе царина, а кандидати се на испит позивају писменим путем, најмање три дана унапред. Испитни поступак се састоји из усменог и писменог дела (решавања задатака).

Свим привредним субјектима препоручује се да имају запослена бар два лица која поседују потврду Управе царина и која су овлашћена да сачињавају (потписују) изјаву о пореклу робе на фактури. У случају да је само једно лице овлашћено, у периоду његове одсутности с посла (обично услед боловања или годишњег одмора) предузеће би било онемогућено да користи права овлашћеног извозника. Ова чињеница ојачава положај запосленог у односу на послодавца и даје му већи преговарачки капацитет што може негативно да се одрази на пословање предузећа.

[/signoff]

Преференцијално порекло

Свака роба има своје економско порекло (порекло државе у којој је извршена последња битна производна радња), али то увек не подразумева и постојање преференцијалног порекла.

Роба стиче преференцијално порекло само уколико су при њеној производњи испуњени услови предвиђени споразумом о слободној трговини, односно уколико је роба у потпуности добијена у држави (територији) потписници или уколико је тамо прошла споразумом прописану довољну обраду или прераду.

Чак ни чињеница да роба испуњава услове за стицање преференцијалног порекла не значи увек да ће она и уживати повластице у земљи увозници. Услед економских, безбедоносних или других разлога, стране уговорнице често појединим робама или групама роба не дају никаве повластице. Овакви изузеци најчешће се примењују на пољопривредне производе.

Управа царина је већ започела конкретне активности које се састоје у увођењу електронског пословања у одређене сегменте царинских поступака, а истовремено планира и предузима потребне прелиминарне мере за ширу примену система електронског пословања

 

Неопходност стратешког планирања и прилагођавања пословне политике није и не може бити искључива одлика приватног сектора. Даљим развојем тржишног привређивања, слободом кретања капитала и релокацијом, пре свега, производних погона у земље с дефинисаним и одрживим условима пословања, ова премиса све више добија на актуелности и значају. У том контексту, целокупна јавна администрација, а у склопу ње и царинска администрација, чији начин пословања може бити добар показатељ спремности домаће власти да напорно ради на стварању квалитетних и конкурентних услова пословања, мора континуирано да планира и одговарајућом брзином уводи савремена решења. И управо из наведених разлога, Управа царина је већ започела конкретне активности које се састоје у увођењу електронског пословања у одређене сегменте царинских поступака, а истовремено планира и предузима потребне прелиминарне мере за ширу примену система електронског пословања. У том смислу, оријентација ка електронском пословању представља самосталан избор Управе царина којим она на одговарајући начин жели да:

– одговори на хитне потребе свих учесника у царинском поступку у Републици Србији, без обзира на то да ли се они појављују у улози увозника или извозника робе, или се баве њеним транзитом;

– прилагоди царинске поступке принципима рационалности, једноставности, брзине, на темељу чега и смањењу трошкова пословања учесника у поступку;

– замени сопствену застарелу и превазиђену технолошку базу модерним, опште прихватљивим информатичким алатима, али и да тиме, у позитивном смислу, „натера” пословну заједницу да своју инфраструктуру осавремени информатичким иновацијама;

– подигне капацитете у области знања и унапреди људске ресурсе и да, опет, кроз интензивну интерактивну сарадњу, размену информација и едукативне семинаре, помогне привреди да учини помак у правцу унапређења знања учесника у привредним активностима;

– поједностави пословање проверених и бонитетних привредних субјеката, степен њихове контроле сведе на ниво који је у таквим случајевима стандардан и да, истовремено, селекцијом и управљањем ризиком, већу пажњу усмери на остале учеснике у царинском поступку.

 

Основни појмови који се користе у систему електронског пословања

Систем електронског пословања (е-царина) у савременим и развијеним царинским администрацијама почива на одређеним појмовима који су углавном стандардизовани и који, иако немају строго формални карактер, често доносе веома битну суштину.

У том смислу, електронско царинско пословање, чије је увођење у Републици Србији већ отпочело у одређеном царинском поступању и о чему ће бити више речи у наставку текста, подразумева спровођење царинских поступака у електронском окружењу путем електронске размене порука између одређеног привредног субјекта, који је за то од стране те царинске администрације ауторизован, и саме царинске службе. Наведена размена података одвија се уз примену електронског потписа и употребом информатичке опреме, сигурних телекомуникационих канала рачунарских мрежа, апликативних система и других алата електронског пословања.

Електронска размена података подразумева пренос података између два рачунарска система електронским путем, у складу са стандардима које одређује или прихвата царинска администрација једне земље.

Корисником система електронске размене података и електронског пословања с царинском администрацијом, сматра се лице које је у складу с царинским прописима овлашћено да предузима одређене радње у поступцима које иначе спроводи царинска администрација и које при том користи систем електронске размене с том администрацијом.

Корисником система електронског пословања сматра се, такође, и лице које је овлашћено за послове заступања у царински дозвољеним поступањима или употреби с робом и које користи систем електронске размене података с царинском администрацијом.

 

Основни принципи система електронског пословања

У највећем броју земаља, употреба система електронског пословања заснована је на прописима из области царинског и пореског система, на прописима из области трговине и прописима из области службене статистике и евиденције.

У свим до сада уведеним системима електронског пословања, царинска администрација била је та која је у циљу правилне примене система овог пословања утврдила правила за замену својеручног потписа и печата, као и идентификацију царинске администрације и корисника овог система. У том смислу, реално је очекивати да ће Управа царина на одговарајући и стандардан начин утврдити ова правила.

Систем електронског пословања могу користити искључиво ауторизовани и регистровани корисници одобрења за електронску размену података, што би требало да осигура немогућност нарушавања система, упаде у систем, а тиме и обезбеди максималну сигурност.

 

Одговорности и обавезе царинске администрације у систему електронског пословања

Као носилац активности усмерених ка иницирању, изради планова и стратегија, увођењу, развоју, одржавању и унапређењу система електронског пословања, царинска администрација има одређене одговорности и обавезе.

Основна одговорност и обавеза царинске администрације јесте да осигура јавност и доступност овог система под једнаким условима. Из тог разлога, Управа царина одређује начин и услове употребе самог система, чиме задржава право његове евентуалне измене и допуне.

У свим до сада уведеним системима, електронско пословање користи се сагласно корисничким упутствима, техничкој документацији и спецификацијама које доноси и/или одобрава царинска администрација, због чега су они обавезујућег карактера.

У пракси се показала веома корисном одлука да се корисничка упутства, техничка документација и спецификација за примену и коришћење система електронског пословања јавно објављују на интернет страницама царинске администрације, или на сличним свима доступним изворима потребних и корисних информација.

У изворном, електронском облику царинска администрација архивира и чува све електронске записе настале током спровођења царинских поступања употребом система електронске размене података и ти се подаци сматрају веродостојним.

 

Издавање одобрења за електронско царинско пословање

Основна претпоставка електронске комуникације и размене података између привредног субјекта и царинске администрације јесте претходно одобрење (ауторизација) које издаје сама администрација. Ово одобрење није ништа друго до потврда да тај и такав привредни субјект испуњава одређене услове у датом тренутку, означавајући при том и обавезу носиоца одобрења да континуирано (све док постоји његов пословни интерес) одржава и унапређује своје пословне перформансе.

У највећем броју земаља с већ устаљеном праксом спровођења система електронског пословања, поступак регистрације (издавање одобрења) спроводи царинска администрација на основу захтева који се обично подноси у писаном облику у виду штампаног веб обрасца и који садржи све потребне податке о датом привредном субјекту, као и податке о администратору (лицу које у оквиру привредног субјекта обавља послове обухваћене царинским прописима).

Подносилац захтева за издавање одобрења за електронску размену података с царинском администрацијом дужан је да у поднетом захтеву наведе све чињенице и околности, те да поднесе и све исправе и друге доказе који су потребни за доношење одобрења.

Након што царинска администрација донесе одговарајуће одобрење, корисник одобрења дужан је обавестити ову администрацију о свим чињеницама које настану по његовом доношењу, а које утичу или могу утицати на његов садржај, ваљаност и услове даљег коришћења система електронског пословања. Ово обавештење корисник одобрења даје у електронском облику попуњавањем одговарајућих веб образаца.

Осим тога, корисник одобрења система електронског пословања дужан је оспособити и царинској администрацији пријавити овлашћеног заступника за коришћење електронске размене података (уколико на такав начин обавља царинске поступке), као и осигурати његово законито и правилно поступање.

И на крају, корисник овог система дужан је да на примерен начин упозори овлашћене царинске заступнике на последице неовлашћеног коришћења и сваке друге злоупотребе или неправилности у вези с коришћењем система електронског пословања.

 

Основне одговорности и обавезе корисника система електронског пословања

Спровођење царинских поступака у електронском окружењу путем електронске размене порука између привредног субјекта и царинске администрације, као двосмерна електронска комуникација, намеће одређене одговорности и обавезе и то не само на страни царинске администрације, већ и за привредног субјекта који је за овакво пословање и ауторизован.

С тим у вези, корисник система електронског пословања има следеће обавезе:

– мора прилагодити своје апликативне системе, односно формат, величину и структуру датотека које се користе за спровођење царинских поступања употребом система електронске размене података, и истовремено осигурати континуирано испуњење јавно објављених корисничких, техничких и других предуслова потребних за правилно и једнообразно спровођење царинских поступака;

– дужан је да у изворном, електронском облику који садржи електронски потпис, чува електронске записе и податке који се односе на спровођење царинских поступања употребом система електронске размене података у роковима одређеним за чување исправа;

– да у складу с царинским прописима који су на снази чува и царинској администрацији омогући увид у исправе које се прилажу уз царинску декларацију и које су потребне за примену прописа у вези с царинским поступком за који је роба декларисана, а које се не подносе у електронском облику.

 

Употреба електронског потписа у систему електронског пословања

Као основни информатички алат који примењује за потписивање података и порука које се размењују у оквиру система електронског пословања, регистровани носилац одобрења за електронску размену података користи искључиво квалификовани електронски потпис. Коришћење квалификованог електронског потписа представља могућност коју, такође, одређује царинска администрација која је дала и одговарајуће одобрење. Носилац одобрења користи овај потпис искључиво у складу с прописима који уређују област електронског пословања.

У том смислу, царинска администрација је у обавези да прихвата само оне квалификоване електронске сертификате који су издати од сертификованих тела регистрованих у датој земљи за издавање електронског сертификата.

У спровођењу царински дозвољених поступања употребом система електронског пословања, царинска администрација, такође, користи електронски потпис који замењује својеручни потпис и отисак печата царинског органа.

 

Конкретне активности Управе царина на увођењу електронског пословања у царински систем Републике Србије

Као што је већ назначено, Управа царина је отпочела одређене активности које би у наредном периоду требало да доведу до увођења система електронског пословања у три основна царинска поступка (увоз, извоз и транзит робе), али и на функционалном и технолошком повезивању оваквог обављања царинских поступака са осталим елементима и институтима који чине неопходну подршку самом процесу.

У склопу текста представљамо шематски приказ целокупног система електронског пословања у једном развијеном царинском систему, заједно с пратећим елементима који истовремено чине функционалну целину. У шеми приказаној на Слици 1, ради лакшег сналажења и упознавања с циљном стратегијом развоја савремене царинске администрације, појаснићемо значење само одређених скраћеница и коришћених израза:

– у средишњем делу (правоугаонику) налазе се скраћенице које означавају називе аутоматизованих основних царинских поступака, па тако скраћенице AIS и ICS, с леве стране, подразумевају „Аутоматизовани увозни систем” и „Увозни контролни систем ”, а скраћенице AES и ECS, с десне стране, подразумевају „Аутоматизовани извозни систем” и „Извозни контролни систем”;

– у самом средишту овог дела шеме налазе се, и то не без разлога, скраћенице NCTS, NCTS-TIR и EMCS, у значењу: „Новокомпјутеризовани транзитни систем”, „Новокомпјутеризовани транзитни систем – ТИР” и „Контрола кретања акцизне робе”;

– преостале скраћенице и појмови, који се налазе као подлога овом средишњем делу шеме, бочно их подржавају или чине његову кровну конструкцију, у ствари су царински институти и алати који су међусобно повезани, али у још већој мери чине фундаменталну подршку централном делу, односно аутоматизованим царинским поступцима, односно аутоматизованом систему царинског пословања једне савремене и развијене царинске администрације.

 

Почетак увођења Новокомпјутеризованог транзитног система у Републици Србији (NCTS)

И по локацији на приказаној шеми, али и по својој суштини, Новокомпјутеризовани транзитни систем представља средиште и базичну категорију у стварном систему царинског пословања. Одговорне царинске администрације, управо из тог разлога, у почетку модернизације свог пословања и крећу да развијају систем електронске размене података у поступку транзита робе са учесницима у царинском поступку. С друге стране, увођење Новокомпјутеризованог транзитног система, представља неопходан предуслов за пуноправно чланство једне земље у Европској унији, што практично значи да, уз испуњење свих осталих потребних услова, земља кандидат не може постати пуноправни члан Уније све док на квалитетан и одржив начин не уведе овај транзитни поступак.

С тим у вези, Управа царина је у претходном периоду користила финансијска средства из претприступног фонда IPA 2007 како би реализовала прву припремну фазу, а након тога, крајем прошле године, отпочела је да користећи финансијска средства из фонда IPA 2011 непосредно реализује увођење система Новокомпјутеризованог транзитног система у Републици Србији.

Будући да представља целину за себе, не само по важности већ и по ширини, Новокомпјутеризовани транзитни систем сасвим сигурно захтева засебан целовит осврт, али за потребе основног информисања читалаца, доносимо само његове основне карактеристике:

– новокомпјутеризовани транзитни поступак представља транзитни поступак без подношења декларација у папирној форми;

– ово је царински поступак базиран на електронским процесима и електронском подношењу транзитних декларација, дизајниран да би омогућио боље управљање и контролу транзита робе на царинским подручјима на којима је у примени (у овом тренутку то су земље ЕУ, ЕФТА и Република Турска);

– реч је о компјутеризованом транзитном поступку који се заснива на размени података путем електронских порука; овакве поруке замењују транзитна документа у папирном облику, као и одређене формалности које су обавезне приликом обављања транзитног поступка у тзв. старом транзитном поступку, какав се још увек спроводи на царинском подручју Републике Србије;

– новокомпјутеризовани транзитни поступак је кретање једне пошиљке једним транзитним поступком од отпремне до одредишне царинске испоставе кроз царинска подручја ЕУ, ЕФТА и Републику Турску.

 

Од почетних корака, крајем прошле године, Управа царина је у сарадњи са страним консултантима ангажованим испред Европске комисије, прешла одређени пут на спровођењу пројекта који треба да доведе до увођења система Новокомпјутеризованог транзитног поступка у нашој земљи и обавила до сада планиране активности. С тим у вези, почетком године сачињен је и након тога формално усвојен Национални пројектни план за увођење овог система, након чега је тај План достављен и Генералном директорату за царине и порезе у Бриселу (DG TAXUD). Формирана је Пословна контакт група сачињена од представника око 100 компанија које послују у Републици Србији и којима се редовно, на више начина, шаљу потребне информације о тренутном статусу увођења овог система, али исто тако и о садашњим и пре свега будућим обавезама свих учесника у царинском поступку, а који ће, као што је већ истакнуто, морати да унапреде своју технолошку базу и људске ресурсе уколико желе да наставе да се баве делатношћу везаном за царинско пословање, односно уколико желе да и у будуће буду део система електронске размене порука са Управом царина. Осим тога, у претходном периоду сачињене су и усвојене одређене функционалне спецификације које ће послужити у циљу израде одговарајућих информатичких решења, односно за израду апликација, док се у овом тренутку приводи крају рад на анализи царинских законских и подзаконских решења у делу транзитног поступка.

У сваком случају, у складу с Националним пројектним планом, Управа царина је себи поставила задатак да почетком 2015. године (тачније 5. јануара 2015. године) у Републици Србији отпочне примена првог система електронског пословања и то Новокомпјутеризованог транзитног поступка.

 

Остале конкретне активности Управе царина на увођењу система електронског пословања

Поред одлуке о интензивном започињању процеса увођења система електронског пословања у домену транзитног поступка кроз Републику Србију, о чијем значају за нас као изразито транзитној земљи нећемо трошити додатне речи, Управа царина одлучила је и да предузме иницијалне кораке ка увођењу електронског пословања и у остала два основна царинска поступка, а то су увоз и извоз робе. С тим у вези, читаоцима још једном скрећемо пажњу на приказану шему, и то на њен средишњи део с леве и десне стране од транзита у коме су наведени аутоматизовани системи увоза и извоза робе. Ради лакшег праћења, наводимо краће описе и дефиниције елемената ова два система:

– АIS означава „Аутоматизовани увозни систем”, као систем који омогућује увознику робе да поднесе царинску декларацију и плати царинске дажбине према седишту своје компаније, а (евентуална) контрола пошиљке обавља се на другом месту, најчешће приликом уласка робе на царинско подручје;

– ICS означава „Увозни контролни систем”, као обавезу увозника робе да у законски прописаном року пре уласка робе на царинско подручје електронски поднесе податке царинским органима ради спровођења анализе ризика у погледу сигурности и безбедности те пошиљке;

– АЕS означава „Аутоматизовани извозни систем”, као систем који омогућује да извозник робе поднесе извозну царинску декларацију према седишту своје компаније, а (евентуална) контрола пошиљке обавља се на другом месту, најчешће приликом напуштања царинског подручја;

– ЕCS означава „Извозни контролни систем ”, као систем који обавезује извозника да у законски прописаном року пре изласка робе с царинског подручја електронски поднесе податке царинским органима ради спровођења анализе ризика у погледу сигурности и безбедности те пошиљке.

Како би осигурала благовремену припрему за увођење ових система електронског пословања, Управа царина је у претходном периоду аплицирала за средства из претприступног фонда IPA 2013, и у овом тренутку (иако још увек нема званичне потврде) све указује на то да ће Европска комисија одговорити позитивно на упућену молбу. Уколико средства буду одобрена, а у складу с Пројектном идејом коју је сачинила Управа царина у сарадњи са страним експертима, овим Пројектом реализовала би се прва фаза, која подразумева унапређење капацитета у области људских ресурса и знања из области аутоматизације увоза и извоза робе, како би се након тога приступило аплицирању за средства која би се користила за непосредно увођење и ових аутоматизованих система.

 

Слика 1: Шематски приказ целокупног система електронског пословања у једном развијеном царинском систему

 

[signoff]

Посебне обавезе корисника система електронског пословања

Носилац одобрења за електронску комуникацију и размену података има и неколико посебних обавеза током обављања царинских поступака, а то су:

– да континуирано прати и примењује сва стручна објашњења, упутства и смернице које повремено и у складу са указаном потребом објављује царинска администрација, или које су део информационог система и/или припадајућих апликација;

– да одговорно и савесно, односно с посебном пажњом води рачуна о поверљивости и непреносивости додељених корисничких имена и лозинки;

– да осигура комплетну заштиту података и система од неовлашћеног приступа, губитка, измене или уништења исправа, података и информација;

– да се системски стара за истинитост и поузданост исправа, података и информација које доставља, а нарочито података о царинским заступницима који су овлашћени за предузимање радњи у поступцима које спроводи царинска администрација;

– да се стара за одговорно, професионално и етичко коришћење система електронске размене података, као и за све остале обавезе које проистичу из општих начела електронског пословања, правила струке и добрих обичаја.

[/signoff]

[signoff]

Општи циљеви и предности увођења електронског пословања у царински систем

Уз већ јасно истакнуте циљеве и очекивану корист од увођења система електронског пословања у царински систем Републике Србије, још једном истичемо стратешку важност увођења ових система, као и могуће резултате:

– поједностављење транзитних, увозних и извозних царинских поступака;

– скраћење времена задржавања и смањење трошкова пословања компанија приликом обављања царинских поступака и процедура;

– координација општег приступа контроли робе, превозних средстава и царинских складишта;

– омогућавање правилне и брзе наплате царинских и других дажбина;

– омогућавање одговарајућег пружања и примања информација о роби у међународном ланцу снабдевања;

– омогућавање несметане размене података између:

1) администрацијâ увозних, извозних и транзитних земаља; и

2) царинске администрације и привредних субјеката – учесника у царинском поступку.

[/signoff]