Указом Председника Републике Србије од 29. септембра 2017. године проглашен је нови Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 – у даљем тексту: Нови Закон), који је донела Народна скупштина Републике Србије 27. септембра 2017. године, а почeo је да се примењује 7. октобра 2017. године.
Разлози за доношење и циљ Новог Закона
Према наводима овлашћеног предлагача, један од разлога за доношење Новог Закона је то што се у периоду примене Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење, 68/15 и 62/16 – УС, у даљем тексту: Закон), од његовог доношења 2009. године, а нарочито након последњих измена 2015. и 2016. године, појавила потреба за побољшањем појединих решења у Закону, чија је примена доводила до проблема у пракси.
Нови Закон има за циљ да се концепција развоја целокупног система образовања прилагоди времену и условима у којима се може одвијати овај процес у Републици Србији. При томе су задржане тенденције које су исказане и у Закону, а које су усмерене према општем развоју, унапређивању и трансформацији образовања у складу са потребама друштва, уз поштовање традиционалних вредности нашег образовног система, уважавајући потребу за усаглашавањем и прихватањем тенденција развоја европског система школства и школства развијених земаља.
Новим Законом омогућава се систематичан, рационалан и поступан приступ променама образовно-васпитног система, уз свеобухватно сагледавање процеса, од почетка до краја школовања, са циљем да се постигну оптимални резултати у свакој од етапа образовања и да се оствари могућност континуиране провере, анализе и унапређивања остварених наставних садржаја.
Структура Новог Закона
Нови Закон садржи 210 чланова распоређених у тринаест глава, и то: I Основне одредбе; II Остваривање образовања и васпитања; III Развој, обезбеђивање и унапређивање квалитета образовања и васпитања; IV Програми образовања и васпитања и завршни испити; V Права детета и ученика и обавезе и одговорности ученика; VI Установе, друге организације и органи установе; VII Запослени у установи; VIII Надзор; IX Евиденције у образовању и васпитању; X Поверавање послова државне управе аутономној покрајини; XI Финансирање установа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе; XII Казнене одредбе; XIII Прелазне и завршне одредбе.
Важно је напоменути да је материја Новог Закона другачије систематизована у односу на Закон. У делу који обухвата главе I–IV уређује се образовно-васпитни процес, док се у делу од V до VII главе уређују, између осталог, права, обавезе и одговорности ученика и запослених, као и састав и надлежности органа установе. Главом VIII уређен је инспекцијски и стручно-педагошки надзор, док се евиденција у образовању и васпитању уређује у глави IX, а главе X–XIII уређују поверавање послова, финансирање делатности установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајна и јединица локалне самоуправе, као и казнене, прелазне и завршне одредбе.
У делу текста који следи указаћемо на одредбе Новог Закона које су новина, односно које на другачији начин, у односу на одредбе (раније важећег) Закона, уређују поједина питања од значаја за образовање и васпитање.
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ (чл. 1–16)
Новим Законом уређују се основе система предшколског, основног и средњег образовања и васпитања и образовања одраслих: принципи, циљеви, исходи, стандарди образовања и васпитања; знања, вештине и ставови (даље: компетенције); начин и услови за обављање делатности предшколског васпитања и образовања, основног и средњег образовања и васпитања; врсте програма образовања и васпитања; оснивање, организација, финансирање и надзор рада установа образовања и васпитања (даље: установа); радни односи запослених у установи; као и друга питања од значаја за образовање и васпитање.
Посебно се прописује да се на питања поступања у управним стварима, која нису уређена овим законом, примењује закон којим се уређује општи управни поступак (чл. 1).
Чланом 4. уређује се право на бесплатно образовање у установама чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе (јавна установа), изузетно и за лица која се из здравствених разлога преквалификују или доквалификују, односно наведена лица не плаћају школарину.
Такође, поједини ванредни ученици – лица старија од 17 година, услед тешке материјалне и социјалне ситуације, могу да се ослободе плаћања школарине ради постизања пуне равноправности у стицању образовања и васпитања.
Средње образовање или образовање за рад у својству ванредног ученика може да стиче и лице млађе од 17 година, уз сагласност министра надлежног за послове образовања и васпитања (у даљем тексту: министар), и то:
1) које се професионално бави спортом;
2) чија природа болести објективно не дозвољава редовно похађање наставе;
3) у другим оправданим случајевима када објективне околности не дозвољавају редовно похађање наставе.
Прописана је новина да лице старије од 17 година које је претходне школске године завршило основну школу у трајању од осам година, може у наредној школској години да упише средњу школу у својству редовног ученика.
Чланом 5. уводи се ћириличко писмо као обавезно у остваривању образовно-васпитног рада и обавезно учење српског језика када се образовање стиче на језику националне мањине, страном језику или двојезично.
Нови Закон одредбама чл. 6. утврђује појмове „елементи квалитета образовања и васпитања” у Републици Србији, а одредбама чл. 11. утврђује кључне компетенције за целоживотно учење, које представљају скуп интегрисаних знања, вештина и ставова који су потребни сваком појединцу за лично испуњење и развој, укључивање у друштвени живот и запошљавање.
Опште међународне компетенције за крај основног образовања и васпитања и за крај средњег образовања и васпитања, као новина, уређују се чл. 12.
Остваривање образовно-васпитног рада уређено је чл. 14. који прописује, између осталог, и могућност да део програма образовања и васпитања у практичној настави, у складу са посебним законом, остварује привредно друштво, друго правно или физичко лице, при чему образовно-васпитни рад обавља наставник практичне наставе, координатор учења кроз рад и инструктор који испуњава услове прописане посебним законом.
Према Новом Закону, прописана евиденција се води у штампаном и/или електронском облику и свака јавна исправа садржи Мали грб Републике Србије (чл. 15).
II ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА (чл. 17–29)
У делу Упис ученика у основну школу уређено је да претходну проверу знања за упис у први или одговарајући разред детета старијег од седам и по година, које због болести или других разлога није уписано у први разред, обавља тим састављен од наставника разредне наставе, педагога и психолога школе, уважавајући стандарде постигнућа и ценећи најбољи интерес детета (чл. 18).
Новим Законом уређено је да се упис детета, односно ученика у развојну групу у предшколској установи и у школу за образовање ученика са сметњама у развоју, врши на основу мишљења интерресорне комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке, уз сагласност родитеља, односно другог законског заступника (чл. 20).
Новина која се прописује чл. 22. односи се на одговорност родитеља, као и законског заступника за упис детета, његово редовно похађање наставе и обављање других школских обавеза.
Према наведеним одредбама уређена је дужност школе да до 30. априла текуће календарске године обавести родитеља, односно другог законског заступника о одлуци по његовом захтеву за упис детета ван подручја школе.
Такође је уређена дужност школе да обавести родитеља, односно другог законског заступника о чињеници да ученик нередовно похађа или је престао да похађа наставу, најкасније два дана од дана престанка похађања наставе, као и да одмах обавести јединицу локалне самоуправе и надлежну установу социјалне заштите ако родитељ, односно други законски заступник не обезбеди да ученик настави редовно да похађа наставу, у року од три дана од дана пријема наведеног обавештења.
Новим Законом је уређена нова категорија „време које ученик проводи у школи”, које се изражава у сатима и обухвата: часове обавезних и изборних предмета и време проведено у активностима које су садржане у школском програму и у функцији су развоја способности, интересовања и креативности ученика, што се ближе уређује посебним законом (чл. 29).
III РАЗВОЈ, ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ И УНАПРЕЂИВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА (чл. 30–55)
Овим делом Новог Закона (чл. 30–55) уређује се надлежност Министарства и Школске управе, затим врсте савета, састав и надлежност Националног просветног савета, Савета за стручно образовање и образовање одраслих, Секторских већа, Завода за унапређивање образовања и васпитања, Центра за развој програма и уџбеника, Центра за стручно образовање и образовање одраслих, Центра за професионални развој запослених у образовању, Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, Центра за осигурање квалитета рада установа, Центра за испите, Центра за међународна, национална испитивања и развојно-истраживачке послове, као и однос Министарства према истим.
Најважније новине у овом делу Новог Закона јесу: другачији састав и надлежност Националног просветног савета, који сада броји 35 чланова уместо досадашњих 43, које именује Влада на период од четири године, са изузетком да се половина чланова, односно 18 чланова првоименованог састава Националног просветног савета именује на период од две године. Одредбе којима се уређује ко не може бити именован за члана овог савета, као и да Влада може да разреши члана савета пре истека мандата, уз навођење разлога за такво разрешење, такође су новине.
Број чланова Савета за стручно образовање и образовање одраслих сада има 17 чланова уместо досадашњих 21, које именује Влада на период од четири године, са изузетком да се половина чланова, односно 9 чланова првоименованог састава наведеног савета именује на период од две године. Такође, и за чланове овог савета је уређено ко не може бити именован, као и да Влада може да разреши члана пре истека мандата, уз навођење разлога за такво разрешење.
Дефинисана су Секторска већа која су стручна тела чија је основна функција утврђивање предлога стандарда квалификација у одређеном сектору рада, у складу са законом који утврђује национални оквир квалификација, формирање, састав и надлежности секторских већа.
Другачије је уређен састав Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, који сада у свом саставу има: 1) Центар за осигурање квалитета рада установа, 2) Центар за испите, 3) Центар за међународна, национална испитивања и развојно-истраживачке послове, као и надлежност коју Завод остварује у оквиру наведених центара.
У оквиру одељка Обезбеђивање и унапређивање квалитета (чл. 49–55) новине су одредбе којима се прописује да установа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, може да буде наставна база високошколске установе – вежбаоница, да стекне статус модела установе, ресурсног центра за асистивне технологије у образовању и васпитању ради пружања подршке деци, ученицима и одраслима којима је потребна асистивна технологија, с тим да ће ближе услове за рад вежбаонице, као и за стицање статуса и престанак важења статуса модела центра, прописати министар, односно ближе услове за стицање статуса, организовање рада и престанак важења статуса ресурсног центра, заједнички прописати министар надлежан за послове локалне самоуправе, министар надлежан за послове здравља, министар надлежан за послове социјалне заштите и министар.
IV ПРОГРАМИ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА И ЗАВРШНИ ИСПИТИ
(чл. 56–78)
Овај део (чл. 56–78) уређује поступак за доношење и објављивање програма образовања и васпитања: програма предшколског васпитања и образовања, предшколског програма, планова и програма наставе и учења основног и средњег образовања и васпитања, школског програма, годишњег плана рада).
У оквиру овог дела (чл. 56–71) интересантно је поменути новине које се односе на дефинисање појма „квалификација”, „стандард квалификације”, начина стицања квалификације, као и да се стандарди квалификација утврђују у складу са законом који уређује национални оквир квалификација.
Квалификација, у смислу Новог Закона, јесте формално признање стечених компетенција и може се стећи формалним или неформалним образовањем, односно поступком признавања претходног учења, док је стандард квалификације основ за стицање квалификације на одређеном нивоу захтевности.
Такође је важно напоменути да, према Новом Закону, основе програма предшколског васпитања и образовања, национални оквир образовања и васпитања, планове и програме наставе и учења основног и средњег општег образовања и васпитања, план и програм наставе и учења општеобразовних предмета средњег стручног образовања и васпитања, уметничког образовања и васпитања, образовања одраслих и основе васпитног програма, по прибављеном мишљењу Националног просветног савета доноси министар, што је, према одредбама раније важећег Закона, био обрнути случај, односно наведено је доносио Национални просветни савет на предлог министра.
Још једна новина је дефинисање могућности да установа, уз сагласност Савета родитеља, организује екскурзију, студијско путовање и наставу у природи, а да ближе услове за организацију и остваривање екскурзије и наставе у природи прописује министар (чл. 69–70).
Одељак Праћење и напредовање ученика (чл. 72–78), који уређује праћење, оцењивање и напредовање ученика, затим владање и општи успех ученика, индивидуални образовни план и завршне испите у основном и средњем образовању, садржи новине које су везане за оцењивање ученика у основном и средњем образовању и утврђивање општег успеха, као и за рокове за полагање испита.
ОЦЕЊИВАЊЕ И НАПРЕДОВАЊЕ УЧЕНИКА (ЧЛ. 73)
Посебно указујемо на одредбе којима се прописује новина да се ученику другог и трећег разреда основног образовања и васпитања који на крају првог полугодишта има недовољне оцене, организује појачан образовно-васпитни рад у току другог полугодишта, о чему наставник води посебну евиденцију.
Новина је да се ученик другог и трећег разреда основног образовања и васпитања који на крају другог полугодишта има недовољне оцене, преводи у наредни разред на основу одлуке одељењског већа, односно више не постоји могућност која је била прописана одредбама раније важећег Закона, да на изричити захтев родитеља, односно старатеља ученик понавља разред.
Ученику завршног разреда основног образовања и васпитања који не положи поправни испит, школа организује полагање испита у складу са општим актом школе.
Ученик завршног разреда основног образовања и васпитања који положи поправни испит, стиче право да полаже завршни испит у основном образовању и васпитању у прописаним роковима.
Ученик завршног разреда средњег образовања и васпитања који не положи поправни испит, може да заврши разред у истој или другој одговарајућој школи у својству ванредног ученика, полагањем испита, уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова које утврди школа. Овим одредбама, за разлику од раније важећег Закона, даје се могућност ученику да и у другој одговарајућој школи заврши разред.
Ученик завршног разреда средњег образовања и васпитања који положи поправни испит, стиче право да полаже матуру у прописаним роковима.
ОПШТИ УСПЕХ (ЧЛ. 75)
Према одредбама Новог закона, општи успех се утврђује на следећи начин:
– за ученика основног образовања и васпитања на крају првог и другог полугодишта – на основу аритметичке средине закључних прелазних бројчаних оцена из обавезних предмета и оцене из владања, почев од шестог разреда;
– за ученика средњег образовања и васпитања на крају првог и другог полугодишта – на основу аритметичке средине прелазних закључних бројчаних оцена из предмета и оцене из владања.
Општи успех се утврђује као: одличан, врло добар, добар, довољан и недовољан.
Посебно се указује на одредбе према којима оцена недовољан (1) није прелазна оцена.
Може се закључити да Нови Закон за утврђивање општег успеха ученика основног и средњег образовања и васпитања уводи термин „прелазна бројчана оцена” и општи успех „недовољан”.
ИНТЕРРЕСОРНА КОМИСИЈА (ЧЛ. 77)
Новина су и одредбе којима се уређује састав и надлежност интерресорне комисије, која врши процену потреба детета, ученика и одраслог за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком (чл. 77).
ЗАВРШНИ ИСПИТИ У ОСНОВНОМ И СРЕДЊЕМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ (ЧЛ. 78)
Одредбама Новог Закона је, у вези са испитима, дефинисано да су завршни испити у основном и средњем образовању и васпитању (који су таксативно наведени) испити на државном нивоу којима се завршава одређени ниво образовања и васпитања и ученик се може уписати на следећи ниво образовања и васпитања на основу резултата постигнутог на одговарајућем испиту, осим специјалистичког и мајсторског испита, с тим да ближе услове којима се уређују завршни испити, прописује министар (чл. 78).
V ПРАВА ДЕТЕТА И УЧЕНИКА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ УЧЕНИКА
(чл. 79–88)
Одредбама овог дела Новог Закона уређују се права детета и ученика, обавезе ученика, заштита права, односно право приговора на оцењивање, оцену и испит, утврђивање одговорности ученика, васпитно-дисциплински поступак, васпитне и васпитно-дисциплинске мере, одговорност родитеља, састав и надлежност ученичког парламента.
ПРИЈАВА МИНИСТАРСТВУ РАДИ ЗАШТИТЕ ПРАВА ДЕТЕТА И УЧЕНИКА (ЧЛ. 81)
Министарство ће у поступку одлучивања о пријави ученика, родитеља односно другог законског заступника детета и ученика, који сматра да су му повређена права утврђена овим или другим законом, ако оцени да је пријава основана, у року од осам дана од дана пријема пријаве упозорити установу на уочене неправилности и одредити јој рок за отклањање уочене неправилности од три дана од упозорења.
ПРИГОВОР НА ОЦЕЊИВАЊЕ, ОЦЕНУ И ИСПИТ (ЧЛ. 82)
Прописано је право ученика, његовог родитеља, односно другог законског заступника на приговор на оцену из предмета и владања у току школске године; приговор на закључну оцену из предмета и владања на крају првог и другог полугодишта, приговор на испит. Уочићемо да се новим одредбама прописује само „приговор”, као облик правне заштите, када је у питању оцењивање.
У поступку одлучивања о приговору, уколико се утврди да закључна оцена није изведена у складу са прописима, директор поништава и враћа оцену одељењском већу на разматрање и закључивање, односно решењем поништава закључну оцену и упућује ученика на полагање испита.
Ако директор у сарадњи са стручним сарадником и одељенским старешином оцени да је приговор на оцену из владања основан и да оцењивање није у складу са прописима, упућује га одељењском већу на разматрање и поновно одлучивање, уз учешће стручних сарадника.
Посебно указујемо на новину коју уводи Нови Закон – да је директор дужан да предметном наставнику на чију оцену је уложен приговор, у року од три дана од доношења одлуке достави одлуку, као и да се наставник чија је оцена поништена упућује на стручно усавршавање за област оцењивања и комуникацијских вештина, а уколико појачани педагошко-инструктивни рад у установи и стручно усавршавање наставника не дају позитиван резултат, директор је у обавези да захтева стручно-педагошки надзор над радом тог наставника.
ОДГОВОРНОСТ УЧЕНИКА (ЧЛ. 83)
У оквиру тежих повреда обавеза ученика, које су углавном остале исте, новина су одредбе којима се ближе дефинише тежа повреда обавезе која се односи на понашање ученика у школским и другим активностима које се остварују ван школе, а које школа организује, којима угрожава властиту безбедност или безбедност других ученика, наставника и запослених у школи и које доводи до њиховог физичког и психичког повређивања. Овим одредбама дефинисано је да је такво понашање ученика, не само у школи већ и ван школе, тежа повреда обавезе.
Новина су и одредбе којима је прописано да установа, поред родитеља и одговарајућих органа и сарадника у установи, када је то неопходно, сарађује и са одговарајућим установама социјалне односно здравствене заштите, са циљем дефинисања и пружања подршке ученику у вези са променом његовог понашања.
ОДГОВОРНОСТ РОДИТЕЉА (ЧЛ. 84)
Још једна новина су одредбе члана 84, којима је прописана одговорност родитеља. Овим чланом су таксативно наведени разлози због којих се родитељ, односно други законски заступник позива на одговорност, али и његова обавеза да на позив школе узме активно учешће у свим облицима васпитног рада са учеником, да одмах, а најкасније у року од 48 сати од момента наступања спречености ученика да присуствује настави, о томе обавести школу, да правда изостанке ученика најкасније у року од осам дана од дана престанка спречености ученика да присуствује настави, одговарајућом лекарском или другом релевантном документацијом, да поштује правила установе.
Такође се овим чланом прописује да школа подноси захтев за покретање прекршајног поступка, односно кривичну пријаву ради утврђивања одговорности родитеља, односно другог законског заступника, из разлога прописаних овим чланом.
ВАСПИТНО-ДИСЦИПЛИНСКИ ПОСТУПАК (ЧЛ. 85)
Одредбе којима се уређује васпитно-дисциплински поступак који школа води за теже повреде обавезе ученика и за повреде забране прописане овим законом, уводе новине:
– о покретању васпитно-дисциплинског поступка, односно доношењу закључка директор одмах, а најкасније наредног радног дана обавештава родитеља, односно другог законског заступника;
– уколико се родитељ, односно други законски заступник који је уредно обавештен, не одазове позиву да присуствује васпитно-дисциплинском поступку, директор поставља одмах, а најкасније наредног радног дана психолога односно педагога установе да у овом поступку заступа интересе ученика, о чему одмах обавештава центар за социјални рад.
Новину представља решење којим је предвиђено да уколико се у току трајања васпитно-дисциплинског поступка ученик испише из школе, школа је у обавези да у року од 30 дана од дана покретања васпитно-дисциплинског поступка ученику изда исписницу, са напоменом да је против наведеног ученика покренут васпитно-дисциплински поступак, а решење којим је окончан васпитно-дисциплински поступак школа доставља школи у коју се ученик уписао.
Ове одредбе су покушај да се реше ситуације које су се јављале у пракси, применом раније важећег Закона, када нису могли да се воде и окончају васпитно-дисциплински поступци за теже повреде обавезе ученика и за повреде забране, јер се ученик и његов родитељ нису одазивали на позив да присуствују расправи, као и да се реши ситуација уколико се у току трајања васпитно-дисциплинског поступка ученик испише из школе.
Указујемо на још једну новину. Наиме, уређени су рокови за трајање, односно покретање и окончање васпитно-дисциплинског поступка за учињену тежу повреду обавезе ученика и за учињену забрану.
Директор у року од 30 дана покреће, води и окончава васпитно-дисциплински поступак.
Васпитно-дисциплински поступак покреће се за учињену тежу повреду обавезе ученика најкасније у року од осам дана од дана сазнања, као и за повреду забране прописану чл. 110–112. овог закона, одмах, а најкасније у року од два дана од дана сазнања.
ВАСПИТНЕ И ВАСПИТНО-ДИСЦИПЛИНСКЕ МЕРЕ И ПРАВНА ЗАШТИТА УЧЕНИКА (ЧЛ. 86)
Према одредбама Новог Закона, васпитне мере које могу да се изрекну за лакшу повреду обавеза ученика (опомена, укор одељенског старешине или укор одељенског већа), изричу се на основу (претходног) изјашњавања наставника који остварују наставу у одељењу ученика, у складу са општим актом школе.
Васпитно-дисциплинска мера која се изриче ученику за повреду забране из чл. 110–112. овог закона – премештај ученика од петог до осмог разреда у другу основну школу на основу одлуке наставничког већа, уз сагласност школе у коју прелази, а уз обавештавање родитеља, односно другог законског заступника – измењена је у односу на меру која је била прописана одредбама претходно важећег Закона, односно према новим одредбама за извршење мере није потребна сагласност родитеља, већ се он само обавештава о изреченој мери. Овим одредбама отклања се могућност неизвршења мере јер родитељ ученика није сагласан.
Рок за подношење жалбе школском одбору на изречену васпитно-дисциплинску меру за извршену тежу повреду обавезе ученика или за повреду забране из чл. 110–112. овог закона, продужен је са три на осам дана од дана достављања решења о утврђеној одговорности и изреченој мери ученику, родитељу, односно другом законском заступнику.
Новину представљају одредбе (чл. 86) којима је прописано да школа, упоредо са изрицањем васпитне, односно васпитно-дисциплинске мере, одређује ученику и обавезу обављања друштвено-корисног односно хуманитарног рада, који се одвија у просторијама школе или ван просторија школе под надзором наставника, односно стручног сарадника. Овакав рад установа одређује ученику у складу са тежином учињене повреде, водећи рачуна о психофизичкој и здравственој способности, узрасту и достојанству ученика, о чему је дужна да одмах обавести родитеља, односно другог законског заступника. Ближе услове о начину, садржају, дужини, месту и времену обављања и другим питањима од значаја за обављање друштвено-корисног односно хуманитарног рада, прописује министар.
Посебно напомињемо да када ученик који је малолетан изврши повреду обавезе, односно забране из чл. 110–112. овог закона, школа одмах, а најкасније наредног радног дана обавештава родитеља, односно другог законског заступника и укључује га у одговарајући поступак.
VI УСТАНОВЕ, ДРУГЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ОРГАНИ УСТАНОВЕ
(чл. 89–134)
ОСНИВАЊЕ УСТАНОВЕ (ЧЛ. 90)
Одредбе којима се уређује оснивање установе, уносе следећу новину: установа се може основати и по моделу јавно-приватног партнерства за област образовања и васпитања, у складу са законом којим се уређује јавно-приватно партнерство и јавна својина.
УСЛОВИ ЗА ПОЧЕТАК РАДА И ОБАВЉАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ УСТАНОВЕ (ЧЛ. 92)
Када су у питању услови за почетак рада и обављање делатности образовања и васпитања, новим одредбама прописани су, поред услова који су били потребни према одредбама претходно важећег Закона, и услови да установа има уписану децу, односно редовне ученике, као и наставнике, васпитаче и стручне сараднике у радном односу (на неодређено или одређено време), односно изјаве сагласности наставника, васпитача и стручних сарадника да би засновали радни однос најкасније даном почетка рада установе.
ВЕРИФИКАЦИЈА УСТАНОВЕ (ЧЛ. 94)
Уређен је, такође, и рок за подношење захтева за верификацију за основну школу најкасније до 28. фебруара текуће школске године за наредну школску годину, односно за средњу школу најкасније до 31. децембра за наредну школску годину.
ПРОШИРЕНА ДЕЛАТНОСТ УСТАНОВЕ (ЧЛ. 98)
У вези са проширеном делатношћу установе дефинисано је да:
– није дозвољено да школа уз новчану накнаду организује припремну наставу ради уписа у ту школу;
– школа може да остварује програме обука, стручног оспособљавања и друге активности образовања одраслих уколико стекне статус јавно признатог организатора активности образовања одраслих, у складу са овим и посебним законом;
– школа може, осим запослених, да ангажује и друге сараднике за потребе обављања проширене делатности, који ће се финансирати из сопствених прихода школе, у складу са Законом;
– запослени у установи могу да се ангажују у остваривању проширене делатности и у оквиру других облика рада са ученицима, а ученици могу да се ангажују само у оквиру наставе, ваннаставних активности и образовно-васпитног процеса.
АУТОНОМИЈЕ УСТАНОВЕ (ЧЛ. 99)
Аутономије установе проширује се новим правима која обухватају:
– педагошку аутономију школе (да се: дефинише део школских програма зависно од локалних прилика; у реализацији обавезног општег програма максимално користе локални ресурси; школски календар делимично прилагоди локалним приликама; промени динамика остваривања школских програма, уз поштовање годишњег плана рада; организује настава у блоковима и заједничких часова сродних предмета код интердисциплинарних тема; уважавају локалне специфичности при изради развојног плана и вишегодишњег школског програма, у складу са карактеристикама локалног становништва; развија систем стручног усавршавања наставника у самој школи на основу реалних потреба школе);
– аутономију наставника као педагошког стручњака и стручњака за предмет, право наставника, као професионалца, да самостално конципира процес наставе и учења, уз одговорност за резултате учења;
– доношење одлуке о избору уџбеника.
Нови Закон даје могућност оснивања ученичких задруга, чији рад се уређује посебним законом (чл. 103).
У делу Забрана рада установе (чл. 106) Нови Закон прописује новине које се односе на састав привременог органа управљања, на радње које не могу да се предузимају у току трајања привремених мера, као и на поступање установе приликом забране рада:
– привремени орган управљања има пет чланова, до сада је имао најмање пет;
– за време трајања привремених мера не може се расписивати конкурс за избор директора установе, овлашћени предлагачи из установе не могу вршити предлагање својих представника за нови орган управљања;
– када министар забрани рад установа чији је оснивач друго правно или физичко лице (приватна установа), оснивач одмах по добијању решења којим се забрањује рад установе, одређује установу у којој деца односно ученици имају право да наставе започето образовање и васпитање, односно установу одређује Министарство уколико то не одреди оснивач.
Овим одредбама решене су недоумице које су се до сада јављале у пракси везано за расписивање конкурса за избор директора и предлагање представника из установе за нови орган управљања, док трају привремене мере. Такође је решена могућност наставка започетог образовања и васпитања у ситуацији када се забрањује рад приватној установи.
ЗАБРАНА НАСИЉА, ЗЛОСТАВЉАЊА И ЗАНЕМАРИВАЊА (ЧЛ. 111)
Забране прописане Новим Законом, које се односе на забрану насиља, злостављања и занемаривања, допуњене су новим (забрањеним) облицима насиља и злостављања:
– сексуално насиље и злостављање (понашање којим се дете и ученик сексуално узнемирава, наводи или приморава на учешће у сексуалним активностима које не жели, не схвата или за које није развојно дорастао или се користи за проституцију, порнографију и друге облике сексуалне експлоатације);
– дигитално насиље и злостављање (злоупотреба информационо-комуникационих технологија која може да има за последицу повреду друге личности и угрожавање достојанства, а остварује се слањем порука електронском поштом, СМС-ом, ММС-ом, путем веб-сајта, четовањем, укључивањем у форуме, социјалне мреже и другим облицима дигиталне комуникације).
ЗАБРАНА ПОНАШАЊА КОЈЕ ВРЕЂА УГЛЕД, ЧАСТ ИЛИ ДОСТОЈАНСТВО (ЧЛ. 112)
Уводи се нови облик забране понашања које вређа углед, част или достојанство, које се огледа у понашању запосленог према детету, ученику и одраслом; детета, ученика и одраслог према запосленом; родитеља, односно другог законског заступника или трећег лица према запосленом; запосленог према родитељу, односно другом законском заступнику; детета, ученика и одраслог према другом детету, ученику или одраслом, којим се вређа углед, част или достојанство, уз напомену да ближе услове о начинима препознавања понашања којима се вређа углед, част или достојанство у установи, заједнички прописују министар и министар надлежан за људска и мањинска права.
Одељак ОРГАНИ УСТАНОВЕ (чл. 114–134), којим се уређује састав, именовање и надлежност органа управљања; Савета родитеља; избор, надлежност и одговорност и статус директора установе; стручни органи и њихова надлежност; услови за рад и послови секретара установе – садржи бројне новине.
Нови Закон својим одредбама јасно дефинише да приватна установа својим актом уређује састав и именовање органа управљања и стручних органа, док се састав и именовање органа јавне установе дефинише одредбама овог закона.
САСТАВ И ИМЕНОВАЊЕ ОРГАНА УПРАВЉАЊА (ЧЛ. 116)
Састав органа управљања (управног и школског одбора) остао је исти, с тим што је прописана новина да за члана органа управљања не може да буде предложено ни именовано лице које обавља послове секретара или помоћника директора те установе. Тиме је решена дилема о (не)могућности учешћа помоћника директора и секретара у раду органа управљања.
Такође је новим одредбама решена дилема везана за статус органа управљања коме је истекао мандат, а није именован нови орган управљања, односно привремени орган управљања. У таквој изузетној ситуацији Нови Закон прописује да орган управљања коме је истекао мандат, наставља са радом до именовања привременог органа управљања.
Прописани су нови рокови за покретање поступка за именовање чланова органа управљања и дефинисано је до када се доставља предлог овлашћеног предлагача органу који именује орган управљања. Поступак за именовање чланова органа управљања покреће се најкасније три месеца пре истека мандата претходно именованим члановима органа управљања, а предлог овлашћених предлагача доставља се скупштини јединице локалне самоуправе најкасније месец дана пре истека мандата претходно именованим члановима.
ОПШТИНСКИ САВЕТ РОДИТЕЉА (ЧЛ. 121)
Нови Закон уводи нови орган – Општински савет родитеља – који чине представници Савета родитеља, свих установа са подручја општине, односно градске општине, који се бирају сваке школске године. Свака установа предлаже представника и његовог заменика за Општински савет родитеља.
Општински савет родитеља обавља послове из своје надлежности у циљу остваривања права детета, унапређивања образовања, васпитања и безбедности деце, односно ученика у општини.
Ближе услове везане за начин рада Општинског савета родитеља заједнички прописују министар и министар надлежан за послове локалне самоуправе.
ДИРЕКТОР УСТАНОВЕ (ЧЛ. 122)
Посебно указујемо на одредбе по којима дужност директора предшколске установе и школе може да обаља лице које, између осталог, има најмање осам година рада (раније пет година) у одговарајућој установи, на одговарајућим пословима, након стеченог одговарајућег образовања.
Новим одредбама продужава се рок за полагање испита за директора, којим се стиче дозвола за рад директора (лиценца за директора), односно прописује се дужност изабраног директора да наведени испит положи у року од две године од дана ступања на дужност, у противном му престаје дужност директора истеком наведеног рока.
ИЗБОР ДИРЕКТОРА УСТАНОВЕ (ЧЛ. 123)
Поступак за избор директора установе, статус директора, именовање вршиоца дужности директора, надлежност и одговорност и престанак дужности директора, Нови Закон уређује на другачији начин у односу на одредбе претходног Закона.
Директора установе именује министар на период од четири године, а не као до сада орган управљања. Директора установе чије седиште се налази на територији Аутономне Покрајине Војводине, именује министар, уз претходно прибављену сагласност надлежног органа аутономне покрајине.
Према одредбама Новог Закона, орган управљања установе расписује конкурс на основу кога се бира директор, и то најраније шест, а најкасније четири месеца пре истека мандата директора.
Орган управљања образује комисију за избор директора (у даљем тексту: Комисија) која има непаран број чланова, у чији састав обавезно улази по један представник из реда наставника разредне наставе, наставника предметне наставе и ненаставног особља. Комисија спроводи поступак за избор директора, и то: обраду конкурсне документације, утврђује испуњеност законом прописаних услова за избор директора, цени и доказ о резултату стручно-педагошког надзора у раду кандидата (извештај просветног саветника), а уколико се на конкурс пријавило лице које је претходно обављало дужност директора установе, дужно је да достави резултате стручно-педагошког надзора установе и оцену спољашњег вредновања, обавља интервју са кандидатима, прибавља мишљење васпитно-образовног, наставничког, односно наставничког и педагошког већа о пријављеним кандидатима.
Мишљење већа, као и до сада, даје се на посебној седници којој присуствују сви запослени и који се изјашњавају о свим кандидатима тајним изјашњавањем.
Комисија сачињава извештај о спроведеном поступку за избор директора, који садржи достављену документацију кандидата и потребна мишљења, и доставља га органу управљања у року од осам дана од дана завршетка поступка.
Орган управљања на основу наведеног извештаја сачињава образложену листу свих кандидата који испуњавају услове и предлог за избор директора, које, заједно са извештајем комисије, доставља министру у року од осам дана од дана достављања извештаја комисије.
Министар у року од 30 дана од дана пријема наведене документације врши избор директора установе и доноси решење о његовом именовању које је коначно у управном поступку, о чему установа обавештава лица која су се пријавила на конкурс.
Уколико министар утврди да поступак конкурса за избор директора није спроведен у складу са Законом, односно да би избор било ког кандидата са достављене листе могао да доведе у питање несметано обављање делатности установе, у року од осам дана доноси решење о поновном расписивању конкурса за избор директора.
У приватној установи избор директора уређује се општим актом установе.
СТАТУС ДИРЕКТОРА (ЧЛ. 124)
Директору је уређен статус другачије него у претходном Закону. Према новим одредбама, права, обавезе и одговорности директора утврђују се посебним уговором о међусобним правима и обавезама, без заснивања радног односа. Директору током трајања два мандата мирује радни однос и има право да се врати на послове које је обављао пре именовања. Уколико директору установе коме мирује радни однос престане дужност због истека мандата или на лични захтев током трећег и сваког наредног мандата, распоређује се на послове који одговарају степену и врсти његовог образовања, а ако таквих послова нема, остварује права као запослени за чијим радом је престала потреба, у складу са Законом.
ВРШИЛАЦ ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА (ЧЛ. 125)
Према новим одредбама, у року од осам дана од дана наступања разлога за именовање вршиоца дужности директора, до избора новог директора, а најдуже шест месеци, министар именује вршиоца дужности директора, лице које испуњава прописане услове за директора установе, осим положеног испита за директора установе. Напомињемо да вршиоца дужности директора установе чије седиште се налази на територији Аутономне Покрајине Војводине, именује надлежни орган аутономне покрајине.
НАДЛЕЖНОСТ И ОДГОВОРНОСТ ДИРЕКТОРА (ЧЛ. 126 И 127)
Ранија надлежност и одговорност директора проширена је сходно новинама које прописује Нови Закон, на пр.:
– пружа подршку у стварању амбијента за остваривање предузетничког образовања и предузетничких активности ученика;
– одговоран је за регуларност спровођења свих испита у установи, у складу са прописима;
– одлучује по жалби на решење конкурсне комисије за избор кандидата за пријем у радни однос;
– може да обавља и послове наставника, васпитача и стручног сарадника, у складу са решењем министра, а увид у такав рад директора врши саветник – спољни сарадник (чл. 127).
ПРЕСТАНАК ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА (ЧЛ. 128)
Дужност директора установе престаје на основу одлуке министра: истеком мандата, на лични захтев, разрешењем и навршавањем 65 година живота, што представља новину.
Одлуку о престанку дужности директора установе чије седиште се налази на територији Аутономне Покрајине Војводине, доноси орган аутономне покрајине надлежан за послове образовања, уз претходно прибављену сагласност министра. Уколико министар не достави сагласност у року од 15 дана од дана пријема захтева, сматра се да је сагласност дата.
Посебно је наглашено да у установи у којој се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине, министар прибавља мишљење одговарајућег националног савета националне мањине и да ће се, уколико национални савет националне мањине не достави мишљење у року од осам дана од дана пријема захтева, сматрати да је мишљење дато.
Разлози за разрешење директора који се разрешава решењем које доноси министар, односно орган аутономне покрајине надлежан за послове образовања, у року од 15 дана од дана сазнања, а најкасније у року од једне године од наступања прописаних услова, иновирани су у односу на одредбе раније важећег Закона. Директор се разрешава, између осталог, ако је утврђено да:
– не испуњава услове за директора и услове за пријем у радни однос прописане Новим Законом;
– одбије да се подвргне лекарском прегледу на захтев органа управљања или министра;
– није обезбедио услове за инспекцијски, стручно-педагошки надзор и спољашње вредновање;
– за време трајања његовог мандата школа је два пута узастопно оцењена најнижом оценом за квалитет рада.
Може се закључити да, према новим одредбама, директора установе разрешава министар, односно орган аутономне покрајине надлежан за послове образовања, уз претходно прибављену сагласност министра, док је, према ранијем Закону, разрешење директора било у надлежности органа управљања.
Помоћник директора може (не као до сада – мора) да обавља и послове наставника, васпитача и стручног сарадника, у складу са решењем директора (чл. 129).
СТРУЧНИ ОРГАНИ И ТИМОВИ И ЊИХОВА НАДЛЕЖНОСТ (чл. 130–131)
Нови Закон на другачији начин уређује састав Наставничког већа, које сада чине, поред наставника и стручних радника, и координатори практичне наставе у средњој стручној школи, а у школи у којој се остварује припремни предшколски програм – и васпитачи.
Састав одељенског већа је измењен, сада га чине: наставници који изводе наставу у одређеном одељењу и одељењски старешина и када изводи наставу у том одељењу.
Састав стручног већа за разредну наставу другачијег је састава и чине га: сви наставници који остварују наставу у првом циклусу образовања и васпитања и наставник који остварује образовно-васпитни рад у продуженом боравку, без права одлучивања.
Новим одредбама таксативно су дефинисани тимови које у установи образује директор (за: инклузивно образовање; заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања; самовредновање; обезбеђивање квалитета и развој установе; развој међупредметних компетенција и предузетништва – само у школи; професионални развој; остваривање одређеног задатка, програма или пројекта) и уређен је њихов састав (представници запослених, родитеља, односно других законских заступника, ученичког парламента, јединице локалне самоуправе, односно стручњака за поједина питања).
Новим одредбама је јасно дефинисана улога одељенског старешине – организационо-руководећа и педагошко-инструктивна, уз вођење прописане евиденције и педагошке документације (чл. 131).
СЕКРЕТАР УСТАНОВЕ И ЗАЈЕДНИЧКА СТРУЧНА СЛУЖБА (ЧЛ. 133. И 134)
Посебну пажњу заслужују одредбе којима се дефинишу послови секретара установе и уводи нови појам „заједничка стручна служба”.
Према наведеним одредбама, секретар обавља управне и правне послове у установи: стара се о законитом раду установе, указује директору и органу управљања на неправилности у раду установе; израђује опште и појединачне правне акте установе; израђује уговоре које закључује установа; обавља послове у вези са статусним променама у установи; послове у вези са уписом деце, ученика и одраслих; послове у вези са јавним набавкама у сарадњи са финансијском службом установе; пружа стручну помоћ у вези са избором органа управљања у установи, пружа стручну подршку и координира рад комисије за избор директора установе; прати прописе и о томе информише запослене; обавља друге (правне послове) по налогу директора (чл. 133).
За обављање финансијско-рачуноводствених, административних, правних, помоћно-техничких и послова одржавања више установа на територији јединице локалне самоуправе може да, из реда запослених, организује заједничку стручну службу, у складу са одлуком органа управљања установа и уз сагласност Министарства, која може да има и логопеда, дефектолога и социјалног радника, који обављају стручне послове за више установа (чл. 134).
VII ЗАПОСЛЕНИ У УСТАНОВИ (ЧЛ. 135–168)
Овај део Новог Закона доноси бројне новине које су везане за: образовање; лиценцу; начин заснивања радног односа; норму непосредног рада наставника, васпитача и стручних сарадника; дисциплинску одговорност запослених.
НАСТАВНИЦИ, ВАСПИТАЧИ И СТРУЧНИ САРАДНИЦИ (ЧЛ. 135)
Поред васпитача у предшколској установи и наставника у школи, наставу и друге облике образовно-васпитног рада у школи за образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом може да остварује и дефектолог, а васпитни рад са ученицима у школи са домом остварује дефектолог – васпитач.
Стручне послове у школи за образовање одраслих обавља стручни сарадник: андрагог, социјални радник, психолог и библиотекар.
ЗАДАЦИ НАСТАВНИКА И ВАСПИТАЧА (ЧЛ. 137)
Посебно су дефинисани задаци за дефектолога – васпитача, односно дефектолога – наставника у развојној групи задаци, да у предшколској установи и школи за образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом својим компетенцијама осигуравају постизање циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа, у складу са ИОП-ом и програмом образовно-васпитног рада.
УСЛОВИ ЗА ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС (ЧЛ. 139)
Услови за пријем у радни однос остали су исти као и према одредбама раније важећег Закона, са једном разликом – услов знање језика на коме се остварује образовно-васпитни рад прецизиран је одредбом о знању (посебно) српског језика.
Сада се, поред осталих доказа, и доказ о неосуђиваности, који је раније прибављала установа, доставља уз пријаву на конкурс, однос чини њен саставни део, а доказ о психичкој, физичкој и здравственој способност за рад са децом и ученицима прибавља се пре закључења уговора о раду.
ОБРАЗОВАЊЕ НАСТАВНИКА, ВАСПИТАЧА И СТРУЧНИХ САРАДНИКА (ЧЛ. 140)
Одговарајуће образовање за наставника, васпитача и стручне сараднике, стечено на студијама другог степена (мастер академске студије, мастер струковне студије, специјалистичке академске студије), допуњено је одредбама да мора да буде стечено као:
(1) студије другог степена из научне, односно стручне области за одговарајући предмет, односно групе предмета;
(2) студије другог степена из области педагошких наука или интердисциплинарне, мултидисциплинарне, трансдисциплинарне студије другог степена које комбинују целине и одговарајуће научне, односно стручне области или области педагошких наука, уз завршене студије првог степена из научне, односно стручне области за одговарајући предмет, односно групу предмета.
Новина везана за обавезно oбразовање наставника, васпитача и стручних сарадника из психолошких, педагошких и методичких дисциплина, стечено на високошколској установи у току студија или након дипломирања, од најмање 30 бодова, од којих најмање по шест бодова из психолошких, педагошких и методичких дисциплина и шест бодова праксе у установи, у складу са европским системом преноса бодова, односи са на обавезу да се стекне у року од једне, а највише две године од дана пријема у радни однос, као услов за полагање испита за лиценцу (чл. 142).
Ово образовање није обавезно за лице са средњим образовањем, које у установи обавља послове наставника играчких предмета и наставника практичне наставе, као и за лице које обавља послове медицинске сестре – васпитача.
ПРИПРАВНИК (ЧЛ. 145)
Нове одредбе везане за приправника односе са на чињеницу да приправник – наставник више нема забрану да оцењује ученике у прва три месеца приправничког стажа, када ради под непосредним надзором наставника или васпитача који има лиценцу, а ког му одређује ментор.
Новине су такође и да:
– стручни сарадник – приправник који има стечено прописано, одговарајуће образовање и који је током студија остварио најмање 10 бодова у складу са европским системом преноса бодова на основу праксе у установи, свој рад у прва три месеца приправничког стажа може да обавља без непосредног надзора стручног сарадника са лиценцом;
– уколико надлежни орган не организује полагање испита за лиценцу приправнику који је у Законом прописаном року пријављен за полагање испита за лиценцу, приправнику се рок за полагање испита за лиценцу продужава до организовања испита. Овим одредбама је решен дугогодишњи проблем у пракси везан за полагање испита за лиценцу по истеку приправничког стажа од две године.
СУСПЕНЗИЈА ЛИЦЕНЦЕ НАСТАВНИКУ, ВАСПИТАЧУ И СТРУЧНОМ САРАДНИКУ (ЧЛ. 149)
Према одредбама Новог Закона, лиценца се суспендује наставнику, васпитачу и стручном сараднику најдуже шест месеци:
1) који према извештају просветног саветника не остварује образовно-васпитни рад на начин и по поступку којим се омогућава постизање прописаних принципа, циљева и стандарда постигнућа, програма образовања и васпитања и вредновања резултата учења,
– за кога просветни саветник утврди да није отклонио недостатке у свом раду ни после датих стручних примедби, предлога и упозорења у писаном облику, на основу чега је два пута негативно оцењен од стране различитих просветних саветника,
под условом да се овакво суспендовање лиценце укида уколико наставник, васпитач и стручни сарадник најкасније у року од шест месеци од достављања решења министра поново положи испит за лиценцу, а ако га не положи, престаје му радни однос;
2) који се према извештају просветног саветника није стручно усавршавао, а просветни саветник у свом извештају утврди да разлози за то нису оправдани, с тим што се овакво суспендовање лиценце укида уколико наставник, васпитач и стручни сарадник у року од шест месеци од суспензије достави доказе о одговарајућем стручном усавршавању.
Уређује се, такође, и право наставника да министру изјави примедбу на извештај просветног саветника услед којег му се суспендује лиценца и то у року од осам дана од дана пријема извештаја, као и да министар решењем одлучује о суспензији лиценце у року од осам дана од истека рока за подношење примедбе и да је ово решење коначно у управном поступку.
Важно је напоменути одредбе Новог Закона којима се прописује да наставник, васпитач и стручни сарадник за време трајања суспензије лиценце, остварује право на накнаду плате у висини од 65% плате коју је примио за месец који претходи месецу у коме му је суспендована лиценца.
ОДУЗИМАЊЕ ЛИЦЕНЦЕ НАСТАВНИКУ, ВАСПИТАЧУ И СТРУЧНОМ САРАДНИКУ (ЧЛ. 150)
Лиценца се одузима наставнику, васпитачу и стручном сараднику на период од пет година:
– на основу правноснажне судске одлуке којом је утврђена законитост решења о престанку радног односа због повреде забране (дискриминација; насиље, злостављање и занемаривање и страначко организовање и деловање), односно по истеку рока за судску заштиту;
– на основу правноснажне судске одлуке којом је утврђена законитост решења о престанку радног односа због повреде забране понашања које вређа углед, част и достојанство, извршено други пут, односно по истеку рока за судску заштиту;
– на основу правноснажне судске одлуке којом је утврђена законитост решења о престанку радног односа због повреде радне обавезе из члана 164. тач. 1)–6) овог закона (извршење кривичног дела на раду или у вези са радом; подстрекавање на употребу алкохолних пића код деце и ученика или омогућавање, давање или непријављивање набавке и употребе; подстрекавање на употребу наркотичког средства или психоактивне супстанце код ученика или њено омогућавање, или непријављивање набавке и употребе; ношење оружја у установи; наплаћивање припреме ученика школе у којој је наставник у радном односу, а ради оцењивања, односно полагања испита; долазак на рад у припитом или пијаном стању, употреба алкохола или других опојних средстава), односно по истеку рока за судску заштиту;
– ако одбије вршење спољашњег вредновања рада или стручно-педагошког надзора;
– коме је суспендована лиценца у складу са чланом 149. овог закона, а стекли су се услови за нову суспензију.
Лиценца се одузима трајно лицу које је правноснажном пресудом осуђено за кривично дело: насиља у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскврнуће, примање или давање мита, против полне слободе, правног саобраћаја и човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију.
Лице коме је одузета лиценца нема право на рад у области образовања и васпитања у периоду док је лиценца одузета, односно трајно.
Лице коме је одузета лиценца на период од пет година, по истеку тог рока може да поднесе Министарству захтев за поновно полагање испита за лиценцу, односно захтев за поновно издавање лиценце након положеног испита за лиценцу.
Посебну пажњу заслужују одредбе Новог Закона којима је на сасвим другачији начин у односу на претходни Закон уређено заснивање радног односа, преузмање запосленог са листе, радни однос на неодређено време и дисциплинска одговорност запослених.
ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА У УСТАНОВИ (ЧЛ. 152)
Пријем у радни однос у јавној установи врши се на основу преузимања запосленог са листе запослених за чијим радом је у потпуности или делимично престала потреба и запослених који су засновали радни однос са непуним радним временом (у даљем тексту: преузимање са листе), као и на основу преузимања или конкурса ако се није могло извршити преузимање са листе.
Преузимање (које није са листе), као један од нових начина заснивања радног односа, уређено је тако да:
– запослени који је у радном односу на неодређено време, са пуним радним временом, може бити преузет иако није стављен на листу запослених за чијим радом је у потпуности или делимично престала потреба и запослених који су засновали радни однос са непуним радним временом, уколико на тој листи нема лица са одговарајућим образовањем, уз сагласност запосленог и директора установе и радне подгрупе коју формира министар и чија је надлежност да утврђује постојање услова и да даје сагласност за расписивање конкурса;
– установе могу вршити и узајамно преузимање запослених на неодређено време, на одговарајуће послове, уз претходно потписан споразум о узајамном преузимању, уз сагласност запослених, ако је разлика у проценту њиховог радног ангажовања до 20%.
Уколико нису испуњени сви наведени услови, радни однос у установи може се засновати на основу конкурса на неодређено време и одређено време, у складу са Законом, или преузимањем из друге јавне службе на начин прописан законом којим се уређују радни односи у јавним службама.
Ове одредбе Новог Закона решиле су спорне ситуације у пракси везане за преузимање запослених из других установа на слободна радна места и озакониле су одредбе чл. 6. Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Сл. гласник РС”, број 21/2015), које уређују могућност преузимања запослених из других установа на неодређено време тзв. „преузимање ван листе технолошких вишкова”, што није могло да се примењује у досадашњој пракси јер претходни Закон такав начин преузимања није препознавао.
ПРЕУЗИМАЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ СА ЛИСТЕ (ЧЛ. 153)
Члан 153. Новог Закона дефинише статус запослених за чијим радом је у потпуности или делимично престала потреба, што је новина у односу на претходни Закон.
Према наведеном члану запослени који је у установи у радном односу на неодређено време, a за чијим радом је у потпуности престала потреба, сматра се нераспоређеним и остварује право на преузимање са листе и право на накнаду плате у висини од 65% плате коју је примио за месец који претходи месецу у коме је остао нераспоређен, до преузимања са листе, а најкасније до 15. септембра наредне школске године. Запосленом који није преузет са листе у прописаном року престаје радни однос и он остварује право на отпремнину у складу са законом.
Значајно је указати на то да овај члан дефинише да запосленом који без оправданог разлога одбије преузимање са листе, престаје радни однос без права на отпремнину, а да запослени за чијим радом је делимично престала потреба и запослени који је засновао радни однос са непуним радним временом, стављањем на листу запослених са које се врши преузимање, остварује само право на преузимање са листе и не остварује друга права која има запослени за чијим радом је у потпуности престала потреба.
Такође се прописује да посебна радна група, коју образује министар, прати и контролише преузимање са листе и даје мишљење о оправданости разлога одбијања преузимања са листе, а да при свакој школској управи министар образује радну подгрупу која утврђује постојање услова и даје сагласност за расписивање конкурса, с тим што ближе услове за рад радне групе и подгрупе прописује министар.
Установа је у обавези да Министарству достави податке о потреби за ангажовањем запослених, одлуку о расписивању конкурса, као и одлуку о преузимању запослених са листе ради објављивања на званичној интернет страници Министарства.
На овај начин, посебно дефинисањем појма „радна група” и „радна подгрупа”, уводи се контрола поступка пријема у радни однос у установи.
РАДНИ ОДНОС НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ (ЧЛ. 154)
Одредбе новог члана 154. на другачији начин него што је то било уређено одредбама раније важећег Закона, уређују поступак пријема у радни однос на основу расписаног конкурса, на неодређено и одређено време.
Интересантно је напоменути да према новим одредбама директор расписује конкурс за пријем у радни однос, али он не врши и избор кандидата.
Директор именује комисију која спроводи конкурс, која има најмање три члана и од којих је обавезни члан секретар установе.
У року од осам дана од дана истека рока за пријем пријава комисија утврђује испуњеност услова кандидата за пријем у радни однос из члана 139. овог закона, врши ужи избор кандидата и упућује их на психолошку процену способности за рад са децом и ученицима, коју врши надлежна служба за послове запошљавања применом стандардизованих поступака.
У року од осам дана од дана пријема резултата психолошке процене способности за рад са децом и ученицима, конкурсна комисија сачињава листу кандидата који испуњавају услове за пријем у радни однос, обавља са њима разговор и доноси решење о избору кандидата у року од осам дана од дана обављеног разговора са кандидатима.
Кандидат који је учествовао у изборном поступку има право да, под надзором овлашћеног лица у јавној служби, прегледа сву конкурсну документацију и ако је незадовољан решењем о изабраном кандидату, може да поднесе жалбу директору у року од осам дана од дана достављања решења.
О жалби одлучује директор у року од осам дана од дана подношења.
Када решење о избору кандидата постане коначно, оглашава се на званичној интернет страници Министарства, а ако по конкурсу није изабран ниједан кандидат, расписује се нови конкурс у року од осам дана.
На основу ових одредби Новог Закона може се закључити да избор кандидата по расписаном конкурсу врши конкурсна комисија доношењем решења, а не као до сада директор. На психолошку процену способности за рад са децом и ученицима, коју врши надлежна служба за послове запошљавања применом стандардизованих поступака, упућују се кандидати за пријем у радни однос за сва радна места, а не као до сада само кандидати у поступку одлучивања о избору наставника, васпитача и стручног сарадника.
Другостепени орган који одлучује о жалби на решење конкурсне комисије о избору кандидата јесте директор школе.
Утврђени су рокови у поступку пријема у радни однос, као и рокови за расписивање новог конкурса ако није изабран ниједан кандидат.
РАДНИ ОДНОС НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ (ЧЛ. 155)
Радни однос на одређено време у установи заснива се на основу конкурса који се спроводи на исти начин као и за заснивање радног односа на неодређено време, у случајевима:
1) ради замене одсутног запосленог преко 60 дана;
2) ради обављања послова педагошког асистента, односно андрагошког асистента.
С обзиром на чињеницу да се, према новим одредбама, у систем образовања и васпитања уводи нова категорија запослених у установи – „андрагошки асистент”, ове одредбе дају могућност да се заснује радни однос на одређено време и са лицем за обављање послова андрагошког асистента.
Новина је да пријем у радни однос на одређено време без конкурса до преузимања запосленог, односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу за пријем у радни однос на неодређено време, траје најкасније до 31. августа текуће школске године.
Овим одредбама је решен проблем везан за радни однос који је трајао дуже време (неколико година), а до кога је долазило због немогућности да се распише конкурс за пријем лица у радни однос на неодређено време.
РАД НАСТАВНИКА У ИНОСТРАНСТВУ (ЧЛ. 157)
Новина су прописани услови које мора да испуњава наставник који изводи образовно-васпитни рад на српском језику у иностранству, као и ограничење времена на које се упућује (годину дана, уз могућност продужења, а најдуже на период од четири године) и ограничење могућности ангажовања на конкурсу за остваривање наставе на српском језику у иностранству (у току професионалне каријере само једном).
НОРМА НЕПОСРЕДНОГ РАДА НАСТАВНИКА, ВАСПИТАЧА И СТРУЧНОГ САРАДНИКА (ЧЛ. 160)
Одредбама чл. 160. Новог Закона уређена је норма непосредног рада наставника, васпитача и стручног сарадника у оквиру пуног радног времена у току радне недеље, на следећи начин:
1) за наставника – 24 школска часа (у даљем тексту: час) непосредног рада са ученицима, од чега 20 часова наставе обавезних предмета, изборних програма и активности, с тим да се непосредни рад до 24 часа допуњује другим активностима (допунски, додатни, индивидуални, припремни рад и други облици рада), у складу са наставним планом;
2) за наставнике практичне наставе – 26 часова наставе са ученицима;
3) за наставника у школи за образовање ученика са сметњама у развоју који изводи наставу и индивидуалне облике непосредног рада са ученицима – 20 часова радног времена;
4) за наставника разредне наставе у школи за образовање одраслих који изводи наставу и индивидуалне облике непосредног рада са ученицима/полазницима – 20 часова радног времена;
5) за васпитача непосредног васпитно-образовног рада:
– са децом у предшколској установи – 30 сати;
– са децом у припремном предшколском програму, у полудневном трајању у предшколској установи, односно основној школи – 20 сати;
– са децом на остваривању различитих програма и облика у полудневном трајању у предшколској установи – 20 сати;
– у школи са домом непосредног васпитног рада са ученицима – 30 сати;
6) за стручног сарадника свих облика непосредног рада са децом, ученицима, наставницима, васпитачима, педагошким асистентима, родитељима, односно другим законским заступницима деце и ученика и другим сарадницима – 30 сати.
Уколико школа не може да обезбеди стручно лице за највише шест часова наставе недељно из одређеног предмета, може да распореди ове часове наставницима тог предмета најдуже до краја школске године и овај рад се сматра радом преко пуне норме часова, а наставнику који нема пуну норму часова, ово распоређивање часова сматра се допуном норме.
Норму свих облика непосредног рада са децом и ученицима и других облика рада наставника, васпитача и стручног сарадника прописује министар.
Може се закључити да ове одредбе уређују норму непосредног рада наставника, васпитача и стручног сарадника на другачији начин у односу на претходни Закон којим се та норма исказивала процентуално у односу на радно време.
ДИСЦИПЛИНСКИ ПОСТУПАК И ДИСЦИПЛИНСКЕ МЕРЕ (ЧЛ. 165–166)
Новим Законом је прописано да се дисциплински поступак покреће и води за учињену тежу повреду радне обавезе из члана 164. и повреду забране из чл. 110–113. овог закона, а да се начин и поступак изрицања дисциплинских мера за лакше повреде радне обавезе утврђују општим актом установе.
Такође се уређује дужност запосленог да се писмено изјасни на наводе из закључка којим се покреће дисциплински поступак за учињену тежу повреду радне обавезе и повреду забране у року од осам дана од дана пријема закључка.
Значајно је напоменути да се одредбама Новог Закона уводе нове дисциплинске мере:
– за тежу повреду радне обавезе из члана 164. и повреду забране из чл. 110–113. овог закона мере су: новчана казна, удаљење са рада и престанак радног односа;
– за лакшу повреду радне обавезе утврђену општим актом установе и законом мере су: писана опомена и новчана казна у висини до 20% од плате исплаћене за месец у коме је одлука донета у трајању до три месеца.
Мера новчана казна изриче се за:
– учињену тежу повреду радне обавезе из чл. 164. тач. 8)–18) (неовлашћена промена података у евиденцији, односно јавној исправи; неспровођење мера безбедности деце, ученика и запослених; уништење, оштећење, скривање или изношење евиденције, односно обрасца јавне исправе или јавне исправе; одбијање давања на увид резултата писмене провере знања ученицима, родитељима, односно другим законским заступницима; одбијање пријема и давања на увид евиденције лицу које врши надзор над радом установе, родитељу, односно другом законском заступнику; неовлашћено присвајање, коришћење и приказивање туђих података; незаконит рад или пропуштање радњи, чиме се спречава или онемогућава остваривање права детета, ученика или другог запосленог; неизвршавање или несавесно, неблаговремено или немарно извршавање послова или налога директора у току рада; злоупотреба права из радног односа; незаконито располагање средствима, школским простором, опремом и имовином установе; друге повреде радне обавезе у складу са Законом) и
– повреду забране понашања које вређа углед, част и достојанство, једанпут извршену, у висини од 20%–35% од плате исплаћене за месец у коме је одлука донета, у трајању до шест месеци.
Мера привременог удаљења са рада изриче се за:
– повреду забране понашања које вређа углед, част или достојанство, једанпут извршену – три месеца;
– учињену повреду радне обавезе из члана 164. тач. 8)–18) – до три месеца.
Мера престанка радног односа изриче се запосленом:
– који изврши повреду забране дискриминације; насиља, злостављања и занемаривања; страначког организовања и деловања; односно који други пут изврши повреду забране понашања које вређа углед, част или достојанство и
– који учини повреду радне обавезе из члана 164. тач. 1)–7) (извршење кривичног дела на раду или у вези са радом; подстрекавање на употребу алкохолних пића код деце и ученика или омогућавање, давање или непријављивање набавке и употребе; подстрекавање на употребу наркотичког средства или психоактивне супстанце код ученика или њено омогућавање, или непријављивање набавке и употребе; ношење оружја у установи; наплаћивање припреме ученика школе у којој је наставник у радном односу, а ради оцењивања, односно полагања испита; долазак на рад у припитом или пијаном стању, употреба алкохола или других опојних средстава; неоправдано одсуство са рада најмање три узастопна радна дана);
– који учини повреду радне обавезе из члана 164. тач. 8)–18) свесним нехатом, намерно или у циљу прибављања себи или другоме противправне имовинске користи.
Уочава се да се уређивање дисциплинске одговорности запослених у установама, на другачији начин него до сада, огледа у следећем:
– законодавац прописује обавезу покретања и вођења дисциплинског поступка само за учињене теже повреде радне обавезе и извршене повреде забране, а за лакше повреде радних обавеза оставља се установама да аутономно, својим општим актом, саме уреде начин и поступак изрицања дисциплинских мера;
– законодавац прописује дисциплинске мере за учињену тежу повреду радне обавезе и извршену повреду забране и мере за лакшу повреду радне обавезе, односно не оставља се могућност установама да саме, својим општим актом, уреде дисциплинске мере за лакше и теже повреде радне обавезе и повреде забране;
– мера новчане казне која се изриче за лакшу повреду радне обавезе, њена висина и трајање уређено је само горњом границом, што даје могућност да висина буде и нижа од 20%, а време трајања мере краће од три месеца;
– висина мере новчане казне за тежу повреду радне обавезе и повреду забране јасно је лимитирана и не даје могућност да се изађе из прописаног оквира 20%–35%, док време трајања мере може да буде и краће од шест месеци.
ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА (ЧЛ. 167)
Раније важећи Закон није дефинисао престанак радног односа, већ је упућивао на одредбе других закона (Закона о раду).
Одредбама Новог Закона јасно је дефинисано да радни однос запосленог у установи престаје:
– са навршених 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања;
– ако се у току радног односа утврди да не испуњава услове из члана 139. став 1. овог закона или ако одбије да се, на захтев директора, подвргне лекарском прегледу у надлежној здравственој установи.
Нове одредбе дају могућност запосленом коме престане радни однос, јер нема психичку, физичку и здравствену способност за рад са децом и ученицима, да остварује право на отпремнину. Овом одредбом решена је дилема везана за статус запосленог за кога се у току рада утврди да нема услова за рад, односно психичку, физичку и здравствену способност за рад са децом и ученицима, а не постоји радно место у установи на које би могао да се распореди.
ПРАВНА ЗАШТИТА ЗАПОСЛЕНИХ (ЧЛ. 168)
У оквиру правне заштите запослених, дато је право запосленом на жалбу органу управљања на решење директора о остваривању права, обавеза и одговорности, а не на приговор, као до сада, у року од 15 дана (раније 8) од дана достављања решења директора, као и могућност запосленог да се обрати надлежном суду у року од 30 дана (раније 15) од дана истека рока за доношење одлуке, односно од дана достављања одлуке органа управљања.
VIII НАДЗОР (чл. 169–173)
Према одредбама Новог Закона, инспекцијски надзор над радом установа и завода врши Министарство, док послове стручно-педагошког надзора врши просветни саветник.
Одредбама овог дела уређен је: начин избора саветника – спољног сарадника, послови које обавља, услови које мора да испуњава лице које обавља послове саветника – спољњег сарадника, обавеза похађања одговарајуће обуке, обавеза достављања извештаја о извршеном задатку, као и да саветник може да буде искључен са листе ако се на основу вредновања рада оцени да задатке не извршава на квалитетан начин.
Новину представља одредба којом је прописано да поред конкурса, као начина ангажовања ових лица, министар може ангажовати саветника – спољњег сарадника и на предлог просветног саветника или завода.
IX ЕВИДЕНЦИЈЕ У ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ (чл. 174–184)
Вођење евиденције у образовању, у смислу Новог Закона, подразумева евиденцију о деци, ученицима,одраслима обухваћеним формалним образовањем, о родитељима, односно другим законским заступницима и о запосленима.
Установа води на српском језику, ћириличким писмом, на прописаном обрасцу:
1) матичне књигу уписане деце, ученика и одраслих;
2) евиденције о васпитно-образовном, образовно-васпитном, односно васпитном раду и о успеху и владању ученика и одраслих, која може да се води и електронски;
3) записник о положеним испитима;
4) евиденцију о издатим јавним исправама.
Када се образовно-васпитни рад остварује на језику националне мањине, установа води евиденцију на српском језику ћириличким писмом и на језику и писму националне мањине, осим евиденције о образовно-васпитном раду која се води на језику на коме се изводи образовно-васпитни рад.
Новину представља појам јединственог образовног броја (даље: ЈОБ), (чл. 176), који прати његовог носиоца кроз све нивое формалног образовања и васпитања и представља кључ за повезивање свих података о детету, ученику и одраслом у јединственом информационом систему просвете (даље: ЈИСП).
JOБ представља индивидуалну и непоновљиву ознаку која се састоји од 16 карактера, која се додељује детету, ученику и одраслом у аутоматизованом поступку преко ЈИСП-а, на захтев установе, при првом упису у установу и подаци о њему се чувају трајно.
Детету, ученику и одраслом, страном држављанину, до добијања јединственог матичног броја грађана, лицу без држављанства, прогнаном и расељеном лицу, додељује је привремени ЈОБ.
У захтеву за доделу ЈОБ-а установа уноси податке у ЈИСП о идентитету детета, ученика и одраслог (име, презиме, име једног родитеља, јединствени матични број грађана, број пасоша и издаваоца за стране држављане).
Овлашћено лице установе је дужно да ЈОБ лично достави детету и ученику преко родитеља, односно другог законског заступника и одраслом у затвореној коверти, заједно са подацима за лични приступ регистру деце, ученика и одраслих, који води Министарство. Ближе услове у погледу поступка доделе ЈОБ-а, прописује министар.
Важно је напоменути да, према одредбама Новог Закона (чл. 180) установа уноси и ажурира податке о запосленима и то: о идентитету (име, презиме, име једног родитеља, јединствени матични број грађана, пол, датум, место и држава рођења, држава и место становања, адреса, контакт телефон и друге податке у складу са законом); о професионалном статусу (степен и врста образовања, језик на којем је стечено основно, средње и високо образовање, установа у којој је ангажован, радноправни статус, стручно усавршавање, положени испити за лиценцу и подаци о суспензији и одузимању лиценце, каријерно напредовање и кретање у служби), а за јавне установе, подаци о запосленима су плата и подаци за њен обрачун и исплату.
Посебно указујемо на одредбе, да су, од података из регистра запослених, доступни јавности: име и презиме, степен и врста образовања, установа у којој је ангажован, подаци о стручном испиту, односно лиценци и каријерном напредовању.
Установа ажурира податке у евиденцијама, које она води, на дан настанка промене, а најкасније 15 дана од дана промене.
X ПОВЕРАВАЊЕ ПОСЛОВА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ АУТОНОМНОЈ ПОКРАЈИНИ (чл. 185)
У овом делу Новог Закона таксативно су наведени послови који су поверени аутономној покрајини (органима и Педагошком заводу Војводине).
Према овом члану органи аутономне покрајине сарађују са органима Републике Србије и органима јединице локалне самоуправе у обављању поверених послова, а Министарство у погледу поверених послова државне управе, има права и дужности прописане законом којим се уређује државна управа.
XI ФИНАНСИРАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ УСТАНОВА ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ РЕПУБЛИКА СРБИЈА, АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА И ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ (чл. 186–190)
Одредбе које се тичу финансирања, као значајну новину прописују, да се из буџета јединице локалне самоуправе обезбеђују средства за остваривање делатности предшколског васпитања и образовања (полудневни и целодневни боравак, исхрана, нега и превентивна заштита деце предшколског узраста) у висини до 80% од економске цене по детету (чл. 189).
Према одредбама раније важећег Закона, из овог извора обезбеђивало се 80% економске цене, док је сада формулација „до 80%”, што даје могућност да се из овог извора обезбеђује мање средстава, односно да учешће родитеља у финансирању боравка деце у предшколској установи, буде веће.
XII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ (чл. 191–196)
Поред прекршаја већ утврђених раније важећим Законом, одредбама Новог Закона прописан су и нови прекршаји и казнене одредбе за установу, директора, односно одговорно лице установе, родитеље, односно друге законске заступнике и то за:
– родитеља, односно другог законског заступника детета и ученика, одраслог и запосленог уколико не достави тачне податке за потребе вођења регистара из члана 177. овог закона;
– тражиоца података – правно лице уколико добијене податке користи или објављује супротно сврси коју је назначио у свом захтеву и овом закону (члан 182. став 6);
– тражиоца података – физичко лице уколико добијене податке користи или објављује супротно сврси коју је назначио у свом захтеву, односно супротно уговору и овом закону (члан 182. став 6);
– установу о којој се води регистар установа и одговорно лице установе, уколико не уноси и месечно ажурира податке у одговарајуће регистре, у складу са чланом 183. овог закона;
– родитеља, односно другог законског заступника за повреду обавезе из члана 84. овог закона;
– родитеља, односно другог законског заступника детета или ученика који учини повреду забране из чл. 111. и 112. овог закона.
Такође су повећане висине новчане казне, за поједине, већ постојеће прекршаје (за директора установе, одговорно лице установе, завод).
XIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ (чл. 197–210)
За примену сваког новог закона од посебног значаја су прелазне и завршен одредбе. Прама тим одредбама Новог Закона, поступци започети до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење, 68/15 и 62/16 – УС).
Подзаконски акти донети до ступања на снагу Новог Закона примењују се, ако нису у супротности са овим законом, до доношења нових подзаконских аката на основу овог закона, које ће донети министар у року од шест месеци, односно у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.
Посебно су значајне одредбе којима се уређује статус затечених наставника, васпитача и стручних сарадника, који обављају образовно-васпитни рад у школи, а који су испуњавали услове у погледу степена и врсте образовања по прописима који су важили приликом пријема у радни однос, да могу и даље да обављају образовно-васпитни рад у школи и могу бити преузети, у смислу овог закона.
Наставник са стеченим специјалистичким струковним студијама другог степена, који је испуњавао услове и засновао радни однос у установи до ступања на снагу овог закона, сматра се да испуњава услове из члана 140. овог закона.
Од посебног значаја су и одредбе којима се уређује статус запослених који су нераспоређени у смислу овог закона, а нису преузети са листе до 1. децембра 2017. године, радни однос им престаје до 31. децембра 2017. године и остварују право на отпремнину на начин прописан законом којим се уређује начин утврђивања максималног броја запослених у јавном сектору.
Нови Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно 7. октобра 2017. године.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи:
– члан 12. Закона о образовању одраслих („Сл. гласник РС”, број 55/13) и
– Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење, 68/15 и 62/16 – УС), изузев одредби чл. 146–150. и члана 166. у делу који се односи на поверавање послова из члана 146. ст. 4. и 5. и члана 149. које се примењују до доношења посебног закона којим се ближе уређује инспекцијски надзор у области образовања и васпитања.