Централни регистар фактура

Повериоци субјеката јавног сектора дужни су да у Централном регистру фактура региструју издате фактуре и друге захтеве за исплату у комерцијалним трансакцијама у којима су субјекти јавног сектора дужници, и то пре њиховог достављања дужницима.

Изменама Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама предвиђено је да се истим уређује и регистровање фактура и других захтева за исплату издатих од стране поверилаца у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора, у којима су субјекти јавног сектора дужници. Овим законом су повериоци субјеката јавног сектора обавезани да у информационом систему за чије је вођење надлежна Управа за трезор, у Централном регистру фактура, региструју издате фактуре и друге захтеве за исплату у комерцијалним трансакцијама у којима су субјекти јавног сектора дужници, и то пре њиховог достављања дужницима. Повериоци субјеката јавног сектора такође су обавезани да регистроване фактуре, односно захтеве за исплату у комерцијалним трансакцијама у којима су субјекти јавног сектора дужници, региструју пре њиховог достављања дужницима, а за саму доставу одређен је рок од три дана почев од дана регистровања.

Дужници (субјекти јавног сектора) измирују обавезе по фактурама само ако су оне исправно регистроване у Централном регистру фактура, што утврђују провером у том регистру. Чланом 12. Закона предвиђена је прекршајна одговорност и новчане казне за правно лице, односно привредни субјект или субјект јавног сектора, ако не региструје издате фактуре и друге захтеве за исплату у Централном регистру фактура, као и за одговорно лице у јавном сектору уколико субјект јавног сектора којим руководи измири новчану обавезу по фактури и другом захтеву за исплату који нису регистровани у Централном регистру фактура.

Дана 3. фебруара 2018. године на снагу је ступио Правилник о начину и поступку регистровања фактура, односно других захтева за исплату, као и начину вођења и садржају Централног регистра фактура („Сл. гласник РС”, бр. 7/2018 – у даљем тексту: Правилник), који је донет као подзаконски акт у циљу ближег регулисања и примене одредби Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама. Од 6. фебруара 2018. године у Управи за трезор почела је регистрација привредних субјеката и субјеката јавног сектора у Централном регистру фактура, док се регистрација фактура у Централном регистру фактура, по одредбама Правилника, врши почев од 1. марта 2018. године.

Правилником је ближе прописан начин вођења и садржај Централног регистра фактура, који успоставља и води Министарство финансија – Управа за трезор. Посебни информациони систем Управе за трезор повериоцима и дужницима треба да омогући приступ, унос и преглед унетих података преко одговарајуће веб-апликације. Повериоци који су дужни да региструју фактуре, преко поменуте веб-апликације могу да изврше регистрацију истих.

Чланом 4. Правилника одређен је садржај Централног регистра фактура, који садржи податке о: 1. фактурама у којима је, поред броја, датума издавања и укупног износа фактуре, садржан и назив или јединствени број корисника јавних средстава (ЈБКЈС) дужника; 2. датуму и износу измирења фактуре; 3. повериоцима и дужницима за које је, поред основних идентификационих података, обавезан и унос адресе електронске поште и броја телефона 4. физичким лицима – администраторима и 5. физичким лицима – локалним корисницима.

Као што се види из претходног пасуса, Правилник предвиђа физичка лица овлашћена за приступ Централном регистру – администраторе и локалне кориснике. Администратор је лице које има право приступа и сва овлашћења за рад у Централном регистру фактура на основу овлашћења заступника, односно одговорног лица повериоца или дужника. Администратор има могућност да другим лицима – локалним корисницима креира корисничке налоге, те да их на тај начин овласти за рад у Централном регистру фактура. Администратор и локални корисник имају овлашћења да региструју фактуре (само за повериоце) и да отказују фактуре (само за повериоце), као и да врше преглед регистрованих фактура и експорт фактура. Поред ових радњи, администратор је овлашћен и да креира корисничке налоге за локалне кориснике, отказује корисничке налоге и врши преглед детаља корисничких налога.

Приступ Централном регистру фактура регулисан је чланом 5. Правилника. Повериоци односно дужници приступ остварују уношењем идентификационих података у веб-апликацију Управе за трезор. Након уношења идентификационих података поверилац односно дужник добија попуњену форму обрасца за приступ на електронску адресу наведену у тим подацима, а затим попуњену форму обрасца штампа и потписани и печатирани примерак доставља Управи за трезор, као захтев за регистрацију повериоца односно дужника, уз следећу документацију: 1) овлашћење повериоца физичком лицу – администратору за право приступа и сва овлашћења за рад у Централном регистру фактура, потписано од стране заступника, односно одговорног лица повериоца, односно дужника; 2) овлашћење лицу које преузима кориснички налог (уколико то лице није администратор), потписано од стране заступника, односно одговорног лица повериоца, односно дужника; 3) уверење о одобреном привременом боравку и одобрење привременог боравка, уколико је овлашћено лице страни држављанин.

Процес регистрације у Централном регистру фактура састоји се од попуњавања онлајн-регистрационе форме и физичког достављања потребне документације у организациону јединицу Управе за трезор. Након успешне регистрације овлашћено лице (администратор) добија у посед локални администраторски налог којим је могуће да за пријављену организацију региструје и прегледа фактуре и креира налоге за додатна овлашћена лица (локалне кориснике).

Попуњавање регистрационе форме врши се електронским путем. Регистрациона форма се састоји од три дела која је потребно попунити. У првом делу се попуњавају следећи подаци: јединствени број корисника јавних средстава (ЈБКЈС), који уписују само корисници јавних средстава којима је исти додељен за рад у оквиру консолидованог рачуна трезора; назив правног лица или органа; матични број и порески идентификациони број; адреса седишта; адреса електронске поште и број телефона. Други део регистрационе форме садржи податке о администратору, и то: име и презиме, број личне карте, адресу електронске поште и број телефона. Трећи део регистрационе форме садржи податке о организационој јединици Управе за трезор. Битно је нагласити да не постоје ограничења по питању одабира организационе јединице Управе за трезор, тј. приступилац може да одабере било коју организациону јединицу приликом електронске пријаве, с тим што је у обавези да документацију поднесе управо јединици коју је одабрао електронским путем.

Важно је приметити да Управа за трезор у корисничком упутству за попуњавање користи израз „назив правног лица”, што може да изазове забуну јер се пословно име привредних друштава, према Закону о привредним друштвима, састоји од назива, правне форме и места у ком је седиште друштва, тако да није јасно да ли привредно друштво треба да унесе само податке о називу који је карактеристични део пословног имена по коме се то друштво разликује од других друштава или ипак о целом пословном имену. Ова дилема је актуелна зато што се у многим обрасцима разних организација, па и самих државних органа, термини „назив” и „пословно име” неоправдано поистовећују.

Након успешног слања регистрационе форме администратор добија на адресу електронске поште коју је навео обавештење од Управе за трезор о даљим корацима регистрације. Том приликом добија и листу докумената која се подносе у организациону јединицу Управе за трезор (физички, не електронским путем). Документа која је потребно поднети јесу лична идентификациона документа (пасош или лична карта), захтев за регистрацију, овлашћење администратору потписано од стране заступника или другог одговорног лица, те овлашћење за преузимање корисничког налога уколико га не преузима лично будући администратор. Уколико је овлашћено лице страни држављанин, потребно је поднети и уверење о одобреном привременом боравку, као и одобрење привременог боравка. Уколико је поднета документација исправна, овлашћено лице од Управе за трезор добија потврду о предаји корисничког налога, која садржи назив корисничког налога. При преузимању корисничког налога администратор самостално креира своју лозинку. Након успешне регистрације и добијања локалног администраторског налога, администратору и локалном кориснику омогућено је да за пријављену организацију региструју и прегледају фактуре, док је администратору додатно омогућено да креира налоге за локалне кориснике, као и да отказује исте.

Овде је такође важно приметити да се у Правилнику од физичких лица наводе администратор и локални корисник, док се у корисничком упутству Управе за трезор наводи термин „локални администратор”, што такође може да изазове забуну приликом приступања. Правилник предвиђа овлашћења администратора локалном кориснику у смислу креирања локалних корисничких налога и опозивања истих, тј. администратор је овлашћен да „ангажује” локалног корисника и да опозива његов „ангажман” на основу овлашћења које је добио од заступника правног лица. Управо због овог хијерархијског односа предвиђеног Правилником користи се термин „локални корисник”.

Уколико је субјект јавног сектора дужник по фактурама које су регистроване пре регистрације самог дужника, истом ће регистроване фактуре бити видљиве након његове регистрације у Централном регистру фактура.

Што се самог регистровања фактуре тиче, оно је могуће на два начина: појединачним уносом – у коме се попуњава онлајн-форма и групним уносом – у коме се доставља фајл јединственог формата. Путем интернет адресе објављене на сајту Министарства финансија – Управе за трезор овлашћеним лицима је дозвољен приступ и увид у детаље регистрованих фактура. У Централном регистру фактура омогућено је регистровање и профактура, с тим што ће их систем аутоматски отказати након истека рока важења уколико нису започета плаћања. Уколико је профактура делимично измирена, рачунање рока измирења започиње од дана регистровања прве уплате.

Администратор и локални корисник приликом регистровања фактуре уносе податке о датуму издавања фактуре. Што се рока измирења тиче, исти је законски регулисан и добија се тако што се на датум када је фактура регистрована додају три дана као законски дефинисан број дана у коме поверилац мора дужнику физички доставити фактуру, а затим се добија и законски рок за измирење новчаних обавеза, који може износити 45, 60 или 90 дана (зависно од тога ко се јавља у улози повериоца и дужника), као и број дана који се додаје уколико претходно израчунати датум пада на нерадни дан.

У Централном регистру фактура могуће је регистровати асигнацију, као и књижна одобрења и задужења.

Утврђивање и евидентирање корисника јавних средстава у евиденцији корисника јавних средстава који су укључени и који нису укључени у систем консолидованог рачуна трезора утврђено је Правилником о начину утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава и о условима и начину за отварање и укидање подрачуна код Управе за трезор. Наведеним подзаконским актом утврђени су и типови корисника јавних средстава. Корисници јавних средстава типа 0, 1, 2, 4 и 6 јесу дужници који се региструју и на које се односе одредбе Правилника. Из овога произлази да јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, као и правна лица основана од стране тих предузећа, која се примарно баве комерцијалним активностима, и правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или 50% гласова у органу управљања, нису дужници који се региструју у Централном регистру фактура.

Остало је неразјашњено питање какве су правне последице уколико се субјекту јавног сектора учини одређено давање или чињење чија је цена исказана на фактури која није уредно регистрована или какве су правне последице уколико се регистрована фактура не достави у року од три дана почев од дана регистровања. Ни Закон ни Правилник нису предвидели овакве случајеве, којих ће свакако бити, тако да ће по свој прилици судови бити принуђени да попуњавају ове правне празнине. Судови, као и други надлежни државни органи, мораће да дају одговор на питање да ли је субјект јавног сектора у обавези да исплати дуг уколико фактура није регистрована или уколико није исправно регистрована, те да ли је субјект јавног сектора у обавези да исплати дуг уколико се фактура не достави у року од три радна дана од дана регистровања. Ова питања се додатно компликују када се сагледају са аспекта правно неоснованог обогаћења, поверилачке и дужничке доцње, као и других правних института.

Намеће се утисак да је за ове важне новине у законодавству правним субјектима требало оставити више времена за припрему, као и да је примену законских измена и подзаконских аката требало одложити за период у ком би се омогућило детаљно упознавање са променама.