Новелама Закона о стечају знатно је погоршан процесни положај лица повезаних са стечајним дужником, кроз ограничавање или искључење њихових права. У образложењу предлога Закона, као разлог за увођење рестриктивног режима за повезана лица наведена је потреба да се отклоне узроци који су омогућавали злоупотребе и корупцију
Новелама Закона о стечају из августа 2014. године измењена су и допуњена чак 62 члана основног законског текста, а додати су и нови чланови 117а, 174а, 174б и 204а (Закон о изменама и допунама Закона о стечају, „Сл. гласник РСˮ, бр. 83/2014, у даљем тексту: Закон). Овако бројне и обимне измене указују да је радије требало донети нови закон, него новелирати постојећи. Стечајни поступци који до дана ступања на снагу Закона нису окончани, окончаће се по прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона (члан 68). Како новеле из 2014. године немају „ретроактивнуˮ примену, сви стечајни поступци у којима је предлог за покретање стечаја поднет пре 13. августа 2014. године, окончаће се по одредбама основног текста Закона о стечају или претходних стечајних закона. То значи да ће се у судовима паралелно примењивати различита процесна правила, у зависности од тога када је поступак покренут.
Новелама је знатно погоршан процесни положај лица повезаних са стечајним дужником, кроз ограничавање или искључење њихових права. У образложењу предлога Закона, као разлог за увођење рестриктивног режима за повезана лица наведена је потреба да се отклоне узроци који су омогућавали злоупотребе и корупцију. Предвиђено је да се лица која су повезана са стечајним дужником намирују у новоустановљеном, последњем – четвртом исплатном реду и да не могу бити бирана у одбор поверилаца, како би се спречило прегласавање стечајних поверилаца од повезаних лица. Као новина, посебно је регулисано да лица повезана са стечајним дужником (осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита или зајмова) чине посебну класу поверилаца и не гласају о плану реорганизације, чиме се онемогућавају злоупотребе повезаних лица. Поред тога што су новим решењима извршене измене исплатних редова и прописано да повезана лица не могу да гласају о плану реорганизације, промена положаја повезаних лица огледа се и у ограничавању њихових права у погледу других активности – предлагања разрешења и именовања стечајног управника, а послови с повезаним лицима подлежу лакшем побијању и сл.
У образложењу предлога новела изнето је и мишљење да промена третмана повезаних лица може довести до значајног смањења кредитирања унутар група повезаних лица и позајмица власника. У ситуацији када дужник нема приступ другим изворима финансирања, нове одредбе могу демотивисати власнике да врше даља улагања. Ипак, без обзира на наведена ограничења, измене су усвојене уз образложење да је реч о правичнијем решењу које треба да смањи злоупотребе уочене у досадашњој пракси.
Осим тога, у нацрту новела било је предложено да се повезаним лицима онемогући да учествују у скупштини поверилаца, али је током дискусије у оквиру усмене расправе преовладало мишљење да би на овај начин дошло до кршења основних права, па је заузет став да такво решење није прихватљиво.
- Нови, четврти исплатни ред потраживања лица повезаних са стечајним дужником (члан 54. ст. 4. тач. 4))
Стечајни повериоци имају необезбеђена потраживања и сврставају се у исплатне редове. Стечајни повериоци нижег исплатног реда могу се намирити тек након што се намире стечајни повериоци вишег исплатног реда. Стечајни повериоци истог исплатног реда намирују се сразмерно висини њихових потраживања. Дакле, принцип сразмерности намирења стечајних поверилаца остварује се само у оквиру појединих исплатних редова, док су повериоци из вишег исплатног реда привилеговани у односу на повериоце из нижих исплатних редова.
Установљен је следећи редослед исплатних редова:
– у први исплатни ред спадају неисплаћене нето зараде запослених и бивших запослених, с каматом од дана доспећа до дана отварања стечајног поступка у износу минималних зарада за последњих годину дана пре отварања стечајног поступка и неисплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање запослених за последње две године пре отварања стечајног поступка, чију основицу за обрачун чини најнижа месечна основица доприноса сагласно прописима о доприносима за обавезно социјално осигурање на дан отварања стечајног поступка, као и потраживања по основу закључених уговора с привредним друштвима чији су предмет неисплаћене обавезе на име доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених за последње две године пре отварања стечајног поступка, а чију основицу за обрачун чини најнижа месечна основица доприноса, сагласно прописима о доприносима за обавезно социјално осигурање на дан отварања стечајног поступка;
– у други исплатни ред спадају потраживања по основу свих јавних прихода доспелих у последња три месеца пре отварања стечајног поступка, осим доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених;
– у трећи исплатни ред спадају потраживања осталих стечајних поверилаца.
Новелама из 2014. године уведен је нови – четврти исплатни ред у који спадају потраживања лица повезаних са стечајним дужником у смислу овог закона. Наиме, предвиђено је да у четврти исплатни ред спадају потраживања настала две године пре дана отварања стечајног поступка по основу зајмова, као и других правних радњи које у економском погледу одговарају одобравању зајмова, у делу у којем ти зајмови нису обезбеђени, а који су стечајном дужнику одобрила лица повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита и зајмова (члан 54. ст. 4. тач. 4)).
У погледу повезаних лица разматрано је неколико опција. Најједноставније решење било би да се она, без обзира на њихове карактеристике, ставе у четврти исплатни ред. Ипак, таквог решења није присутно у упоредној пракси, док је било потребно водити рачуна и о одредбама члана 181. Закона о привредним друштвима (у члану 69. Закона прописано је да даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе члана 181. Закона о привредним друштвима, „Сл. гласник РС”, бр. 36/11 и 99/11, у даљем тексту: ЗПД) који је већ делом био уредио положај повезаних лица, тако да су она била субординирана за део у којем су били необезбеђени повериоци. Приликом измена ове одредбе узети су у обзир и коментари добијени од Међународне финансијске корпорације. Такође, било је потребно водити рачуна и о томе да ли је реч о финансијским институцијама чија је редовна делатност одобравање кредита. Коначно решење узело је у обзир постојећи третман повезаних лица, па се њиме уводи концепт – присутан и у великом броју законодавстава – зајам којим се надомешта капитал, те се власници који уместо да унесу капитал у време финансијске кризе опредељују да тај капитал надоместе зајмом, што није у складу с добрим пословним обичајима и савесношћу. Ради прецизне примене закона, прописан је временски период од две године, уместо да се третман тог зајма везује за одређено време када је настала криза код стечајног дужника, што је присутно у упоредном законодавству. Потраживања повезаних лица настала по основу зајмова више од две године пре отварања стечајног поступка, као и потраживања чији правни основ нису зајмови и слични правни послови (на пример, потраживања дивиденде), спадају, међутим, у трећи исплатни ред, док се обезбеђени зајмови намирују одвојено, јер у погледу обезбеђених потраживања и повезана лица имају статус разлучних поверилаца.
- Зајам и давање обезбеђења од стране члана друштва или акционара у поступцима започетим пре 13. августа 2014. године (чл. 181. и 276. ЗПД-а)
Чланом 69. Закона прописано је да даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе члана 181. ЗПД-а, „Сл. гласник РС”, бр. 36/11 и 99/11), с обзиром на то да је Законом о стечају, који је lex specialis у односу на ЗПД, регулисано питање које регулише овај члан, а новелама из 2014. године то је регулисано на свеобухватан начин. Стечајни поступци, међутим, који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани окончаће се по прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона (члан 69. Закона). Како новеле из 2014. године немају „ретроактивнуˮ примену, то значи да ће се сви стечајни поступци у којима је предлог за покретање стечаја, поднет пре 13. августа 2014. године, окончати по одредбама основног текста Закона о стечају или претходног Закона о стечајном поступку, а то значи да ће у раније започетим поступцима постојати „петиˮ – условни исплатни ред, у који су сврстана потраживања чланова по основу зајма датог друштву с ограниченом одговорношћу. Специјалне одредбе о дејству отварања стечаја на правне односе између зајмодавца и зајмопримца садржане су у члану 181. ЗПД-а.
Члан друштва или с њиме повезано лице може друштву дати зајам у свако доба, у складу са законом. У поступку стечаја, међутим, члан друштва или с њим повезано лице које је друштву дало зајам, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита или зајмова, у делу у којем тај зајам није обезбеђен, сматраће се за лице које је прихватило да буде исплаћено након стечајних поверилаца друштва у смислу Закона. У суштини, уводи се посебан – „последњиˮ исплатни ред.
Овај посебан исплатни ред из ЗПД-а поклапа се у одређеној мери с новим – четвртим исплатним редом, који је уведен новелом Закона из 2014. године, када су у питању потраживања настала две године пре дана отварања стечајног поступка по основу зајмова, као и других правних радњи које у економском погледу одговарају одобравању зајмова, у делу у којем ти зајмови нису обезбеђени, а који су стечајном дужнику одобрила лица повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита и зајмова (члан 54. ст. 4. тач. 4) Закона). Поклапање се односи на временски период од две године пре дана отварања стечајног поступка, јер ЗПД не прописује временску границу, односно период пре отварања стечаја из којег потичу зајмови чланова друштва. Такође, оба закона обухватају шири круг повезаних лица, тј. не само чланове друштва. И најзад, и ЗПД и новелирани Закон, у овај последњи исплатни ред не сврставају обезбеђена потраживања.
Оба закона праве изузетак када су у питању потраживања банака и других лица из финансијског сектора, која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита и зајмова, која спадају у трећи исплатни ред. Другим речима, банка може бити члан привредног друштва (на пример, ако је удео стекла конверзијом потраживања у капитал у оквиру мера из плана реорганизације или из уговора о споразумном вансудском реструктурирању), али ће њено потраживање бити у вишем – трећем исплатном реду.
Поред неповољних одредаба које зајмодавца сврставају у посебан условни ред, односно „последњиˮ исплатни ред, ЗПД садржи и друге рестриктивне одредбе које се тичу средства обезбеђења и побијања правних радњи. Обезбеђење које је друштво дало за зајам од члана друштва или с њиме повезаног лица, у тренутку када је било неспособно за плаћање или у року од годину дана пре дана отварања стечаја над друштвом не производи правно дејство у поступку стечаја над друштвом. Значи, члан друштва има разлучно право само под условом да је обезбеђење дато више од годину дана пре дана отварања стечаја над друштвом и да је у тренутку давања обезбеђења друштво било солвентно. Сва друга необезбеђена и обезбеђена потраживања члана друштва или с њим повезаног лица на име зајма, сврставају се у последњи условни исплатни ред.
Изузетак су потраживања банака и других финансијских организација према зависним друштвима. Потраживања банака по основу кредита или зајма датог зависном друштву.
Ако друштво врати зајам члану друштва или с њиме повезаном лицу у последњој години пре дана отварања стечаја над друштвом, то ће се сматрати радњом намерног оштећења поверилаца подобном за побијање у смислу закона којим се уређује стечај.
Штавише, у случају успешног побијања, члан друштва који је дао обезбеђење солидарно одговара друштву за повраћај предметне исплате до вредности датог обезбеђења у тренутку када је исплата од стране друштва према трећем лицу извршена, а ако ту вредност није могуће утврдити до вредности датог обезбеђења, у тренутку када друштво од члана затражи повраћај те исплате. ЗПД није довољно јасно одредио шта значи формулација „члан друштва који је дао обезбеђењеˮ. Да ли је члан приступио дугу или је јемчио за обавезу друштва („корпоративноˮ јемство, односно гаранција), па је дао још једно реално средство обезбеђења – на пример, заложио је своју имовину заснивањем хипотеке или залоге? Вероватно да, јер такав закључак произлази из дела наслова овог члана: „…давање обезбеђења од стране члана друштваˮ.
Наведена правила сходно се примењују и на акционарска друштва, односно „на зајам и давање обезбеђења друштву од стране акционараˮ, што значајно проширује њихов домашај и значај (члан 276. ЗПД-а).
- Побијање правних радњи стечајног дужника (члан 123. ст. 2. и 3. Закона)
Побијање правних радњи стечајног дужника регулисано је у чл. 119–130. Закона на сличан начин као и раније у Закону о стечајном поступку и Закону о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, тако што се прописују општи услови за побијање, прави се разлика између уобичајеног и неуобичајеног намирења, и прописују се рокови, одређују се странке у поступку побијања, као и дејства побијања.
Новелама из 2014. године допуњене су одредбе о намерном оштећењу поверилаца из члана 123, додавањем два нова става: Обезбеђење које је стечајни дужник дао за зајам, односно друге правне радње које у економском погледу одговарају одобравању зајмова, лицу повезаним са стечајним дужником, осим лица које се у оквиру своје редовне делатности бави давањем кредита или зајмова, у тренутку када је било трајније неспособно за плаћање или у року од годину дана пре дана отварања стечаја над друштвом, не производи правно дејство у поступку стечаја над друштвом (ст. 2).
Овакво решење предвиђено је у циљу правне сигурности, с обзиром на то да се у пракси догађало да стечајни дужник који, иако је инсолвентан и не може да одговори својим обавезама, своју имовину додатно оптерећује обезбеђењем за обавезе свог повезаног лица, смањујући на тај начин своју имовину и могућност отплате својих дуговања, што у случају отварања стечајног поступка доводи до ситуације у којој се ти новообезбеђени повериоци приоритетно намирују на имовини стечајног дужника, а не од главног дужника.
Потребно је уочити да се нови ст. 2. из члана 123. односи на давање обезбеђења за обавезе повезаног лица (на пример, давање јемства, заснивање хипотеке, залоге и сл.) трећем лицу које је дало зајам лицу повезаном са стечајним дужником, тако да хипотекарни, односно заложни дужник и дужник из основног правног посла, нису исто лице. Дужник из основног правног посла је лице повезано са стечајним дужником, а хипотекарни, односно заложни дужник је стечајни дужник. На овај начин „извлачиˮ се имовина из стечајног дужника, у корист његових повезаних лица, јер ако се зајмодавац намири из средства обезбеђења, престаје обавеза лица повезаног са стечајним дужником као главног дужника, за чије обавезе је установљено стварноправно средство обезбеђења на имовини стечајног дужника. Исто важи и за јемство стечајног дужника, као облигационо-правно средство обезбеђења, код кога се јемац увек разликује од дужника из основног правног посла, јер се не може јемчити за сопствену обавезу. Од примене ових рестриктивних одредаба, међутим, изузете су банке као и друга лица у финансијском сектору, која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита или зајмова, што битно смањује домашај њихове примене, с обзиром на то да се највећи број кредита и зајмова узима од банака, у чију корист се заснивају средстава обезбеђења. Дакле, није дозвољено побијање обезбеђења које банкама дају међусобно повезана лица, за потраживања из кредита.
Другачије тумачење наведене одредбе, по ком би зајмодавац, у чију је корист установљено обезбеђење, морао бити истовремено лице повезано са стечајним дужником, да би се применио наведени изузетак, довело би до нарушавања правне сигурности и стабилности пословања банака и других лица из финансијског сектора. Такође, ово законско ограничење не би требало уопште да се односи на обезбеђења дата за зајмове лицима повезаним са стечајним дужником, дакле, на ситуацију када је зајмодавац повезано лице, без обзира на његову делатност, већ само на обезбеђења установљена у корист трећих лица (поверилаца, зајмодаваца) за обавезе из зајмова лицима повезаним са стечајним дужником, тј. када се лица повезана са стечајним дужником појављују у улози зајмопримца, а не зајмодавца. Према томе, у случајевима када је зајмодавац лице повезано са стечајним дужником, а стечајни дужник је дао обезбеђење на својој имовини, не примењује се цитирани члан 123. ст. 2, већ ст. 3. који омогућава побијање враћања зајма или кредита лицу повезаном са стечајним дужником у последњој години пре отварања стечаја, што у случају успеха побијања, таквим повериоцима омогућава да се намире у трећем исплатном реду (или одвојено, као обезбеђени – разлучни повериоци), подношењем накнадне пријаве потраживања у смислу члана 130. ст. 2, с обзиром на то да се новоустановљени четврти исплатни ред односи на необезбеђене зајмове повезаних лица. Наиме, новелама из 2014. године прописана су посебна правила за зајмове које су лица повезана са стечајним дужником одобрила стечајном дужнику, тако што је у члану 54. ст. 4. тач. 4), додат нови – четврти исплатни ред, у који спадају потраживања настала две године пре дана отварања стечајног поступка по основу зајмова, као и других правних радњи које у економском погледу одговарају одобравању зајмова, у делу у којем ти зајмови нису обезбеђени, а који су стечајном дужнику одобрила лица повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита и зајмова.
Такође, у новом ст. 3. члана 123. Закона предвиђено је да ако стечајни дужник у последњој години пре отварања стечаја врати кредит или зајам повезаном лицу (лицу повезаном са стечајним дужником), осим лицу које се у оквиру своје редовне делатности бави давањем кредита, сматраће се да је извршио радњу намерног оштећења поверилаца која је подобна за побијање. Дакле, ст. 3. регулише сасвим другачију правну ситуацију – кредит или зајам, као правни посао закључен између стечајног дужника и с њим повезаног лица, а не ситуацију из ст. 2. који уређује давање обезбеђења од стране стечајног дужника у корист зајмодавца, кредитора, који је одобрио кредит или зајам лицу повезаном са стечајним дужником. При том, у смислу правила из ст. 3, повезано лице може бити и банка, на пример, ако је у поступку реорганизације стекла удео у стечајном дужнику, претварањем (конверзијом) потраживања, односно дуга у капитал, у ком случају, такође, постоји изузетак од примене овог новоуведеног правила о побијању.
Додавањем два нова става у члану 123, новелама из 2014. године, омогућено је стечајном управнику и повериоцима да успешније побијају овакве правне радње стечајног дужника.
- Посебна правила за враћање зајма члану друштва или акционару и давање обезбеђења (члан 181. ст. 4. и 5. и члан 276. ЗПД-а) у поступцима започетим пре 13. августа 2014. године
Специјалне одредбе о побијању правних радњи предвиђене су и у члану 181. ЗПД-а. Ако друштво врати зајам члану друштва или с њиме повезаном лицу у последњој години пре дана отварања стечаја над друштвом, то ће се сматрати радњом намерног оштећења поверилаца подобном за побијање у смислу закона којим се уређује стечај (ст. 4).
- Престанак важности и одрицање од разлучних права (члан 49. ст. 3. и 4. Закона и члан 181. ст. 3. ЗПД-а)
Разлучна права стечена извршењем или обезбеђењем за последњих 60 дана пре дана отварања стечајног поступка ради принудног намирења или обезбеђења престају да важе и такви повериоци нису разлучни повериоци. На основу решења стечајног судије, надлежни орган који води одговарајуће јавне књиге, дужан је да изврши брисање овако стечених разлучних права.
Разлучни повериоци имају право на сразмерно намирење из стечајне масе као стечајни повериоци, ако се одрекну свог статуса разлучног повериоца или ако без своје кривице не могу намирити своје разлучно потраживање. Писмену изјаву о одрицању од статуса разлучног повериоца разлучни повериоци подносе стечајном судији и стечајном управнику, истовремено са захтевом за брисање терета који се подноси надлежном регистру.
Специјалне одредбе о престанку дејства средстава обезбеђења предвиђене су и у члану 181. ст. 3. ЗПД-а. Обезбеђење које је друштво дало за зајам од члана друштва или с њиме повезаног лица, у тренутку када је било неспособно за плаћање или у року од годину дана пре дана отварања стечаја над друштвом, не производи правно дејство у поступку стечаја над друштвом. Наведена правила сходно се примењују и на акционарска друштва, односно „на зајам и давање обезбеђења друштву од стране акционараˮ, што значајно проширује њихов домашај и значај (члан 276. ЗПД-а).
- Реорганизација (члан 165. ст. 7. Закона)
Могућност повезаних лица да пресудно утичу на исход гласања у стечају, што је означено као проблем у образложењу предлога новела из 2014. године, решен је изменом члана 165. ст. 7. Прописано је да лица повезана са стечајним дужником (осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита или зајмова) чине посебну класу поверилаца и не гласају о плану реорганизације, чиме ће бити онемогућене злоупотребе од стране повезаних лица. У досадашњој пракси, тј. пре новеле из 2014. године, није долазило до формирања посебне класе без права гласа, иако је таква могућност (дакле, не и обавеза) била прописана у члану 165. ст. 5. и 6. основног законског текста. Члан 165. ст. 5. основног текста Закона (који је брисан новелом из 2014 године), гласио је: „Суд може наложити формирање посебне класе поверилаца ако на основу достављених доказа утврди да су повериоци који имају више од 30% потраживања у оквиру једне од класа:
1) лица повезана с лицем које је контролни члан или акционар или поседује значајно учешће у капиталу стечајног дужника, у смислу закона којим се уређују привредна друштва;
2) правна лица у којима су лица из тач. 1) овог става директно или индиректно контролни чланови или акционари, односно поседују значајно учешће у капиталу, у смислу закона којим се уређују привредна друштва;
3) лица која с лицима из тач. 1) и 2) овог става делују заједно у смислу закона којим се уређују привредна друштва;ˮ
Став 6. истог члана (који је измењен новелом из 2014 године) гласио је: „Лица из става 5. овог члана чине посебну класу поверилаца и не гласају о плану реорганизацијеˮ. Цитирана одредба основног текста Закона омогућавала је суду да наложи формирање посебне класе поверилаца, која не гласа о плану реорганизације ако повезана лица имају више од 30% у оквиру једне класе. У пракси је долазило до проблема приликом утврђивања повезаних лица и њиховог учешћа. Чак и у случајевима када је учешће повезаних лица било испод 30%, глас повезаних лица пресудно је утицао на усвајање плана.
Дакле, лица повезана са стечајним дужником (осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита или зајмова) чине посебну класу поверилаца и не гласају о плану реорганизације, чиме се онемогућавају злоупотребе од стране повезаних лица. У случају плана реорганизације поднетог у стечајном поступку, потраживања повезаних лица намирују се на исти начин и под истим условима као потраживања из класе стечајних поверилаца према исплатном реду у које је разврстано њихово потраживање (ст. 7). Правило из друге реченице није сасвим јасно, али вероватно упућује на новоустановљен четврти исплатни ред, у који спадају потраживања лица повезаних са стечајним дужником у смислу овог закона. Предвиђено је да у четврти исплатни ред спадају потраживања настала две године пре дана отварања стечајног поступка по основу зајмова, као и других правних радњи које у економском погледу одговарају одобравању зајмова, у делу у којем ти зајмови нису обезбеђени, а који су стечајном дужнику одобрени од стране лица повезаних са стечајним дужником, у смислу овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита и зајмова (члан 54. ст. 4. тач. 4)).
С друге стране, потраживања повезаних лица настала по основу зајмова више од две године пре отварања стечајног поступка, као и потраживања чији правни основ нису зајмови и слични правни послови (на пример, потраживања дивиденде), спадају у трећи исплатни ред, док се обезбеђени зајмови намирују одвојено, јер у погледу обезбеђених потраживања и повезана лица имају статус разлучних поверилаца.
[signoff]
ДИЛЕМА
На крају, потребно је поставити питање да ли правила из новог ст. 2. члана 123. Закона спадају у институт побијања правних радњи стечајног дужника, имајући у виду да су прописана у оквиру VIII главе, која носи наслов „Побијање правних радњи стечајног дужникаˮ, с обзиром на прописану правну последицу: ако су испуњени наведени критеријуми „обезбеђење не производи правно дејство у поступку стечаја над друштвомˮ. Или је реч о ништавости правног посла давања обезбеђења у смислу општих правила из члана 103. Закона о облигационим односима. Како је слична правна последица прописана у члану 130. ст. 1. Закона који регулише дејства побијања, тако што побијени правни посао, односно правна радња, немају дејства према стечајној маси, закључак је да се и правни посао давања обезбеђења за зајам повезаном лицу, мора побијати одговарајућим радњама – тужбом или подношењем противтужбе или приговора у парници, у смислу члана 128. Закона.
[/signoff]
[signoff]
Упоредно право
По Закону о привредним друштвима Републике Словеније, у случају стечаја или принудног поравнања, потраживања из кредита (који је дао члан друштва или с њиме повезано лице) престају, ако члан има 25% или више деоница, и третирају се као имовина, односно капитал друштва – корисника кредита. У Републици Словенији, међутим, од примене овог правила нису изузета ни потраживања банака по основу кредита или зајма датог зависном друштву, или с њиме повезаном лицу.
[/signoff]