Судска одлука о делимичном лишењу родитељског права може да лиши родитеља једног или више права и дужности из садржине родитељског права, осим дужности да издржава дете, при чему је сам поступак одлучивања по тужбеном захтеву за делимично лишење родитељског права веома сложен процес, који захтева велику умешност и знање свих учесника.
[pdfjs-viewer url=“https://www.legeartis.rs/wp-content/uploads/2020/05/1150.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
65
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
Делимично лишење
родитељског права – прописи
и судска пракса
Судска одлука о делимичном лишењу родитељског права може да лиши
родитеља једног или више права и дужности из садржине родитељског
права, осим дужности да издржава дете, при чему је сам поступак
одлучивања по тужбеном захтеву за делимично лишење родитељског
права веома сложен процес, који захтева велику умешност и знање свих
учесника.
Весна Мартиновић,
судија Основног суда у Сомбору
Лишење родитељског права представља
једну од најтежих санкција како за роди-
теља тако и за дете. Изрицање такве одлуке
увек је изазов и за суд, првенствено гледајући
интерес детета. Доношење одлуке о лишењу
родитељског права, које може да буде потпу-
но или делимично, представља свеобухватан,
систематизован и веома тежак задатак који
захтева посвећеност и проницљивост свих
учесника у поступку. Одлука о делимичном
лишењу родитељског права подлеже проме-
ни, али свакако је није лако донети, погото-
во када се не ради о класичним примерима
који су предвиђени Породичним законом,
већ је реч о граничним случајевима у којима
се првенствено гледа интерес детета. Неми-
новно је да се онај родитеља који је делимично
лишен родитељског права осећа дискримини-
сано јер због разних околности није у могућ-
ности да схвати значај тако донете одлуке, која
се доноси у интересу детета, а не ради процене
који је родитељ успешнији у вршењу родитељ-
ског права. Као последица доношења одлуке
о делимичном лишењу родитељског права
јављају се промене у начину комуникације
између родитеља и детета, као и у односу ро-
дитеља који је делимично лишен родитељског
права са државним институцијама.
Делимично лишење родитељског права
звучи грубо, али оно је неопходно у поједи-
ним случајевима ради заштите најбољег ин-
тереса детета. Лишење родитељског права,
како потпуно тако и делимично, представља
тешку породичноправну санкцију за родите-
ља чији поступци до те мере угрожавају ин-
тересе детета да је угрожен физички, морални
и интелектуални развој детета, или грубо за-
немарује родитељске дужности тако што уоп-
ште не брине о детету нити подмирује његове
основне потребе.
ЧЛАНАК ПОЧИЊЕ НИЖЕ НА СТРАНИ
66
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
У брачној или ванбрачној заједници роди-
тељи једнако врше родитељско право уколико
живе заједно, па долази до изражаја принцип
једнакости јер се претпоставља да је посто-
јање такве заједнице у најбољем интересу
детета. Заједничка одговорност родитеља у
односу према деци није дељива, па је њихова
дужност да подржавају и употпуњују једно
друго.
Уколико родитељи не живе заједно, суд
ће у сваком појединачном случају морати да
утврђује да ли је у најбољем интересу дете-
та да родитељи буду равноправни у врше-
њу родитељског права. Ако родитељи детета
или деце закључе споразум о заједничком вр-
шењу родитељског права и ако суд процени
да је тај споразум у најбољем интересу дете-
та, родитељи заједнички и споразумно врше
родитељско право и када не воде заједнички
живот. Најбољи интерес детета представља
заједнички циљ државе и родитеља у ситуа-
цији када родитељи не живе заједно. Једна-
кост родитеља у вршењу родитељског права
могућа је и кад не живе заједно уколико је
критеријум за утврђење најбољег интереса
детета објективан и прилагођен конкретном
случају.
Породичним законом Републике Србије
(„Сл. гласник РС”, бр. 18/2005, 72/2011 и др.
Закон и 6/2015) чланом 6. одређено је да је
свако дужан да се руководи најбољим интере-
сом детета у свим активностима које се тичу
детета, као и да држава има обавезу да пре-
дузима све потребне мере за заштиту детета
од занемаривања од физичког, сексуалног и
емоционалног злостављања, али и од сваке
врсте експлoатације. Држава има обавезу да
поштује, штити и унапређује права детета.
Чланом 7. Породичног закона прописа-
но је да родитељско право припада заједно
мајци и оцу, да су родитељи равноправни у
вршењу родитељског права и да је забрањена
злоупотреба родитељског права, као и насиље
у породици, при чему свако има, у складу са
законом, право на заштиту од насиља у по-
родици. Послове заштите породице, помоћи
породици и старатељства у смислу овог за-
кона, сходно члану 12. Породичног закона,
врши Центар за социјални рад (орган стара-
тељства).
Уколико се деси да родитељ поступа про-
тивно одредбама Породичног закона којима
је одређено вршење родитељског права, одно-
сно понаша се онако како је описано у чл. 81 и
82. Породичног закона, одлуку о лишењу ро-
дитељског права у потпуности или делимич-
но доноси суд након спроведеног доказног
поступка. Дакле, искључиво надлежни суд
доноси одлуку о потпуном или делимичном
лишавању родитељског права, што је битна
разлика у односу на претходни Закон о браку
и породичним односима, по ком је орган ста-
ратељства имао овлашћење да донесе одлуку о
одузимању детета од родитеља. Према новом
Породичном закону улога органа старатељ-
ства је да покреће поступак, доставља налаз
и мишљење суду (односно опсервацију слу-
чаја сходно чл. 270. Породичног закона), као
и да врши привремену старатељску заштиту
детета у поступку. Надзор над радом органа
старатељства врши министарство надлежно
за породичну заштиту. Живот са родитељима
може бити ограничен само судском одлуком
када је то у најбољем интересу детета, ако
постоје разлози да се родитељ потпуно или
делимично лиши родитељског права или у
случају насиља у породици. Такође суд, сход-
но чл. 61, може да донесе одлуку о огранича-
вању права детета да одржава личне односе
са родитељем са којим не живи ако постоје
разлози да се тај родитељ потпуно или дели-
мично лиши родитељског права или у случају
насиља у породици.
Дете има право на живот са родитељима и
право да се родитељи о њему старају пре свих
других, сходно чл. 60. Породичног закона, а
право детета да живи са родитељима може да
буде ограничено само судском одлуком када
је то у на најбољем интересу детета. Сходно
наведеном суд може да донесе одлуку о одва-
јању детета од родитеља ако постоје разлози
да се родитељ потпуно или делимично лиши
родитељског права или у случају насиља у
породици.
Носиоци родитељске одговорности су
родитељи детета и они родитељска права и
обавезе врше споразумно и заједнички, ру-
ководећи се начелом равноправности оба ро-
дитеља. Родитељи често, због непревазиђених
сукоба приликом престанка брачне заједни-
67
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
це, заборављају на заједничку и равноправну
бригу о малолетној деци и траже од суда, као
надлежног органа, да утврди подобност роди-
теља за вршење родитељског права, очекујући
да суд утврди који је родитељ једноставно ре-
чено „бољи”. У току судског поступка не утвр-
ђује се процена који је од родитеља бољи, с
обзиром на то да деца воле оба родитеља, без
обзира на то што су у неком тренутку при-
врженији једном од њих, а најчешће је то ро-
дитељ код кога имају пребивалиште. Из своје
потребе да задобију наклоност деце родитељи
често прибегавају разним манипулацијама,
свесно или несвесно, чиме на крају доводе до
судске одлуке којом се делимично лишавају
родитељског права.
Да би родитељ био делимично лишен ро-
дитељског права, потребно је да су испуњени
услови предвиђени Породичним законом, и
то чланом 82. Наиме, родитељ који несаве-
сно врши права или дужности из садржине
родитељског права може бити делимично ли-
шен родитељског права. Судска одлука о де-
лимичном лишењу родитељског права може
да лиши родитеља једног или више права и
дужности из садржине родитељског права,
осим дужности да издржава дете. Родитељ
који врши родитељско право може да буде ли-
шен права и дужности на чување, подизање,
васпитавање, образовање и заступање дете-
та, као и права на управљање и располагање
имовином детета. Родитељ који не врши ро-
дитељско право може да буде лишен права на
одржавање личних односа са дететом и права
да одлучује о питањима која битно утичу на
живот детета. Судском одлуком о делимич-
ном лишењу родитељског права може бити
одређена једна или више мера заштите дете-
та од насиља у породици. Сходно члану 83.
Породичног закона родитељу може да се вра-
ти родитељско право када престану разлози
због којих је био потпуно или делимично ли-
шен родитељског права.
Надзор (превентивни и корективни) над
вршењем родитељског права у Србији врши
орган старатељства, конкретно одређени
центар за социјални рад. Неподобност или
невољност родитеља да врше родитељска
права и дужности може да се испољи у фор-
ми злоупотребе родитељског права или
грубог занемаривања вршења родитељских
дужности, с једне страна, или као несавесно
вршење родитељских права и дужности, с
друге стране.
У случају неподобности или невољности
родитеља да врше родитељска права и ду-
жности, које се испољавају као злоупотре-
ба родитељског права, родитељи могу бити
потпуно лишени родитељског права, док у
другом случају суд има на располагању ин-
ститут делимичног лишења родитељског
права. Одлуку о лишењу родитељског права
доноси основни суд у парничном поступку,
а у другом степену надлежан је апелациони
суд.
У случају да се родитељи разведу, роди-
тељско право врше родитељи равноправно
и споразумно. И када су разведени, родите-
љи могу да врше родитељско право заједно
ако постигну споразум о томе и суд нађе да
је такав споразум у најбољем интересу дете-
та. Породични закон предвиђа ситуације у
којима само један родитељ самостално врши
родитељско право, а једна од тих ситуација
је и када родитељи постигну споразум о са-
мосталном вршењу родитељског права, који
мора да обухвати споразум о поверавању
заједничког детета једном родитељу и о оба-
вези издржавања и праву на контакт другог
родитеља са дететом. Суд ће овакав споразум
прихватити само ако је у најбољем интересу
детета.
Уколико родитељи не могу да постигну
споразум о вршењу родитељског права, могу
да потраже помоћ центра за социјални рад,
саветовалишта за брак и породицу или да по-
кушају са поступком медијације ради пости-
зања споразума о вршењу родитељског права.
Ако ни након тога не постигну договор, одлу-
ку о вршењу родитељског права доноси суд.
Суд мора да одлучи о поверавању детета,
тј. о томе ко је носилац родитељског права,
о издржавању детета и о праву на контакт
другог родитеља са дететом. Родитељ који не
врши родитељско право има право да спора-
зумно са другим родитељем одлучује о бит-
ним питањима за дете, као што је образовање
детета, предузимање већих медицинских за-
хвата, промена пребивалишта и располагање
имовином детета велике вредности.
68
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
У брачним споровима у првом степену
стварно је надлежан основни суд, а функци-
онално је надлежно судско веће, које чине
један судија професионалац и двоје судија
поротника, док је у вишој инстанци надлежан
Апелациони суд, и то веће од три судије. Су-
дије које поступају у овим предметима морају
да имају посебне едукације из области права
детета. Месна надлежност суда одређује се
према пребивалишту односно боравишту ту-
женог или према месту последњег заједнич-
ког пребивалишта супружника..
У судској пракси појављују се случајеви
када међу родитељима дође до неспоразума,
а тиме и до неспоразума са малолетним де-
тетом које још није пунолетно, које жели да
похађа средњу школу у другом месту, про-
мени пребивалиште или оде у иностранство
ради даљег школовања, па је потребно при-
бавити сагласност оба родитеља. Долази се
до ситуације да један родитељ дозвољава про-
мену пребивалишта сходно жељама детета, а
други родитељ се противи. Ту почиње судски
поступак по тужби родитеља који врши само-
стално родитељско право против другог ро-
дитеља, где се углавном постављају тужбени
захтеви којима се тражи делимично лишење
родитељског права у делу давања сагласности
за промену пребивалишта и уписа у школу
или у делу давања сагласности за издавање
путне исправе и боравак у иностранству.
Уколико не дође до сагласности и мирног
решења спора, отпочиње процена да ли ро-
дитељ савесно или несавесно врши права или
дужности из садржине родитељског права
како би се евентуално донела одлука о дели-
мичном лишењу родитељског права. Имајући
у виду да су поступци у којима се одлучује о
правима малолетног детета хитни по својој
природи, очигледно је да у конкретном слу-
чају одлука не може да се донесе у кратком
року. Наиме, потребно је прибавити опсерва-
цију центра за социјални рад сходно чл. 270.
Породичног закона, а најчешће странке пре-
длажу и вештачење, што такође подразумева
извесно време за израду налаза и мишљења,
најчешће месец дана, па и до три месеца, има-
јући у виду и време за уплату предујма вешта-
чења. Приликом доношења одлуке судови
треба да вреднују и расправе питање најбољег
интереса малолетног детета, које у одређеном
узрасту жели да се школује у условима који му
обезбеђују школовање по вишим стандарди-
ма од просечних у Републици Србији, да би
онда на бази утврђених чињеница могли пра-
вилно и у потпуности да сагледају штетност
или корисност одласка детета у друго место
ради уписа у школу или у иностранство.
На крају се ови поступци најчешће, након
исцрпног доказног поступка, заврше споразу-
мом, што је превасходно у интересу малолет-
ног детета и самих родитеља, као и њихових
међусобних односа у будућности. У супрот-
ном, суд је у обавези да донесе одлуку о дели-
мичном лишењу родитељског права у погледу
одобрења за промену пребивалишта и упис у
школу или у погледу издавања путне исправе
и сагласности за одлазак у иностранство.
У судској пракси јављају се и спорови по
тужби једног од родитеља ради проширења
модела одржавања личних контаката са де-
цом, чији захтев обухвата и одлазак са де-
цом на море у иностранство.
Наизглед, рекло би се уобичајени поро-
дични спорови. Оно што је специфично у
појединим споровима је да од првобитно по-
стављеног тужбеног захтева за проширење
модела виђања, који је до подношења тужбе
функционисао, извођењем доказа у току по-
ступка постаје спорно питање да ли родитељ
који самостално врши родитељско право и
упорно се супротставља проширеном моде-
лу виђања, опструишући виђање детета са
другим родитељем, треба лишити родитељ-
ског права, као и да ли родитељску дужност
обавља савесно или не. У оваквим поступци-
ма показала се, као неопходна, сарадња како
са центром за социјални рад, педагозима и
психолозима, тако и са саветовалиштем за
породичне односе, ради смањења напетости
међу парничним странама и успостављања
комуникације међу родитељима, а у интересу
малолетне деце. Најчешће родитељ који врши
самостално родитељско право изјављује да
деца не желе да се модел виђања прошири и
испољавају страх да ће други родитељ децу
одвести у иностранство и да их неће врати-
ти. Овакви страхови родитеља који врше са-
мостално родитељско право показали су се
као нереални у већини случајева током суд-
69
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
ске праксе. Наиме, деца су углавном лојална
родитељу код кога имају пребивалиште и са
којим проводе већину времена. У интересу
малолетне деце је да виђају и другог роди-
теља, а уколико стварно деца не желе да се
модел виђања прошири, постоје механизми
да се исто утврди, као и да сама вербализују
своју вољу, што све зависи од узраста мало-
летног детета. Родитељ који самостално врши
родитељско право и противи се проширењу
модела виђања, при чему су модели одржа-
вања личних односа углавном уједначени у
судској пракси иако се одлуке доносе за сва-
ки поједини случај, то чини из неких својих
побуда, о којима не обавештава суд. У таквим
случајевима рад у породичном саветова-
лишту је од великог значаја како за сам суд,
ради доношења правоваљане одлуке, тако и
за учеснике, јер им се пружа могућност да уз
помоћ стручних лица превазиђу своје стра-
хове и евентуално се утврди повреда дечјих
права која није очигледна. Уколико рад у по-
родичном саветовалишту не успе јер родите-
љи не сарађују, не одазивају се позивима из
саветовалишта и не постигне се минимална
комуникација ради интереса малолетне деце,
суд доноси коначну одлуку.
Донети одлуку о делимичном лишењу ро-
дитељског права јер родитељ не врши саве-
сно своје родитељско право и не омогућава
проширење виђања малолетне деце са другим
родитељем није лако, па се поставља питање
оправданости тако строге мере. У појединим
случајевима долази и до потпуног прекида
одржавања контакта другог родитеља са ма-
лолетном децом, кад родитељ који самостал-
но врши родитељско право своје емоције
према бившем партнеру пребаци на децу, па
она из збуњености новонасталом ситуацијом,
поготово деца предшколског узраста, не желе
да се одвоје од места пребивалишта.
До прекида контакта деце са родитељем
који не врши родитељско право долази зато
што деца показују лојалност према родитељу
код кога имају пребивалиште и не желе да га
повреде, а захтеве другог родитеља сматрају
„нападом” на оног код кога живе, па уместо да
се модел виђања прошири, дечја права оства-
рују и омогући им се нормалан раст и развој
у обе породице, долази до погоршања до сада
успостављених односа. Родитељ који само-
стално врши родитељско право не преузима
одговорност за новонасталу ситуацију и не
увиђа да својим понашањем шаље невербалне
поруке деци, која се повлаче, не желећи више
да одржавају контакте нити да иду на море са
другим родитељем.
У конкретном случају веома је тешко доне-
ти одлуку о делимичном лишењу родитељског
права. Оба родитеља са свог становишта сма-
трају да су у праву, а крше се основна права
деце. Одлуке којима се родитељ делимично ли-
шава родитељског права доноси првостепени,
дакле основни суд у већу, и то најчешће након
вештачења од стране тима вештака неуроп-
сихијатра и психолога. Одлуке првостепених
судова подлежу контроли од стране Апелаци-
оног суда по изјављеном правном леку.
Ако суд утврди да је у интересу малолет-
ног детета, ради обезбеђење његовог права
на развој и образовање, да путује из Срби-
је и у Србију или у било коју другу државу у
пратњи родитеља коме је дете поверено на
самостално вршење родитељског права или
самостално, при чему други родитељ не даје
сагласност, односно истом се противи без
оправданог разлога, испуњени су законски
услови за делимично лишење родитељског
права тог родитеља у погледу одлучивања о
спорним питањима по становишту аутора.
Спорни случајеви и нове тужбе подносе
се када се родитељ који још увек није прева-
зишао негативна осећања поводом прекида
брачне заједнице супротставља свакој одлу-
ци другог родитеља без адекватне аргумента-
ције и предлагања начина решавања питања
најбољег интереса детета. Тачно је и да није
увек најбољи интерес детета да мења средину
у којој живи, али овде се превасходно говори
о томе када је то у интересу детета, при чему
се одржавање личних односа са другим ро-
дитељем континуирано наставља, како лич-
ним контактом тако и путем средстава данас
доступне технике. Како је већ речено, да ли
из разлога несавладаних осећања или ината
један од родитеља одбија да сагледа реално
новонасталу ситуацију бившег партнера са
којим живи и заједничко дете, па на све на-
чине опструише постизање било каквог до-
говора или не поштује одлуке суда, што се
70
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
најчешће огледа у томе што се управо крше
дечја права, а родитељ бива делимично ли-
шен родитељског права у делу којим несаве-
сно врши родитељско право, ма колико ова
санкција била тешка за изрицање и спрово-
ђење у реалности.
Постојање несавесности у вршењу ду-
жности из садржине родитељског права, која
може довести до делимичног лишења роди-
тељског права, нужно се цени спрам најбољег
интереса детета, а најбољи интерес детета
јесте један од принципа који произлази из
Конвенције о правима детета и представља
правни стандард који се примењује када се
одлучује о заштити права и интереса детета,
при чему се цени према околностима сваког
конкретног случаја. Понашање родитеља које
није у складу са најбољим интересима детета
може за последицу имати делимично лишење
родитељског права, па тако родитељ који не
врши родитељско право може да буде лишен
права на одржавање личних односа са дете-
том, као и права да одлучује о питањима која
битно утичу на живот детета.
Питањем које битно утиче на живот де-
тета, у смислу члана 78. став 4. Породичног
закона, сматра се, између осталог, и промена
пребивалишта детета, тако да одлучивање о
томе спада у право родитеља који не врши
родитељско право, ког може бити потпуно
или делимично лишен уколико га несавесно
врши. Међутим, све док родитељ своја права
и обавезе врши савесно, има право и да одлу-
чује о пребивалишту деце тако што даје или
одбија да дâ сагласност за промену њиховог
пребивалишта, као и за пресељење у ино-
странство.
Веома је тешко проценити када родитељ
несавесно врши права или дужности из
садржине родитељског права и када може
бити делимично лишен родитељског пра-
ва. Судска одлука о делимичном лишењу
родитељског права може да лиши родитеља
једног или више права и дужности из садр-
жине родитељског права, осим дужности да
издржава дете. Такође, и родитељ који врши
родитељско право може да буде лишен пра-
ва и дужности на чување, подизање, васпи-
тавање, образовање и заступање детета, као
и на управљање и располагање имовином
детета. Родитељ који не врши родитељско
право може да буде лишен права на одржа-
вање личних односа са дететом и права да
одлучује о питањима која битно утичу на
живот детета. Судском одлуком о делимич-
ном лишењу родитељског права може да
буде одређена једна или више мера заштите
детета од насиља у породици.
Посебна брига за дете изнесена је још у
Женевској декларацији о правима детета из
1924. године и у Декларацији о правима де-
тета коју су усвојиле Уједињене нације 1959.
године, која је призната у Општој деклараци-
ји о правима човека, у Међународном пакту о
грађанским и политичким правима, у Међу-
народном пакту о економским, социјалним
и културним правима и у статутима и одго-
варајућим инструментима специјализованих
агенција и међународних организација које
се баве заштитом деце. Декларацију о пра-
вима детета усвојила је Генерална скупштина
20. новембра 1959. год. Правила Уједињених
нација о стандардном минимуму у малолет-
ничком правосуђу и Декларација о зашти-
ти жена и деце у случају ванредног стања и
оружаног сукоба у члану 3. прописују да су у
свим активностима које се тичу деце од при-
марног значаја интереси детета, без обзира
на то да ли их спроводе јавне или приватне
институције за социјалну заштиту, судови,
административни органи или законодавна
тела.
Државе чланице се обавезују да детету
обезбеде такву заштиту и бригу која је неоп-
ходна за његову добробит, узимајући у обзир
права и обавезе његових родитеља, закони-
тих старатеља или других појединаца који су
правно одговорни за дете и предузимају у том
циљу све потребне законодавне и админи-
стративне мере, а старају се и да институције,
службе и установе које су одговорне за бригу
или заштиту деце буду у складу са стандарди-
ма које су утврдили надлежни органи. Осим
тога, државе чланице обавезују се да пошту-
ју право детета на очување свог идентитета,
укључујући држављанство, име и породичне
везе, како је то признато законом, као и да
обезбеђују да ниједно дете не буде одвојено
од својих родитеља, осим када надлежни ор-
гани на основу судског увида одлуче, у складу
71
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
с одговарајућим законом и процедурама, да
је такво раздвајање неопходно и у најбољем
интересу детета. Оне такође поштују право
детета које је одвојено од једног или оба роди-
теља да одржава личне односе и непосредне
контакте са оба родитеља на насталој основи,
осим ако је то у супротности са најбољим ин-
тересима детета.
Имајући све претходно у виду, рокови у ко-
јима орган старатељства и судови поступају,
у складу са чланом 204. Породичног закона,
који генерално прописује хитност у посту-
пању суда у породичним стварима, да је по-
ступак у вези са породичним односима хитан
ако се односи на дете или родитеља који врши
родитељско право, да ће поступак суд по пра-
вилу спровести на највише два рочишта, да
се прво рочиште заказује тако да се одржи у
року од петнаест дана од дана када су тужба
или предлог примљени у суду и да је друго-
степени суд дужан да донесе одлуку у року од
тридесет дана од дана када му је достављена
жалба, нису у сагласности са реално потреб-
ним временом да се донесе правилна одлука,
што је супротно члану 270. Закона, којим је
прописано да пре него што донесе одлуку о
заштити права детета или о вршењу односно
лишењу родитељског права, суд је дужан да
затражи налаз и стручно мишљење од орга-
на старатељства, породичног саветовалишта
или друге установе специјализоване за посре-
довање у породичним односима.
ЗАКЉУЧАК
Одлучивање по тужбеном захтеву за дели-
мично лишење родитељског права веома је
сложен процес, који захтева велику умешност
и знање свих учесника, превасходно држав-
них органа. Поступак лишења није подложан
кратким роковима који су одређени законом
управо због своје сложености и животних по-
следица које производе судске одлуке.
Није спорно да је могуће и враћање роди-
тељског права када престану разлози због
којих је родитељ био потпуно или делимич-
но лишен, али то такође захтева дуготрајан
судски поступак и поновно утврђивање чи-
њеница, што није циљ и сврха суда. Дакле,
препорука је да се појача рад у породичним
саветовалиштима и да се родитељима дају
правовремена обавештења о току поступка,
као и о могућностима споразума, јер циљ
свих државних органа и јесте да се омогући
најбољи интерес детета, како је то и зако-
ном прописано.
Kaлендар важења правних аката
Прописи који одложено престају да важе или чија одложена примена почиње у наредном периоду
■■Посебан колективни уговор за запослене у установама предшколског васпитања и образовања чији
је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС”,
бр. 43/2017)
– примењује се до 13. 5. 2020. године.
■■ Закон о изменама и допунама Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл.
гласник РС”, бр. 91/2019)
– одредба члана 56. овог закона примењују се од 1. јуна 2020. године.
■■Усклађене динарске износе акциза из члана 9. став 1. тачка 1), тачка 2) алинеја трећа, тачка 3) али-
неја четврта, тачка 4), тачка 5) алинеја четврта, тачка 6) и тачка 7) алинеја трећа, члана 9. став 5. тачка
1) подтачка (1) алинеја трећа, подтачка (4) алинеја прва, подт. (5) и (6), тачка 2), тачка 3) подтачка (1)
алинеја трећа, подтачка (2) алинеја прва, подтачка (3), т. 4), 5) и 6), члана 12а, чл. 14. и 14а и члана 40г
Закона о акцизама годишњим индексом потрошачких цена у 2019. години („Сл. гласник РС”, бр. 5/2020
и 7/2020 – исправка)
– усклађени динарски износи из т. 1) и 3) примењују се од 1. јуна 2020. године.
■■Одлука о изменама и допунама Одлуке о извештавању банака („Сл. гласник РС”, бр. 27/2020)
– примењује се од 1. 6. 2020. године, осим тачке 3) ове одлуке, која се примењује од 30. 9. 2020. године.
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
Делимично лишење
родитељског права – прописи
и судска пракса
Судска одлука о делимичном лишењу родитељског права може да лиши
родитеља једног или више права и дужности из садржине родитељског
права, осим дужности да издржава дете, при чему је сам поступак
одлучивања по тужбеном захтеву за делимично лишење родитељског
права веома сложен процес, који захтева велику умешност и знање свих
учесника.
Весна Мартиновић,
судија Основног суда у Сомбору
Лишење родитељског права представља
једну од најтежих санкција како за роди-
теља тако и за дете. Изрицање такве одлуке
увек је изазов и за суд, првенствено гледајући
интерес детета. Доношење одлуке о лишењу
родитељског права, које може да буде потпу-
но или делимично, представља свеобухватан,
систематизован и веома тежак задатак који
захтева посвећеност и проницљивост свих
учесника у поступку. Одлука о делимичном
лишењу родитељског права подлеже проме-
ни, али свакако је није лако донети, погото-
во када се не ради о класичним примерима
који су предвиђени Породичним законом,
већ је реч о граничним случајевима у којима
се првенствено гледа интерес детета. Неми-
новно је да се онај родитеља који је делимично
лишен родитељског права осећа дискримини-
сано јер због разних околности није у могућ-
ности да схвати значај тако донете одлуке, која
се доноси у интересу детета, а не ради процене
који је родитељ успешнији у вршењу родитељ-
ског права. Као последица доношења одлуке
о делимичном лишењу родитељског права
јављају се промене у начину комуникације
између родитеља и детета, као и у односу ро-
дитеља који је делимично лишен родитељског
права са државним институцијама.
Делимично лишење родитељског права
звучи грубо, али оно је неопходно у поједи-
ним случајевима ради заштите најбољег ин-
тереса детета. Лишење родитељског права,
како потпуно тако и делимично, представља
тешку породичноправну санкцију за родите-
ља чији поступци до те мере угрожавају ин-
тересе детета да је угрожен физички, морални
и интелектуални развој детета, или грубо за-
немарује родитељске дужности тако што уоп-
ште не брине о детету нити подмирује његове
основне потребе.
ЧЛАНАК ПОЧИЊЕ НИЖЕ НА СТРАНИ
66
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
У брачној или ванбрачној заједници роди-
тељи једнако врше родитељско право уколико
живе заједно, па долази до изражаја принцип
једнакости јер се претпоставља да је посто-
јање такве заједнице у најбољем интересу
детета. Заједничка одговорност родитеља у
односу према деци није дељива, па је њихова
дужност да подржавају и употпуњују једно
друго.
Уколико родитељи не живе заједно, суд
ће у сваком појединачном случају морати да
утврђује да ли је у најбољем интересу дете-
та да родитељи буду равноправни у врше-
њу родитељског права. Ако родитељи детета
или деце закључе споразум о заједничком вр-
шењу родитељског права и ако суд процени
да је тај споразум у најбољем интересу дете-
та, родитељи заједнички и споразумно врше
родитељско право и када не воде заједнички
живот. Најбољи интерес детета представља
заједнички циљ државе и родитеља у ситуа-
цији када родитељи не живе заједно. Једна-
кост родитеља у вршењу родитељског права
могућа је и кад не живе заједно уколико је
критеријум за утврђење најбољег интереса
детета објективан и прилагођен конкретном
случају.
Породичним законом Републике Србије
(„Сл. гласник РС”, бр. 18/2005, 72/2011 и др.
Закон и 6/2015) чланом 6. одређено је да је
свако дужан да се руководи најбољим интере-
сом детета у свим активностима које се тичу
детета, као и да држава има обавезу да пре-
дузима све потребне мере за заштиту детета
од занемаривања од физичког, сексуалног и
емоционалног злостављања, али и од сваке
врсте експлoатације. Држава има обавезу да
поштује, штити и унапређује права детета.
Чланом 7. Породичног закона прописа-
но је да родитељско право припада заједно
мајци и оцу, да су родитељи равноправни у
вршењу родитељског права и да је забрањена
злоупотреба родитељског права, као и насиље
у породици, при чему свако има, у складу са
законом, право на заштиту од насиља у по-
родици. Послове заштите породице, помоћи
породици и старатељства у смислу овог за-
кона, сходно члану 12. Породичног закона,
врши Центар за социјални рад (орган стара-
тељства).
Уколико се деси да родитељ поступа про-
тивно одредбама Породичног закона којима
је одређено вршење родитељског права, одно-
сно понаша се онако како је описано у чл. 81 и
82. Породичног закона, одлуку о лишењу ро-
дитељског права у потпуности или делимич-
но доноси суд након спроведеног доказног
поступка. Дакле, искључиво надлежни суд
доноси одлуку о потпуном или делимичном
лишавању родитељског права, што је битна
разлика у односу на претходни Закон о браку
и породичним односима, по ком је орган ста-
ратељства имао овлашћење да донесе одлуку о
одузимању детета од родитеља. Према новом
Породичном закону улога органа старатељ-
ства је да покреће поступак, доставља налаз
и мишљење суду (односно опсервацију слу-
чаја сходно чл. 270. Породичног закона), као
и да врши привремену старатељску заштиту
детета у поступку. Надзор над радом органа
старатељства врши министарство надлежно
за породичну заштиту. Живот са родитељима
може бити ограничен само судском одлуком
када је то у најбољем интересу детета, ако
постоје разлози да се родитељ потпуно или
делимично лиши родитељског права или у
случају насиља у породици. Такође суд, сход-
но чл. 61, може да донесе одлуку о огранича-
вању права детета да одржава личне односе
са родитељем са којим не живи ако постоје
разлози да се тај родитељ потпуно или дели-
мично лиши родитељског права или у случају
насиља у породици.
Дете има право на живот са родитељима и
право да се родитељи о њему старају пре свих
других, сходно чл. 60. Породичног закона, а
право детета да живи са родитељима може да
буде ограничено само судском одлуком када
је то у на најбољем интересу детета. Сходно
наведеном суд може да донесе одлуку о одва-
јању детета од родитеља ако постоје разлози
да се родитељ потпуно или делимично лиши
родитељског права или у случају насиља у
породици.
Носиоци родитељске одговорности су
родитељи детета и они родитељска права и
обавезе врше споразумно и заједнички, ру-
ководећи се начелом равноправности оба ро-
дитеља. Родитељи често, због непревазиђених
сукоба приликом престанка брачне заједни-
67
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
це, заборављају на заједничку и равноправну
бригу о малолетној деци и траже од суда, као
надлежног органа, да утврди подобност роди-
теља за вршење родитељског права, очекујући
да суд утврди који је родитељ једноставно ре-
чено „бољи”. У току судског поступка не утвр-
ђује се процена који је од родитеља бољи, с
обзиром на то да деца воле оба родитеља, без
обзира на то што су у неком тренутку при-
врженији једном од њих, а најчешће је то ро-
дитељ код кога имају пребивалиште. Из своје
потребе да задобију наклоност деце родитељи
често прибегавају разним манипулацијама,
свесно или несвесно, чиме на крају доводе до
судске одлуке којом се делимично лишавају
родитељског права.
Да би родитељ био делимично лишен ро-
дитељског права, потребно је да су испуњени
услови предвиђени Породичним законом, и
то чланом 82. Наиме, родитељ који несаве-
сно врши права или дужности из садржине
родитељског права може бити делимично ли-
шен родитељског права. Судска одлука о де-
лимичном лишењу родитељског права може
да лиши родитеља једног или више права и
дужности из садржине родитељског права,
осим дужности да издржава дете. Родитељ
који врши родитељско право може да буде ли-
шен права и дужности на чување, подизање,
васпитавање, образовање и заступање дете-
та, као и права на управљање и располагање
имовином детета. Родитељ који не врши ро-
дитељско право може да буде лишен права на
одржавање личних односа са дететом и права
да одлучује о питањима која битно утичу на
живот детета. Судском одлуком о делимич-
ном лишењу родитељског права може бити
одређена једна или више мера заштите дете-
та од насиља у породици. Сходно члану 83.
Породичног закона родитељу може да се вра-
ти родитељско право када престану разлози
због којих је био потпуно или делимично ли-
шен родитељског права.
Надзор (превентивни и корективни) над
вршењем родитељског права у Србији врши
орган старатељства, конкретно одређени
центар за социјални рад. Неподобност или
невољност родитеља да врше родитељска
права и дужности може да се испољи у фор-
ми злоупотребе родитељског права или
грубог занемаривања вршења родитељских
дужности, с једне страна, или као несавесно
вршење родитељских права и дужности, с
друге стране.
У случају неподобности или невољности
родитеља да врше родитељска права и ду-
жности, које се испољавају као злоупотре-
ба родитељског права, родитељи могу бити
потпуно лишени родитељског права, док у
другом случају суд има на располагању ин-
ститут делимичног лишења родитељског
права. Одлуку о лишењу родитељског права
доноси основни суд у парничном поступку,
а у другом степену надлежан је апелациони
суд.
У случају да се родитељи разведу, роди-
тељско право врше родитељи равноправно
и споразумно. И када су разведени, родите-
љи могу да врше родитељско право заједно
ако постигну споразум о томе и суд нађе да
је такав споразум у најбољем интересу дете-
та. Породични закон предвиђа ситуације у
којима само један родитељ самостално врши
родитељско право, а једна од тих ситуација
је и када родитељи постигну споразум о са-
мосталном вршењу родитељског права, који
мора да обухвати споразум о поверавању
заједничког детета једном родитељу и о оба-
вези издржавања и праву на контакт другог
родитеља са дететом. Суд ће овакав споразум
прихватити само ако је у најбољем интересу
детета.
Уколико родитељи не могу да постигну
споразум о вршењу родитељског права, могу
да потраже помоћ центра за социјални рад,
саветовалишта за брак и породицу или да по-
кушају са поступком медијације ради пости-
зања споразума о вршењу родитељског права.
Ако ни након тога не постигну договор, одлу-
ку о вршењу родитељског права доноси суд.
Суд мора да одлучи о поверавању детета,
тј. о томе ко је носилац родитељског права,
о издржавању детета и о праву на контакт
другог родитеља са дететом. Родитељ који не
врши родитељско право има право да спора-
зумно са другим родитељем одлучује о бит-
ним питањима за дете, као што је образовање
детета, предузимање већих медицинских за-
хвата, промена пребивалишта и располагање
имовином детета велике вредности.
68
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
У брачним споровима у првом степену
стварно је надлежан основни суд, а функци-
онално је надлежно судско веће, које чине
један судија професионалац и двоје судија
поротника, док је у вишој инстанци надлежан
Апелациони суд, и то веће од три судије. Су-
дије које поступају у овим предметима морају
да имају посебне едукације из области права
детета. Месна надлежност суда одређује се
према пребивалишту односно боравишту ту-
женог или према месту последњег заједнич-
ког пребивалишта супружника..
У судској пракси појављују се случајеви
када међу родитељима дође до неспоразума,
а тиме и до неспоразума са малолетним де-
тетом које још није пунолетно, које жели да
похађа средњу школу у другом месту, про-
мени пребивалиште или оде у иностранство
ради даљег школовања, па је потребно при-
бавити сагласност оба родитеља. Долази се
до ситуације да један родитељ дозвољава про-
мену пребивалишта сходно жељама детета, а
други родитељ се противи. Ту почиње судски
поступак по тужби родитеља који врши само-
стално родитељско право против другог ро-
дитеља, где се углавном постављају тужбени
захтеви којима се тражи делимично лишење
родитељског права у делу давања сагласности
за промену пребивалишта и уписа у школу
или у делу давања сагласности за издавање
путне исправе и боравак у иностранству.
Уколико не дође до сагласности и мирног
решења спора, отпочиње процена да ли ро-
дитељ савесно или несавесно врши права или
дужности из садржине родитељског права
како би се евентуално донела одлука о дели-
мичном лишењу родитељског права. Имајући
у виду да су поступци у којима се одлучује о
правима малолетног детета хитни по својој
природи, очигледно је да у конкретном слу-
чају одлука не може да се донесе у кратком
року. Наиме, потребно је прибавити опсерва-
цију центра за социјални рад сходно чл. 270.
Породичног закона, а најчешће странке пре-
длажу и вештачење, што такође подразумева
извесно време за израду налаза и мишљења,
најчешће месец дана, па и до три месеца, има-
јући у виду и време за уплату предујма вешта-
чења. Приликом доношења одлуке судови
треба да вреднују и расправе питање најбољег
интереса малолетног детета, које у одређеном
узрасту жели да се школује у условима који му
обезбеђују школовање по вишим стандарди-
ма од просечних у Републици Србији, да би
онда на бази утврђених чињеница могли пра-
вилно и у потпуности да сагледају штетност
или корисност одласка детета у друго место
ради уписа у школу или у иностранство.
На крају се ови поступци најчешће, након
исцрпног доказног поступка, заврше споразу-
мом, што је превасходно у интересу малолет-
ног детета и самих родитеља, као и њихових
међусобних односа у будућности. У супрот-
ном, суд је у обавези да донесе одлуку о дели-
мичном лишењу родитељског права у погледу
одобрења за промену пребивалишта и упис у
школу или у погледу издавања путне исправе
и сагласности за одлазак у иностранство.
У судској пракси јављају се и спорови по
тужби једног од родитеља ради проширења
модела одржавања личних контаката са де-
цом, чији захтев обухвата и одлазак са де-
цом на море у иностранство.
Наизглед, рекло би се уобичајени поро-
дични спорови. Оно што је специфично у
појединим споровима је да од првобитно по-
стављеног тужбеног захтева за проширење
модела виђања, који је до подношења тужбе
функционисао, извођењем доказа у току по-
ступка постаје спорно питање да ли родитељ
који самостално врши родитељско право и
упорно се супротставља проширеном моде-
лу виђања, опструишући виђање детета са
другим родитељем, треба лишити родитељ-
ског права, као и да ли родитељску дужност
обавља савесно или не. У оваквим поступци-
ма показала се, као неопходна, сарадња како
са центром за социјални рад, педагозима и
психолозима, тако и са саветовалиштем за
породичне односе, ради смањења напетости
међу парничним странама и успостављања
комуникације међу родитељима, а у интересу
малолетне деце. Најчешће родитељ који врши
самостално родитељско право изјављује да
деца не желе да се модел виђања прошири и
испољавају страх да ће други родитељ децу
одвести у иностранство и да их неће врати-
ти. Овакви страхови родитеља који врше са-
мостално родитељско право показали су се
као нереални у већини случајева током суд-
69
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
ске праксе. Наиме, деца су углавном лојална
родитељу код кога имају пребивалиште и са
којим проводе већину времена. У интересу
малолетне деце је да виђају и другог роди-
теља, а уколико стварно деца не желе да се
модел виђања прошири, постоје механизми
да се исто утврди, као и да сама вербализују
своју вољу, што све зависи од узраста мало-
летног детета. Родитељ који самостално врши
родитељско право и противи се проширењу
модела виђања, при чему су модели одржа-
вања личних односа углавном уједначени у
судској пракси иако се одлуке доносе за сва-
ки поједини случај, то чини из неких својих
побуда, о којима не обавештава суд. У таквим
случајевима рад у породичном саветова-
лишту је од великог значаја како за сам суд,
ради доношења правоваљане одлуке, тако и
за учеснике, јер им се пружа могућност да уз
помоћ стручних лица превазиђу своје стра-
хове и евентуално се утврди повреда дечјих
права која није очигледна. Уколико рад у по-
родичном саветовалишту не успе јер родите-
љи не сарађују, не одазивају се позивима из
саветовалишта и не постигне се минимална
комуникација ради интереса малолетне деце,
суд доноси коначну одлуку.
Донети одлуку о делимичном лишењу ро-
дитељског права јер родитељ не врши саве-
сно своје родитељско право и не омогућава
проширење виђања малолетне деце са другим
родитељем није лако, па се поставља питање
оправданости тако строге мере. У појединим
случајевима долази и до потпуног прекида
одржавања контакта другог родитеља са ма-
лолетном децом, кад родитељ који самостал-
но врши родитељско право своје емоције
према бившем партнеру пребаци на децу, па
она из збуњености новонасталом ситуацијом,
поготово деца предшколског узраста, не желе
да се одвоје од места пребивалишта.
До прекида контакта деце са родитељем
који не врши родитељско право долази зато
што деца показују лојалност према родитељу
код кога имају пребивалиште и не желе да га
повреде, а захтеве другог родитеља сматрају
„нападом” на оног код кога живе, па уместо да
се модел виђања прошири, дечја права оства-
рују и омогући им се нормалан раст и развој
у обе породице, долази до погоршања до сада
успостављених односа. Родитељ који само-
стално врши родитељско право не преузима
одговорност за новонасталу ситуацију и не
увиђа да својим понашањем шаље невербалне
поруке деци, која се повлаче, не желећи више
да одржавају контакте нити да иду на море са
другим родитељем.
У конкретном случају веома је тешко доне-
ти одлуку о делимичном лишењу родитељског
права. Оба родитеља са свог становишта сма-
трају да су у праву, а крше се основна права
деце. Одлуке којима се родитељ делимично ли-
шава родитељског права доноси првостепени,
дакле основни суд у већу, и то најчешће након
вештачења од стране тима вештака неуроп-
сихијатра и психолога. Одлуке првостепених
судова подлежу контроли од стране Апелаци-
оног суда по изјављеном правном леку.
Ако суд утврди да је у интересу малолет-
ног детета, ради обезбеђење његовог права
на развој и образовање, да путује из Срби-
је и у Србију или у било коју другу државу у
пратњи родитеља коме је дете поверено на
самостално вршење родитељског права или
самостално, при чему други родитељ не даје
сагласност, односно истом се противи без
оправданог разлога, испуњени су законски
услови за делимично лишење родитељског
права тог родитеља у погледу одлучивања о
спорним питањима по становишту аутора.
Спорни случајеви и нове тужбе подносе
се када се родитељ који још увек није прева-
зишао негативна осећања поводом прекида
брачне заједнице супротставља свакој одлу-
ци другог родитеља без адекватне аргумента-
ције и предлагања начина решавања питања
најбољег интереса детета. Тачно је и да није
увек најбољи интерес детета да мења средину
у којој живи, али овде се превасходно говори
о томе када је то у интересу детета, при чему
се одржавање личних односа са другим ро-
дитељем континуирано наставља, како лич-
ним контактом тако и путем средстава данас
доступне технике. Како је већ речено, да ли
из разлога несавладаних осећања или ината
један од родитеља одбија да сагледа реално
новонасталу ситуацију бившег партнера са
којим живи и заједничко дете, па на све на-
чине опструише постизање било каквог до-
говора или не поштује одлуке суда, што се
70
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
најчешће огледа у томе што се управо крше
дечја права, а родитељ бива делимично ли-
шен родитељског права у делу којим несаве-
сно врши родитељско право, ма колико ова
санкција била тешка за изрицање и спрово-
ђење у реалности.
Постојање несавесности у вршењу ду-
жности из садржине родитељског права, која
може довести до делимичног лишења роди-
тељског права, нужно се цени спрам најбољег
интереса детета, а најбољи интерес детета
јесте један од принципа који произлази из
Конвенције о правима детета и представља
правни стандард који се примењује када се
одлучује о заштити права и интереса детета,
при чему се цени према околностима сваког
конкретног случаја. Понашање родитеља које
није у складу са најбољим интересима детета
може за последицу имати делимично лишење
родитељског права, па тако родитељ који не
врши родитељско право може да буде лишен
права на одржавање личних односа са дете-
том, као и права да одлучује о питањима која
битно утичу на живот детета.
Питањем које битно утиче на живот де-
тета, у смислу члана 78. став 4. Породичног
закона, сматра се, између осталог, и промена
пребивалишта детета, тако да одлучивање о
томе спада у право родитеља који не врши
родитељско право, ког може бити потпуно
или делимично лишен уколико га несавесно
врши. Међутим, све док родитељ своја права
и обавезе врши савесно, има право и да одлу-
чује о пребивалишту деце тако што даје или
одбија да дâ сагласност за промену њиховог
пребивалишта, као и за пресељење у ино-
странство.
Веома је тешко проценити када родитељ
несавесно врши права или дужности из
садржине родитељског права и када може
бити делимично лишен родитељског пра-
ва. Судска одлука о делимичном лишењу
родитељског права може да лиши родитеља
једног или више права и дужности из садр-
жине родитељског права, осим дужности да
издржава дете. Такође, и родитељ који врши
родитељско право може да буде лишен пра-
ва и дужности на чување, подизање, васпи-
тавање, образовање и заступање детета, као
и на управљање и располагање имовином
детета. Родитељ који не врши родитељско
право може да буде лишен права на одржа-
вање личних односа са дететом и права да
одлучује о питањима која битно утичу на
живот детета. Судском одлуком о делимич-
ном лишењу родитељског права може да
буде одређена једна или више мера заштите
детета од насиља у породици.
Посебна брига за дете изнесена је још у
Женевској декларацији о правима детета из
1924. године и у Декларацији о правима де-
тета коју су усвојиле Уједињене нације 1959.
године, која је призната у Општој деклараци-
ји о правима човека, у Међународном пакту о
грађанским и политичким правима, у Међу-
народном пакту о економским, социјалним
и културним правима и у статутима и одго-
варајућим инструментима специјализованих
агенција и међународних организација које
се баве заштитом деце. Декларацију о пра-
вима детета усвојила је Генерална скупштина
20. новембра 1959. год. Правила Уједињених
нација о стандардном минимуму у малолет-
ничком правосуђу и Декларација о зашти-
ти жена и деце у случају ванредног стања и
оружаног сукоба у члану 3. прописују да су у
свим активностима које се тичу деце од при-
марног значаја интереси детета, без обзира
на то да ли их спроводе јавне или приватне
институције за социјалну заштиту, судови,
административни органи или законодавна
тела.
Државе чланице се обавезују да детету
обезбеде такву заштиту и бригу која је неоп-
ходна за његову добробит, узимајући у обзир
права и обавезе његових родитеља, закони-
тих старатеља или других појединаца који су
правно одговорни за дете и предузимају у том
циљу све потребне законодавне и админи-
стративне мере, а старају се и да институције,
службе и установе које су одговорне за бригу
или заштиту деце буду у складу са стандарди-
ма које су утврдили надлежни органи. Осим
тога, државе чланице обавезују се да пошту-
ју право детета на очување свог идентитета,
укључујући држављанство, име и породичне
везе, како је то признато законом, као и да
обезбеђују да ниједно дете не буде одвојено
од својих родитеља, осим када надлежни ор-
гани на основу судског увида одлуче, у складу
71
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
с одговарајућим законом и процедурама, да
је такво раздвајање неопходно и у најбољем
интересу детета. Оне такође поштују право
детета које је одвојено од једног или оба роди-
теља да одржава личне односе и непосредне
контакте са оба родитеља на насталој основи,
осим ако је то у супротности са најбољим ин-
тересима детета.
Имајући све претходно у виду, рокови у ко-
јима орган старатељства и судови поступају,
у складу са чланом 204. Породичног закона,
који генерално прописује хитност у посту-
пању суда у породичним стварима, да је по-
ступак у вези са породичним односима хитан
ако се односи на дете или родитеља који врши
родитељско право, да ће поступак суд по пра-
вилу спровести на највише два рочишта, да
се прво рочиште заказује тако да се одржи у
року од петнаест дана од дана када су тужба
или предлог примљени у суду и да је друго-
степени суд дужан да донесе одлуку у року од
тридесет дана од дана када му је достављена
жалба, нису у сагласности са реално потреб-
ним временом да се донесе правилна одлука,
што је супротно члану 270. Закона, којим је
прописано да пре него што донесе одлуку о
заштити права детета или о вршењу односно
лишењу родитељског права, суд је дужан да
затражи налаз и стручно мишљење од орга-
на старатељства, породичног саветовалишта
или друге установе специјализоване за посре-
довање у породичним односима.
ЗАКЉУЧАК
Одлучивање по тужбеном захтеву за дели-
мично лишење родитељског права веома је
сложен процес, који захтева велику умешност
и знање свих учесника, превасходно држав-
них органа. Поступак лишења није подложан
кратким роковима који су одређени законом
управо због своје сложености и животних по-
следица које производе судске одлуке.
Није спорно да је могуће и враћање роди-
тељског права када престану разлози због
којих је родитељ био потпуно или делимич-
но лишен, али то такође захтева дуготрајан
судски поступак и поновно утврђивање чи-
њеница, што није циљ и сврха суда. Дакле,
препорука је да се појача рад у породичним
саветовалиштима и да се родитељима дају
правовремена обавештења о току поступка,
као и о могућностима споразума, јер циљ
свих државних органа и јесте да се омогући
најбољи интерес детета, како је то и зако-
ном прописано.
Kaлендар важења правних аката
Прописи који одложено престају да важе или чија одложена примена почиње у наредном периоду
■■Посебан колективни уговор за запослене у установама предшколског васпитања и образовања чији
је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС”,
бр. 43/2017)
– примењује се до 13. 5. 2020. године.
■■ Закон о изменама и допунама Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл.
гласник РС”, бр. 91/2019)
– одредба члана 56. овог закона примењују се од 1. јуна 2020. године.
■■Усклађене динарске износе акциза из члана 9. став 1. тачка 1), тачка 2) алинеја трећа, тачка 3) али-
неја четврта, тачка 4), тачка 5) алинеја четврта, тачка 6) и тачка 7) алинеја трећа, члана 9. став 5. тачка
1) подтачка (1) алинеја трећа, подтачка (4) алинеја прва, подт. (5) и (6), тачка 2), тачка 3) подтачка (1)
алинеја трећа, подтачка (2) алинеја прва, подтачка (3), т. 4), 5) и 6), члана 12а, чл. 14. и 14а и члана 40г
Закона о акцизама годишњим индексом потрошачких цена у 2019. години („Сл. гласник РС”, бр. 5/2020
и 7/2020 – исправка)
– усклађени динарски износи из т. 1) и 3) примењују се од 1. јуна 2020. године.
■■Одлука о изменама и допунама Одлуке о извештавању банака („Сл. гласник РС”, бр. 27/2020)
– примењује се од 1. 6. 2020. године, осим тачке 3) ове одлуке, која се примењује од 30. 9. 2020. године.