Одлагање извршења решења о отказу уговора о раду до доношења правоснажне судске одлуке

Честе су ситуације у пракси да инспектор рада нађе да је решењем послодавца о отказу уговора о раду очигледно повређено право запосленог. Ако је у том случају запослени повео радни спор, поставља се питање да ли инспектор рада својим решењем може да одложи извршење тог решења – до доношења правоснажне одлуке суда.

Одредбама Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2019 – Одлука УС РС и 113/2017 – даље: Закон) прописано је да надзор над применом овог закона, других прописа о радним односима, општих аката и уговора о раду, којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених, врши инспекција рада.  Према члану 269. Закона, у вршењу инспекцијског надзора инспектор рада је овлашћен да решењем наложи послодавцу да у одређеном року отклони утврђене повреде закона, подзаконског акта, општег акта и уговора о раду. Конкретно, према члану 271. став 1. Закона, ако инспектор рада нађе да је решењем послодавца о отказу уговора о раду очигледно повређено право запосленог, а запослени је покренуо радни спор, на захтев запосленог својим решењем ће одложити извршење тог решења – до доношења правоснажне одлуке суда. Запослени може да поднесе овај захтев инспекцији у року од 15 дана од дана покретања радног спора. Ради се о преклузивном року, па ће инспектор по протеку овог рока закључком одбацити захтев запосленог као неблаговремен. У том случају инспектор рада је дужан да донесе решење о одлагању извршења решења послодаваца о отказу уговора о раду у року од 30 дана од дана подношења захтева запосленог. Запослени би требало да, уз захтев за одлагање извршења решења, инспектору рада приложи и примерак поднете тужбе.

Решење инспектора рада донето по овом основу представља врсту привремене мере коју инспектор рада, као представник управе, доноси уместо суда. Право запосленог је очигледно повређено када је видљиво да је дошло до повреде права, односно када се до закључка о повреди права може доћи и без извођења обимнијег доказивања, а готово је извесно да ће и суд због повреде права запосленог поништити одлуку послодавца. Повреда мора да је грубља, односно да је битно и очигледно утицала на законитост донете одлуке послодавца. Уједно, такво решење инспектора може да наслути да ће и коначна судска пресуда, као права провера законитости решења инспектора рада, са великом извесношћу потврдити незаконитост поступка отказивања уговора о раду, односно поступање инспектора. Уколико тако не буде, јасно је да је дошло до грубог превида приликом доношења решења инспектора рада.

ПОСТУПАЊЕ ПО РЕШЕЊУ ИНСПЕКТОРА

Извршење решења инспектора рада којим је одложено извршење решења о отказу уговора о раду, односно које је донето по одредби члана 271. Закона, спроводи се административним путем по поступку који је прописан Законом о општем управном поступку. Наведено решење има за циљ да принудним путем успостави и доведе у сагласност чињенично стање са стањем које захтева правни поредак на основу диспозитива решења. Извршење решења инспектора рада спроводи се ради остваривања неновчаних обавеза, односно ради испуњења обавезе која се састоји у извршењу радње од стране послодавца која је одређена у диспозитиву решења. У диспозитиву се одређује да послодавац врати запосленог на рад, да га пријави на обавезно социјално осигурање и да му омогући да остварује друга права из радног односа која му припадају по Закону. Уколико је запосленом само отказан уговор о раду, а није одјављен са обавезног социјалног осигурања, у диспозитиву решења одређује се да послодавац запосленог врати на рад и да му омогући да остварује права из радног односа. При томе имамо у виду да се отказ уговора о раду од стране послодавца може дати по разним Законом прописаним основама, а сваки од ових основа је специфичан и од њега зависи поступак вршења инспекцијског надзора. Међутим, невезано за основе престанка радног односа, инспектор рада врши инспекцијски надзор и доноси решење којим одлаже извршење одлуке послодавца или одбија захтев запосленог за одлагање извршења те одлуке.

Дакле, Законом је прописано овлашћење инспектора рада да у поступку по захтеву запосленог који је повео радни спор донесе решење којим ће одложити извршење решења послодавца о отказу уговора о раду до доношења правоснажне судске одлуке. Међутим, из одредби члана 271. Закона произлази да је за доношење оваквог решења од стране инспектора рада потребно да буду испуњени следећи услови:

– да је послодавац донео решење о отказу уговора о раду;

– да је запослени покренуо радни спор;

– да се запослени обратио инспекцији рада захтевом за одлагање извршења решења послодавца и то у року од 15 дана од дана покретања радног спора и

– да инспектор рада нађе да је решењем послодавца о отказу уговора о раду очигледно повређено право запосленог.

За поступање по захтеву запосленог потребно је да су испуњени сви ови услови. Уколико се деси да запослени није прецизирао свој захтев, односно да се из навода захтева не може закључити да запослени жели да се одложи извршење одлуке послодавца до окончања судског спора или пак није приложио уз захтев доказ да је покренуо радни спор, инспектор рада ће поступити према одредби члана 59. став 1. Закона о општем управном поступку, тј. захтеваће од запосленог да уреди поднесак ради отклањања формалних недостатака, односно ради прецизирања захтева. У том случају запосленом се оставља рок за уређење поднеска и истовремено се упозорава на последице, тј. да ће у противном инспектор рада закључком одбацити поднесак (члан 59. став 2. тога закона).

СПРОВОЂЕЊЕ НАДЗОРА ИНСПЕКТОРА

Када је захтев за одлагање запослени уредно поднео, односно када је поднет у року и када су уз захтев приложени копија тужбе и решење о престанку радног односа, тј. решење о отказу уговора о раду, инспектор рада заказује инспекцијски надзор код послодавца ради припреме документације. С тим у вези треба обратити пажњу на нове чланове 268а и 268б у Закону о раду („Сл. гласник РС”, бр. 75/2014), којима се у поступку инспекцијског надзора инспектор рада овлашћује да, између осталог, врши увид у опште и појединачне акте, евиденције и другу документацију ради утврђивања релевантних чињеница, као и да узима изјаве од послодавца и врши контролу да ли је извршена пријава на обавезно социјално осигурање. Истовремено су послодавац, односно одговорно лице код послодавца и запослени дужни да инспектору омогуће вршење надзора, увид у документацију и несметан рад. Инспектор рада се током надзора ограничава на поступак при отказивању уговора о раду, а од начина на који је исти спроведен зависиће и одлука инспектора рада. Наиме, инспектор по правилу не изводи доказе нити се упушта у материјалну страну спорног права, јер када би се он у то упуштао, довео би себе у позицију оног ко пресуђује, односно претворио би се у суд, што не одговара његовој законом прописаној улози, као и интервентном карактеру мере коју доноси. Као што је већ речено, на инспектору рада је да у сваком конкретном случају на основу утврђеног чињеничног стања да оцену да ли је право запосленог очигледно повређено.

По утврђивању одлучних чињеница инспектор рада процењује да ли је у поступку отказивања уговора о раду право запосленог очигледно повређено, па ако јесте, доноси решење у року од 30 дана од дана подношења захтева запосленог.

У другом случају, према ставу 2. члана 271. Закона о раду, ако инспектор рада нађе да право запосленог није очигледно повређено, решењем ће одбити захтев запосленог за одлагањем решења о отказу уговора о раду. У том случају инспектор рада је дужан да донесе решење у року од 30 дана од дана подношења захтева запосленог.

Значи, након извршеног инспекцијског надзора и утврђеног чињеничног стања инспектор рада доноси:

– решење којим одбија захтев запосленог за одлагање извршења одлуке послодавца (уколико је поступак отказа уговора о раду спроведен у складу са одредбама Закона) или

– решење којим одлаже извршење одлуке послодавца (уколико процени да је право запосленог очигледно повређено).

Према одредбама члана 272. Закона о раду, против решења инспектора рада може да се изјави жалба министру за послове рада у року од осам дана од дана достављања решења, која не одлаже решење. Министар, односно лице које он овласти дужно је да у року од 30 дана од дана пријема жалбе одлучи по жалби. Истовремено, против коначног решења инспектора рада не може да се покрене управни спор сходно одредби члана 272. став 4. Закона о раду.

Запослени који је враћен на рад код послодавца у складу са решењем инспектора рада има сва права, обавезе и одговорности као и други запослени.

Уколико послодавац не поступи по решењу инспектора рада у складу са наведеним одредбама члана 271. Закона о раду, казниће се новчаном казном од 800.000 до 2.000.000 динара, а одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара, сходно одредбама члана 273. Закона о раду.

У сваком случају, обавеза послодавца је да поступи по решењу инспектора рада којим је одложено извршење решења о отказу уговора о раду, тако што ће запосленог позвати да се врати на рад и пријавити га на обавезно осигурање по пријему решења. Наиме, жалба изјављена на решење инспектора рада не задржава његово извршење. Уколико послодавац не поступи по решењу инспектора рада, чини прекршај прописан одредбом члана 273. став 1. тачка 8) Закона.