Донета је Одлука о висини минималне цене рада за период јануар–децембар 2019. године

Минимална зарада за 2019. годину утврђује се према новој минималној цени рада од 155,30 динара (нето).

Влада Републике Србије донела је Одлуку о висини минималне цене рада за период јануар–децембар 2019. године („Сл. гласник РС”, бр. 69/2018 од 14. 9. 2018), према којој је минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, за период јануар–децембар 2019. године утврђена у износу од 155,30 динара („нето”) по радном часу.

УТВРЂИВАЊЕ МИНИМАЛНЕ ЗАРАДЕ У 2019. ГОДИНИ

Влада је донела одлуку о минималној цени рада за 2019. годину, међутим, Закон о раду гарантује запосленом право на ми­ни­мал­ну за­ра­ду за стан­дард­ни учи­нак и вре­ме про­ве­дено на ра­ду. Наиме, према ста­ву 2. чла­на 111. Закона о раду, ми­ни­мал­на за­рада се одре­ђу­је на осно­ву:

– ми­ни­мал­не це­не ра­да, утвр­ђе­не у скла­ду са За­ко­ном,

– вре­ме­на про­ве­де­ног на ра­ду и

– по­ре­за и до­при­но­са ко­ји се пла­ћа­ју из за­ра­де,

а запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду.

Као што може да се ви­ди, За­кон о раду раз­ли­ку­је ми­ни­мал­ну це­ну ра­да и мини­мал­ну за­ра­ду, при че­му:

1) ми­ни­мал­ну це­ну ра­да усва­ја Со­ци­јал­но-еко­ном­ски са­вет, од­но­сно Вла­да, и она се исказу­је по ча­су ра­да у не­то из­но­су, а сходно за­кон­ској ре­гу­ла­ти­ви, она је је­ди­ни­ца за обра­чун ми­ни­мал­не за­ра­де;

2) ми­ни­мал­на за­ра­да је за­ра­да ко­ја се до­би­ја мно­же­њем ча­со­ва ра­да у кон­крет­ном ме­се­цу са ми­ни­мал­ном це­ном ра­да, уз до­да­ва­ње при­па­да­ју­ћих по­ре­за и до­при­но­са.

Чињеница да је минимална цена рада утврђена по часу рада значи да ће укупан месечни износ минималне зараде варирати у зависности од броја часова рада у сваком месецу, при чему се број часова рада израчунава месечно, на основу броја календарских дана, без субота и недеља, и множењем радних дана са осам. Може се приметити да је минимална плата по часу утврђена у јединственом нето износу од 155,30 динара, што треба тумачити тако да је минимална зарада по часу рада у износу за исплату (нето) једнака за све запослене, без обзира на степен њихове стручне спреме, врсту радног места и послове које обављају.

Пун месечни износ нето минималне зараде (на пример: за 176 часова у месецу: 155,30 дин. x 176 ч. = 27.332,80 динара нето) припада запосленом за пуно радно време проведено на раду и остварени стандардни учинак (члан 111. став 1. Закона о раду). Ако запослени у одређеном месецу није остварио пун фонд часова рада (засновао је радни однос или му је престао радни однос у том месецу), припада му минимална зарада само за остварене часове рада. На пример, запослени је засновао радни однос у току месеца и остварио 80 часова рада. Његова нето минимална зарада у том случају је: 80 ч. x 155,30 дин./ч. = 12.424,00 дин. За остатак часова у том месецу не следује му ништа јер није био у радном односу. У оваквом случају не треба заборавити на то да приликом утврђивања основице за плаћање доприноса за социјално осигурање као параметар служи сразмерни износ важеће најниже основице, до кога се долази тако што се Законом прописани износ најниже основице подели са могућим фондом часова рада за месец за који се врши обрачун и помножи са оствареним часовима рада запосленог у месецу за који се врши обрачун.

Све послодавце који сада планирају исплате минималне зараде за 2019. годину на основу нове минималне цене рада од 155,30 динара треба подсетити на обавезу да запосленима који примају ову зараду исплате и увећање за минули рад, топли оброк и регрес, као и друга увећања која запослени оствари у току месеца (ноћни рад, рад на празник, прековремени рад и сл.). Наиме, према ст. 6. и 7. члана 111. Закона о раду, запослени који прима минималну зараду има право на увећану зараду (за прековремени рад, за рад на празник, за минули рад, за рад ноћу и остала увећања према општем акту послодавца), као и на накнаду трошкова и друга примања која се сматрају зарадом у складу са Законом. Основица за обрачун свих увећања зараде је минимална зарада запосленог, која у овом случају има карактер основне зараде запосленог.

Притом, када Закон о раду у члану 111. став 1. прописује да запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду, то значи да:

1) запосленом се гарантује основна зарада најмање у нивоу минималне зараде;

2) послодавац не може да испуњава наведену законску обавезу тако што ће на основну зараду, нижу од минималне зараде за конкретни месец, додати минули рад и топли оброк или неке друге додатке, како би тај износ зараде био већи од минималне зараде, већ прво мора да се обезбеди основна зарада у висини минималне, па да се на тај износ обрачунају поменути додаци – увећања зараде.

КОНТРОЛА ВИСИНЕ ОСНОВНИХ ЗАРАДА КОД ПОСЛОДАВАЦА У 2019. ГОДИНИ

Приликом сагледавања својих планова пословања за 2019. годину послодавци морају да, као битан фактор, имају у виду и актуелно повећање минималне цене рада за 8,6% у 2019. години (са 143,00 дин. на 155,30 дин.). Ово се пре свега односи на послодавце који су у 2018. години исплаћивали запосленима основне зараде у висини месечне минималне зараде или су имали запослене којима су основне зараде биле релативно близу месечних минималних зарада. У оваквим случајевима послодавци морају да планирају зараде по новим вишим износима, дакле по сили закона морају да повећавају своје трошкове пословања, када се практично показује да повећање минималне цене рада од 8,6% и није тако мало.

Наиме, могло је да се види да је Законом о раду утврђено да запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду. То такође значи да основна зарада запосленог за пуно радно време и стандардни радни учинак не може бити нижа од минималне зараде, односно у месецу када је основна зарада мања од минималне зараде запосленом се обрачунава и исплаћује основна зарада у висини минималне зараде. У конкретном случају ово значи да запослени чија је основна зарада мања од минималне зараде има право на основну зараду у висини минималне зараде, као и право на додатке на зараду, у складу са колективним уговором и уговором о раду, за пуно радно време и остварен стандардни учинак.

Конкретно:

1) У првом примеру послодавац је запосленима у 2018. години исплаћивао основне зараде у висини минималних због тешкоћа у пословању. На ове основне зараде послодавац је обрачунавао и минули рад и топли оброк. На пример, за месец октобар 2018. године послодавац је за пуно радно време запосленом обрачунао основну зараду по минималној цени рада од 143 динара (143 дин. x 184 ч. = 26.312,00 дин.), затим минули рад од 10% (на основицу коју чини основна зарада у висини минималне) у износу од 2.631,20 динара, као и топли оброк фиксно од 1.000 динара. Ако и даље буде исплаћивао минималне зараде, од 1. јануара 2019. године послодавац ће овом запосленом и свим другима који примају минималну зараду морати да исплаћује за 8,6% већу основну зараду по минималној цени рада од 155,30 динара (155,30 дин. x 184 ч. у јануару = 28.575,00 динара), као и да обрачуна већи минули рад од 10% у износу од 2.857,52 динара, док ће исплату „топлог оброкаˮ фиксно у висини од 1.000 динара моћи да остави. На овим основама послодавци који исплаћују минималну зараду у 2018. години, а то планирају и у 2019. години, морају да поставе план висине зарада, односно повећање зарада и повећање својих трошкова пословања. Не треба заборавити да се повећањем основне зараде повећава и основица за обрачун увећања зараде (за минули рад, за ноћни и прековремени рад итд.).

2) У другом примеру послодавац не исплаћује минималне зараде запосленима у 2018. години, али неки од његових запослених имају ниске коефицијенте својих послова, тако да су њихове основне зараде близу минималних. На пример, за месец октобар 2018. године послодавац је за пуно радно време обрачунао основну зараду запосленом у висини од 27.000 динара на бази коефицијента радног места од 5,00 и цене рада код послодавца од 5.400 динара (5,00 x 5.400 = 27.000 динара нето основна зарада). Ова основна зарада је изнад важеће минималне зараде за октобар у Србији (она износи 143 дин. x 184 ч. за октобар = 26.312,00 динара). Међутим, истина је да је ова основна зарада у октобру 2018. године већа од важеће минималне зараде, али у јануару 2019. године она ће бити нижа од минималне зараде која ће важити за јануар 2019. године (155,30 дин. x 184 ч. у јануару = 28.575,20 динара). Пошто, по Закону о раду, исплаћена основна зарада за пуно радно време не може да буде нижа од минималне зараде, поменути послодавац запосленом мора да понуди анекс уговора о раду у коме ће му утврдити повећану основну зараду или у висини минималне, или ће на нивоу послодавца повећати цену рада за обрачун зарада са 5.000 на нпр. 5.900 динара, чиме би овај запослени остварио основну зараду већу од важеће минималне у јануару 2019. године (5,00 x 5.800 дин. = 29.000 дин.), што је више од минималне зараде за јануар 2019. године од 28.575,20 динара. Наравно, и у овом случају ради се о законској обавези повећања зарада бар оним запосленима којима зарада у 2019. години „пада” испод минималне због номиналног повећања минималне цене рада, а то наравно повлачи и питање распона у зарадама са осталим запосленима, као и повећање трошкова пословања. На овим основама послодавци који исплаћују у 2018. години близу минималних морају да поставе план повећања висине ових зарада.

НОВА МИНИМАЛНА ЦЕНА РАДА ПРИМЕЊУЈЕ СЕ НА ИСПЛАТЕ ОД 1. ЈАНУАРА 2019. ГОДИНЕ

Послодавце треба подсетити да се нова минимална цена рада од 155,30 динара примењује календарски од 1. јануара 2019. године, без обзира на то за који се претходни месец исплата минималних зарада врши. Дакле, ако у месецу јануару 2019. го­ди­не исплаћу­је ми­ни­мал­ну за­ра­ду за децембар 2018. го­ди­не, по­сло­да­вац ће ис­пла­ти­ти ва­же­ћу ми­ни­мал­ну не­то цену рада по ча­су ра­да у ви­си­ни од 155,30 ди­на­ра и об­ра­чу­на­ти број часова за ме­сец за ко­ји вр­ши ис­пла­ту, да­кле – за децембар. Исто тако, ако у јануару 2019. године ис­пла­ћу­је ми­ни­мал­ну за­ра­ду за новембар 2018. го­ди­не или за би­ло ко­ји прет­ход­ни ме­сец у 2018. или чак у некој претходној години, по­сло­да­вац ће ис­пла­ти­ти важећу ми­ни­мал­ну не­то цену рада за 2019. годину од 155,30 ди­на­ра по часу рада и об­ра­чу­на­ти број ча­со­ва за ме­сец за који вр­ши ис­пла­ту. При томе имамо у виду одредбу члана 111. став 5. Закона о раду, према којој је послодавац дужан да минималну зараду исплати запосленом у висини која се одређује на основу одлуке о минималној цени рада која важи за месец у којем се врши исплата. Наравно, ово указује на то да је за послодавце који у 2018. години исплаћују минималне зараде добро да, колико могу, до 31. децембра регулишу заостале исплате у току 2018. године по минималној цени рада од 143 динара, иначе ће све те заостале исплате из 2018. године морати да обрачунају по 8,6% вишој минималној цени рада у 2019. години.