Достављање се већ дуго јавља као велики проблем у правној пракси, тако да би новине у Закону о привредним друштвима, нарочито оне које се односе на електронску пошту, требало да допринесу ефикаснијем и економичнијем пословању.
Проблеми у вези са достављањем јавили су се једним делом због неадекватних законских решења, али у већој мери због неоспособљености органа који достављање врше и недоследности у њиховој пракси. Ни привредна друштва, као ни предузетници, нису изузетак, па је и код њих изражен проблем достављања. Овај проблем се јавља пре свега због регистрованих седишта која фактички то нису, затим због непридржавања законских правила од стране привредних субјеката, као и због бројних других разлога.
Закон о привредним друштвима посебно се посветио проблему достављања. Међутим, у судском, управном, пореском и другим поступцима самим Законом о привредним друштвима дат је примат посебним законима, а то су Закон о парничном поступку, Закон о кривичном поступку, Закон о извршењу и обезбеђењу, Закон о прекршајима, Закон о општем управном поступку, Закон о пореском поступку и пореској администрацији итд.
Достављање и адреса за пријем поштанских пошиљки уређени су чланом 20. Закона о привредним друштвима. Наиме, Закон је предвидео обавезу регистровања и постојања адресе седишта друштва, а предвидео је и могућност регистровања посебне адресе за пријем поштанских пошиљки. Седиште друштва је место на територији Републике Србије из кога се управља пословањем друштва и које је као такво одређено оснивачким актом, статутом или одлуком скупштине, односно одлуком ортака или комплементара. Адреса седишта друштва региструје се у складу са законом о регистрацији. Достављање се врши на адресу седишта друштва, осим уколико друштво нема регистровану посебну адресу за пријем поштанских пошиљки на територији Републике Србије. Уколико друштво има посебну адресу за пријем поштанских пошиљки на територији Републике Србије, достављање се врши на ту адресу уместо на адресу седишта друштва. Дакле, уколико се достављање изврши на адресу седишта друштва и поред тога што друштво има регистровану адресу за пријем поштанских пошиљки, такво достављање неће бити правно ваљано. С тим у вези постојале су недоумице, које су изменама Закона о привредним друштвима из 2018. године коначно отклоњене, и то изменама члана 20. став 3, што је свакако од великог значаја због повећане правне сигурности у погледу достављања. Треба напоменути да је у тексту члана 20. пре наведених измена у употреби била синтагма „адреса за пријем поште”, која је у ставу 2. и ставу 3. замењена синтагмом „адреса за пријем поштанских пошиљки”, међутим, није мењан поднаслов испред члана 20, који гласи „Достављање и адреса за пријем поште”, нити је мењан став 4. члана 20, што представља терминолошку недоследност законодавца.
Члан 20. став 4. Закона о привредним друштвима прописује да, ако је достава писмена друштву на адресу за пријем поште, односно на адресу седишта друштва, ако друштво нема регистровану адресу за пријем поште, у смислу закона којим се уређују поштанске услуге, путем препоручене пошиљке била безуспешна, сматраће се да је достава те пошиљке уредно извршена истеком рока од осам дана од дана другог слања те пошиљке, под условом да је између та два слања протекло најмање 15 дана. Ово значи да ако се достава писмена друштву једном покуша али безуспешно, пошиљалац треба да сачека 15 дана и да поново покуша доставу, па уколико је и друга достава безуспешна, истеком рока од осам дана од другог слања сматраће се да је достава извршена уредно. Овде је „дан слања” дан када је послата препоручена пошиљка, а не дан када је само достављање покушано од стране поштанског службеника.
Што се тиче других закона који у судском, управном, пореском и другим поступцима дерогирају Закон о привредним друштвима, важно је истаћи да они и даље не дају првенство у достављању на адресу за пријем поштанских пошиљки у односу на адресу седишта. Тако, на пример, Закон о извршењу и обезбеђењу у члану 36. ставу 1. прописује да се извршном дужнику који је правно лице или предузетник писмена достављају на адресу седишта или адресу за пријем поште која је уписана у регистру Агенције за привредне регистре или другом јавном регистру, што значи да у поступку извршења достављање може да се обави и на адресу седишта и поред тога што друштво има регистровану адресу за пријем поштанских пошиљки. Законске одредбе би у овом смислу требало изједначити како би се једнообразним поступањем избегле недоумице и грешке.
У пракси се одредба из члана 20. став 4. не поштује, па чак ни од стране судова у поступку извршења. Ово најбоље може да се уочи у пракси судова у поступку извршења код рачуна као веродостојне исправе. Наиме, Законом о извршењу и обезбеђењу прописано је да је веродостојна исправа, између осталог, рачун домаћег или страног лица, са отпремницом или другим писменим доказом о томе да је извршни дужник обавештен о његовој обавези. У ситуацији када је извршни дужник привредно друштво, па се против њега подноси предлог за извршење, у судској пракси довољно је да извршни поверилац уз предлог за извршење достави рачун без отпремнице и писмено којим се доказује да је једном покушано обавештење извршног дужника о обавези, па све и ако је достављање наведеног обавештења било безуспешно, да би суд сматрао да се ради о веродостојној исправи на основу које ће донети решење о извршењу. Овакво поступање суда није у складу са Законом о привредним друштвима. Овде се не ради о ситуацији да Закон о извршењу и обезбеђењу има примат у односу на Закон о привредним друштвима што се достављања тиче, јер се доказ о томе да је извршни дужник обавештен о својој обавези обезбеђује пре започињања поступка извршења, па се, сходно томе, на достављање обавештења о обавези извршног дужника примењују одредбе Закона о привредним друштвима.
Изменама и допунама Закона о привредним друштвима из 2018. године уведене су значајне новине у погледу адресе за пријем електронске поште. Наиме, чланом 21. прописано је да је друштво дужно да има адресу за пријем електронске поште, која се региструје у складу са законом о регистрацији, док је дотадашње законско решење било да друштво може да има адресу за пријем електронске поште. Дакле, постојање и регистровање адресе за пријем електронске поште више није могућност, већ обавеза привредних друштава. Самосталним чланом 158. Закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима предвиђено је да су постојећа привредна друштва, предузетници, представништва и огранци страних привредних друштава, који немају регистровану адресу за пријем електронске поште, дужни да региструју ову адресу у року од годину дана од дана почетка примене Закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима. Поставља се питање који датум треба да се сматра даном почетка примене Закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима. Наиме, прелазним и завршним одредбама овог закона, тј. чланом 161. прописано је да овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим: 1) одредби чл. од 1. до 26, чл. од 28. до 78, чл. од 81. до 118, чл. од 121. до 128, чл. од 130. до 149, чл. од 152. до 158. и члана 160. овог закона, које се примењују од 1. октобра 2018. године; 2) одредби чл. 129, 150. и 151. овог закона, које се примењују од 1. јануара 2022. године. Иако се у појединим коментарима измена и допуна Закона о привредним друштвима тумачи да је обавезно да се регистрација адресе за пријем електронске поште изврши до 1. 10. 2019. године, ово је нетачно тумачење. Наиме, иако је 1. 10. 2018. године дан од када се примењује већина одредби Закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима, примена од тога дана ипак се не односи на све одредбе јер се неке примењују од 1. јануара 2022. године, а за неке (иако у мањем броју) није наведен дан почетка примене, што значи да се примењују даном ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима. Дакле, с обзиром на то да је наведени Закон о изменама и допунама Закона о привредним друштвима ступио на снагу 9. 6. 2018. године, од када су почеле да се примењују неке његове одредбе (иако је у питању мањи број одредби), постојећа привредна друштва, предузетници, представништва и огранци страних привредних друштава, који немају регистровану адресу за пријем електронске поште, дужни су да региструју ову адресу најкасније до 9. 6. 2019. године.
Уредност достављања електронског документа друштву одређује се у складу са законом који уређује електронски документ, а тренутно је у питању Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању („Сл. гласник РС”, бр. 94/2017).
Обавезност постојања и регистрације адресе за пријем електронске поште код привредних друштава представља заиста велику новину, са очекиваним знатним позитивним последицама. Наиме, адреса за пријем електронске поште која ће бити регистрована, а самим тим и јавно доступна, у великој мери ће олакшати достављање, а такође ће га убрзати и појефтинити, па ће привредним субјектима пословање бити знатно олакшано. Иако се у другим законима, који у судском, управном, пореском и другим поступцима имају примат у односу на Закон о привредним друштвима, правила достављања разликују, ти закони већином такође предвиђају достављање електронским путем, па ће обавезност електронске поште имати великог значаја и у овим поступцима. Наиме, чланом 106. Закона о парничном поступку прописано је да суд може да упути странкама и другим учесницима у поступку позив за рочиште или обавештење о отказивању рочишта путем електронске поште, (…) под условом да је таквим начином позивања могуће да суд прими повратни податак да је лице позив односно обавештење примило. Члан 129. истог закона прописује да достављање може да се врши и електронском путем у складу са посебним прописима, да се достављање електронским путем сматра извршеним под условом да је таквим начином достављања могуће обезбедити повратни податак да је лице примило писмено, као и да потврда о пријему писмена достављеног електронским путем представља одштампани електронски запис о дану и часу када је уређај за електронски пренос података забележио да је писмено послато примаоцу, назив пошиљаоца и примаоца и назив писмена. Законом о општем управном поступку такође је прописана могућност општења између органа и странака електронским путем. Сличне одредбе има Законик о кривичном поступку. Ово значи да не само да ће привредним субјектима пословање бити олакшано већ ће обавезном регистрацијом електронске поште доћи до значајног убрзања судских и управних поступака, јер је познато да проблем достављања представља „рак-рану” нашег правосуђа, а по том питању слична је ситуација и у управном поступку. Поред законске регулативе, потребно је да се судови и други државни органи технички опреме и да се њихови службеници оспособе за овакав вид достављања.
У Закону о привредним друштвима није наведено ко доноси одлуку о адреси за пријем поштанских пошиљки, као ни о адреси за пријем електронске поште. У пракси Агенције за привредне регистре у којој се врши регистрација наведених адреса довољно је поднети регистрациону пријаву уписа или промене адресе за пријем поште, односно електронске поште, као и доказ о уплати накнаде, што значи да фактички о овим питањима одлучују законски или регистровани заступник друштва, с обзиром на то да су они овлашћена лица за подношење регистрационих пријава пред Агенцијом за привредне регистре.
Закон о привредним друштвима посебно уређује достављање члановима друштва. Наиме, чланом 144. прописана је дужност друштва у вези са вођењем евиденције о адреси коју одређују самостално чланови, сваки од сувласника удела и заједнички пуномоћник сувласника удела, с тим да та лица као своју адресу за пријем поште могу да означе адресу за пријем електронске поште. Изменама и допунама закона из 2018. године прописано је да се достављање наведеним лицима врши на адресу из евиденције података о члановима друштва, а достављање се сматра извршеним даном слања препоручене пошиљке на ту адресу, односно даном слања електронске поште. Старо законско решење предвиђало је сходну примену члана 20. став 3, што значи да је по закону, у случају неуспешне доставе, иста морала да се понавља, што је са правом измењено ради целисходности. Наведена правила која важе за друштво са ограниченом одговорношћу сходно се примењују и на командитно друштво, док у одредбама о ортачком друштву нема помена о евиденцији и достављању члановима. За акционарско друштво важе посебна правила јер јединствену евиденцију акционара води Централни регистар, па се позив за скупштину акционарског друштва доставља акционарима на адресе акционара из јединствене евиденције акционара, односно електронском поштом ако је акционар дао писану сагласност за такав начин слања, или објављивањем на интернет страници друштва.
Може се закључити да је у Закону о привредним друштвима посебна пажња посвећена достављању. Новине у Закону, посебно оне које се односе на електронску пошту, свакако ће допринети ефикасности и економичности пословања.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.