Имајући у виду изузетан институционални значај банака као друштава која обављају платни промет, баве се кредитирањем и депозитним пословима, држава је посебно заинтересована за надзор над оснивањем и пословањем банака, па су у том смислу и овлашћења која су дата Народној банци Србије, у контексту давања и одузимања дозвола за рад банкама, сасвим оправдана и разумљива
Народна банка Србије (у даљем тексту: НБС), у складу са овлашћењем из члана 4. ст. 1. тач. 4) Закона о Народној банци Србије („Сл. гласник РС”, бр. 72/2003, 55/2004, 85/2005, 44/2010, 76/2012 и 106/2012), банкама издаје и одузима дозволе за рад, врши контролу бонитета и законитости пословања банака и обавља друге послове, у складу са Законом о банкама („Сл. гласник РС”, бр. 107/2005, у даљем тексту: Закон).
Такође, одредбом члана 9. ст. 1. Закона прописано је да НБС, у поступку утврђеном овим законом, врши контролу бонитета и законитости пословања банака и, на основу надлежности утврђених овим законом, решава о правима, обавезама и правним интересима лица. Имајући у виду изузетан институционални значај банака као друштава која обављају платни промет и баве се кредитирањем и депозитним пословима, држава је посебно заинтересована за надзор над оснивањем и пословањем банака, те су овлашћења дата НБС-у у контексту давања и одузимања дозвола за рад банкама оправдана и разумљива. У правни систем Републике Србије Законом су имплементиране инвентивне одредбе, које су у великој мери прилагођене нормативним решењима модерних правних система. Текст Закона припремила је НБС, а у његовој изради учествовали су представници USAID-а, Светске банке, Међународног монетарног фонда, банкарског сектора у Републици Србији, као и министарстава у Влади (пре свега, Министарства финансија).
Банка се оснива у форми акционарског друштва, у смислу одредаба закона којим се уређују привредна друштва. Оснивачи банке могу бити једно или више домаћих или страних, правних или физичких лица која обезбеђују средства за оснивачки капитал банке. Оснивачки капитал може бити изражен у новчаном и неновчаном облику (ствари и права која су у функцији пословања банке). Новчани део оснивачког капитала не може бити мањи од 10.000.000 евра у динарској противвредности, према званичном средњем курсу на дан уплате. Банка је Законом дефинисана као акционарско друштво са седиштем у Републици Србији, које има дозволу за рад НБС и обавља депозитне и кредитне послове, а може обављати и друге послове у складу са законом: девизне, девизно-валутне и мењачке послове, послове платног промета и издавања платних картица, послове с хартијама од вредности (издавање, послови кастоди банке и др.) и брокерско-дилерске послове, као и гаранцијске послове (издавање гаранција, авала и других облика јемства).
Прелиминарно одобрење за рад банака
Овлашћења Народне банке Србије у вези са издавањем прелиминарног одобрења за рад банака, као и дозволе за рад банака, одредбама Закона непосредно су дефинисана у општем облику.
У складу са одредбама члана 15. Закона, оснивачи банке подносе Народној банци Србије захтев за прелиминарно одобрење за оснивање банке (у даљем тексту: прелиминарно одобрење), уз који достављају:
1) податке о оснивачима банке, износу њихових улога и броју, врсти и номиналном износу акција које стичу;
2) оснивачки акт и предлог статута банке;
3) изјаву да ће новчани део оснивачког капитала уплатити на привремени рачун код Народне банке Србије;
4) изјаву да ће неновчана средства пренети у оснивачки капитал банке;
5) податке о свим лицима која ће имати учешће у банци и о основу тог учешћа;
6) имена предложених чланова управног и извршног одбора банке и податке о њиховој квалификацији, искуству и пословној репутацији;
7) предлог програма активности банке за период од три године и предлог плана пословне политике банке;
8) предлог процедура за управљање ризицима и за унутрашњу контролу банке;
9) доказ да је надлежно регулаторно тело државе порекла одобрило страној банци или другом страном лицу из финансијског сектора учешће у оснивању банке у Републици Србији или доказ да такво одобрење није потребно према прописима те државе ако се банка оснива као зависно друштво стране банке или другог страног лица из финансијског сектора које је предмет контроле, односно надзора овог регулаторног тела;
10) доказе о испуњености услова из члана 94. ст. 4. Закона, ако је оснивач банке страна банка или страно лице из финансијског сектора које је предмет контроле, односно надзора регулаторног тела државе порекла.
НБС задржава дискреционо право да од оснивача банке захтева да доставе и друге податке и документацију. О захтеву за давање прелиминарног одобрења, НБС одлучује у року од 90 дана од дана пријема уредног захтева. Оснивачи банке дужни су да, најкасније у року од 60 дана од дана добијања прелиминарног одобрења, НБС поднесу захтев за издавање дозволе за рад банке, док у супротном прелиминарно одобрење престаје да важи.
У складу са одредбама члана 16. Закона, НБС ће одбити захтев за прелиминарно одобрење ако:
1) оснивачки акт и предложени статут банке нису у складу са законом и другим прописом;
2) предложени члан управног или извршног одбора банке нема одговарајуће квалификације или искуство, односно добру пословну репутацију;
3) лице које би стекло учешће у банци не испуњава услове за то стицање;
4) предложени програм активности банке, план пословне политике и процедуре за управљање ризицима и за унутрашњу контролу нису одговарајући;
5) власничка и управљачка структура банке не омогућава ефективну контролу бонитета и законитости пословања банке или одговарајућу спољну, односно унутрашњу ревизију у банци;
6) структура банкарске групе, чији би члан постала банка, није транспарентна или не омогућава несметано вршење контроле на консолидованој основи ове групе или одговарајућу спољну, односно унутрашњу ревизију.
Из наведеног произлази да НБС има широка овлашћења приликом давања прелиминарног одобрења, као и одређени степен могућности дискреционог одлучивања у погледу испуњености услова за оснивање банке.
Одредбама члана 17. Закона прописано је да ако се после давања прелиминарног одобрења промене подаци или документа из члана 15. ст. 1. Закона, оснивачи банке су дужни да о томе без одлагања обавесте НБС. После пријема таквог обавештења, НБС ће укинути решење о давању прелиминарног одобрења ако више нису испуњени услови за давање тог одобрења. Оснивачи банке којима је захтев за прелиминарно одобрење одбачен или одбијен или је дато прелиминарно одобрење престало да важи не могу поново поднети овај захтев у року од једне године од дана одбацивања или одбијања тог захтева, односно престанка важења прелиминарног одобрења.
Након добијања прелиминарног одобрења, а пре уписа банке у регистар привредних субјеката, оснивачи банке у име банке у оснивању могу обављати само послове који се односе на испуњење услова неопходних за добијање дозволе за рад банке и за упис у регистар.
Издавање дозвола за рад банака
У складу са одредбама члана 18. Закона, дозволу за рад банке НБС даје после давања прелиминарног одобрења и подношења захтева за давање ове дозволе.
Уз захтев за издавање дозволе за рад банке, оснивачи банке достављају:
1) доказ о уплати новчаног дела оснивачког капитала, као и доказ о преносу неновчаних средстава у оснивачки капитал банке и изјаву о пореклу тих средстава;
2) доказе о томе да су обезбедили одговарајући пословни простор и набавили и припремили опрему за несметано пословање банке; да тај простор испуњава законом утврђене услове што се тиче техничке опремљености, заштите на раду и заштите и унапређења животне средине, као и да тај простор и та опрема омогућавају приступ свим релевантним подацима и информацијама потребним за вршење контролне функције НБС;
3) доказ о томе да су ангажовали спољног ревизора банке са листе из члана 52. ст. 3. Закона;
4) податке о организационој структури и кадровској оспособљености банке.
О захтеву за издавање дозволе за рад банке НБС одлучује у року од 30 дана од дана пријема уредног захтева. Решење о издавању дозволе за рад банке објављује се у „Сл. гласнику РС”. Ако Народна банка Србије одбаци или одбије захтев за давање дозволе за рад банке, лице које је поднело тај захтев не може поднети захтев за прелиминарно одобрење у року од годину дана од дана одбацивања или одбијања захтева из тог става.
Према томе, Закон је у правни систем Републике Србије увео двофазност поступка оснивања банке. У првој фази оснивачима се издаје прелиминарно одобрење, док се у другој фази издаје дозвола за рад. Ово омогућује да поступак оснивања банке буде рационалан и ефикасан, имајући у виду да се од оснивача тражи да тек приликом подношења захтева за давање дозволе за рад поднесу НБС податке и документе којима доказују да су уплатили новчани део оснивачког капитала, односно пренели неновчана средства у тај капитал, да су обезбедили одговарајући пословни простор и набавили и припремили опрему за несметано пословање банке, као и да су ангажовали спољног ревизора – односно да су организационо и технички оспособљени за почетак пословања, док се у претходном поступку, односно приликом давања прелиминарног одобрења, испитују општи, формални услови за оснивање банке.
Закон не предвиђа услов да банку могу основати најмање два оснивача, нити да страна лица могу оснивати банку искључиво под условом реципроцитета, али ће страним лицима из финансијског сектора НБС одбити захтев за давање прелиминарног одобрења ако не постоји могућност вршења контроле на консолидованој основи према тим лицима у земљи порекла која задовољава прописане услове НБС.
Прелиминарно одобрење за оснивање банке – поступак и документација
Поступак давања прелиминарног одобрења за оснивање банке у складу са Законом ближе је уређен Одлуком о спровођењу одредаба Закона о банкама које се односе на давање прелиминарног одобрења за оснивање банке и дозволе за рад банке, као и појединих одредаба које се односе на давање сагласности НБС („Сл. гласник РС”, бр. 43/2011 и 43/2013, у даљем тексту: Одлука).
Одредбама Одлуке одређени су ближи услови и начин спровођења одредаба Закона на основу којих НБС даје прелиминарно одобрење за оснивање банке и дозволе за рад банке, као и претходну сагласност за стицање сопствених акција, сагласност на статут банке, односно на измене и допуне статута и оснивачког акта банке, сагласност на именовање чланова управног и извршног одбора банке, сагласност за стицање власништва и на припајање банака, односно сагласност за преузимање права и обавеза банке у стечају, односно ликвидацији. Одлуком се уређују ближи услови и начин добијања прелиминарног одобрења, те се прописује документација коју оснивачи достављају НБС ради добијања прелиминарног одобрења.
У складу са одредбама Одлуке, оснивачи банке подносе НБС захтев за давање прелиминарног одобрења за оснивање банке (у даљем тексту: прелиминарно одобрење), уз који, поред документације прописане чланом 15 Закона, достављају овлашћење за лице с којим ће НБС сарађивати у поступку по захтеву за добијање прелиминарног одобрења, као и друге податке и документе, на захтев НБС.
НБС цени бонитет сваког оснивача банке који ће имати учешће у банци, а може ценити и бонитет сваког другог оснивача банке. При оцени бонитета домаћег или страног правног лица, НБС оцењује:
– финансијско стање тог лица и његову могућност обезбеђења додатног капитала, осим ако је то лице банка, страна банка, међународна финансијска организација или друго правно лице које је према последњем рангирању које су извршили Standard&Poor’s или Fitch рангирано према дугорочном кредитном рејтингу с најмање BBB-, односно које је извршио Moody’s рангирано према рејтингу емитента с најмање Ваа3;
– пословну репутацију тог лица, и то на основу његовог целокупног дотадашњег пословања и управљања у другим правним лицима и његове способности да управља ризицима у свом пословању и да у својству оснивача дугорочно позитивно утиче на пословање банке, као и на основу других података;
– да ли је инвестирање у власничке уделе у банкама и управљање тим уделима његов стратешки циљ видљив из аката његове пословне политике или пословне праксе.
При оцени бонитета домаћег или страног физичког лица, НБС оцењује:
– имовинско стање тог лица, односно утврђује колики је износ његових сопствених новчаних средстава (не рачунајући позајмљена средства), порекло тих средстава и то да ли је њихов износ једнак најмање износу планираног улагања у оснивачки капитал банке;
– пословну репутацију тог лица – на основу његове биографије, личног, професионалног и моралног интегритета, стручних квалификација и дотадашњег рада, управљања правним лицима или надзирања у тим лицима, као и других података, затим способност овог лица да управља ризицима у свом пословању, као и то да ли ће то лице, у својству оснивача банке, дугорочно позитивно утицати на пословање банке.
Ако НБС дође до података који указују на постојање чињеница које јесу или би могле бити у вези с прањем новца или финансирањем тероризма, у смислу закона којим се уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма – о томе писмено обавештава орган управе надлежан за спречавање прања новца.
Домаће или страно физичко лице које је оснивач банке дужно је да НБС достави:
– пословну биографију, која треба да садржи податке о његовом дотадашњем радном ангажовању и стручној спреми;
– уверење надлежног органа да није правноснажно осуђивано за кривична дела и привредне преступе, као и да се против њега не води кривични поступак, односно поступак за привредне преступе;
– податке о томе да ли је члан органа руковођења, управљања и надзора, као и да ли је власник неког правног лица, уз навођење апсолутног и процентуалног износа његовог власништва, односно учешћа у том правном лицу;
– податке о свом имовинском стању, односно о сопственим средствима (непокретности, учешћа у капиталу других правних лица, новчани депозити у банкама с навођењем назива и седишта банке и др.), уз одговарајуће доказе о том власништву и пореклу тих средстава;
– последња решења надлежног органа о утврђивању његових пореских обавеза по свим основима;
– изјаву о његовој задужености код домаћих и страних правних и физичких лица, са спецификацијом тих лица и износима задужења;
– оверену фотокопију личне карте из које се види јединствени матични број грађана – за домаће физичко лице, односно оверену фотокопију пасоша из које се види број пасоша, датум и земља његовог издавања, као и датум важења пасоша – за страно физичко лице;
– другу документацију за коју НБС закључи да је потребна.
Домаће или страно правно лице које је оснивач банке дужно је да Народној банци Србије достави:
– оверене фотокопије решења о упису у регистар привредних субјеката, односно акт о регистрацији код надлежног органа, с подацима о томе ко су власници тог лица – све до физичких лица, која имају учешће у том лицу, и колики су апсолутни и процентуални износи власништва, односно учешћа у том лицу, као и о томе ко су чланови органа руковођења и управљања, односно надзора тог правног лица и његових власника;
– извештај о ревизији финансијских извештаја тог лица за претходне две године, који је израдио овлашћени ревизор, као и финансијски извештај овог лица за најмање један период текуће године;
– кратак приказ пословних активности тог лица у претходне две године и план активности за текућу, односно наредну годину;
– податке о томе да ли то лице има власништво, односно учешће у неком другом правном лицу, и од када, колики је процентуални износ његовог власништва, односно учешћа у капиталу другог правног лица према стању на дан пре дана подношења захтева за добијање прелиминарног одобрења, као и да ли је, и колико, то друго правно лице остварило добит у претходне две године;
– изјаву о укупној задужености овог лица код домаћих и страних правних и физичких лица, са спецификацијом тих лица и износима задужења;
– другу документацију за коју НБС закључи да је потребна.
Ако је оснивач банке домаће или страно правно лице које је члан групе друштава или банкарске групе, дужно је да, поред наведене документације, НБС достави и:
– податке о структури те групе;
– податке о лицима која имају контролно учешће у тој групи;
– извештај о ревизији консолидованих финансијских извештаја те групе за претходне две године, који је израдио овлашћени ревизор;
– податке о врсти послова које обавља та група и њени чланови;
– пројекцију о очекиваном међусобном утицају банке, банкарске групе чији ће члан банка постати, као и њених чланова;
– процедуре банкарске групе за управљање ризицима и процедуру за унутрашњу ревизију и унутрашњу контролу.
Повољнији услови и мање обимна документација утврђени су у случају када је оснивач банка или међународна организација са одговарајућим рејтингом (нa пример, Светска банка), страно правно лице чије се хартије од вредности котирају на берзи у земљама OECD-а, Република Србија, јединице локалне самоуправе или правна лица која је основала Република Србија (тач. 7) Одлуке). Без обзира на то која су правна или физичка лица оснивачи банке, НБС увек може тражити и додатну документацију ако сматра да је то неопходно ради давања прелиминарног одобрења. Значајно је напоменути и да непокретност, односно покретна ствар која представља оснивачки улог не сме бити оптерећена хипотеком, односно заложним правом, што се доказује потврдом надлежног органа.
Давање дозволе за рад банке – поступак и документација
У складу са одредбама Одлуке, оснивачи банке након добијања прелиминарног одобрења подносе НБС захтев за давање дозволе за рад банке, уз који, поред документације прописане одредбама члана 18. Закона, достављају и овлашћење за лице с којим ће НБС сарађивати у поступку по захтеву за давање дозволе за рад банке.
Оснивачи банке достављају доказ да је на привремени рачун код НБС уплаћен новчани део оснивачког капитала, као и доказ да су неновчана средства пренели у оснивачки капитал банке, као и одговарајуће изјаве о пореклу тих средстава.
Под доказом о обезбеђеном одговарајућем пословном простору подразумева се:
– документација из које се види на који је начин обезбеђен пословни простор – да ли је у власништву банке или је обезбеђен кроз закуп, с тим што време закупа не може бити краће од три године;
– доказ да пословни простор испуњава законом утврђене услове што се тиче техничке опремљености, заштите на раду и заштите и унапређења животне средине.
Под доказом о набављеној и припремљеној опреми за несметано пословање банке подразумева се:
– спецификација потребне опреме, и то рачунарске опреме, програмских подршки у складу с пословима које ће банка обављати и сл.;
– документација о начину на који је обезбеђена опрема (на пример, уговор, решење и сл.)
Под доказом о ангажовању спољног ревизора с листе коју НБС утврђује у складу са Законом подразумева се акт који потврђује да су оснивачи банке ангажовали спољног ревизора с листе спољних ревизора коју је утврдила и објавила НБС. Под подацима о организационој структури банке подразумева се предложена организациона шема банке. Под подацима о кадровској оспособљености банке подразумева се предлог систематизације радних места.
Оснивачка скупштина банке одржава се најкасније у року од 30 дана од дана пријема решења НБС о давању дозволе за рад банке. Акта усвојена на оснивачкој скупштини достављају се НБС на сагласност у року од пет дана од дана њиховог усвајања. Народна банка Србије одлучује о давању сагласности на та акта у року од 60 дана од дана њиховог пријема. Оснивачи банке дужни су да поднесу пријаву за упис банке у регистар привредних субјеката у року од 30 дана од дана добијања сагласности НБС на акта усвојена на оснивачкој скупштини. Моментом уписа у регистар привредних субјеката банка стиче својство правног лица.
Одузимање дозволе за рад
Чланом 130. Закона прописано је да НБС одузима банци дозволу за рад:
1) ако утврди да је банка која није системски значајна критично поткапитализована, осим ако је у тој банци уведена принудна управа;
2) ако утврди да акционари банке у којој је уведена принудна управа нису сачинили план активности у прописаном року;
3) ако оцени да се планом активности из тач. 2) овог става не могу отклонити неправилности у пословању банке и побољшати њено финансијско стање;
4) ако утврди да се у банци у којој је уведена принудна управа не спроводи план активности на који је НБС дала сагласност;
5) ако утврди да активности које се спроводе у складу с планом активности на који је НБС дала сагласност не доводе до побољшања финансијског стања банке у којој је уведена принудна управа;
6) ако банка шест месеци непрекидно обустави примање депозита или одобравање кредита, осим ако јој је то наложено корективном мером НБС;
7) ако се у банци, у којој је уведена принудна управа, до истека рока не отклоне разлози који су довели до увођења принудне управе.
НБС може банци одузети дозволу за рад ако:
1) утврди да банка има критично низак ниво ликвидности;
2) утврди да је дозвола за рад банке дата на основу неистинитих података;
3) оснивач банке повуче средства уложена у оснивачки капитал банке;
4) утврди да банка није почела да послује у року од 60 дана од дана уписа у регистар привредних субјеката;
5) утврди да више нису испуњени услови из члана 16. ст. 1. тач. 5) и 6) и члана 19. ст. 1. Закона;
6) утврди да је банка знатно поткапитализована;
7) утврди да поткапитализована банка не испуњава неки од показатеља пословања прописаних овим законом или прописом НБС;
8) утврди да је банка теже или трајније повредила закон или други пропис;
9) банка у прописаном року не поступи по налозима из члана 116. Закона;
10) банка премију за осигурање депозита не плаћа у складу са законом којим се уређује осигурање депозита;
11) активности банке буду повезане с прањем новца, финансирањем тероризма или вршењем других кажњивих радњи;
11а) утврди да банка неће моћи измирити своје обавезе према депонентима и другим повериоцима;
11б) утврди да банка нерационално троши средства (имовину) због поступања супротног прописима или стандардима савесног банкарског пословања, што може имати за последицу погоршање финансијског стања банке;
11в) банка НБС не омогући да изврши контролу бонитета и законитости њеног пословања.
Даном доношења решења о одузимању банци дозволе за рад, НБС блокира све рачуне банке и тим решењем истовремено изриче меру забране располагања имовином банке до уписа Агенције као администратора у регистар привредних субјеката. У решењу о одузимању дозволе за рад банке НБС именује Агенцију као администратора.
Као што се може видети, основи за одузимање дозволе за рад могу се поделити на облигаторне и факултативне.
НБС одузима дозволу за рад банци ако:
– утврди да је банка критично поткапитализована;
– банка НБС не омогући да изврши контролу бонитета и законитости њеног пословања;
– банка шест месеци непрекидно обустави примање депозита или одобравање кредита, осим ако јој је то наложено корективном мером НБС.
НБС може одузети дозволу за рад, између осталог, када утврди да банка има критично низак ниво ликвидности, да је знатно поткапитализована, да премију за осигурање депозита не плаћа у складу са законом којим се уређује осигурање депозита или када су активности банке повезане с прањем новца, финансирањем тероризма или обављањем других кажњивих радњи.
Када банци одузме дозволу за рад, НБС одмах доноси решење о испуњености услова за покретање стечајног поступка, односно решење о ликвидацији банке, у складу са Законом о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 61/2005, 116/2008 и 91/2010). Решење о испуњености услова за покретање стечајног поступка над банком доноси се само када су обавезе те банке веће од њене имовине.
Онемогућавање НБС у вршењу контроле бонитета и законитости банке као један од основа за обавезно одузимање дозволе за рад
Онемогућавање НБС у вршењу контроле бонитета и законитости банке један је од основа за обавезно одузимање дозволе за рад (члан 130. ст. 1. тач. 2) Закона). Наиме, члан 104. Закона прописује да је банка дужна да овлашћеним лицима НБС омогући да контролу њеног пословања изврше у седишту банке и у свим њеним организационим деловима. Банка је дужна да овлашћеним лицима омогући да изврше контролу усклађености с прописима њених пословних књига и друге документације, као и информационе технологије. Банка је дужна да овлашћеним лицима стави на увид пословне књиге и документацију коју та лица буду захтевала у писменој, односно електронској форми, као и да им ради вршења контроле рачунарских програма омогући приступ систему базе података који банка користи. Непосредну контролу овлашћена лица врше радним даном у току редовног радног времена, а када је то неопходно због обима и природе контроле, могу је вршити и ван радног времена.
Овлашћена лица у вршењу контроле могу да:
1) приступају свим организационим деловима и просторијама банке, уз поштовање њених безбедносних процедура;
2) захтевају да им се стави на располагање засебна просторија за обављање послова контроле;
3) захтевају да им се обезбеде копије докумената који су у вези с предметом контроле;
4) непосредно комуницирају с руководиоцима банке и запосленима у банци ради добијања неопходних појашњења.
Банка која податке обрађује или пословне књиге и другу документацију води у електронском облику, дужна је да овлашћеним лицима, на њихов захтев, пружи неопходну техничку подршку у контроли тих књига, односно те документације. Банка је дужна да именује свог представника који ће овлашћеним лицима пружити сву неопходну помоћ да несметано врше контролу.
Такође, према одредби тач. 26) Одлуке о ближим условима и начину вршења контроле банака („Сл. гласник РСˮ, бр. 43/2011), сматраће се да банка није НБС омогућила да изврши контролу ако не поступи у складу с чланом 104. Закона, као и у следећим случајевима:
– ако у одређеном року није доставила све тражене податке ни доказе, а нарочито податке којима је банка дужна да располаже према закону, подзаконским актима или стандардима опрезног банкарског пословања;
– ако намерно или грубом непажњом достави податке који нису тачни, односно нису потпуни;
– ако овлашћеним лицима не обезбеди услове неопходне за вршење контроле банке, односно не обезбеди да их не ометају запослени у банци и друга лица;
– ако не достави три узастопна извештаја које је дужна да периодично доставља у складу са законом или подзаконским актима и ако ни на поновљени захтев НБС у за то одређеном року не достави тражене извештаје или податке.
[signoff]
Банке за посебне намене
Закон уређује и поступак давања дозволе за рад банкама за посебне намене. Тако, у складу са одредбом члана 18а Закона, дозволу за рад банке за посебне намене даје НБС на захтев Агенције за осигурање депозита (у даљем тексту: Агенција).
Уз захтев за издавање дозволе за рад банке за посебне намене Агенција доставља:
1) оснивачки акт и статут банке;
2) доказ о уплати новчаног дела оснивачког капитала;
3) имена предложених чланова управног и извршног одбора банке и податке о њиховој квалификацији, искуству и пословној репутацији.
[/signoff]
О оваквом захтеву Агенције, НБС одлучује решењем и то наредног дана од дана пријема уредног захтева, из чега произлази да је НБС дужна да у случају оснивања банке за посебне намене одлучује у року значајно краћем од рока који важи у општем режиму оснивања банака. Решење о издавању дозволе за рад банке за посебне намене садржи и рок на који се банка оснива, могућност за продужење тог рока у складу са законом којим се уређује стечај и ликвидација банака, као и могућност да продајом акција банке за посебне намене та банка настави да послује као банка у складу са овим законом. Решење о издавању дозволе за рад банке за посебне намене објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”. Агенција је дужна да пријаву за упис банке за посебне намене у регистар привредних субјеката поднесе најкасније наредног дана од дана пријема решења о издавању дозволе за рад банке за посебне намене. Банка за посебне намене је дужна да усклади своје пословање са одредбама овог закона које се односе на капитал банке за посебне намене и показатеље пословања у року од шест месеци од дана доношења решења о издавању дозволе за рад банке за посебне намене.
[signoff]
Пример прелиминарног одобрења
Закон и подзаконски акти Републике Србије конституишу модеран правни оквир који омогућује и подржава улагања у домаћи банкарски сектор. Одобравање од стране Извршног одбора НБС оснивања банке која ће пословати под пословним именом Мирабанк акционарско друштво, Београд, представља последњи пример давања прелиминарног одобрења за рад банке у пракси српског банкарског система. Оснивач банке је део међународног конгломерата познатог као Роjал група, чије је седиште у Абу Дабију у Уједињеним Арапским Емиратима.
[/signoff]
[signoff]
Пример одузимања дозволе
Последњи забележен случај одузимања дозволе за рад јесте пример Универзал банке а.д. Београд. Наиме, Извршни одбор НБС донео је на седници одржаној 31. јануара 2014. године одлуку о одузимању дозволе за рад Универзал банци а.д. Београд и именовао Агенцију за осигурање депозита за администратора. Извршни одбор је констатовао да су одузимању дозволе претходиле активности које су у дужем периоду биле усмерене на то да банка своје пословање усклади са одредбама Закона у делу који се односи на капитал и показатеље пословања. Утврђено је да се у претходном периоду финансијско стање Универзал банке знатно погоршало, те да је ова банка доспела у стање критичне поткапитализованости, као и да је угрожена ликвидност и континуитет пословања. Имајући у виду да су се стекли услови за одузимање дозволе за рад банке, у складу са Законом, НБС је донела наведену одлуку како би заштитила интересе депонената и очувала стабилност финансијског система.
[/signoff]
[signoff]
Банке и статусне промене
Када је реч о статусним променама, банка може да се споји с другом банком, односно може да се припоји другој банци, само уз дозволу за рад, односно сагласност коју даје НБС. Закон не познаје могућност поделе банке, али зато уређује преузимање права и обавеза банке у стечају, односно ликвидацији.
[/signoff]