Друга примања запослених

Закон о раду регулише одређена примања запослених, називајући их другим примањима, при чему су нека предвиђена као обавезна, а нека само као могућност на страни послодавца. Међутим, чак и онда када су утврђена као обавезна, законом често није прописана њихова минимална висина. У тексту који следи указујемо на то да је ове законске одредбе потребно детаљније регулисати општим актима послодавца

 

Одредбама чл. 119. и 120. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14, у даљем тексту: Закон), уређена су друга примања запослених. Један број ових примања утврђен је као право запослених, које је послодавац дужан да исплати запосленима (отпремнина за одлазак у пензију, накнада трошкова погребних услуга, накнада штете због повреде на раду). Међутим, иако су ова примања утврђена као обавезна, за највећи број наведених примања Законом није прописана чак ни минимална висина, већ се она мора утврдити општим актом (колективни уговор или правилник о раду).

 

Наиме, сходно члану 119. ст. 1. Закона, послодавац је дужан да, у складу са општим актом, запосленом исплати:

1) отпремнину при одласку у пензију, најмање у висини две просечне зараде према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику;

2) накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице (брачни друг и деца запосленог), а члановима уже породице – у случају смрти запосленог;

3) накнаду штете због повреде на раду или професионалног обољења.

 

Дакле, Законом су одређена примања одређена као обавезна, за разлику од других која су утврђена само као могућност и могу се исплатити само уколико су утврђена општим актом и уговором о раду (на пример, јубиларна награда, солидарна помоћ и др).

Тако је, на пример, чланом 120. ст. 2. и 5. Закона, уређено да послодавац може деци запосленог старости до 15 година живота да обезбеди поклон за Божић и Нову годину у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана. Осим тога, према закону, послодавац може запосленима уплаћивати премију за добровољно додатно пензијско осигурање, колективно осигурање од последица незгода и колективно осигурање за случај тежих болести и хируршких интервенција, а у циљу спровођења квалитетне додатне социјалне заштите.

Општим актом, односно уговором о раду, у складу са чланом 120. Закона, може да се утврди право на јубиларну награду и солидарну помоћ, као и друга примања запослених.

 

1. Отпремнина при одласку у пензију

Отпремнина при одласку у пензију право је запосленог које је загарантовано и мора се исплатити и то најмање у висини две просечне зараде према последњем објављеном податку Републичког органа за статистику.

Под (просечном) зарадом у смислу Закона о раду и податка који објављује Републички завод за статистику, подразумева се бруто зарада, тј. зарада која у себи садржи припадајуће доприносе за обавезно социјално осигурање и порез из зараде.

Ово практично значи да уколико узмемо, на пример, да је последњи објављени податак Републичког завода за статистику, податак о исплаћеној заради за јануар 2016. године и да он износи 55.763 динара (односно 40.443 динара, без припадајућих пореза и доприноса), најнижа отпремнина запосленог због одласка у пензију, у смислу члана 119. ст. 1. тач. 1) Закона је 111.526 динара (55.763 x 2).

С обзиром на то да се отпремнина за одлазак у пензију исплаћује у складу са општим актом и уговором о раду, могуће је да се истим актом утврди и веће право запосленог од минимума који је предвидео законодавац. На пример, у висини три просечне зараде по запосленом исплаћене у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, односно три просечне зараде у предузећу или три последње исплаћене зараде запосленог.

Напомињемо да право на отпремнину за одлазак у пензију има запослени само у случају кад му радни однос престаје ради остваривања права на старосну, инвалидску, породичну пензију или превремену старосну пензију.

Ово важи и за запосленог на одређено време, коме радни однос престаје због остваривања права на пензију. Наиме, запослени који је засновао радни однос на одређено време остварује сва права из радног односа као и запослени на неодређено време, што укључује и право на отпремнину за одлазак у пензију. Тако, на пример, запослени који је засновао радни однос на одређено време, а коме је радни однос престао због потпуног губитка радне способности и остваривања права на инвалидску пензију, а пре истека уговора о раду на одређено време, има право на отпремнину при одласку у инвалидску пензију.

Право на отпремнину при одласку у пензију, не може да оствари запослени коме је радни однос престао по другом основу. Уколико је основ престанка радног односа истек рока за који је заснован радни однос на одређено време, запослени тада нема право на отпремнину. Такође, уколико је радни однос запосленог престао по основу утврђивања вишка запослених и запосленом је по том основу исплаћена отпремнина, нема право на исплату отпремнине због одласка у пензију.

У складу са одредбама Закона (члан 186) обавеза је послодавца да исплати отпремнину при одласку у пензију и то најкасније у року од 30 дана од престанка радног односа.

 

2. Накнада трошкова погребних услуга

Запослени има право на накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, а чланови уже породице – у случају смрти запосленог, у складу са општим актом и уговором о раду.

Законом (члан 119. ст. 4) је прецизирано шта се сматра ужом породицом у смислу овог примања: брачни друг и деца запосленог, што значи да се оштим актом или уговором о раду не може утврдити право на накнаду поменутих трошкова за друге чланове породице (на пример, родитеље). Међутим, нема сметњи да се за остале чланове породице или за лица која су сносила трошкове сахране за запосленог који нема члана уже породице, утврди право на солидарну помоћ за наведени случај.

Законом није уређена минимална висина накнаде трошкова погребних услуга, већ само обавеза послодавца да исту исплати у складу са општим актом и уговором о раду. Ово практично значи да се висина накнаде трошкова погребних услуга мора утврдити колективним уговором, односно правилником о раду. Истим актом морају се уредити критеријуми и начин исплате накнада трошкова погребних услуга.

Најчешће се општим актом висина накнаде трошкова погребних услуга „вежеˮ за висину уобичајених трошкова са сахрану, а према приложеним рачунима. Препорука је да се општим актом утврди горњи лимит за висину трошкова који се исплаћују у наведене сврхе, како евентуално не би дошло до злоупотребе овог права. На пример, у висини накнаде трошкова коју за случај смрти корисника пензије исплаћује Фонд за пензијско и инвалидско осигурање или до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана, за солидарну помоћ у случају смрти запосленог, члана његове породице.

 

3. Накнада штете због повреде на раду или професионалног обољења

Послодавац је дужан да запосленом повређеном на раду или оболелом на раду накнади штету, у складу са општим актом. И у овом случају обавезна висина накнаде штете није утврђена, већ је законодавац оставио да се она уреди колективним уговором, односно правилником о раду или уговором о раду.

 

4. Божићни и новогодишњи пакетићи деци запослених

Деци запосленог старости до 15 година живота, послодавац може, у складу са општим актом, да обезбеди поклон за Божић и Нову годину у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана.

Општим актом (колективни уговор или правилник о раду) неопходно је утврдити да ли деца запослених имају право на пакетиће и ако имају неопходно је дефинисати старост детета тј. до колико година деца запослених имају право на пакетиће (највише до 15 година), која је вредност пакетића, који су рокови за исплату (набавку) пакетића и сл.

Према томе, општим актом морају се утврдити сви елементи неопходни за реализацију поклона: у ком облику се исплаћује поклон, која је вредност поклона, када и којим поводом се исплаћује поклон, до које старости деце и сл.

Одредбом члана 18. ст. 1. тач. 6) Закона о порезу на доходак грађана утврђена је пореска олакшица, тј. неопорезиви део поклона за свако дете запосленог, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића, и то на годишњем нивоу. Ово пореско ослобођење за запосленог по једном детету, у укупном износу од 9.166 динара, важи за исплате током једне календарске године.

 

Карактер овог давања запосленима, зависи од:

– старости детета запосленог (да ли је дете старије или млађе од 15 година);

– којим поводом се даје (новогодишњи и божићни празници или други повод);

– вредности пакетића.

 

Уколико су критеријуми за додељивање поклона другачији од оних утврђених чланом 119. Закона, нема сметњи да се изврши и такво даривање, с тим што се у том случају примењује члан 120. тач. 4) Закона.

 

5. Остала друга примања из члана 119. Закона

Поред горе наведених примања, послодавац може запосленима, у складу са општим актом, уплаћивати премију за добровољно додатно пензијско осигурање, колективно осигурање од последица незгода и колективно осигурање за случај тежих болести и хируршких интервенција, а у циљу спровођења квалитетне додатне социјалне заштите.

Послодавац може да на свој терет уплати пензијски допринос за запослене у смислу прописа о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима, код организације регистроване за управљање добровољним пензијским фондовима, а у складу са средствима одобреним годишњим програмом пословања послодавца. Колективним уговором може се уредити право запосленог на добровољно пензијско осигурање, које послодавац уплаћује за запосленог у добровољни пензијски фонд у висини неопрезивог износа премија за додатно добровољно пензијско осигурање и пензијски допринос, који се уређује Законом о порезу на доходак грађана (до 5.501 динар).

Општим актом може се уредити да је послодавац дужан да под једнаким условима колективно осигура запослене за случај смрти, последица незгоде и дневне накнаде, односно болничког лечења. Осим тога, а у циљу спровођења квалитетне социјалне заштите, послодавац може колективно да осигурава запослене за случај тежих болести и хируршких интервенција.

 

6. Јубиларна награда

У складу са чланом 120. ст. 1. тач. 1) Закона, општим актом, односно уговором о раду може да се утврди право на јубиларну награду и солидарну помоћ.

Дакле, јубиларна награда није законска обавеза послодавца. Међутим, ако је општим актом и уговором о раду утврђено право запосленог на јубиларну награду, она се мора и исплатити.

Да би запослени остварили право на јубиларну награду, ово право мора бити уређено општим актом, односно уговором о раду. Пре свега, потребно је уредити критеријуме за исплату јубиларне награде: који запослени имају право на јубиларну награду, за колико година рада се остварује јубиларна награда и сл. Такође, неопходно је дефинисати шта се сматра јубиларном наградом: да ли је то награда за године „верностиˮ послодавцу, награда за јубилеј тј. годишњицу оснивања послодавца, крсну славу послодавца и сл.

Уколико се општим актом, односно уговором о раду утврди право запосленог на јубиларну награду, овим актима је неопходно дефинисати и рокове за њену исплату. Значи, неопходно је да се прецизира да ли се јубиларна награда исплаћује у месецу када запослени остварује услове за стицање права на јубиларну награду или се јубиларна награда исплаћује свим запосленима који у календарској години испуњавају услове на одређени дан важан за послодавца или запослене (дан оснивања предузећа, слава предузећа и др.).

Најчешће се јубиларна награда у пракси „везујеˮ за године рада проведене у радном односу код послодавца („награда за оданост послодавцуˮ). Тако, на пример, општим актом може бити предвиђено „да запослени остварује право на јубиларну награду за 10, 20 и 30 година рада проведених у радном односу код послодавцаˮ, тј. за исти период на основу којег запослени остварује право на увећање зараде по основу минулог рада код послодавца.

Како је Законом само утврђено да се општим актом може утврдити право на јубиларну награду (а не мора), сви критеријуми на основу којих се јубиларна награда уређује дефинишу се овим актима. Ово значи да, за разлику од периода на основу кога се рачунају минули рад и отпремнина запосленог у случају технолошког вишка (који не може бити другачији од оног дефинисаног у члану 108. и члану 158. Закона), период за обрачун јубиларне награде се код послодавца може и другачије уредити. Тако, на пример, појединачним колективним уговором (или правилником о раду), може се уредити да се у период за обрачун јубиларне награде узима у обзир и бенефицирани радни стаж који је запослени остварио код послодавца.

Дакле, општим актом је неопходно уредити критеријуме на основу којих се јубиларна награда обрачунава, као и њену висину. Најчешће се у наведеним актима утврђује да сви запослени за исти период имају право на одређени износ јубиларне награде. На пример, запослени за 10 година рада имају право на јубиларну награду у висини 1 зараде, запослени са 20 година рада на 1,5 зараду, а запослени за 30 година рада на 2 зараде. Као основица за обрачун јубиларне награде, у општим актима се обично користи просечна зарада у Републици Србији, просечна зарада исплаћена у предузећу или просечна зарада запосленог.

Имајући у виду одредбу члана 105. ст. 3. Закона, можемо констатовати да јубиларна награда нема карактер зараде, с обзиром на то да се под зарадом сматрају сва примања из радног односа, осим примања из члана 14 , члана 42. ст. 3. тач. 4) и 5), члана 118. тач. 1–4), члана 119, члана 120. тач. 1) и члана 158. овог закона.

 

Износ јубиларне награде који је неопорезив, у складу са Законом о порезу на доходак грађана, износи 18.331. динар.

 

7. Солидарна помоћ

Баш као и јубиларна награда, солидарна помоћ која је уређена у складу са чланом 120. ст. 1. тач. 1) Закона, нема карактер зараде. Законом је солидарна помоћ предвиђена само као могућност, тако да се мора уредити општим актом, односно уговором о раду, уколико за њом постоји потреба.

Законом није дефинисано шта је солидарна помоћ. Најчешће се под солидарном помоћи сматра помоћ у случају дуже или теже болести запосленог или члана породице, помоћ у куповини лекова, ортопедских помагала (протезе, колица и сл.), помоћ за трошкове здравствене рехабилитације и бањског лечења, помоћ у случају рођења детета, помоћ за ублажавање последица елементарних непогода или ванредних догађаја на објекту становања и сл.

Општим актом или уговором о раду треба утврдити у којим случајевима треба да се исплати солидарна помоћ, као и њену висину, начин исплате и критеријуме за остваривање права на солидарну помоћ.

У том смислу се, на пример, може утврдити право на солидарну помоћ у случају теже болести виталних органа запослених и чланова уже породице запослених, која захтева оперативне захвате или лечење по мишљењу или препоруци конзилијума лекара, који се не могу обавити у земљи – у висини трошкова према приложеном рачуну. Такође, може се утврдити право на солидарну помоћ за случај хитне набавке ортопедских помагала за запосленог и члана уже породице запосленог, која се надокнађују на терет завода за здравствено осигурање – у висини цене ортопедских помагала по рачуну, уз обавезу запосленог да по добијању средстава од завода, иста уплати на рачун послодавца и сл.

Да би запослени остварили право на солидарну помоћ, општим актом, односно уговором о раду морају, дакле, бити предвиђени случајеви, критеријуми и услови који се морају испунити да би се она и реализовала. Законом о порезу на доходак грађана утврђен је неопорезив део солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице (важећи износ – 36.665 динара).

 

Друга примања из члана 120. Закона

Општим актом и уговором о раду, у складу са чланом 120. тач. 4) Закона, могу бити утврђена и друга примања запослених. Међутим, за разлику од горе наведених, а имајући у виду одредбу члана 105. ст. 3. Закона, ова примања запослених имају карактер зараде. Тако, на пример, давања запосленима за 8. март, Божић, Нову годину; примања запослених по основу стипендирања њихове деце која похађају школу и сл., могу бити уређена општим актом као право запосленог, и она у том случају имају карактер зараде, тј. на њих се плаћају припадајући порези и доприноси.

Општим актом, односно уговором о раду, може се уредити право запосленог и на зајам за набавку огрева, зимнице и уџбеника. У том случају, општим актом, односно уговором о раду неопходно је дефинисати случајеве у којима запосленима може да се одобри зајам, висину зајма; рокове за исплату зајма (број рата, рок доспећа појединих рата, као и крајњи рок за враћање зајма); основ за обуставу рате зајма тј. права послодавца да зараду запосленог приликом исплате може да умањи за рату зајма коју је запослени дужан да врати у одређеном року, као и обавезу враћања зајма.

Уколико се одобри зајам запосленом и запослени врати комплетан износ зајма, он нема карактер зараде, с обзиром на то да се ради само о позајмици средстава. Међутим, ако запослени не врати зајам у утврђеном року, односно ако послодавац опрости дуг тј. „отпишеˮ зајам – опроштени дуг има карактер зараде у складу са чланом 105. ст. 3. Закона.

У случају да инспектор рада у поступку инспекцијског надзора (члан 275. Закона о раду) утврди да послодавац запосленом не исплаћује друго примање у складу са одредбама овог закона (чл. 119–120), новчаном казном од 400.000 до 1.000.000 динара казниће за прекршај послодавца са својством правног лица. Новчана казна за предузетника износи 100.000 до 300.000 динара, односно 20.000 до 40.000 динара износи казна за одговорно лице у правном лицу.

 

КОМЕНТАР АУТОРА #1

У случају да је запосленом на одређено време престао радни однос, а лице је након тог датума престанка радног односа остварило право на инвалидску пензију, нема основа да од послодавца захтева исплату отпремнине за одлазак у пензију, с обзиром на то да разлог раскида радног односа није био одлазак у пензију, већ одрађен посао у року који је унапред био уговорен.

 

ПРИМЕР

Послодавац, на пример, својим актом може утврдити право на доделу пакетића: деци до 7. година, деци до 15. година или деци до 18. година живота; унуцима запослених и сл.

Карактер наведених давања је различит: новогодишњи и божићни поклони деци запослених до 15 година живота до неопорезивог износа (9.166 динара) немају карактер зараде, док разлика између вредности пакетића и неопорезивог дела има карактер зараде и на њу се плаћају порез и доприноси за социјално осигурање. Док пакетићи који се дарују деци преко 15. година и/или унуцима запослених, без обзира на износ, имају карактер зараде.

 

КОМЕНТАР АУТОРА #2

Законом није прецизиран случај исплате пакетића деци запослених када су оба родитеља запослена код једног послодаваца. Послодавац својим актом треба да уреди ово питање, односно да ли дете чија су оба родитеља запослена код истог послодавца има право на један или два поклона.

Имајући у виду да сваки од родитеља, као запослени код послодавца, појединачно остварује сва права из радног односа, мишљења смо да је детету (или деци запослених) неопходно обезбедити по два поклона.

 

КОМЕНТАР АУТОРА #3

Напомињемо да уколико солидарна помоћ није утврђена општим актом и уговором о раду, а послодавац је исплати, сматра се да је она „друго примањеˮ запосленог из члана 120. тач. 4) Закона о раду и у том случају има карактер зараде и на њу се плаћају порез и доприноси на зараду, у складу са законом.

 

 

ТАБЕЛА:

Усклађени неопорезиви износи пореза на доходак грађана на друга примања запослених, који се примењују у периоду 1. 2. 2015. – 31. 1. 2016. године („Сл. гласник РСˮ бр. 5/16)

 

Помоћ у случају смрти запосленог, члана његове породице или пензионисаног радника (тачка 9)	64.162
Стипендије и кредити ученика и студената (тачка 12)	11.000
Накнада за исхрану – хранарина коју спортистима аматерима исплаћују аматерски спортски клубови, у складу са законом којим се уређује спорт (тачка 13)	9.166
Неопорезиви износ зараде	11.604
Накнада трошкова превоза у јавном саобраћају (тачка 1)	3.666
Дневница за службено путовање у земљи (тачка 2)	2.201
Накнада превоза на службеном путовању (тачка 4)	6.417
Солидарна помоћ за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице (тачка 5)	36.665
Поклон деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића (тачка 6)	9.166
Јубиларна награда запосленима, у складу са законом који уређује рад (тачка 7)	18.331
Премија за добровољно здравствено осигурање и пензијски допринос у добровољни пензијски фонд	5.501
Појединачно остварен добитак (тачка 1)	11.165
Награде, новчане помоћи и друга давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца (тачка 10)	12.180