Убрзаним развојем нових технологија отворене су бројне могућности за унапређење пословања привредних субјеката, али и за пласман робе и услуга на начин који је донедавно био непојмљив на глобалном тржишту. Уз бројне погодности које доноси овакав начина пословања, отварају се и бројна питања у погледу законске заштите и регулативе уопште
Информатичка револуција продрла је у све поре привредног и друштвеног живота, а развој нових технологија с могућношћу брзог преноса информација битно је утицао и на стварање сасвим новог начина пословања, тзв. електронског пословања.
Електронско пословање означава аутоматизацију пословних процеса применом информационих и комуникационих технологија, и као такво јавља се 70-их година 20. века с појавом електронских система плаћања. Осамдесетих година развијена су два облика овог пословања:
– електронска размена података (EDI, Electronic Data Interchange), и
– електронска пошта.
Обе технологије су допринеле знатном смањењу количине употребљеног папира и повећању аутоматизације пословања. Омогућено су слање и пријем докумената у стандардном електронском облику путем приватних мрежа. EDI је, међутим, скупа технологија и није доступна великом броју предузећа, па су мала и средња предузећа уместо приватних мрежа користила онлајн сервисе/мреже с додатом вредношћу.
Прави процват у развоју електронског пословања догодио се током 90-их година прошлог века, на шта су, пре свега, утицали:
– појава World Wide Weba у оквиру Интернета;
– почетак комерцијалне примене Интернета;
– проналазак програма за претраживање Интернета;
– прихватање Интернета као пословног канала од стране великих компанија.
Омогућени су разноврсни облици пословања и једноставно и јефтино ширење информација, па су тако и мала и средња предузећа добила могућност значајнијег коришћења електронског пословања што им је приближило глобално тржиште.
Најновије активности у домену електронског пословања представљају електронска производња и електронска дистрибуција.
Електронско пословање значи примену електронске технологије у постојећим привредним активностима, односно електронизацију, а не настанак новог сектора привреде. Оно подразумева нов начин обављања пословних процеса у циљу постизања веће оперативне ефикасности и повећања вредности робе и услуга које се испоручују потрошачима. у области електронског пословања, међутим, важе нека правила која не важе у области традиционалних пословних процеса.
Електронско пословање је обављање пословних операција применом савремене електронске технологије. У ширем значењу оно би обухватило и делимичну примену савремене електронске технологије, док се према ужем схватању електронским пословањем сматра само комплетна електронизација.
Постоје различити критеријуми за класификацију електронског пословања. Најзначајнији је подела према степену коришћења савремених технологија у пословању, и према којој оно може бити потпуно и делимично.
Потпуно електронско пословање представља пословање уз примену електронских технологија у коме су све фазе пословног процеса максимално електронифициране. Све фазе, од производње до испоруке робе потрошачу, у потпуности подразумевају примену електронских технологија, па се електронски могу дистрибуирати само електронски производи.
Делимично електронско пословање представља електронификацију појединих пословних процеса. У пракси се чешће сусреће, најчешће као резултат недостатка финансијских средстава, слабе развијености појединих технологија и сл.
Електронско пословање се састоји из неколико области:
1) електронска трговина;
2) електронска плаћања;
3) електронске комуникације;
4) електронска производња;
5) електронска дистрибуција;
Електронска трговина
Иако се термини електронско пословање и електронска трговина често поистовећују, електронска трговина представља само један део електронског пословања и обухвата све активности куповине и продаје производа и услуга које се обављају путем различитих канала електронске комуникације, а пре свега интернета.
Електронска трговина се може поделити према различитим критеријумима. Ако као критеријум узмемо степен електронизације, е-трговину је могуће поделити на:
1) потпуно електрифицирану трговину, која подразумева комплетну електронификацију свих пословних процеса; могућности електронификације су условљене природом предмета трговања; код неких производа се могу електрифицирати само куповина и плаћање, док је код неких цео процес могуће електрифицирати;
2) делимично електрифицирану трговину, код које је искоришћен само део могућности за електронификацију.
Према субјектима који учествују у електронској трговини, могућа је класификација на:
1) B2B (business-to-business), која обухвата трговину на велико, односно трговину међу привредним субјектима;
2) B2C (business-to-consumer), као продаја робе и услуга потрошачима, па можемо рећи да је реч о малопродаји;
3) C2C (consumer-to-consumer), као трговина међу појединцима; највећи део овог пословања чине аукције са чак 90% учешћа;
4) B2A (business-to-administration), као размена између привредних субјеката и државних органа; и
5) C2B (consumer-to-business), као облик у коме појединци продају производе и услуге пословним купцима.
У неким документима се помиње и облик C2A (consumer-to-administration) који још увек није развијен, а односи се на исплату социјалне помоћи, уплате пореза и сл.
Предмет трговања електронским путем могу бити материјална и нематеријална добра. Уколико су предмет трговања материјална добра, е-трговина представља систем који олакшава продају, док се испорука и даље обавља на класичан начин, путем поште или неког другог сервиса.
Када су предмет трговине нематеријална добра, управо је интернет систем преко кога је та добра могуће непосредно испоручити.
Законска регулатива
Због приступа великог броја корисника савременим средствима комуникације, електронско пословање омогућава извршавање и разних пословних злоупотреба, као што су преваре, финансијске малверзације и сл., па сходно томе захтева посебно регулисање будући да се у њему не могу применити сва правила и контролни механизми класичног пословања.
Правно регулисање није једноставно из два разлога:
1) промене у овом сегменту веома су брзе и интензивне;
2) технологија која се примењује није ограничена само на један регион или земљу, па се поставља питање извора права у том случају.
Раст трансакција у електронском пословању условио је доношење потребних прописа за регулисање ове области.
Главни проблем електронског пословања је у утврђивању аутентичности пословног партнера. Из тог разлога појавила се потреба за постојањем гаранције да је друга страна управо она која се као таква представља. Један од најбитнијих закона који регулише ову област јесте Закон о електронском потпису.
Електронски потпис је технологија која се примењује за проверу аутентичности потписника и заштиту података који се преноси. Реч је о техници шифрирања потписа која повећава сигурност трансакција. Дигиталним шифрирањем електронски документ постаје нечитак свима онима који немају кључ.
За заштиту података који се преносе користе се технике које представљају производ криптографије, науке из области примењене математике. Криптографија је наука која развија технику трансформације података из изворног у криптографски облик (енкрипција), а затим из криптографског облика у изворни (декрипција). Оба поступка користе алгоритам и унапред утврђена правила, кључеве да би написали криптовану поруку, тј. да би је протумачили.
У зависности од кључева који се користе, постоје две методе:
1) метод јавног кључа – једног, за креирање криптоване поруке, и, другог, за њено дешифровање; кључеви су математички повезани, а ова метода се назива и асиметрична криптографија;
2) метод приватног кључа – подразумева коришћење једног кључа и за шифровање и дешифровање, али њиме располажу само пошиљалац и прималац; назива се и симетрична криптографија.
Једна од криптографских техника која показује да ли је порука промењена у транспорту јесте hash функција. Реч је о математичком процесу заснованом на алгоритму којим се порука сажима у hash вредност. Када прималац прими поруку примењује ову функцију и уколико је порука измењена добија другачију hash вредност.
Најприменљивија метода заштите података данас је дигитални потпис који се добија комбиновањем методе приватног кључа и hash функције – добија се hash вредност на коју се примењују метод приватног кључа како би вредност била позната само пошиљаоцу и примаоцу.
У многим земљама постоје и тела за сертификацију која издају уверења о поузданости података која су потписана дигиталним потписима.
Примена електронског потписа у електронском пословању је еквивалент примени својеручног потписа у класичном пословању. Уз своју примарну улогу, електронски потпис штити и интегритет поруке, чега нема код својеручног потписа.
Велика Британија је прва земља у Европи која је, 1997. године, правно дефинисала коришћење електронског потписа, а наредне године јој се придружују Француска и Немачка, доносећи Закон о електронском потпису. Исте године је и Европска комисија изнела предлог Директиве о електронском потпису која је донета 1999, а формално је ступила на снагу 19. јануара 2000. године. Директива ЕУ 1999/93/ЕЦ о електронским потписима представља правно утемељење електронског потписа и на основу ње су донети сви закони о електронском потпису у земљама чланицама.
Доношењем Закона о електронском потпису („Сл. гласник РС”, бр. 135/2004) Република Србија је започела стварање правног оквира за регулисање области развоја информационог друштва. Закон је у потпуности усклађен с Директивом.
Закон регулише услове под којима је електронски потпис једнак својеручном потпису, дефинише електронске сертификате и сертификациона тела, али и услове које морају да испуњавају сертификациона тела која издају квалификоване сертификате за верификацију електронских потписа.
Овим законом дефинисано је да електронски потпис има правно дејство и да се може користити као доказно средство у законом уређеном поступку, осим када се, у складу с посебним прописима, захтева да само својеручни потпис има правно дејство и доказну казну.
Електронски сертификат, у смислу овог закона, јесте електронска потврда којом се потврђује веза између података за проверу електронског потписа и идентитета потписника.
Такође, усвојен је и Закон о електронској трговини („Сл. гласник РС”, бр. 41/2009) 2009. године, који је у правни систем увео институт услуге информационог друштва и услова за пружање услуга информационог друштва. Закон регулише обавезне информације у вези са обавештавањем о пружаоцу услуга, обавезне податке пре закључења уговора, услове за пуноважност уговора, као и поступак закључења уговора, у циљу транспарентности пословања и заштите корисника услуге и потрошача, као и питање комерцијалне поруке и нетражене комерцијалне поруке, одговорности пружаоца услуга и складиштење података. Закон представља израз процеса правне хармонизације са европским законодавством, којим је транспонована Директива о електронској трговини (Директива 2000/31/ЕЦ).
Најзначајнији допринос овог закона огледа се у дефинисању уговора у електронском облику:
– правна сигурност – не постоји могућност оспоравања пуноважности уговора само на основу чињенице закључења уговора електронским путем – први пут уводи могућност закључивања и реализације правног посла у промету искључиво електронским путем;
– правни предуслов за изједначавање електронског облика пословања с класичним непосредним обликом.
Уговор у електронској форми сматра се закљученим у тренутку када понуђач прими поруку да је понуђени прихватио понуду. Понуда и прихват понуде, као и друге изјаве воље учињене електронским путем, сматрају се примљеним када им лице коме су упућене може приступити.
Законом је уређено и питање одговорности пружаоца услуге информационог друштва, па тако, ово лице није одговорно за садржај поруке и њено упућивање, ако није:
– иницирало пренос;
– извршило одабир података или документа која се преносе;
– изузело или изменило податке у садржају поруке или документа; или
– одабрало примаоца преноса.
Уговори у електронском облику не примењују се на:
– правне послове којима се врши пренос права својине на непокретности или којима се установљавају друга стварна права на непокретностима;
– изјаве странака и других учесника у поступку за расправљање заоставштине;
– форму завештања, уговоре о уступању и расподели имовине за живота, уговоре о доживотном издржавању и споразуме у вези с наслеђивањем, као и друге уговоре из области наследног права;
– уговоре о утврђивању имовинских односа између брачних другова;
– уговоре о располагању имовином лица којима је одузета пословна способност;
– уговоре о поклону;
– друге правне послове или радње, за које је посебним законом или на основу закона донетих прописа, изричито одређена употреба својеручног потписа и документима на папиру или овера својеручног потписа.
Године 2009. усвојен је и Закон о електронском документу („Сл. гласник РС”, бр. 51/2009), а којим се уређују услови и начин поступања са електронским документом.
Електронски документ јесте скуп података састављен од слова, бројева, симбола, графичких, звучних и видео записа садржаних у поднеску, писмену, решењу, исправи или било ком другом акту који сачине правна и физичка лица или органи власти ради коришћења у правном промету или у управном, судском или другом поступку пред органима власти, ако је електронски израђен, дигитализован, послат, примљен, сачуван или архивиран на електронском, магнетном, оптичком или другом медију.
Закон предвиђа да се електронском документу не сме одбити пуноважност зато што је у електронском облику.
Прописи који се односе на е-трговину садржани су и у Закону о облигационим односима (који регулише послове обављања трговине на даљину), Кривичног законика, Закона о трговини, Закона о заштити потрошача, Царинског закона, Закона о поштанским услугама.
Осим тога, донете су и неке уредбе које смањују препреке за развој е-трговине:
1) Уредба о измени Уредбе о врсти, количини и вредности робе на коју се не плаћају увозне дажбине, роковима, условима и поступку за остваривање права на ослобођење од плаћања увозних дажбина: ослобођена су од плаћања увозних дажбина физичка лица која бесплатно примају пошиљке мале вредности:
а) од физичких лица из иностранства на пошиљке мале вредности у укупној вредности до 70 евра (пре измене 45 евра), и
б) од правних лица из иностранства на пошиљке у укупној вредности до 50 евра (пре измене 25).
2) Уредбу о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалне касе („Сл. гласник РС”, бр. 18/2009, 109/2009), по којој је електронска трговина ослобођена ове обавезе.
[signoff]
Термин електронско пословање први пут је, 1996. године, употребила америчка компанија IBM настојећи да овим појмом опише трансформацију кључних пословних процеса кроз употребу интернет технологија. До тада се под термином електронско пословање подразумевало пословање у области електронске индустрије.
[/signoff]
[signoff]
Е-ПОСЛОВАЊЕ: ПРЕДНОСТИ И МАНЕ
У очигледне предности овог облика пословања убрајају се:
– брже и прецизније обављање пословних операција;
– смањење трошкова пословања, пре свега административних трошкова;
– брисање просторних и временских препрека за склапање послова;
– смањење грешака у пословању и сл.
Ипак, овај облик пословања има и одређене слабости:
– многи пословни субјекти не поседују довољна знања за употребу информационих технологија;
– захтева се велики ниво поверења;
– проблем заштите приватности и података;
– доказивање аутентичности (да је реч о пословном субјекту који се представља под одређеним именом).
Електронско пословање, које је добило замах појавом интернета, данас отвара врата новом начину комуницирања и с потрошачима и с конкуренцијом. Његово занемаривање и неспремност за укључивање у нове трендове у пословању смањује конкурентске предности предузећа.
[/signoff]
[signoff]
Е-ТРГОВИНА: ПРЕДНОСТИ И МАНЕ
Међу највеће предности е-трговине спадају:
– приступ ширем тржишту;
– производи и услуге доступни су 24 часа дневно и омогућена је већа транспарентност цена и упоредивост информација о производима;
– понуда је већа и прилагодљивија индивидуалним захтевима потрошача;
– смањење трошкова пословања: трансакционих трошкова између пословних партнера, трошкова везаних за закуп залиха, радне снаге и др.;
– повећање конкурентности отварањем нових канала продаје: могућност приступа великом броју потенцијалних купаца, смањење просторних и међународних баријера, као и могућност циљања одређених тржишних ниша;
– иновирање пословних процеса кроз унапређење сарадње с клијентима, као што су: прикупљање повратних информација, прилагођавање навикама купаца, итд.
И овде, јасно, постоје и одређени недостаци:
– потреба сталног улагања у даљи развој и прилагођавања пословних процеса, што изискује и велика улагања у едукацију;
– ризик преваре;
– заштита података и друго.
[/signoff]
[signoff]
УСКОРО И ЗАКОНСКЕ ИЗМЕНЕ
Иако је Закон о електронској трговини великим делом следио и пренео решења директиве, три године након његовог доношења закона, јавила се потреба да се преиспитају усвојена решења у циљу прецизирања норми и уклапања у тржишни и правни оквир Републике Србије. Очекује се да се Закон ускоро нађе у скупштинској процедури.
Неке од најзначајнијих измена јесу прецизније дефинисање пружаоца услуга информационог друштва у складу са законом о трговини и прецизније регулисање поља примене закона, тиме што се оно проширује и на пружаоце услуга који немају седиште у Републици Србији, у односу на област потрошачких уговора и нетражених комерцијалних порука, а у складу с Директивом, које нису биле транспоноване основним текстом закона. Тиме се стварају услови да пружаоци услуга чија је економска активност директно усмерена на потрошаче и кориснике с територије Републике Србије, имају обавезу поштовања меродавних правила овог закона, без обзира на њихово седиште.
[/signoff]
[signoff]
ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА У Е-ТРГОВИНИ
У Закону о трговини, електронска трговина (облик B2C) је према месту трговине сврстана у трговину на мало ван продајног објекта.
Уговор закључен између трговца и потрошача претежном употребом једног или више средстава комуникације на даљину, који за предмет има продају робе или пружање услуге, јесте уговор на даљину.
Према Закону о заштити потрошача продаја на даљину представља могућност закључења уговора о продаји између потрошача и трговца који се физички не налазе на истом месту.
Код продаје на даљину потрошач има право да се предомисли, једнострано раскине уговор, односно одустане од куповине у року од 14 дана од дана када му је испоручен производ без навођења разлога за одустанак. Закон не дозвољава да се од потрошача захтева да плати унапред. При закључивању уговора на даљину, дужност трговца је да потрошаче на јасан и разумљив начин предуговорно информише о основним условима из уговора, постојању права на једнострани раскид уговора, као и о поступку у коме то право остварује.
Последице једностраног раскида:
– потрошач враћа робу трговцу и сноси трошкове транспорта;
– трговац враћа потрошачу уплаћена средства по основу уговора, најкасније у року од 30 дана.
Код електронске трговине могућност раскида уговора постоји попуњавањем обрасца за једнострани раскид електронским путем, на интернет страници трговца, а трговац електронском поштом шаље потврду о пријему.
Предвиђени су и изузеци од права на једнострани раскид уговора на даљину, и то у случају уговора о:
– пружању услуга, ако је уз изричиту сагласност потрошача трговац започео пружање услуге пре истека рока за једнострани раскид;
– продаји робе или пружању услугу чија цена зависи од промена на финансијском тржишту на које трговац не може утицати;
– испоруци запечаћених аудио или видео снимака или рачунарског софтвера ако је потрошач испоручену робу отпечатио;
– играма на срећу.
Уговор на даљину не може се једнострано раскинути ни код пружања финансијских услуга у случају:
– финансијске услуге чија цена зависи од промена на финансијском тржишту које трговац не може да контролише;
– уговора о осигурању путника или пртљага или других уговора о краткорочном осигурању који се закључују на период краћи од месец дана;
– уговора који је у целости извршен уз изричиту сагласност потрошача.
[/signoff]
[signoff]
Шта је то PayPal?
Осим законске регулативе, и бројне компаније настоје да нађу решење за смањење могућности злоупотреба у е-трговини. Један од начина заштите података у овом облику трговине, пре свега података о картицама приликом плаћања, јесте коришћење сервиса PayPal који омогућава куповину без дељења информација о кредитној картици.
Овом, несумњиво, врло популарном сервису, који је однедавно доступан и у нашој земљи, посветићемо целовит текст у септембарском броју нашег часописа.
[/signoff]