Електронско банкарство

Искуства напреднијих земаља показују да банка без развијеног система електронског банкарства више неће бити у стању да преживи. С обзиром на то да се потенцијални клијенти банке све више окрећу информисању и комуникацији посредством интернета, банка, као и свака друга озбиљна компанија, једноставно мора да ослушкује потребе клијената у свим могућим димензијама информисања

 

Развој банкарства у Србији генерално се може поделити на два раздобља: период када су у њему преовладавале домаће банке (до деведесетих година прошлог века) и новији период – данас, када доминирају банке с већинским страним власништвом, а које су замениле банке из поменутог периода. Својим доласком, очекивало се да стране банке донесу и савременији и одговорнији приступ клијенту. Уз све проблеме с којима се банкарски корисници сусрећу последњих година (једнострано повећавање камата, обрачун незаконитих затезних камата и сл.), то се у једном делу заиста и догодило и управо се тај део односи на појаву електронског банкарства које постепено, али сасвим сигурно, замењује до тада присутне банкарске ритуале: чекање у редовима, компликоване процедуре и сл.

Електронско банкарство (е-банкинг) представља збир различитих начина управљања информацијама, односно обављања финансијских трансакција употребом савремених телекомуникационих система, односно интернета. Дакле, оно представља брз и ефикасан начин да се без одласка у матичну банку, приступањем интернету и уз одговарајућу апликацију, која се добија од банке, са одређене локације у оквиру простора који припада кориснику или с неког трећег места (током летовања или службеног пута), обави одређена финансијска трансакција, на пример, плаћање рачуна за комуналије.

На овај начин могу се обављати најразличитије финансијске трансакције, остваривати увид у стање на рачуну, пратити промене на рачуну на дневном нивоу, преузимати изводи и сл. Све то се може обављати независно од локације корисника и радног времена банке, дакле 24 часа дневно, 7 дана у недељи, што све заједно представља драгоцену рационализацију корисникових активности, будући да се остварујe уштедa у времену које би се иначе изгубило одласком у банку, чекањем у реду, у разговору са службеником и сл.

Све што је потребно за овај вид активности у крајњој линији је и нужност 21. века, а то су рачунар одређених карактеристика и приступ интернету. С обзиром на то да је рачунарска технологија у сталном и убрзаном технолошком напретку, а њена употреба у драматичном порасту последњих неколико година, логично се намеће и потреба да се такав ресурс искористи на најразличитије начине и у области банкарства, кроз растерећење обавеза клијента, али исто тако и обавеза и надлежности службеника банке. На тај начин, клијент рационализује своје време, док банка рационализује своје трошкове, па службеник време које би искористио у контакту с клијентом може преусмерити на друге банкарске активности.

Оставимо ли по страни све побројане погодности, банка својим клијентима једноставно мора да понуди знатно бржи и ефикаснији начин приступа рачуну, али и да „испрати” технолошко унапређење процеса рада, имајући у виду чињеницу да и међу банкама постоји тржишна утакмица у којој бржи и ефикаснији побеђује, тј. заузима већи удео на тржишту.

 

Врсте е-банкарства

Електронско банкарство се може поделити у две категорије. Прва подразумева класично интернет банкарство где корисник свом налогу може приступити с било ког рачунара повезаног са интернетом. Друга могућност је онлајн банкарство које захтева инсталацију одређеног програма, односно софтвера, уз помоћ ког се врши идентификација корисника и његово повезивање с мрежом. Треба напоменути да је ова опција ограничена на приступ подацима само с једног рачунара, и то оног на коме је овај софтвер инсталиран.

Електронско банкарство подразумева и приступ апликацијама путем мобилног телефона (м-банкинг), посредством кога се могу добијати и разна обавештења у виду смс порука. То значи да се с једног броја мобилног телефона може проверавати стање на неколико рачуна (текући, штедни, рачун правног лица, рачун неког члана породице и сл.). Све распрострањеније је коришћење опције смс обавештавања о стању на рачуну, приспелој уплати или наплаћеној провизији. Оваква обавештења су аутоматског карактера и опционо се уговарају за одређени временски период приликом отварања рачуна уз могућност коришћења е-банкинга. Обавештења могу бити и наменска, тј. обавештења на захтев, где корисник слањем смс поруке на одређени број, добија тражену информацију, на пример, висину курса неке валуте тог дана, вредност еурибора/либора и сл.

 

Очигледне предности е-банкарства

У сектор електронског банкарства банке су ушле с појавом интернета. Најпре је то била једносмерна комуникација у којој је клијент путем интернета примао одређене информације од банке. У почетку су оне биле најчешће рекламног карактера, а затим су попримиле и облик различитих обавештења. Следећи корак била је могућност двосмерне комуникације између банке и корисника, а затим је то прерасло и у обављање трансакција које с временом постају све садржајније и са широм палетом услуга.

Погодности е-банкинга могу користити како физичка лица, тако и правна (видети упоредне тарифнике у Табелама 1. и 2), али би се могло рећи да је правним лицима, због већег обима размена информација на дневном нивоу, овакав вид комуникације с банком и знатно потребнији.

За једну просечну мању фирму традиционално обављање послова у банци подразумева свакодневне одласке у банку ради предаје налога за плаћање и подизање извода. Осим времена потребног за одлазак у банку, троши се и време за чекање на шалтеру банке, при чему је овакав вид „класичног” плаћања и скупљи. Инсталирањем електронског банкарства власник фирме (или друго одговорно лице) себи штеди првенствено време, а затим и новац, јер је пуштање налога путем е-банкинга знатно јефтиније од класичног плаћања папирним налозима.

Осим тога, и само попуњавање налога за плаћање је поједностављено, па су ту могуће следеће погодности:

– подаци о комитентима фирме већ се налазе у електронском именику и при попуњавању налога лако се позивају;

– раније послати налози могу се сачувати и поново користити (редовна или периодична плаћања сталним комитентима, плате и сл.);

– валутирање налога и до 30 дана унапред;

– налози се могу потписати и са удаљене локације (друге канцеларије или из друге државе) уз коришћење веб е-банкинг система;

– слање налога ка иностранству, с девизног или динарског рачуна (са аутоматском конверзијом);

– једноставно повезивање с књиговодственим програмима.

 

Физичка лица могу очекивати следеће погодности:

– једноставна и флексибилна комуникација с банком посредством интернета;

– упит у стање на рачуну, преузимање банкарских извода по данима;

– увид у последње трансакције на рачуну;

– пренос средстава с рачуна на рачун;

– динарска плаћања;

– орочавање средстава;

– трајни налози;

– трансакције по основу картица;

– последње информације о банци.

Ни овде не треба изгубити из вида мање провизије приликом плаћања путем е-банкинга (у појединим банкама провизија се ни не наплаћује), чиме и физичка лица могу остварити значајне уштеде.

 

Како се обезбеђује заштита података

Развој електронског банкарства последњих година нарочито се огледа у домену сигурности. Софистицирано шифрирање уз коришћење разних уређаја (дигитални сертификат, мини компакт диск, смарт картице) обезбеђује сигурност и приватност података, што је први и основни услов за коришћење овог банкарског сервиса. Информације које се размењују с банком заштићене су и не могу се пресретати, мењати нити симулирати.

Сва осетљива комуникација шифрована је, обавља се ван рачунара и у потпуности се одвија на паметној картици, док се коришћењем различитих алгоритама гарантује висок ниво заштите. Не постоји могућност да се с картице прочита тајни кључ – елемент неопходан за шифровање и потписивање. Захваљујући овом механизму уклоњена је опасност да било који софтвер (вирус, тројанац или сл.) преузме контролу над е-банкинг софтвером, односно да у име корисника располаже рачунима. Ако би комуникација и била пресретнута, затечени подаци били би нечитљиви, а самим тим и неупотребљиви за пресретача. Све поруке (платни налози, упити и сл.) дигитално се потписују, што банци омогућава да идентификује пошиљаоца и тако провери интегритет поруке.

При покретању програма и повезивању с Банком уноси се и ПИН (лични број). На овај начин се корисник штити од ситуације у којој картица случајно остане у читачу, а неовлашћена особа покуша да је злоупотреби.

Друга опција јесте пријављивање на овај банкарски сервис уз помоћ одређене лозинке, након чега следи верификација сваког налога путем одређене шифре која се од банке добија на број телефона. Дакле, дупла заштита је у функцији смањивања могућности злоупотребе.

Oсновни предуслов за коришћење оваквог вида банкарства јесте у сигурности протока информација и података, па је све посвећено управо том сегменту. Коришћење уређаја за сигурност трансакција у већини банака је бесплатно, али је потребно обратити пажњу на чињеницу да неке банке могу једнократно да вам наплате инсталирање уређаја који кориснику предају приликом потписивања уговора.

 

Како постати корисник е-банкинг услуге

Већина запослених грађана прима плату преко наменски отвореног текућег рачуна у некој од банака. Потребно је само се распитати да ли ова банка нуди услугу е-банкинга (премда је то данас уобичајени сервис већине банака).

Следећи корак јесу информације о трошковима активације услуге, годишње провизије, месечног одржавање, а затим и висине провизија по сваком налогу, тј да ли та провизија зависи од висине обављене трансакције или је она фиксна по сваком налогу. Понуде се разликују од банке до банке, па свакако треба проверити да ли се чешће уплаћују мањи или већи износи, на чему се опет штеди на наплаћеним провизијама. У банкама постоје различити лимити износа на налозима, па се у складу с њима и формира провизија.

 

Шта од свега овога имају банке

Својом појавом на интернету банка доказује своје конкурентне могућности и сопствени развој као технолошки напредна фирма. Искуства напреднијих земаља показују да банка без развијеног система електронског банкарства више неће бити у стању да преживи. Разлог за то треба тражити у конкурентној понуди, односно у потреби за квалитетнијим финансијским сервисом. С обзиром на то да се потенцијални клијенти банке све више окрећу информисању и комуникацији посредством интернета, банка, као и свака друга озбиљна компанија, једноставно мора да иде у корак са оваквим иновацијама и да ослушкује потребе клијената у свим могућим димензијама информисања.

Следећа битна погодност за банку огледа се у могућности рационализације сопствених ресурса. Преношењем одређених сервиса на интернет, банка у знатној мери смањује трошкове сопственог пословања, будући да за повећање броја комитената не мора да отвара нове филијале (пословни простор, опрема, запошљавање нових службеника). Ово је посебно занимљиво у оним географским регионима где банка нема мрежу експозитура или где има врло мали број комитената. Посредством интернета иста банка може да покрије знатно већи географски простор, а да при том уопште не отвара нове експозитуре.

Осим тога, посредством интернета банка својим корисницима омогућава увид у велики број информација које кроз облик класичног банкарства не долазе до ширег круга њених корисника. То се, пре свега, односи на могућности пласмана и кредитирања по најповољнијим условима, инострана плаћања, саветодавне функције и др.

 

[signoff]

Зашто је м-банкинг користан?

– месечне накнаде за ову услугу су минималне, и износе, на пример, 50 динара месечно;

– налози се тарифирају као и обични налози код електронског банкарства, на пример, 15 динара по налогу;

– трошкови коришћења саме апликације су минимални, с обзиром на то да се преноси врло мала количина података (апликација се налази на самом мобилном телефону), а наплату врши мобилни оператер према количини пренетих података.

[/signoff]

 

Могућности м-банкинга

– плаћање свих врста рачуна (дефинисање и коришћење постојећих шаблона из електронског банкарства);

– увид у стање и трансакције по свим рачунима (укључујући и кредите);

– преглед стања на платним картицама – дебитним и кредитним (подаци, трансакције, обавезе);

– конвертовање валута (из стране валуте у РСД);

– примање корисних информација (контакти у случају потребе, разна обавештења);

– подешавање апликације (промена језика и фонта).

Важна напомена: У случају губитка мобилног телефона или промене броја, корисник мора у најкраћем року да обавести најближу експозитуру банке како би се предупредила могућност да подаци о рачуну корисника буду доступни неовлашћеним лицима.

 

[signoff]

Непотребна папирологија

Још једна битна предност е-банкарства огледа се у чињеници да се коришћењем е-банкинга изводи и трансакције чувају у електронском облику у самом рачунару, тј. апликацији, па није потребно правити гломазне регистраторе за одлагање докумената, извода и слично, чиме се посредно штеди и на простору, јер све остаје записано у електронској форми.

[/signoff]

 

[signoff]

Пример уштеде

Ако плаћање рачуна обављате у некој банци или пошти, провизија по једном рачуну може износити од 50 па све до 150 динара. У Пошти је то 45 динара за рачун до 4.500 динара или 1% за рачуне преко 4.500 динара. Дакле, ако имате три рачуна за уплату укупног износа до 4.500 динара, платићете провизију од укупно 135 динара. Плаћањем путем е-банкинга та провизија би могла бити 10 до 30 динара. Јасно је да је при већим износима и ова разлика у цени знатно већа.

[/signoff]

 

[signoff]

СВЕ ПРЕДНОСТИ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ

У самој банци кориснику ће углавном представити следеће погодности електронског банкарства:

1. Штеди време: за обичне трансакције по рачуну или ради упита стања није потребан одлазак у банку.
2. Штеди новац: онлајн банка омогућава да банкарске трансакције извршите по знатно нижим накнадама.
3. Једноставно инсталирање: не захтевају се посебни кораци или претходно искуство при руковању.
4. Једноставно руковање: могућност избора између верзија на српском и енглеском.
5. Временска неограниченост: доступност 24 часа дневно, 7 дана у недељи.
6. Просторна неограниченост: где год имате приступ интернету, можете приступити свом рачуну.
7. Крајња удобност: могућност извршавања налога за плаћање из кућне фотеље, са одмора или службеног пута.

[/signoff]

 

Табела 1: Упоредни тарифник е-банкинга за физичка лица

Назив банке	Провизија по налогу	Одржавање
Banca Intesa	Уз пакет рачун првих 5 налога су бесплатни, а затим 30 дин. за налог до 50.000 дин. За налоге преко 50.000 дин. провизија је 0,3%, максимално 2.000 дин. Плаћање ка иностранству је 0,6%, мин. 600 дин, плус провизија посредничке банке од 1.150 дин. за налоге до 5.000 евра.	Уз месечни пакет рачун од 300 дин.
Banca Intesa	Без пакета 0,1% од износа с налога, максимално 5.000 дин.	120 дин.
Raiffeisen	0,15% од износа налога, минимално 10 дин. За налоге преко 250.000 дин. провизија по налогу је 120 дин. Нема опције плаћања ка иностранству.	Одржавање иде уз рачун, месечно 250 дин.
Alpha банка	0,1% од износа налога, минимално 15 дин. Преко 250.000 дин. провизија је 0,05%, минимално 100 дин. а максимално 1.500 дин. по налогу.	80 дин.
Поштанска штедионица	0,25% од износа налога, минимално 10 дин.	100 дин.
Hypo банка	15 дин. за све налоге уз пакет рачун Хипонет.	70 дин. без коришћења неког од пакет рачуна.

Напомена: У већини банака активација услуге е-банкинга за физичка лица је бесплатна, као и трансакције у оквиру саме банке, док су табеларно приказане провизије за плаћање рачуна који се налазе у другим банкама.

 

Табела 2: Упоредни тарифник е-банкинга за правна лица

Назив банке	Активација	Провизија по налогу	Одржавање
Banca Intesa	Pexim – 2.000 дин. Halcom – 8.000 дин.	40% јефтиније него налози предати у банци. У банци су они од 15 дин. до максимално 1.000, у зависности од времена када су предати.	Pexim – нема Halcom –1.000 дин.
Raiffesen	Halcom – 35 евра	Од 40 дин. до 1.950 дин. у зависности од износа трансакције.	Raiffeisen on-line, годишња претплата 45 евра, плус одржавање рачуна 350 дин.
Alpha банка	Halcom – 1.000 дин.	0,08% од износа налога, минимално 15 дин. Преко 250.000 дин. провизија је 0,05%, минимално 100 дин. а максимално 1.500 дин. по налогу.	350 дин.
Hypo банка	Halcom – 90 евра	30% јефтиније негo на шалтеру банке. На шалтеру су oни oд 150 дин. дo 8.000 дин.	200 дин.