У овом тексту посебно ћемо се бавити институтом грађевинске дозволе с обзиром на чињеницу да је усвајањем измена закона, у том делу, дошло до значајнијих промена које би по мишљењу предлагача требало да доведу до конкретних резултата у привлачењу страних инвеститора и омогуће бржи привредни развој земље
У свакој цивилизованој држави Европе и света, уз владавину права и јаке демократске институције, просторни ред се сматра предусловом правне сигурности. Истовремено, он је основни покретач привредног развоја сваке националне економије, али и предуслов за привлачење страних инвестиција.
У том смислу, Влада Републике Србије, Министарство надлежно за послове грађевинарства још је 2013. године изашло пред стручну јавност с Нацртом измене Закона о планирању и изградњи како би се кроз поменуте законске измене поступак издавања грађевинских и употребних дозвола убрзао, а рад надлежних органа учинио ефикаснијим.
Коначно, после низа дорада, Влада Републике Србије је у новембру 2014. године упутила у скупштинску процедуру Предлог измене Закона о планирању и изградњи чији је текст уз прихваћене амандмане усвојила Народна скупштина Републике Србије на седници од 8. децембра прошле године („Сл. гласник РСˮ, бр. 132/2014).
У овом тексту посебно ћемо се бавити институтом грађевинске дозволе с обзиром на то да је усвајањем измена закона, у том делу, дошло до значајнијих промена које би по мишљењу предлагача требало да доведу до конкретних резултата у привлачењу страних инвеститора и омогуће бржи привредни развој земље.
Наиме, Законом о планирању и изградњи (у даљем тексту: Закон), чланом 133, прописано је да је за издавање грађевинске дозволе надлежно министарство за послове грађевинарства (у даљем тексту: Министарство) када је реч о изградњи следећих објеката:
1) високих брана и акумулација напуњених водом, јаловином или пепелом за које је прописано техничко осматрање;
2) нуклеарних објеката и других објеката који служе за производњу нуклеарног горива, радиоизотопа, озрачивања, ускладиштење радиоактивних сировина и* отпадних материја за научно-истраживачке сврхе;
3) објеката за прераду нафте и гaca који се граде ван експлоатационих поља пo претходно прибављеној сагласности министарства надлежног за експлоатацију минералних сировина, производњу биогорива и биотечности у постројењима капацитета преко 100 t годишње, нафтовода и продуктовода, гасовода називног радног натпритиска преко 16 бара уколико прелази преко територије две или више општина, складишта нафте, течног нафтног гaca и нафтних деривата капацитета преко 500 тона који се граде ван експлоатационих поља дефинисаних законом којим се уређују рударство и геолошка истраживања и магистралних топловода;*
4) објеката базне и прерађивачке хемијске индустрије, црне и обојене металургије, објеката за прераду коже и крзна, објеката за прераду каучука, објеката за производњу целулозе и папира и објеката за прераду неметаличних минералних сировина који се граде ван експлоатационих поља дефинисаних законом којим се уређују рударство и геолошка истраживања, осим објеката за примарну прераду украсног и другог камена;*
5) стадиона за 20.000 и више гледалаца, објеката конструктивног распона преко 50 m, објеката преко 50 m висине, силоса капацитета преко 20.000 m³, завода за извршење кривичних санкција, објеката за службене потребе дипломатско-конзуларних представништава страних држава, односно канцеларија међународних организација у Републици Србији, уколико је то прописано билатералним споразумом, као и стамбених комплекса вишепородичног становања када је инвеститор Република Србија;*
6) термоелектранa снаге 10 МW и више, термоелектранa – топланa електричне снаге 10 МW и више, и других објеката за производњу електричне енергије снаге 10 MW и више, као и електроенергетских водова трансформаторских станица напона 110 и више kV;*
7) међурегионалних и регионалних објеката водоснабдевања и канализације, постројења за припрему воде за пиће капацитета преко 200 l/s и постројења за пречишћавање отпадних вода капацитета преко 200 l/s;*
8) регулационих радова за заштиту од великих вода градских подручја и руралних површина већих од 300 ha;
9) објеката у границама непокретних културних добара од изузетног значаја и културних добара уписаних у Листу светске културне и природне баштине, објеката у заштићеној околини културних добара од изузетног значаја са одређеним границама катастарских парцела и објеката у заштићеној околини културних добара уписаних у Листу светске културне и природне баштине, објеката у заштићеним подручјима у складу са актом о заштити културних добара (осим претварања заједничких просторија у стан, односно пословни простор у заштићеној околини културних добара од изузетног значаја и културних добара уписаних у Листу светске културне баштине), као и објеката у границама националног парка и објеката у границама заштите заштићеног природног добра од изузетног значаја (осим породичних стамбених објеката, пољопривредних и економских објеката и њима потребних објеката инфраструктуре, који се граде у селима), у складу са законом;
10) постројења за третман неопасног отпада, спаљивањем или хемијским поступцима, капацитета више од 70 t дневно;
11) постројења за третман опасног отпада спаљивањем, термичким и/или физичким, физичко-хемијским, хемијским поступцима, као и централна складишта и/или депоније за одлагање опасног отпада;
12) аеродрома за јавни ваздушни саобраћај;*
13) путничких пристаништа, лука, пристана и марина;
14) државних путева првог и другог реда, путних објеката и саобраћајних прикључака на ове путеве и граничних прелаза;
15) јавне железничке инфраструктуре с прикључцима и метроа;
16) објеката електронских комуникација, односно мрежа, система или средстава који су међународног и магистралног значаја и они који се граде на територији две или више јединица локалне самоуправе;*
17) хидрограђевинских објеката на пловним путевима;
18) пловних канала и бродских преводница који нису у саставу хидроенергетског система;
19) регионалних депонија, односно депонија за одлагање неопасног отпада за подручје настањено с преко 200.000 становника;
20) објеката за производњу енергије из обновљивих извора енергије снаге 10 МW и више.*
Неопходно је напоменути да је законодавац чланом 134. Закона поверио аутономној покрајини издавање грађевинских дозвола за изградњу објеката наведених у претходним тачкама, а да је јединицама локалне самоуправе поверено издавање грађевинских дозвола у свим осталим случајевима.
Тако ће у граду Београду, као посебној јединици локалне самоуправе, остати стара пракса регулисана Статутом града Београда и Одлуком о градској управи да грађевинске дозволе преко 800 m2 бруто развијене грађевинске површине издаје Градска управа града Београда, Секретаријат за урбанизам, а грађевинске дозволе до 800 m2 бруто развијене грађевинске површине градске општине, управе градских општина, одељења за грађевинске послове.
Када је реч о процедури, Закон је предвидео да се грађевинска дозвола издаје инвеститору који има обавезу да уз захтев за издавање грађевинске дозволе достави пројекат за грађевинску дозволу, доказ о одговарајућем праву на земљишту или објекту, затим доказе прописане подзаконским актом којим се ближе уређује садржина и начин издавања грађевинске дозволе, а чије се усвајање очекује, и на крају доказ о плаћеним одговарајућим административним таксама.
Као што је напред наведено, саставни део захтева je извод из пројекта за издавање грађевинске дозволе који обавезно мора бити потписан и оверен печатом личне лиценце главног пројектанта.
Под одговарајућим правом на земљишту законодавац сматра право својине, право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини, као и друга права прописана овим законом.
Главна новина у овом делу коју уводи Закон јесте да се као одговарајуће право на земљишту сматра и право коришћења на грађевинском земљишту које је уписано у одговарајућу евиденцију непокретности и правима на њима. Осим тога, новина је да се код изградње линијских инфраструктурних објеката, поред доказа прописаних ранијим законом, као доказ о поседовању одговарајућег права на земљишту сматра и правноснажно или коначно решење о експропријацији, закључен уговор о праву службености, као и закључен уговор о закупу на земљишту у приватној својини.*
Даље, за изградњу комуналне инфраструктуре у регулацији постојеће саобраћајнице, у складу са фактичким стањем на терену, прописано је да се не доставља доказ о одговарајућем праву на земљишту, односно објекту.*
За изградњу или извођење радова на грађевинском земљишту или објекту који је у власништву више лица, као доказ о одговарајућем праву прилаже се и оверена сагласност тих лица, а ако се изводе радови на надзиђивању, прилаже се и уговор закључен у складу с посебним законом.* Овде законодавац мисли на директну примену одредаба Закона о одржавању стамбених зграда, односно прибављање правног основа по овом Закону.
Чланом 135. Закон прописује да је за изградњу или извођење радова на грађевинском земљишту на ком је подносилац захтева уписан као носилац права коришћења, уз захтев као доказ о одговарајућем праву на земљишту потребно приложити извод из листа непокретности са уписаним правом коришћења у корист подносиоца захтева.*
За изградњу или извођење радова на изградњи објеката за службене потребе дипломатско-конзуларних представништава страних држава, односно канцеларија међународних организација у Републици Србији, уколико је то прописано билатералним споразумом, инвеститор нема обавезу плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта, ако постоји реципроцитет с том страном државом, о чему потврду издаје министарство надлежно за спољне послове.*
За изградњу енергетских објеката, пре издавања грађевинске дозволе, инвеститор прибавља енергетску дозволу, у складу с посебним законом* односно Законом о енергетици.
Акo je захтевом за издавање грађевинске дозволе предвиђено прикључење објекта на комуналну или другу инфраструктуру која у тренутку издавања локацијских услова није изведена, што je утврђено локацијским условима, уз захтев за издавање грађевинске дозволе подноси се уговор између инвеститора и одговарајућег имаоца јавних овлашћења којим се утврђују обавезе уговорних cтрана да, најкасније до истека рока за завршетак радова на објекту за који се тражи грађевинска дозвола, изграде инфраструктуру потребну за прикључење тог објекта на комуналну или другу инфраструктуру.*
По пријему захтева за издавање грађевинске дозволе, орган надлежан за издавање грађевинске дозволе врши проверу достављене документације, а ту се пре свега мисли на испуњеност формалних услова у смислу надлежности за поступање, активне легитимације подносиоца, затим да ли захтев садржи све потребне податке, да ли је приложена законом прописана сва потребна документација, да ли је приложен доказ о плаћеној административној такси и да ли су подаци наведени у изводу из пројекта у складу са издатим локацијским условима.
Грађевинска дозвола се издаје на основу важећих локацијских услова независно од тога по чијем захтеву су локацијски услови издати.* Ово је, такође, једна од значајних новина која ће олакшати и скратити процедуру издавања грађевинске дозволе.
За објекте за које грађевинску дозволу издаје министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, пре издавања грађевинске дозволе, потребно је прибавити извештај ревизионе комисије.*
У односу на носиоца грађевинске дозволе овај Закон је прописао новину да се грађевинска дозвола издаје на име инвеститора, али и финансијера ако је уз захтев за издавање дозволе приложен и уговор између инвеститора и финансијера, оверен у складу са законом који уређује оверу потписа, у коме се инвеститор сагласио да носилац права и обавезе из грађевинске дозволе буде и финансијер. Осим тога, прописано је да финансијер солидарно са инвеститором одговара за све обавезе према трећим лицима, које су последица радњи које предузме у складу са овлашћењима која су му пренета уговором.* Подсетићемо овде да је према ранијем законском решењу, да би грађевинска дозвола била издата и на његово име, финансијер морао пре подношења захтева неким правним послом постати сувласник земљишта на коме ће се градити заједно са инвеститором, чиме је после низа бирократских заврзлама био изједначен са инвеститором у правима и обавезама у односу на објекат који ће се градити.
Када је у питању садржина грађевинске дозволе, законодавац је прописао да грађевинска дозвола нарочито садржи податке о инвеститору, објекту чије се грађење дозвољава, с подацима о габариту, висини, укупној површини и предрачунској вредности објекта, катастарској парцели, односно катастарским парцелама на којима се гради објекат, постојећем објекту који се уклања или реконструише ради грађења, року важења грађевинске дозволе и документацији на основу које се издаје.*
Грађевинска дозвола се издаје решењем, у року од пет радних дана од дана подношења захтева. Саставни део решења су локацијски услови, износ доприноса, извод из пројекта и пројекат за грађевинску дозволу.*
На решење о грађевинској дозволи може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања, а на решење које доноси надлежно министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, не може се изјавити жалба, али се тужбом може покренути управни спор.*
По жалби на решење о грађевинској дозволи јединице локалне самоуправе, као и на првостепено решење о одобрењу извођења радова из члана 145. овог закона јединице локалне самоуправе,* решава министарство надлежно за послове грађевинарства.
Аутономној покрајини поверава се решавање по жалби против првостепеног решења о грађевинској дозволи јединице локалне самоуправе, донетој за грађење објеката који се граде на територији аутономне покрајине, као и на првостепено решење о одобрењу извођења радова из члана 145. овог закона јединице локалне самоуправе који се изводе на територији аутономне покрајине.*
Граду Београду се поверава решавање по жалби против првостепеног решења о грађевинској дозволи донетој за грађење објекта до 800 m² бруто развијене грађевинске површине, као и на првостепено решење о одобрењу извођења радова из члана 145. овог закона, на територији града Београда.*
На овом месту потребно је посебно истаћи члан 138а у вези са чланом 148. који такође уводе значајне новине у односу на ранија законска решења. Наиме, законодавац је овим члановима прописао да се грађењу може приступити на основу правноснажног решења о грађевинској дозволи и пријави радова коју подноси инвеститор органу који је издао грађевинску дозволу и то најкасније у року од осам дана пре почетка извођења радова. Уз пријаву радова подноси се доказ о регулисању обавеза у погледу доприноса за уређивање грађевинског земљишта и доказ о плаћеној административној такси.*
Новина се огледа у томе што се доказ о регулисању обавеза за допринос, раније накнаду за уређивање грађевинског земљишта, доставља надлежном органу не пре издавања грађевинске дозволе, што је раније био случај, већ тек приликом пријаве радова што ће знатно убрзати процедуру и олакшати позицију будућим инвеститорима.
Такође, истим чланом прописано је да инвеститор може приступити грађењу и на основу коначног решења о грађевинској дозволи и пријави радова из члана 148. овог закона, на сопствени ризик и одговорност. У другом случају, ако је странка покренула управни спор, а инвеститор из тог разлога није започео с грађењем објекта до правноснажности решења, инвеститор има право на накнаду штете и на изгубљену добит у складу са законом, ако се утврди да је тужба странке неоснована.
Оваквим решењима законодавац је знатно смањио могућност злоупотребе права од несавесних странака, што раније у пракси није био редак случај, и тиме заштитио интересе савесних инвеститора.
У делу Закона који се односи на рок важења грађевинске дозволе није било посебних измена, тако да су на снази у потпуности остала решења из 2011. године. Наиме, чланом 140. Закона прописано је да грађевинска дозвола престаје да важи ако се не отпочне с грађењем објекта, односно извођењем радова, у року од две године од дана правноснажности решења којим је издата грађевинска дозвола.
Решење којим се утврђује престанак важења грађевинске дозволе доноси орган надлежан за издавање грађевинске дозволе.
Даље, истим чланом прописано је да грађевинска дозвола престаје да важи ако се у року од пет година од дана правноснажности решења којим је издата грађевинска дозвола, не изда употребна дозвола, осим за објекте из надлежности Министарства, објекте комуналне инфраструктуре који се изводе фазно* и породичне стамбене зграде које инвеститор гради ради решавања својих стамбених потреба.
На захтев инвеститора, надлежни орган може донети решење којим се одобрава да правноснажна грађевинска дозвола остане на правној снази још две године од рока прописаног ст. 3. овог члана, ако инвеститор пружи доказ да је степен завршености објеката преко 80%, односно ако се у поступку утврди да је објекат укровљен, са постављеном спољном столаријом и изведеним разводима унутрашњих инсталација које омогућавају његово прикључење на спољну мрежу инфраструктуре.
После истека рока, инвеститор на рачун Пореске управе плаћа накнаду у висини пореза на имовину, који би се плаћао у складу са законом којим се уређује порез на имовину за цео објекат, да је он изграђен у складу с грађевинском дозволом, све док се за ту локацију не изда нова грађевинска дозвола.
Решење којим се утврђује престанак важења грађевинске дозволе доноси орган надлежан за издавање грађевинске дозволе, а по правноснажности то решење доставља Пореској управи на чијој територији се налази предметни објекат.
Осим измене решења о локацијској и грађевинској дозволи услед промене инвеститора, чланом 142. Закона прописано је да по издавању решења о грађевинској дозволи, инвеститор, у складу с новонасталим финансијским и другим околностима, изменама у доступности комуналне и друге инфраструктуре, ради усаглашавања с пројектом за извођење и из других разлога, може поднети захтев за измену грађевинске дозволе. Наиме, ако у току изградње, односно извођења радова, настану измене у односу на издату грађевинску дозволу, главни пројекат, односно пројекат за грађевинску дозволу, инвеститор је дужан да обустави градњу и поднесе захтев за измену грађевинске дозволе.*
Изменом се сматра свако одступање од положаја, димензија, намене и облика објекта, као и других параметара и услова утврђених у грађевинској дозволи, односно изводу из пројекта.*
Уз захтев се прилаже нови пројекат за грађевинску дозволу, односно сепарат пројекта за грађевинску дозволу који се мења.*
Aко измене нису у сагласности са издатим локацијским условима, надлежни орган ће у обједињеној процедури од имаоца јавних овлашћења прибавити измењене услове и у складу с њима донети решење по захтеву инвеститора.*
Ако орган надлежан за издавање грађевинске дозволе утврди да су настале измене у складу с важећим планским документом и локацијским условима*, донеће решење о измени грађевинске дозволе у року од пет радних*дана од дана пријема уредне документације.
Такође, као и у претходном члану, законодавац је прописао да одредба овог члана која се односи на измену решења о грађевинској дозволи услед промена у току грађења сходно ће се примењивати и на измену одобрења за изградњу и главног пројекта потврђеног у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 47/03 и 34/06), као и на измену решења о грађевинској дозволи издатој по одредбама раније важећих закона којима је уређивана изградња објеката, када је у складу с тим решењем започета изградња објекта.
Законодавац је јасно дефинисао и случајеве када се грађењу објекта може приступити и без претходно прибављене грађевинске дозволе. Чланом 143. прописано је да за извођење радова није неопходно прибавити грађевинску дозволу ако се објекат гради непосредно пред наступање или за време елементарних непогода, као и ради отклањања штетних последица од тих непогода, непосредно после њиховог наступања, у случају хаварије на енергетским објектима или телекомуникационим системима, као и у случају рата или непосредне ратне опасности. Овакав објекат може остати као стални, ако инвеститор прибави грађевинску дозволу, односно решење из члана 145. овог закона, у року од једне године од дана престанка опасности које су проузроковале његово грађење, односно извођење радова.
У супротном, ако инвеститор не прибави грађевинску дозволу за објекат у прописаном року, дужан је да такав објекат уклони у року који одреди орган надлежан за послове грађевинске инспекције, а који не може бити дужи од 30 дана.
Даље, Законом су одређени и објекти односно радови за које се не издаје грађевинска дозвола. Посебна врста објеката, односно радова за које није потребно прибављати акт надлежног органа за градњу, односно акт за извођење радова јесу: радови на текућем одржавању објекта или стана; постављање жичане или дрвене ограде; грађење објеката противградне одбране; грађење једноставних објеката који се граде на истој катастарској парцели на којој је саграђен главни објекат, а који се изводе тако да не ометају редовно коришћење суседних објеката (вртна сенила до 15 m² основе, стазе, платои, вртни базени и рибњаци површине до 12 m² и дубине до 1 m, надстрешнице основе до 10 m², дечја игралишта, дворишни камини површине до 2 m и висине до 3 m, колски прилази објектима ширине 2,5–3 m, соларни колектори који се не прикључују на електродистрибутивну мрежу)*; сточне јаме до 20 m² у основи; гробнице и споменици на гробљу; пешачке стазе, плоче за обавештавање површине до 6 m² и друга опрема у заштићеним природним добрима (према одлуци привредног друштва, јавног предузећа, односно другог правног лица који управља тим природним добром); носачи антена са антенама на постојећим зградама, путевима, инфраструктури и контејнерима електронских комуникација, као и типски кабинети базних станица на одговарајућим носачима, средства електронских комуникација која се постављају или инсталирају на кабловима и мрежама електронских комуникација и каблови електронских комуникација који се постављају или инсталирају у постојећу линијску инфраструктуру електронских комуникација – кабловску канализацију; контејнери за смештај електронско-комуникационе и електроенергетске опреме и уређаја, микроровови за оптичке и друге каблове, типски ормани за унутрашњу и спољашњу монтажу за смештај опреме за електронску комуникацију и сл.; радови на одржавању, поправке и замена опреме на објектима ветроелектрана који се изводе без грађевинских радова (замена елиса, замена гондола, замена одређених уређаја и њихових делова);* стубићи катодне заштите за челичне цевоводе и станице катодне заштите, ознаке километраже, ознаке скретања и заштитне луле на укрштањима с путевима и пругама на линијским инфраструктурним објектима типа гасовода, нафтовода и продуктовода.
У члану 145. Закон прописује да у случају радова на инвестиционом одржавању објекта, изградње секундарних, односно дистрибутивних мрежа комуналне инфраструктуре у оквиру постојеће регулације улица, помоћних објеката (објекат који је у функцији главног објекта, а који се гради на истој парцели на којој је саграђен или може бити саграђен главни стамбени, пословни или објекат јавне намене као што су гараже, оставе, септичке јаме, бунари, цистерне за воду и сл.), економских објеката који служе за гајење животиња, за складиштење сточне хране и објекти за складиштење пољопривредних производа као и у случају реконструкција, адаптација, санација, промена намене објекта без извођења грађевинских радова, промена намене уз извођење грађевинских радова, извођењу радова на раздвајању или спајању пословног или стамбеног простора, уградња унутрашњих инсталација (гас, струја, вода, топлотна енергија и сл.) у постојећи објекат, грађење зиданих ограда, врши се на основу решења којим се одобрава извођење тих радова, односно промена намене објекта, које издаје орган надлежан за издавање грађевинске дозволе.
Уз захтев за издавање решења којим се одобрава извођење горе побројаних радова, односно промена намене објекта, поред доказа о поседовању одговарајућег права на земљишту, инвеститор доставља и идејни пројекат у складу с подзаконским актом којим се уређује садржина техничке документације према класи објекта, односно технички опис и попис радова за извођење радова на инвестиционом одржавању, односно уклањању препрека за кретање особа са инвалидитетом, а уредио је односе с јединицом локалне самоуправе у погледу доприноса за уређивање грађевинског земљишта и платио одговарајућу административну таксу.*
Истим чланом закона прописано је да ће надлежни орган одбити решењем захтев ако је за радове наведене у захтеву потребно издавање грађевинске дозволе и то у року од осам дана од дана подношења захтева.*
Ако претходно утврди да су испуњени услови, надлежни орган у овим случајевима има обавезу да донесе решење којим се одобрава извођење радова, односно промена намене у року од пет дана од дана подношења захтева.*
По завршетку изградње, односно извођењу радова, по захтеву инвеститора, надлежни орган може издати употребну дозволу* што представља основ за упис у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима.
Министар надлежан за послове грађевинарства одредиће за које се објекте, односно радове пре извођења радова обавезно израђује пројекат за извођење.*
Већ смо поменули подзаконске акте чије се доношење очекује, а који ће ближе прописати услове, процедуру, садржину и начин издавања грађевинске дозволе. Наиме, надлежно Министарство било је у обавези да донесе подзаконске акте до 15. фебруара, како је то и самим Законом предвиђено у члану 132, те се у том смислу очекује да њихово обелодањивање уследи у данима који су пред нама што би значило и почетак пуне примене овог Закона.
НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ:
Делови текста обележени звездицом (*) означавају да је у законском тексту додат члан, став или појам, или су они измењени. Значајне законске измене и новине пропраћене су ауторским коментаром.
[signoff]
НЕИЗМЕЊЕНА ОДРЕДБА
У односу на ранији Закон остало је неизмењено да се грађевинска дозвола издаје за цео објекат, односно за део објекта, ако тај део представља техничку и функционалну целину и да се припремни радови изводе на основу издате грађевинске дозволе, што би даље значило да пре издавања правноснажне грађевинске дозволе није могуће предузети никакве радње на припреми терена, рушењу постојећих објеката или ископу темељне јаме.
[/signoff]
[signoff]
ИНФОРМИСАНОСТ НАДЛЕЖНИХ
Решење о грађевинској дозволи надлежни орган доставља грађевинској инспекцији која врши надзор над изградњом објеката, а ако је решење издало министарство, односно аутономна покрајина, решење се доставља јединици локалне самоуправе на чијој територији се гради објекат, ради информисања.*
Поред инспекције, надлежни орган решењe о грађевинској дозволи доставља и имаоцима јавних овлашћења надлежним за утврђивање услова за пројектовање, односно прикључење објеката на инфраструктурну мрежу, ради информисања.* Циљ ове одредбе је у томе да се одмах, у корену, спрече злоупотребе с обзиром на то да се оваквим решењем постиже пуна информисаност надлежне грађевинске инспекције и носиоца јавних овлашћења о изградњи која следи.
[/signoff]
[signoff]
ПРИВРЕМЕНА ДОЗВОЛА
Закон је увео новине и код института привремене дозволе. Наиме, чланом 147. законодавац је прописао да се привремена грађевинска дозвола издаје за изградњу: асфалтне базе, сепарације агрегата, фабрике бетона, самостојећих, анкерисаних метеоролошких анамометарских стубова, као и стубова за друге намене, привремене саобраћајнице и прикључци, прикључци на комуналну мрежу за потребе грађења или експлоатације објеката, као и за извођење истражних радова на локацији, у циљу утврђивања услова за израду пројекта за извођење и за измештање постојећих инсталација.*
Ново законско решење се огледа и у томе што се привремена грађевинска дозвола може издати и за извођење радова на производним објектима или објектима у функцији производних објеката, а за које је поднет захтев за легализацију, ради довођења објекта у функционално стање, у циљу наставка производње или обнављања производног процеса с тим да је по завршетку радова на инвестиционом одржавању, адаптацији, реконструкцији или санацији, инвеститор у обавези да органу надлежном за послове легализације достави технички опис и попис радова на инвестиционом одржавању, идејни пројекат, односно пројекат за извођење, зависно од радова који се изводе.* У овом случају привремена грађевинска дозвола може се издати ако је инвеститор уписан као власник на грађевинском земљишту на ком је тај објекат саграђен.*
На поступак издавања привремене грађевинске дозволе и њену садржину примењују се одредбе које се односе на издавање решења из члана 145. овог закона.*
Као што је то и у ранијим законским решењима било прописано, зависно од врсте објекта, односно радова, и овим Законом предвиђено је да се привремена грађевинска дозвола доноси за тачно одређени период у ком се објекат може користити, односно изводити радови, а који не може бити дужи од три године од дана доношења привремене грађевинске дозволе.
У случају да инвеститор сам не уклони привремени објекат у одређеном року, орган који је донео привремену грађевинску дозволу, по службеној дужности доставља захтев грађевинској инспекцији за уклањање.
Жалба на решење грађевинског инспектора не задржава извршење решења.
На захтев инвеститора, решење о привременој грађевинској дозволи може се једном продужити за још три године. Истеком накнадног рока, примењују се одредбе овог члана о уклањању привременог објекта.*
[/signoff]
[blockquote]
ПРОМЕНА ИНВЕСТИТОРА
Случај промене инвеститора након правноснажности решења о грађевинској дозволи, регулисан је чланом 141. Закона, у ком случају је нови инвеститор дужан да у року од 15 дана од дана настанка промене, поднесе органу који је издао грађевинску дозволу захтев за измену решења о грађевинској дозволи.*
Уз захтев се прилаже доказ о праву својине, односно другом праву на земљишту ради изградње објекта, односно доказ о праву својине на објекту ради реконструкције објекта и други правни основ стицања права својине на објекту у изградњи.
Ако се објекат у изградњи налази на земљишту које је у приватној својини доставља се уговор о куповини грађевинског земљишта, односно објекта у изградњи, закључен у облику јавнобележничког записа, односно други правни основ о стицању права својине на грађевинском земљишту, односно објекту у изградњи, с доказом о плаћеном одговарајућем порезу у складу са законом којим се уређују порези на имовину, односно доказом да промет грађевинског земљишта, односно објекта у изградњи није предмет опорезивања у складу са законом којим се уређују порези на имовину.*
Ако се објекат у изградњи налази на грађевинском земљишту у јавној својини, а носилац издате грађевинске дозволе је закупац на том земљишту, уз захтев из ст. 2. овог члана подноси се извод из евиденције непокретности и правима на њима са уписаним правом закупа на име новог власника објекта у теретном листу. Уз захтев за упис права закупа на грађевинском земљишту на име новог власника објекта у изградњи, доставља се уговор о куповини објекта у изградњи, закључен у облику јавнобележничког записа, односно други правни основ о стицању права својине на објекту у изградњи, с доказом о плаћеном одговарајућем порезу у складу са законом којим се уређују порези на имовину, односно доказом да промет објекта у изградњи није предмет опорезивања у складу са законом којим се уређују порези на имовину и уговор с власником грађевинског земљишта у јавној својини о измени уговора о закупу, у складу са овим законом.*
Ако је предмет издате грађевинске дозволе надзиђивање, односно претварање заједничких просторија у стан или пословни простор, као доказ подноси се уговор о куповини објекта у изградњи, односно други правни основ стицања права својине на објекту у изградњи, који је судски оверен и с доказом о плаћеном одговарајућем порезу у складу са законом којим се уређују порези на имовину, односно доказом да промет објекта у изградњи није предмет опорезивања закона којим се уређују порези на имовину и уговор закључен са скупштином, односно саветом зграде, у складу с посебним законом.
У случају да је предмет издате грађевинске дозволе реконструкција постојећег објекта, као доказ о промени инвеститора подноси се извод из јавне књиге о евиденцији непокретности и правима на њима са уписаним правом својине на објекту за који је издата грађевинска дозвола о реконструкцији.
Као доказ о промени инвеститора може се поднети и правноснажно решење о наслеђивању, као и решење о статусној промени привредног друштва из кога се на неспоран начин може утврдити правни континуитет подносиоца.
Захтев за измену решења о локацијској и грађевинској дозволи, може се поднети док траје грађење објекта.
Решење о измени решења о грађевинској дозволи издаје се у року од осам дана од дана подношења захтева и садржи податке о измени у погледу имена, односно назива инвеститора, док у осталим деловима остаје непромењено.
На основу решења о промени инвеститора, надлежни орган је дужан да на пројекту за грађевинску дозволу упише и печатом органа овери насталу промену. Ово решење доставља се ранијем и новом инвеститору и грађевинској инспекцији.
На ово решење може се изјавити жалба у року од осам дана од дана достављања, а ако је доносилац решења Министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, тужбом се може покренути управни спор.
Законом је прописано и да се одредба овог члана која се односи на измену решења о локацијској и грађевинској дозволи услед промене инвеститора сходно примењује и на измену одобрења за изградњу и главног пројекта потврђеног у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 47/03 и 34/06), као и на измену решења о грађевинској дозволи издатој по одредбама раније важећих закона којима је уређивана изградња објеката, када је у складу с тим решењем започета изградња објекта.
[/blockquote]