ИНФО-ПРАВНИК (АПРИЛ 2019)

ПРАВНИ СТАВ ВРХОВНОГ КАСАЦИОНОГ СУДА KОЈИ СЕ ОДНОСИ НА САДРЖИНУ ПРЕДЛОГА ЗА ИЗВРШЕЊЕ

– ДИРЕКТНИ И ИНДИРЕКТНИ КОРИСНИК БУЏЕТА –

 

(Закључак усвојен на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда, одржаној 21. 2. 2019)

Суд је везан извршном исправом, па предлог за извршење поднет против Републике Србије, као извршног дужника, није неуредан ако је у потпуности сагласан са изреком извршне исправе. Када, због неуредности, НБС врати решење о извршењу, извршни суд ће по службеној дужности отклонити недостатке у вези са правилима из члана 300. ст. 2. и 3. ЗИО-а, а затим ће допуњено решење доставити НБС ради спровођења извршења.

 

СТАТУС ДИРЕКТОРА УСТАНОВЕ ПОСЛЕ ПРОМЕНЕ ЗАКОНА О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

 

(Мишљење Министарства просвете, науке и технолошког развоја бр. 119-01-00189/2019-04 од 8. 3. 2019)

Одредбама члана 124. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, бр. 88/17 и 27/18 – др. закон), који je ступио на снагу 7. 10. 2017. године, било je прописано, између осталог, и да се права, обавезе и одговорности директора установе уређују посебним уговором о међусобним правима и обавезама, и то без заснивања радног односа.
Законом о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, број 10/19), који je ступио на снагу 23. 2. 2019. године, измењене су одредбе члана 124. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, бр. 88/17 и 27/18 – др. закон), при чему је прописано да орган управљања:

1) уколико je директор запослен у тој установи – доноси решење о премештају именованог лица на радно место директора, као и да то решење пo сили закона замењује одговарајуће одредбе Уговора о раду;

2) уколико je директор запослен код другог послодавца код којег остварује право на мировање радног односа на основу решења о именовању – закључује са именованим директором Уговор о раду на одређено време.

У вези са наведеном изменом, чланом 29. Закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, број 10/19) прописано је да je орган управљања установе дужан да радноправни статус директора усклади са одредбама овог закона у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Имајући у виду наведене одредбе, као и чињеницу да je одређени број директора именован на ту дужност у периоду од 7. 10. 2017. до 23. 2. 2019. године и да је са њима закључен посебан уговор о међусобним правима и обавезама, мишљење овог министарства је да усклађивање радноправног статуса директора, сходно измењеним одредбама члана 124. Закона о основама система образовања и васпитања, може да се уради на следећи начин:

I

Уколико je директор установе запослен у тој установи. a именован je након ступања на снагу Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, број 88/17), односно почев од 7. 10. 2017. године:

Директор и орган управљања по сили закона врше раскид Уговора о међусобним правима и обавезама и истовремено се прекида постојеће мировање права и обавеза на раду и доноси решење о премештају лица именованог за директора са радног места наставника, васпитача или стручног сарадника на радно место директора.

Решење о премештају по сили закона замењује одговарајуће одредбе Уговора о раду и обавезно садржи одредбу којом се утврђује статус запосленог за време обављања дужности директора, у складу са чланом 124. ст. 4. и 5. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон и 10/19).

II

Уколико je директор установе запослен v другој установи/послодавца, a именован je након ступања на снагу Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, број 88/17), односно почев од 7. 10. 2017. године:

Директор и орган управљања по сили закона врше раскид Уговора о међусобним правима и обавезама и истовремено закључују Уговор о раду на одређено време.

Решење о мировању права и обавеза лица по основу рада сачињава установа у којој je именовано лице било запослено на неодређено време у моменту именовања на дужност директора и има право да се након првог односно другог мандата врати на радно место на којем je било запослено пре именовања за директора друге установе.

 

III

Уколико je директор изабран пo закону који je важио пре ступања на снагу Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, број 88/17), односно до 6. 10. 2017. године:

1. Ако je директор из установе у којој je запослен на неодређено време изабран у други или било који наредни мандат након ступања на снагу Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, број 88/17), тај мандат сматраће се првим мандатом у смислу овог закона, па орган управљања доноси решење о премештају лица именованог за директора са радног места које je упражњено на радно место директора. Након првог односно другог мандата то лице има право да се врати на радно место са којег je премештано пo основу решења о премештају.
2. Aкo je директор установе, који je запослен на неодређено време, изабран у други или било који наредни мандат након ступања на снагу Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, број 88/17), a у установи нема упражњених радних места, односно послова који одговарају степену и врсти образовања директора, орган управљања доноси решење о премештају лица именованог за директора на радно место директора са правом да пo истеку мандата буде распоређен на послове који одговарају степену и врсти његовог образовања, a уколико таквих послова нема, остварује права као запослени за чијим je радом престала потреба, у складу са Законом.

Нарочито напомињемо да установа треба да води рачуна да се, у случају усклађивања радноправног статуса директора сходно одредбама Закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник PC”, број 10/19), не ради о новом периоду мандата директора, већ да се започети мандат наставља и да се у тај мандат директору урачунава време проведено на месту директора пo основу посебног уговора о међусобним правима и обавезама.

 

ИСПЛАТА НАКНАДЕ ТРОШКОВА ЗА ДОЛАЗАК И ОДЛАЗАК СА РАДА

(Мишљење Министарства финансија бр. 011-00-12/2019-04 од 1. 2. 2019)

Садржина веродостојне рачуноводствене исправе на основу које послодавац књижи обавезу и врши исплату накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада запосленима, признавања расхода по том основу у пореском билансу, као и порески третман исплате предметне накнаде запосленима

Одредбама члана 7. став 1. Закона о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/13 и 30/18 – даље: Закон) прописано је да правна лица, односно предузетници општим актом, у складу са овим законом, уређују организацију рачуноводства на начин који омогућава свеобухватно евидентирање, као и спречавање и откривање погрешно евидентираних пословних промена, уређују интерне рачуноводствене контролне поступке, утврђују рачуноводствене политике, одређују лица која су одговорна за законитост и исправност настанка пословне промене и састављање и контролу рачуноводствених исправа о пословној промени, уређују кретање рачуноводствених исправа и утврђују рокове за њихово достављање на даљу обраду и књижење у пословним књигама.

Сагласно члану 8. ст. 1. и 2. Закона, књижење пословних промена на рачунима имовине, обавеза и капитала, приходима и расходима врши се на основу веродостојних рачуноводствених исправа. Рачуноводствена исправа представља писани документ или електронски запис о насталој пословној промени, која обухвата све податке потребне за књижење у пословним књигама тако да се из рачуноводствене исправе недвосмислено може сазнати основ, врста и садржај пословне промене.

Веродостојном рачуноводственом исправом, у смислу члана 9. став 1. Закона, сматра се рачуноводствена исправа која је потпуна, истинита, рачунски тачна и приказује пословну промену. Рачуноводствена исправа, састављена као електронски запис, треба да садржи потпис или другу идентификациону ознаку одговорног лица, односно лица овлашћеног за издавање рачуноводствене исправе, односно електронски потпис у складу са Законом.

Одредбом члана 7а тачка 1) Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 − др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 − др. закон, 142/14, 91/15 − аутентично тумачење, 112/15, 113/17 и 95/18) прописано је да се на терет расхода не признају трошкови који се не могу документовати.

Одредбом члана 18. став 1. тачка 1) Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 − др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 − исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 − УС, 93/12, 114/12 − УС, 47/13, 48/13 − исправка, 108/13, 57/14, 68/14 − др. закон, 112/15, 113/17 и 95/18) прописано је да се не плаћа порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада – до висине цене месечне превозне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.914 динара месечно.

Имајући у виду наведено, указујемо на то да је у складу са претходно наведеним одредбама закона правно лице (послодавац) у обавези да уреди организацију рачуноводства на начин који омогућава свеобухватно евидентирање, као и спречавање и откривање погрешно евидентираних пословних промена, уреди интерне рачуноводствене контролне поступке, утврди рачуноводствене политике, одреди лица која су одговорна за законитост и исправност настанка пословне промене и састављање и контролу рачуноводствених исправа о пословној промени, уреди кретање рачуноводствених исправа и утврди рокове за њихово достављање на даљу обраду и књижење у пословним књигама, јер уколико послодавац нема веродостојне исправе на основу којих доказује да је на адекватан начин надокнадио трошак запосленог за одлазак и долазак са рада (нпр. рачун за куповину месечне претплатне карте, дневне карте или карте за једну вожњу у јавном превозу, рачун за гориво у случају коришћења сопственог возила и сл.), ти трошкови му се не могу признати као расход.

У случају да се накнада за долазак и одлазак са рада не документује веродостојном рачуноводственом исправом, исплате запосленима на име накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада сматрају се недокументованим трошковима у смислу члана 7а тачка 1) Закона о порезу на добит правних лица. Такође, на исплате запосленима може се применити члан 18. став 1. тачка 1) Закона о порезу на доходак грађана само у случају када се такве исплате могу документовати одговарајућом веродостојном рачуноводственом исправом.

Одредбама члана 3. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 − исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − др. закон, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17 и 30/18 – даље: Закон о ПДВ) прописано је да су предмет опорезивања ПДВ испорука добара и пружање услуга (даље: промет добара и услуга) које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности, као и увоз добара у Републику. Промет добара, у смислу овог закона, а у складу са одредбом члана 4. став 1. Закона о ПДВ, јесте пренос права располагања на телесним стварима (даље: добра) лицу које тим добрима може располагати као власник, ако овим законом није друкчије одређено. Промет услуга, у смислу овог закона, су сви послови и радње у оквиру обављања делатности који нису промет добара из члана 4. овог закона (члан 5. став 1. Закона о ПДВ).

Према одредби члана 5. став 3. тачка 2) Закона о ПДВ, прометом услуга, у смислу овог закона, сматра се и пружање услуга уз накнаду на основу прописа или другог акта државних органа, органа територијалне аутономије или локалне самоуправе.

У складу са наведеним законским одредбама, исплата накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада, од стране послодавца запосленом, није предмет опорезивања ПДВ, независно од тога да ли послодавац поседује доказ да је запослени искористио примљена новчана средства у сврху плаћања накнаде за превоз.

 

УСВОЈЕН ЗАКОН О УГОСТИТЕЉСТВУ

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 17/2019 од 14. 3. 2019. године, а ступио је на снагу 22. 3. 2019, осим одредаба чл. 30–36. и члана 72. став 1. овог закона, које се примењују од 1. јула 2019. године.

Основни циљ доношења овог закона јесте потпуно усклађивање са законодавством Европске уније, Директивом о услугама  (2006/123/EC), а уједно је извршено и усаглашавање са одредбама других прописа, пре свега Закона о заштити потрошача, са прецизнијим дефинисањем одредаба којима се обезбеђује већа заштите корисника услуга.

Законом су дата шира овлашћења, али и одговорност и обавезе јединици локалне самоуправе, посебно у делу вођења евиденције свих оних субјеката који пружају услуге смештаја на њиховој територији.

Уводи се централни информациони систем у области угоститељства и туризма (е-туриста), као јединствен и централизован електронски информациони систем, који садржи све релевантне податке о пружаоцима услуге смештаја и објектима за смештај, преко кога се врши њихова евиденција и уносе други подаци проистекли из обављања угоститељске, наутичке и ловнотуристичке, односно туристичке делатности.

Одредбама Закона уведена је обавеза да се две године чува сва документација у вези са евиденцијом корисника услуга смештаја, као и за угоститеље који повремено обављају угоститељску делатност.

Прописано је да угоститељска делатност може да се обавља повремено на сајмовима, вашарима, пригодним прославама и на другим јавним манифестацијама, а најдуже 30 дана под условима и на начин прописан овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Дефинисано је да угоститељи могу да пружају додатне услуге као што су трансфер, куповина карата или улазница, резервација ресторана и сл.

Угоститељи могу да понуде кориснику услуге смештаја и осигурање од последица незгоде за време боравка у угоститељском објекту за смештај, уз напомену да исто није обавезујуће.

Угоститељ који пружа услуге смештаја у некатегорисаном угоститељском објекту за смештај, дужан је да пре отпочињања обављања делатности своје пословање пријави јединици локалне самоуправе на чијој се територији објекат налази.

Прописано је да министарство води евиденцију угоститеља и угоститељских објеката које министарство категорише (поред хотела, мотела, кампова и др., ту су и ловачке виле и марине), као и евиденцију здравствених установа које угоститељску делатност обављају на основу претходног решења министра. Прописује се да јединица локалне самоуправе води евиденцију угоститеља и угоститељских објеката које она категорише, као и евиденцију угоститеља и угоститељских објеката за смештај који немају законску обавезу категоризације.

Надаље, ближе су уређени услови за категоризацију и пословање објеката чији се делови налазе у власништву других правних и физичких лица. Уводи се могућност електронског подношења захтева за категоризацију у циљу олакшања пословања и убрзања поступка категоризације.

Ради провере квалитета пружања услуга у објектима из члана 18. ст. 1. и 2. овог закона, пословно удружење угоститеља може да одреди тајног госта.

У погледу услова који се прописују за руководиоце угоститељских објеката извршена је усклађеност термина у циљу прецизирања стручне спреме лица за рад на руководећим местима у категорисаним угоститељским објектима.

Новина се огледа у томе што се давање у закуп куће, стана, апартмана, собе, лежаја или другог простора од стране правног лица, предузетника или физичког лица у периоду до 30 дана сматра пружањем угоститељске услуге смештаја.

Физичким лицима је по први пут омогућено да раде самостално и директно, без посредника. Осим тога, остављена им је могућност да, уколико желе, раде преко посредника, али у том случају прописана је обавеза да је обавезни елемент Уговора о посредовању број и датум издавања решења о категоризацији, као и расположиви капацитети. Физичким лицима пружаоцима услуга смештаја у домаћој радиности (апартман, кућа, соба) забрањује се услуживање хране и пића. Изузетно, у сеоским туристичким домаћинствима дозвољено је и то услуживање производа из властите производње. Такође, за исту категорију лица прописује се могућност паушалног плаћања боравишне таксе у утврђеном годишњем износу у складу са расположивим капацитетима таксе, што ће у великој мери даље поједноставити услове њиховог пословања, али и унапредити наплату боравишне таксе као изворног прихода јединице локалне самоуправе.

Наутичкотуристичка и ловнотуристичка делатност обрађене су само у сегменту који се односи на пружање угоститељских услуга смештаја. Новина је да ловнотуристичку делатност може да обавља привредно друштво, друго правно лице или предузетник, ако као корисник ловишта испуњава услове прописане законом којим се уређује област ловства.

У циљу ефикаснијег остваривања примарног задатка овог закона извршено је прецизирање и појашњење прерасподела права, обавеза и овлашћења инспекцијских служби. Наиме, локалној самоуправи, односно овлашћеним инспекцијским органима локалне самоуправе поверен је знатни део надзора над применом овог закона. Јединица локалне самоуправе доноси посебан акт о претходно наведеном ако је организовала обављање послова инспекцијског надзора на својој територији преко овлашћених инспектора.

У погледу права и дужности овлашћеног туристичког инспектора извршено је усаглашавање са Законом о инспекцијском надзору. Права инспектора јединице локалне самоуправе изједначена су са правима прописаним за туристичког инспектора у циљу ефикаснијег рада инспекцијских служби. Осим тога, инспектор јединице локалне самоуправе врши надзор у делу испуњености прописаних услова, који су ближе уређени актом јединице локалне самоуправе.

У погледу висине казни није дошло до значајних промена, осим висине казни за физичка лица. Изузетно, у категорију запрећених већих казни сврстана су она лица или субјекти који раде бесправно, наступају обмањујуће и сл. Такође, прописане су казнене одредбе, односно прекршајна одговорност за одговорна лица у државном органу и јединици локалне самоуправе.

 

УСВОЈЕН ЈЕ ЗАКОН О ТУРИЗМУ

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 17/2019 од 14. 3. 2019. године, а ступио је на снагу 22. 3. 2019.

Законом је извршена прерасподела права, посебно у делу права, обавеза и одговорности туристичких организација, а извршено је и усаглашавање са Законом о инспекцијском надзору („Сл. гласник РС”, број 36/15), Законом о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, број 18/16) и Законом о заштити потрошача („Сл. гласник РС”, бр. 62/14 и 6/16 – др. закон).

Туристичка организација на прописани начин може да, са другом туристичком организацијом, привредним друштвом, другим правним лицем и предузетником који обавља делатност из одређене области, оснује организацију за оперативне, маркетиншке и промотивне послове.

Прописани су услови које у реализацији туристичких путовања треба да испуне организације у реализацији путовања за сопствене потребе (синдикалне организације, организације пензионера, различита удружења и др.), чиме ће доћи до транспарентнијег пружања ових услуга, смањења злоупотреба од пружања туристичких услуга од стране наведених организација, као и унапређења безбедности и квалитета у реализацији путовања, односно смањења сиве економије у овој области, али и повећања квалитета и сигурности за кориснике услуга.

У погледу туристичких професија први пут се уводи могућност полагања испита за туристичке водиче на знаковном језику, који ће се сматрати страним језиком, чиме се поспешује инклузивност туризма у Републици Србији. Прописује се рок важења легитимација за туристичке водиче и туристичке пратиоце на 10 година. Прецизирано је и да прописани услов „знање страног језика” не може бити знање српског језика. Такође, дата је пуна дефиниција активног знања страног језика.

Приликом изнајмљивања моторног возила (рентакар услуга), осим услова који су прописани за пословање и евиденцију возила из возног парка, посебно је прописано да возило не може да буде старије од пет година, рачунајући време од дана прве регистрације, а пружалац услуга мора да има најмање пет регистрованих моторних возила за пружање услуге рентакар.

У погледу казнених одредби није дошло до већих одступања, осим што су, изузетно, у категорију запрећених већих казни сврстана и она лица или субјекти који раде бесправно, наступају „преварно”, односно обмањујуће и сл. Такође, прописане су казнене одредбе, односно прекршајна одговорност за одговорна лица у државном органу и јединици локалне самоуправе, као и за правна лица која обављају послове туристичких организација.

 

ИЗМЕЊЕН ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ ХРАНЕ

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 17/2019 од 14. 3. 2019. године, ступио је на снагу 22. 3. 2019, а примењује се од 1. 4. 2019.

Изменама се обухватају сви аспекти ланца хране, завршно са службеном контролом у промету на мало (малопродаја, печењаре, ресторани), која по Закону није била у надлежности ниједне од инспекција Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, ни Министарства здравља.

Потреба за унапређењем ефикасности и ефективности рада инспекције за службену контролу хране овим изменама обухваћена је поделом надлежности које прецизније уређују, отклањају техничке недостатке и неконзистентности у вођењу стручних поступака у области контроле производње и промета хране на мало.

Намера је да се предложеним изменама и допунама осигура квалитет у обављању послова инспекцијских служби, тако што је област малопродаје делегирана Министарству здравља, које ће на основу епидемиолошких података о здрављу становништва, броја јавних кухиња, ресторана, броја објеката за продају брзе хране и броја покретних објеката за продају хране бити у могућности да припреми план службених контрола који ће ефикасно надзирати овај део система безбедности хране, у циљу заштите здравља људи.

С обзиром на чињеницу да Дирекција за националне референтне лабораторије, основана Законом о безбедности хране („Сл. гласник РС”, број 41/09), још увек није у функционалном и оперативном стању, неопходно је да се до њене потпуне оперативности користе постојеће лабораторије које испуњавају услове да могу да буду овлашћене као службене, односно референтне лабораторије, које ће радити испитивање службених узорака хране и хране за животиње.

Такође, с обзиром на то да је предвиђено да у оквиру Дирекције за националне референтне лабораторије буде опремљена и оперативна лабораторија за испитивање квалитета сировог млека, овим законом стварају се правни предуслови за оснивање и рад лабораторије према највишим стандардима и захтевима како домаћег законодавства тако и најбољих пракси и стандарда ЕУ. Сврха ове лабораторије је да се обезбеди систем независне контроле сировог млека, на основу које се категорише сирово млеко и формира цена сходно оствареном квалитету.

Циљ овог закона јесте и олакшање пословања субјеката у производњи малих количина, произвођача традиционалних производа или производа старих заната. Потребно је донети националне мере и прописати услове за спровођење одступања, прилагођавања и искључивања од примене хигијенских правила, као и примену принципа флексибилности у успостављању система самоконтроле, под условом да се осигура основни циљ овог закона, а то је заштита здравља људи и интереса потрошача.

Истовремено се овим изменама Закона решава и проблем накнаде трошкова за обављене службене контроле, узорковање и лабораторијска испитивања.

Циљ измена и допуна Закона о безбедности хране јесте и изузимање генетички модификоване хране и хране за животиње, имајући у виду да је ова област уређена Законом о генетички модификованим организмима („Сл. гласник РС”, број 41/09).

Циљ измена и допуна Закона о безбедности хране у делу који се односи на храну за животиње јесте и стварање правних основа за доношење сета прописа из области хране за животиње који се односе на утврђивање услова за производњу адитива и додатака (суплемената) намењених за исхрану животиња, услова под којима производи и адитиви намењени за храну за животиње могу да садрже непожељне супстанце, услова за производњу, одобравање, употребу, декларисање, означавање, паковање и промет адитива намењених за храну за животиње, услова за декларисање, означавање, представљање, паковање, промет, употребу и оглашавање хране за животиње, као и за употребу додатака у храни за животиње.

И на крају, ради успостављања свеобухватне контроле у интегрисаном ланцу хране потребно је донети све прописе за спровођење овог закона, с обзиром на то да одређени правни основи нису постојали или постојећи нису били потпуни, па је било неопходно решити проблем немогућности доношења одговарајућих подзаконских прописа за спровођење Закона.