У оквиру ове рубрике објављујемо кратка обавештења о свим битним променама у правној регулативи у периоду између изласка два броја нашег часописа, које не коментаришемо посебно у оквиру редовних рубрика.
ОДЛАЖЕ СЕ ПРИМЕНА ЗАКОНА О ЗАПОСЛЕНИМА У ЈАВНИМ СЛУЖБАМА И ЗАКОНА О СИСТЕМУ ПЛАТА ДО 2020. ГОДИНЕ
Влада је одлучила да је неопходно урадити додатне финансијске анализе током следеће године како би реформа система плата дала пун ефекат од самог почетка примене, почетком 2020. године.
У саопштењу се прецизира да оваква одлука почива пре свега на уважавању свих потреба запослених у јавним службама, које не угрожава достигнуту фискалну стабилност.
Реформа система плата изузетно је важан процес који треба да уреди систем плата и радних односа свих запослених у јавној управи, као и да се коначно зна ко, за који посао и колико треба да заради, а да се притом обезбеди боље управљање и кадровима и јавним финансијама.
У саопштењу се подсећа на то да је Влада Србије у читав овај процес укључивала све синдикате, стручну и заинтересовану јавност у циљу проналажења најбољег решења.
Реформа подразумева промене из корена у одређивању плата, напредовања по учинку и обезбеђивању транспарентније и фер расподеле зарада.
Будући да је у протеклом периоду реформа изазвала велику пажњу и заинтересованост јавних служби, у жељи да се поправи њихов положај започета је финансијска анализа договорених поступака, како је и објављено у саопштењу.
ОДРЕДБЕ ЧЛАНА 32. ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О УРЕЂЕЊУ СУДОВА („СЛ. ГЛАСНИК РС”, БР. 101/13, 13/16, 108/16 И 113/17) НИСУ У САГЛАСНОСТИ СА УСТАВОМ
У члану 32. Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС”, бр. 101/13, 13/16, 108/16 и 113/17) било је предвиђено да извесне надлежности прелазе са Министарства правде на Високи савет судства. Реч је о надлежностима којe чине правосудну управу, схваћену у најширем смислу те речи. Одлуком Уставног суда бр.ⅠУз-34/2016, која је објављена у „Службеном гласнику РС” бр. 88/2018, утврђено је да одредба није у сагласности са Уставом, па су наведене одредбе престале да важе, а истовремено је и одбијен захтев за утврђивање неуставности одредбе члана 70. став 3. Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11, 101/13, 40/15 – др. закон, 106/15, 13/16 и 108/16).
ОВЕРА ДИГИТАЛИЗОВАНЕ ИСПРАВЕ КОД ЈАВНОГ БЕЛЕЖНИКА
У „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018 објављен је Закон о допуни Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа.
Закон је допуњен у члану 26. и ова допуна прати садржину Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању.
Посреди је оверавање дигитализоване исправе. Дигитализација је претварање исправе из облика који није електронски – у електронски облик, који се назива дигитализованом исправом (дигитализована исправа у пракси се назива и електронска копија, тј. копија до које се долази скенирањем оригиналне исправе). Електронска (дигитализована) исправа (до које се долази дигитализацијом) јесте електронска копија оригиналне исправе.
Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању, поред осталог, уређује и дигитализацију исправе која није у електронском облику, као и оверавање дигитализоване исправе (Закон користи израз „акт”) којим се потврђује истоветност дигитализоване исправе са оригиналном исправом. Садржина одредаба које уређују оверу дигитализоване исправе из члана 11. поменутог закона преузима је у скраћеном облику Закон о оверавању потписа, рукописа и преписа. Тиме се добија на усклађености правног поретка, али и на прегледности правног система и правној сигурности, будући да сви облици овере копије који чини јавни бележник треба да се налазе у истом законском тексту, у Закону о оверавању потписа, рукописа и преписа.
Овера дигитализоване исправе код јавног бележника састоји се из две фазе: а) најпре се исправа која није у електронском облику дигитализује (претвара у електронску копију) у присуству јавног бележника, који упоређује истоветност исправе која му је поднета и дигитализоване исправе (електронске копије поднете исправе) и б) ако утврди да истоветност постоји, потврђује је својим квалификованим електронским печатом, који уноси на дигитализовану исправу. Квалификовани електронски печат унет у дигитализовану исправу представља својеврсну клаузулу о оверавању копије. Појмови попут „дигитализација” и „дигитализована исправа” тумаче се према Закону о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању. Јавни бележник при томе примењује остале одредбе Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа.
ЗБОГ ПОТРЕБЕ РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА ПРОДАЈЕ ПРОБЛЕМАТИЧНИХ КРЕДИТА ИЗМЕЊЕН ЈЕ ЗАКОН О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ – ВИШЕ СЕ НЕ ТРАЖИ САГЛАСНОСТ ТУЖЕНОГ ЗА СТУПАЊЕ У ПАРНИЦУ ДРУГОГ ЛИЦА УМЕСТО ТУЖИОЦА
Законом о изменама Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018) измењене су одредбе члана 204, ст. 2. и 3. Закона о парничном поступку, тако што се предвиђа да лице које је од туженог у току парнице прибавило ствар или право о коме тече парница, може да ступи у парницу уместо туженог само ако на то пристану обе странке, док лице које је од тужиоца прибавило ствар или право о коме тече парница, може да ступи у парницу уместо тужиоца на основу писмене сагласности коју тужилац достави суду. Дакле, за разлику од досадашњег законског решења, више се не тражи сагласност туженог да уместо тужиоца у парницу ступи друго лице које је од тужиоца прибавило ствар или право о коме тече парница, већ је довољна само писмена сагласност коју тужилац доставља суду, чиме се олакшава његово ступање у парницу. Поред тога, предложеним решењем брише се важећа одредба члана 204. став 3. Закона о парничном поступку, која уређује правно дејство пресуде у односу на стицаоца ствари или права који уместо странке ступи у парницу, будући да такву одредбу нису садржавали ни закони о парничном поступку из 1977. и 2004. године, а њена досадашња примена изазивала је проблеме у пракси судова.
Разлог за ову измену: Стратегијом за решавање проблематичних кредита („Сл. гласник РС”, бр. 72/15), коју је донела Влада, у делу II – Циљ стратегије и кључни приоритети, у поглављу 2.4.2. – Уклањање правних препрека, као посебан проблем у вези са продајом проблематичних кредита истиче се ситуација продаје проблематичног кредита од стране банке ако је у току парнични поступак о том кредиту који је покренула банка. У том случају, сходно одредбама Закона о парничном поступку пре ове измене, лице које купи проблематични кредит не би могло да ступи у парницу уместо банке без сагласности обе странке у спору. Овакво законско решење представљало је препреку развоју тржишта проблематичних кредита, па су Акционим планом за спровођење Стратегије за решавање проблематичних кредита предвиђене измене Закона о парничном поступку како би се омогућило купцу проблематичног кредита да на лакши начин ступи у започету парницу уместо банке која му је проблематичан кредит уступила.
ИЗМЕЊЕН ЈЕ ЗАКОН О ПРЕВОЗУ ПУТНИКА У ДРУМСКОМ САОБРАЋАЈУ
Најважније измене Закона о изменама и допунама Закона о превозу путника у друмском саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018) односе се на:
- Услове за обављање такси превоза
Прописано је:
– да се такси превоз обавља на основу решења о одобравању такси превоза (одобрење) које издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе;
– услови за обављање такси превоза у погледу седишта, возача, возила и пословног угледа, а утврђена је и обавеза надлежном органу да најмање једном у три године врши проверу да ли такси превозник испуњава услове за обављање такси превоза;
– поступак издавања одобрења и престанак важења одобрења;
– прецизан назив такси дозволе за возача;
– такси кровна ознака, овлашћење за издавање кровне ознаке, обавезна сагласност на изглед кровне ознаке, као и начин коришћења и издавања кровне ознаке;
– изузетно обављање такси превоза на територији локалне самоуправе за коју такси превозник нема одобрење;
– начин обављања такси превоза, правила којих мора да се придржава такси возач при обављању превоза у смислу опхођења према путницима, укључивања таксиметра, издавања рачуна, као и у смислу одабиру трасе којом ће се обавити превоз, а такође је прописано у којим случајевима такси превозник може да одбије превоз;
– забрана да се на било који начин пружа услуга такси превоза без поседовања одобрења надлежног органа;
– обавеза да одређена документа морају да се налазе у возилу за време обављања превоза.
– акти јединице локалне самоуправе на основу којих се организује такси превоз и прецизније утврђена важећа овлашћења, као и обавеза вођења регистра такси превозника.
- Превоз путника који се обавља путничким возилом које је изнајмљено са услугом возача (лимо-сервис):
Прописана је обавеза да у возилима којима се обавља лимо-сервис мора да се налази путни налог, као и да се лимо-сервис сматра јавним превозом.
Лимо-сервис се обавља на основу решења о обављању лимо-сервиса које издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе. Утврђени су услови које треба да испуни привредни субјекат за обављање лимо-сервиса у погледу седишта, возача и возила и обавеза надлежног органа да најмање једном у три године врши проверу да ли превозник испуњава услове за обављање лимо-сервиса.
Прописан је начин обављања лимо-сервиса и дужности превозника у погледу докумената које мора да има у возилу за време обављања лимо-сервиса, као обавезе коју треба да извршава у седишту превозника. Прописана је и забрана да се на било који начин пружа услуга лимо-сервиса без поседовања одобрења надлежног органа.
- Права и дужности у вршењу инспекцијског надзора
Прописано је:
– овлашћење инспектора да у вршењу инспекцијског надзора наступа као анонимни корисник услуге (прикривени путник);
– дужност и овлашћење инспектора да у вршењу инспекцијског надзора искључи путничко возило којим се лимо-сервис обавља противно одредбама овог закона и прописа донетих на основу овог закона;
– да се аутономној покрајини поверава вршење послова инспекцијског надзора у обављању лимо-сервиса;
– да се општинској, односно градској, односно управи надлежној за послове саобраћаја поверава вршење послова инспекцијског надзора у обављању лимо-сервиса;
– да у извршавању надлежности града и Града Београда у области такси превоза контролу над применом одредаба овог закона којима се уређује такси превоз врши и комунална полиција;
– дужност и овлашћење да при вршењу инспекцијског надзора инспектор, овлашћено лице аутономне покрајине и овлашћено лице општинске односно градске управе искључи путничко возило којим се обавља лимо-сервис, које није унето у решење о обављању лимо-сервиса или лице које обавља лимо-сервис нема решење за обављање истог;
– да у вршењу контроле комунални полицајац има право да зауставља и прегледа путничка возила ако понашање или деловање возача који управља путничким возилом представља кршење одредаба овог закона из делокруга комуналне полиције;
– да је возач дужан да заустави путничко возило којим се обавља превоз у друмском саобраћају ако комунални полицајац истакне стоп таблицу;
– да се веродостојном исправом којом се доказује извршење прекршаја, односно привредног преступа, сматрају записник и потврда које сачињава комунални полицајац у вршењу контроле.
Осим наведеног, промењене су и одредбе о новчаним казнама.
ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ГРАЂЕВИНСКИМ ПРОИЗВОДИМА
Најважнији разлог за доношење Закона о грађевинским производима („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018) јесте потреба да се општим прописом уреди стављање на тржиште грађевинских производа, што до сада није било уређено. У циљу обезбеђивања стандардизације грађевинских производа и сигурности на тржишту стављањем у промет само грађевинских производа који су погодни за предвиђену употребу, односно имају карактеристике које омогућавају да објекти у које се уграђују испуњавају битне захтеве, овај закон садржи техничке и друге захтеве којима се обезбеђује заштита безбедности, живота и здравља људи, заштита животиња, биљака и животне средине, заштита потрошача и других корисника и заштита имовине свих грађана Републике Србије, као и свих инвеститора.
Други битан разлог за доношење овог закона јесте испуњавање обавезе усклађивања домаћег законодавства са прописима Европске уније.
Законом се утврђују услови за стављање на тржиште 35 области грађевинских производа. Закон је битан за све актере на тржишту грађевинских производа, од индустрије грађевинских производа, преко инвеститора, пројектаната, извођача, тела за оцењивање усаглашености (ТОУ), до надзорних органа.
ИЗМЕЊЕН ЈЕ ЗАКОН О ТРАНСПОРТУ ОПАСНЕ РОБЕ
Законом о изменама и допунама Закона о транспорту опасне робе („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018) врши се даље усклађивање са међународним прописима и стандардима у области транспорта опасне робе (АДР, РИД и АДН), а врши се и усклађивање са појединим националним прописима, као што су прописи којима се уређује заштита од јонизујућег зрачења и нуклеарној сигурности и прописи којима се уређује инспекцијски надзор.
Такође, један од битних разлога за приступање изменама и допунама Закона јесте и измена члана 75. став 4. Закона, којим је, између осталог, било прописано да је за цистерне и возила за која је до дана ступања на снагу Закона о транспорту опасне робе издат АДР сертификат о одобрењу за возило, а нису била испитана, потребно да се до следећег продужења АДР сертификата о одобрењу за возило, а најкасније до 31. децембра 2018. године достави уверење о испитивању. Овакво решење довело би до тога да се, по процени именованих тела за оцењивање усаглашености возила, око 700 од укупно 2600 возила која подлежу издавању АДР сертификата о одобрењу и која обављају унутрашњи и међународни транспорт опасне робе, искључи из обављања међународног транспорта опасне робе, што би довело домаће превознике у неравноправан положај у односу на превознике из окружења, који би преузели одређени проценат међународног транспорта који се обавља наведеним возилима. Овим изменама и допунама Закона избећи ће се таква могућа ситуација јер се оставља могућност превозницима да у року од још две године прилагоде своја возила захтевима прописаним АДР, као и прописима о хомологацији возила.
ИЗМЕЊЕН ЈЕ ЗАКОН О ВАЗДУШНОМ САОБРАЋАЈУ
Закон о изменама и допунама Закона о ваздушном саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018) врши се даље усклађивање са међународним стандардима и препорученом праксом Међународне организације цивилног ваздухопловства (ИЦАО). Када је реч о примени међународних стандарда и препоручене праксе Међународне организације цивилног ваздухопловства (ИЦАО), посебно треба нагласити додавање нове главе Закона која је у потпуности усклађена са Анексом 18 Конвенције о међународном цивилном ваздухопловству.
Доношењем овог закона такође се прецизирају, исправљају и осавремењују многе одредбе, чиме ће се отклонити уочени проблеми у вези са њиховом применом у пракси и истовремено се омогућава да се попуне идентификоване правне празнине.
Овим законом се истовремено врши и усклађивање појединих његових одредаба са Законом о инспекцијском надзору („Сл. гласник РС”, бр. 36/15), у складу са сугестијама Координационе комисије за инспекцијски надзор.
ИЗМЕЊЕН ЈЕ ЗАКОН О ИСТРАЖИВАЊУ НЕСРЕЋА У ВАЗДУШНОМ, ЖЕЛЕЗНИЧКОМ И ВОДНОМ САОБРАЋАЈ
Законом о изменама и допунама Закона о истраживању несрећа у ваздушном, железничком и водном саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018) решавају се одређени проблеми у пракси до којих је долазило приликом спровођења Закона, а односе се на поступање Центра за истраживање несрећа у саобраћају (у даљем тексту: Центар) и надлежних правосудних органа у току истраге, па је сада прописана обавеза надлежних правосудних органа да достављају Центру списе и исправе неопходне за вођење истраге. До сада је постојала само могућност достављања истих, што је у великој мери отежавало рад Центра. Уједно се отклања и могућност да радници Центра буду укључени у поступке којима се утврђује кривица или одговорност (пружање стручне помоћи), док с друге стране Центар може да пружи техничку помоћ надлежним правосудним органима (нпр. у вези са типом ваздухоплова, режимом рада мотора и сл.).
Такође, мења се и члан 16. Закона и прецизира се који је удес или озбиљну незгоду Центар у обавези да истражи, чиме ће се отклонити ситуација да Центар истражује сваки удес или озбиљну незгоду ваздухоплова укупне масе на полетању веће од 2.250 kg, имајући у виду да такав ваздухоплов може бити историјски, израђен од стране аматера, као и ваздухоплов који је био у употреби у војним снагама и слично, с обзиром на то да исти нису намењени коришћењу у цивилне сврхе, па не могу да буду предмет истраге Центра. Једно од битних решења је и прецизирање, односно то што је на конкретан начин утврђена обавеза корисника ваздухоплова који је учествовао у удесу или озбиљној незгоди да информације о лицима и опасној роби на лету достави Центру, на његов захтев, што раније није било случај, односно непрецизно је било прописано ко такве информације доставља Центру, што је изазивало проблеме у пракси.
Осим наведеног, овом изменом омогућава се и даље усклађивање са следећим прописима ЕУ.
ИЗМЕНЕ УРЕДБЕ О КРИТЕРИЈУМИМА ЗА ПАУШАЛНО ОПОРЕЗИВАЊЕ ПРЕДУЗЕТНИКА – АДВОКАТА
Влада Републике Србије на седници одржаној 8. 11. 2018. године донела је Уредбу о изменама Уредбе о ближим условима, критеријумима и елементима за паушално опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности („Сл. гласник РС”, бр. 86/18).
Овом уредбом извршена је измена у члану 6в Уредбе о ближим условима, критеријумима и елементима за паушално опорезивање обвезника пореза на приходе од самосталне делатности („Сл. гласник РС”, бр. 65/2001… и 98/2017), тако да се предузетницима-адвокатима паушални приход за утврђивање пореске обавезе за 2018. годину утврђује у висини паушалног прихода који је овој групи обвезника утврђен за 2014. годину.
За предузетнике-адвокате који започињу обављање делатности, односно који постају обвезници на паушално утврђени приход, у 2015, 2016, 2017. или 2018. години паушални приход утврђује се у висини прихода обвезника адвоката који под истим или сличним условима обавља наведену делатност, а утврђена му је висина паушалног прихода на наведени начин.
ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ИЗВРШЕЊУ ВАНЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА И МЕРА
Овим изменама, које су објављене у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018, прецизирају се поступци повереника и надлежног суда у односу на лице над којим се спроводи извршење кућног затвора, како би се спречила евентуална намера учинилаца кривичних дела да избегавају извршење изречене казне, као и обавезе лица над којим се спроводи електронски надзор у случају оштећења уређаја за лоцирање које он проузрокује намерно или крајњом непажњом, прописивањем обавезе надокнаде штете.
Такође, одређује се да лица на која се примењује мера кућног притвора могу да бораве ван просторија у којима се наведена мера спроводи у трајању од једног часа дневно, што је у складу са поштовањем права лица лишених слободе и препоруком заштитника грађана.
Мења се и временски период у коме осуђена лица могу да бораве ван просторија у којима станују у трајању од највише два часа дневно (период од 7 до 17 часова), чиме се постиже да осуђена лица те сате могу да користе конструктивније, ради задовољавања својих реалних потреба, а одређује се и начин поступања повереника, када осуђени треба да се одазове на позив суда или другог државног органа.
Стручни надзор над извршењем ванзаводских санкција и мера вршиће овлашћена лица у саставу Управе за извршење кривичних санкција.
ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА
Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018.
Изменама члана 264. укида се:
– редован (обавезан) шестомесечни технички преглед моторних возила која имају уграђене уређаје за давање посебних светлосних и звучних знакова или се употребљавају као возило из чл. 106. и 108. овог закона (возила под пратњом и возила са правом првенства пролаза);
– редован (обавезан) технички преглед на сваких шест месеци за моторна возила старија од 15 година;
– редован (обавезан) шестомесечни технички преглед за возила полиције, Безбедносно-информативне агенције, Војске Србије, Војнобезбедносне агенције, хитне медицинске помоћи, односно ватрогасне службе, која су тешка преко 3500 kg, јер се та возила користе за посебне намене, претежно су стационирана на одређеним позицијама на терену и не прелазе велику годишњу километражу, а њихово повлачење са терена за потребе вршења техничког прегледа нарушавало би потребе службе, што би за последицу имало угрожавање безбедности и здравља грађана.
Изменама чл. 264. и 270. власницима новопроизведених возила омогућава се прва регистрација возила без подношења доказа о техничкој исправности возила, па се одлаже први редован технички преглед најкасније до истека рока од две године од прве регистрације, с тим да је увозницима, односно домаћим произвођачима одређена обавеза да тим власницима издају потврду о саобразности возила и доказе који садрже тачне податке о возилу.
Допуњен је члан 265. Закона одредбом да ванредни технички преглед може да се обави и на захтев возача (странке). Наиме, након почетка примене Правилника о техничком прегледу возила („Сл. гласник РС”, бр. 31/18) 5. јула ове године, као недостатак у систему техничког прегледа возила показала се немогућност да се изврши технички преглед возила на захтев странке уколико иста жели да провери техничку исправност свог возила изван Законом утврђених обавеза техничког прегледа.
ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ НАСИЉА И НЕДОЛИЧНОГ ПОНАШАЊА НА СПОРТСКИМ ПРИРЕДБАМА
Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018.
Изменама Закона предвиђена је обавеза организатора спортске приредбе повећаног ризика да отвори улазе најкасније два сата пре почетка исте, а организатори осталих спортских приредби најкасније сат времена пре почетка или у друго време које одреди министарство надлежно за унутрашње послове. Оваква обавеза организатора до сада није била правно регулисана, што је у одређеним ситуацијама отежавало благовремено планирање мера обезбеђења од стране МУП-а.
Уводе се нове појаве и радње физичких лица које до сада нису биле инкриминисане, чиме је био отежан поступак процесуирања тих лица, а Закон се усаглашава и са одредбама Закона о приватном обезбеђењу.
Брише се одредба Закона којом је било прописано да је приликом обављања послова физичког обезбеђења и одржавања реда на спортској приредби редарска служба дужна да не дозволи приступ спортском објекту оном лицу ком је изречена мера безбедности, односно заштитна мера забране присуствовања одређеним спортским приредбама. Наведена одредба је брисана на основу сугестије повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, зато што редарска служба заиста нема приступ таквој врсти податка о лицу.
Осим наведеног, овом изменом прецизније се дефинишу евиденције, односно подаци који се прикупљају за потребе вођења евиденције о продатим улазницама. Такође је дефинисана и зона забране продаје или конзумирања алкохолних пића приликом одржавања спортских приредби, имајући у виду да су се у досадашњој примени члана, у спроведеним судским поступцима врло често захтеви за покретање прекршајних поступака одбацивали управо због постојеће формулације члана Закона.
ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ДОБРОВОЉНОМ ВАТРОГАСТВУ
Законом о добровољном ватрогаству („Сл. гласник РС”, бр. 87/2018) област добровољног ватрогаства у потпуности се регулише једним законом. Њим је уређено оснивање, коришћење назива „добровољно ватрогасно друштвоˮ, органи добровољних ватрогасних друштава, њихово удруживање у савезе, као и друга питања од значаја за рад и организацију добровољног ватрогаства у Републици Србији.
Циљ Закона је успостављање добровољних ватрогасних друштава, пре свега оперативног карактера, која ће у свом саставу имати оперативну ватрогасну јединицу како би уопште могла да се сматрају добровољним ватрогасним друштвом.
Oвај закон на јасан начин успоставља везу са одредбама Закона којима се уређује финансирање удружења и експлицитно прописује обавезу за Министарство унутрашњих послова и јединице аутономне покрајине и локалне самоуправе да сваке године објављују годишњи план расписивања јавних конкурса.
ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О СМАЊЕЊУ РИЗИКА ОД КАТАСТРОФА И УПРАВЉАЊУ ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018.
Овим законом даље се унапређује постојећи систем заштите и спасавања у Републици Србији, а нова решења углавном су ослоњена на постојећа решења, с тим што је њима отклоњено оно што се у пракси показало нефункционалним и недовољно ефикасним, односно постојећа решења су поједностављена и иновирана како би била јаснија и применљивија. Ступањем на снагу овог закона (21. 11. 2018) престао је да важи Закон о ванредним ситуацијама („Сл. гласник РС”, бр. 111/2009, 92/2011 и 93/2012).
ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПОЛИЦИЈИ
Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018.
Овим изменама превасходно се успоставља адекватан темељ за примену новог система плата у Министарству, који ће детаљније бити уређен актом Владе у оном делу који није предмет регулисања Законом.
ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ДЕТЕКТИВСКОЈ ДЕЛАТНОСТИ
Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018.
Изменама ће се у знатној мери побољшати правна предвидљивост и сигурност, па се тако утврђује безбедносна провера и безбедносна сметња, а јасније и прецизније се уређују права и обавезе приликом вршења надзора како надзираних субјеката тако и полицијских службеника који врше надзор.
Такође, имајући у виду да Закон датира из 2013. године, било је неопходно извршити усаглашавање дела одредаба са прописима којима се, пре свега, уређује општи управни поступак и заштита података о личности.
Измене и допуне Закона у знатној мери ће допринети јасном дефинисању права, обавеза и дужности субјеката у овом, односно сектору безбедности, као и унапређењу рада полицијских службеника Министарства на спровођењу Закона (посебно побољшању ефикасности вршења надзора).
ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПРИВАТНОМ ОБЕЗБЕЂЕЊУ
Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018.
Ова измена је донета пре свега ради унапређења рада сектора приватне безбедности и усаглашавања стандарда рада у овој области, затим ради умањења дела непотребних обавеза овог сектора (које проистичу из садашњих одредби Закона о приватном обезбеђењу), унапређења рада Министарства унутрашњих послова у спровођењу надзора и стварања услова за образовање стручних акредитованих радних тела (која ће обављати послове усаглашавања техничких и других стандарда у раду приватног обезбеђења), као и ради усаглашавања обављања послова приватне безбедности са европским стандардима.
Изменама Закона прописује се који субјекти могу да спроводе обуку физичких лица за вршење послова приватног обезбеђења и који су услови које треба да испуне да би добили овлашћење за спровођење обуке, затим поступак издавања овлашћења, период његовог важења и услови под којима ће овлашћење бити одузето, као и обавезе и дужности овлашћених субјеката за спровођење обуке и надзор и санкције за кршење одредби Закона.
Изменама Закона прецизно су побројани послови који се не сматрају техничком заштитом у смислу овог закона, као што су нпр. производња, маркетинг, продаја, испорука и уградња противпровалних врата, сигурносних брава, ограда и интерфона без могућности визуелног снимања и архивирања снимака, на објектима намењеним за становање, паркиралиштима и гаражама у склопу ових објеката, као и механичка заштита, алармни уређаји, фабрички уграђен ГПС и други технички уређаји у возилима, без услуге одржавања, надгледања и повезивања у систем техничке заштите и др.
Изменама Закона предвиђено је да правна лица који су корисници објеката од стратешког значаја за Републику Србију и њене грађане, као и објеката од посебног значаја из чл. 4. Закона, могу да држе дуго оружје, као и под којим условима наведено оружје може да се користи у вршењу послова приватног обезбеђења, што је од значаја јер се тако врши усклађивање овог закона са другим прописима, пре свега са прописима о одбрани, критичној инфраструктури и др.
Допуњују се одредбе којима се уређују врсте лиценци које могу да се издају правним лицима, предузетницима и физичким лицима, као и услови за њихово издавање, поступак и начин издавања лиценци и услови под којима лиценца може да се одузме, како би се постигао већи степен транспарентности и правне сигурности.
Прописане су и две нове лиценце, и то: лиценца за самозаштитну делатност и лиценца за вршење послова обезбеђења транспорта и преноса новца и вредносних пошиљки у обављању самозаштитне делатности, које могу да се издају правном лицу или предузетнику који има организовану унутрашњу службу обезбеђења, због транспарентности и пуне правне сигурности и дистинкције од субјеката који могу да пружају ову услугу другима на тржишту.
Прописано је да правна лица и предузетници који имају сопствену службу обезбеђења за сопствене потребе могу да обављају послове процене ризика у заштити лица, имовине и пословања и послове техничке заштите, ако имају запослене службенике обезбеђења који поседују лиценцу за обављање ових послова. На овај начин смањени су трошкови за издавање лиценци на страни ових субјеката и пружена им је могућност да наведене послове под прописаним условима могу да обављају самостално.
Уређена су овлашћења службеника обезбеђења, услови за њихову примену и ограничења приликом употребе средстава принуде и дат је основ за доношење подзаконског акта којим ће да се уреди начин примене овлашћења. Такође, проширен је корпус средстава принуде која могу да употребљавају службеници обезбеђења, имајући у виду да је Законом о оружју и муницији („Сл. гласник РС”, бр. 20/15) прописано да грађани могу да набављају гасне спрејеве без пријаве надлежном органу.
Уводи се и могућност да, поред службеника обезбеђења, на пословима одржавања реда на јавним скуповима, спортским приредбама и другим местима окупљања могу да се ангажују и редари, физичка лица којима ће, након обуке и положеног испита за редаре и испуњења других услова прописаних законом, Министарство издати одобрење за вршење ових послова, а све у циљу превазилажења проблема који су сагледани у досадашњој примени Закона приликом обезбеђења ових скупова.
Законом је предвиђено је да се сви послови приватног обезбеђења врше на основу акта о процени ризика у заштити лица, имовине и пословања. Потпуно је и прецизно дефинисан начин вршења процене ризика и када иста не мора да се врши, а уведена је и обавеза сачињавања плана обезбеђења на основу ког се врше послови приватног обезбеђења, као и његов садржај, а све у циљу усклађивања важећег закона са домаћим и европским стандардима и другим прописима у овој области. Законом је прописано да процена ризика не мора да се врши приликом заштите микро правних лица и предузетника који су класификовани у складу са класификацијом за разврставање правних лица по прописима којима се уређује рачуноводство, рачуноводствене исправе, пословне књиге и финансијски извештаји.
Такође, изменом Закона је, у циљу усклађивања важећег закона са домаћим и европским стандардима и другим прописима у овој области, допуњена одредба чл. 44. важећег закона, која се односи на Контролни центар, да би исти могао да врши функцију ради које се и успоставља.
Одредбе везане за издавање легитимације службеницима обезбеђења допуњене су ради усклађивања са одредбама Закона о раду, тако да је створена могућност да правно лице и предузетник за све запослене (у радном односу или ангажоване ван радног односа) могу да траже издавање легитимације, што до сада није био случај када је у питању ангажовање ван радног односа. Такође, овим чланом се уређује обавеза поседовања легитимације када се обављају послови приватног обезбеђења, изглед легитимације, начин њеног коришћења, издавање, враћање и поништавање.
ДОНЕТ ЈЕ ЗАКОН О КРИТИЧНОЈ ИНФРАСТРУКТУРИ
Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018.
Сагласно члану 4. Закона, критична инфраструктура су системи, мреже, објекти или њихови делови, чији прекид функционисања или прекид испоруке роба односно услуга може да има озбиљне последице на националну безбедност, здравље и животе људи, имовину, животну средину, безбедност грађана, економску стабилност, односно може да угрози функционисање Републике Србије.
Идентификација и одређивање критичне инфраструктуре
Идентификација критичне инфраструктуре врши се секторски, у складу са утврђеним критеријумима, при чему су за спровођење поступка идентификације критичне инфраструктуре у одређеном сектору задужена министарства надлежна за одређене области.
Критеријуме за идентификацију критичне инфраструктуре и начин извештавања прописаће Влада.
Сектори у којима се врши идентификација и одређивање критичне инфраструктуре јесу (члан 6):
– енергетика,
– саобраћај,
– снабдевање водом и храном,
– здравство,
– финансије,
– телекомуникационе и информационе технологије,
– заштита животне средине,
– функционисање државних органа.
Осим ових сектора, критична инфраструктура може да се одреди и у другим секторима на предлог министарства надлежног за одређену област, у складу са Законом.
Критичну инфраструктуру на предлог Министарства за унутрашње послове (у даљем тексту: Министарство) одређује Влада. Након овог акта Владе, министарства задужена за секторе критичне инфраструктуре дужна су да у року од шест месеци Министарству доставе предлоге критичне инфраструктуре у свом сектору.
Заштита, чување, коришћење, контрола и надзор критичне инфраструктуре у надлежности Министарства одбране и Војске Србије спроводи се у складу са Законом о одбрани и Законом о Војсци Србије.
Заштита критичне инфраструктуре
Оператори критичне инфраструктуре су државни органи, органи аутономне покрајине, органи јединице локалне самоуправе, јавна предузећа, привредна друштва или друга правна лица која управљају системима, мрежама, објектима или њиховим деловима који су одређени као критична инфраструктура. Ови оператори доносе Безбедносни план оператора за управљање ризиком као документ којим се утврђују мере смањења ризика, дефинишу одговорности и одређују дужности, те успоставља оквир за поступање у циљу отклањања односно смањења последица безбедносних претњи, дефинисаних у анализи ризика која је саставни део плана. Оператори критичне инфраструктуре дужни су да израде Безбедносни план оператора за управљање ризиком и да на исти прибаве сагласност Министарства одмах, а најкасније шест месеци по одређивању система, мрежа, објеката или њихових делова за критичну инфраструктуру, у складу са подзаконским актом који ће донети министар надлежан за унутрашње послове (у даљем тексту: министар).
Оператори критичне инфраструктуре морају имати официра за везу, односно лице које служи као контакт између оператора и Министарства, које обезбеђује сталну контролу ризика и претњи, обавештава о променама у односу на критичну инфраструктуру, обавештава Министарство о евалуацији ризика, претњи и рањивости, координира Безбедносним планом оператора за управљање ризиком, врши тестирања кроз вежбе, као и друге активности предвиђене планом, а обавља и све друге послове везане за критичну инфраструктуру.
Официра за везу именује Министарство на предлог оператора из редова запослених. Предложено лице мора да поседује лиценцу за официра за везу. Министарство издаје ову лиценцу лицу које има:
– високо образовање (мастер академске студије, специјалистичке академске или специјалистичке струковне студије, односно основне студије у трајању од најмање четири године по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године);
– положен посебан стручни испит за официра за везу.
Полагање посебног стручног испита организује и спроводи Министарство по програму за полагање посебног стручног испита који ће прописати министар за унутрашње послове.
Приликом израде планских докумената у области просторног и урбанистичког планирања, докумената из области националне безбедности и области смањења ризика и управљања ванредним ситуацијама, критична инфраструктура мора да се третира на посебан начин, нарочито у делу превентивних активности и активности везаних за одговор на ванредне ситуације, у којима мора да има приоритет.
У случају наступања околности угрожавања, ометања рада или уништења критичне инфраструктуре, руковођење и координацију спровођења мера и задатака предузима Републички штаб за ванредне ситуације, у складу са Законом.
Одређени подаци у вези са критичном инфраструктуром могу да се одреде као тајни подаци у складу са прописима којима се уређује тајност података.
Чл. 20. и 21. Закона прописане су новчане казне за прекршаје јавних предузећа, привредних друштава и прекршаје другог правног лица, као и одговорног лица у надлежном државном органу.
Подзаконски акти за спровођење Закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу Закона.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.