ИНФО-ПРАВНИК (ФЕБРУАР 2019)

ПОКРЕНУТ ПОСТУПАК ЗА УТВРЂИВАЊЕ НЕУСТАВНОСТИ ОДРЕДБЕ ЧЛАНА 12. СТАВ 7. ЗАКОНА О ФИНАНСИЈСКОЈ ПОДРШЦИ ПОРОДИЦИ СА ДЕЦОМ

 

Уставни суд је на седници 24. 12. 2018. године покренуо поступак за утврђивање неуставности одредбе члана 12. став 7. Закона о финансијској подршци породици са децом, којом је прописано да се право на накнаду зараде, односно накнаду плате за време одсуства са рада ради посебне неге детета не може остварити за дете за које је остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица.

 

РОК ЗА АДВОКАТЕ И АДВОКАТСКЕ ПРИПРАВНИКЕ ДА УСКЛАДЕ СВОЈЕ БАВЉЕЊЕ АДВОКАТУРОМ СА ОДРЕДБАМА ЗАКОНА, СТАТУТА И КОДЕКСА КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ЗАБРАНУ БАВЉЕЊА ПОСЛОВИМА КОЈИ СУ НЕСПОЈИВИ СА АДВОКАТУРОМ – 1. 3. 2019. ГОДИНЕ

 

У наставку наводимо позив Адвокатске коморе Београда:

„Одредбом члана 83. став 1. тачка 9. Закона о адвокатури („Сл. гласник РС”, бр. 31/2011 и 24/2012 – одлука ОУС)  и одредбом чл. 244. ст. 1. т. 9. Статута Адвокатске коморе Србије („Сл. гласник РС”, бр. 85/2011, 78/2012 и 86/2013) прописано је да „адвокату престаје право на бављење адвокатуром у случају заснивања радног односа ван адвокатуре, уписа у регистар предузетника, стицања статуса статутарног заступника, именовања за директора или председника управног одбора у правном лицу, избора или именовања за члана или председника извршног одбора банке, именовања за заступника државног капитала или за прокуристу – од дана заснивања радног односа, уписа у регистар, именовања или избора”.

Одредбама чл. 83. ст. 5. Закона о адвокатури и чл. 244. ст. 7. Статута АК Србије прописано је да се „одредбе овог члана сходно примењују и на адвокатске приправнике”.

Одредбом чл. 244. ст. 3–6 и чл. 245. ст. 2–4.Статута АК Србије уређен је поступак доношења одлуке о испуњености услова за брисање из именика адвоката и решења о брисању из именика адвоката, а одредбом чл. 246. ст. 1. и 3. Статута АК Србије уређен је поступак доношења решења о брисању из именика адвокатских приправника.

Одредбом чл. 243. Статута АК Србије прописано је да „адвокат не сме да се бави пословима који су неспојиви са угледом и независношћу адвокатуре”, као и да су „неспојиви послови са угледом и независношћу адвокатуре и послови посредовања у промету роба и услуга, стечајног управника, ликвидационог управника, судског вештака, судије, јавног тужиоца, јавног правобраниоца, јавног бележника, приватног извршитеља или послови у чијем обављању може доћи до сукоба интереса”.

Одредбом чл. 11. Кодекса професионалне етике адвоката, бр. 84-6/2012 од 11. 2. 2012. године, прописано је да се „адвокат не може бавити пословима који нарушавају значај и углед адвокатуре”, „адвокат не сме да прихвати послове и звања који би га довели у подређен положај, навели на некритичко извршавање туђих налога или његов рад условљавали таквом врстом обавеза или погодности које би угрозиле његову самосталност и независност”, као и да је „неспојиво са адвокатуром истовремено обављање било које друге професије и делатности, изузев у области науке, књижевности, уметности, публицистике, правног образовања, посредовања, хуманитарног рада, преводилаштва и спорта”.

Из претходно наведених одредби Закона и Статута јасно произлази да адвокат не може бити у радном односу ван адвокатуре, као и да адвокат не може бити предузетник, статутарни заступник, директор или председник Управног одбора у правном лицу, члан или председник Извршног одбора банке, заступник државног капитала, прокуриста, посредник у промету роба или услуга, стечајни управник или ликвидациони управник, јер су ови послови прописани као неспојиви са адвокатуром.

Из претходно наведених одредби Кодекса произлази да је уз адвокатуру могуће обављати другу професију или делатност само у области науке, књижевности, уметности, публицистике, правног образовања, посредовања, хуманитарног рада, преводилаштва и спорта.

Имајући у виду претходно наведене норме које уређују адвокатску професију, Управни одбор АК Београда на седници одржаној 25. 12. 2018. године донео је одлуку да се, без одлагања, упути писани позив свим адвокатима и адвокатским приправницима Београда, у којем ће се позвати да најкасније до 1. 3. 2019. године ускладе своје бављење адвокатуром са претходно наведеним одредбама Закона, Статута и Кодекса – тако што ће дефинитивно изабрати да ли ће се бавити адвокатуром или пословима који су неспојиви са бављењем адвокатуром, као и да се након овог датума од надлежних државних органа званично прибаве сви расположиви подаци и спроведе поступак брисања из именика свих адвоката и адвокатских приправника за које буде било утврђено да се, поред адвокатуре, баве и неким од послова који су неспојиви са бављењем адвокатуром.

На основу претходно наведеног позивам Вас да најкасније до 1. 3. 2019. године ускладите своје бављење адвокатуром са одредбама Закона, Статута и Кодекса и уједно Вас обавештавам да ће Управни одбор АК Београда након овог датума спровести поступак брисања из Именика свих адвоката и адвокатских приправника за које буде било утврђено да испуњавају законске услове за престанак права на бављење адвокатуром у смислу одредбе чл. 83. ст. 1. т. 9. Закона о адвокатури.”

Извор: akb.org.rs

 

ПОДСТИЦАЈ УЛАГАЊИМА У ПРЕХРАМБЕНУ ИНДУСТРИЈУ

 

Влада Републике Србије усвојила је Уредбу о условима и начину привлачења директних улагања у области производње прехрамбених производа, која је објављена у „Сл. гласнику” 1/2019.

Уредба је усвојена на иницијативу Савета за раст БДП-а и односи се на доделу подстицаја за опрему и технологију за већи степен прераде у оквиру прехрамбене индустрије.

Утврђивање шеме државне помоћи у области прехрамбене индустрије кроз пружање финансијске подршке омогућиће развој и имплементацију програма набавке нове опреме и технологије за прехрамбену индустрију.

 

ДОДЕЛА ПОДСТИЦАЈА РАДИ ПРИВЛАЧЕЊА ДИРЕКТНИХ УЛАГАЊА

 

Влада Републике Србије усвојила је Уредбу о одређивању критеријума за доделу подстицаја ради привлачења директних улагања, која је објављена у „Сл. гласнику” 1/2019.

Уредбом је предвиђено да, осим за отварање нових радних места у производњи, подстицаји могу бити додељени и за услуге сервисних центара и подршку пословним операцијама.

Инвеститори ће добијати од 3.000 до 7.000 евра по радном месту, у зависности од тога у које средине улажу, а минимум уложених средстава кретаће се од 100.000 евра у неразвијене средине, до 500.000 у оне развијене.

 

МИНИСТАРСТВО ДРЖАВНЕ УПРАВЕ И ЛОКАЛНЕ СAМОУПРАВЕ ОБЈАВИЛО СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ У ПОСТУПКУ ДОБИЈАЊА ПРЕТХОДНЕ САГЛАСНОСТИ НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА НА ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О НАЗИВИМА УЛИЦА И ДРУГИХ ДЕЛОВА НАСЕЉЕНИХ МЕСТА У ПРОЈЕКТУ „АЖУРИРАЊЕ АДРЕСНОГ РЕГИСТРА” КОЈИ СПРОВОДИ ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

 

Министарство државне управе и локалне сaмоуправе, у циљу ефикасне реализације пројекта Владе Републике Србије „Ажурирање адресног регистра”, припремило је за локалне самоуправе Смернице за израду предлога одлуке за добијање претходне сагласности надлежног органа на предлог одлуке о називима улица и других делова насељених места.

Смернице садрже целокупну процедуру у вези са добијањем сагласности, као и све неопходне податке које би требало да садржи предлог одлуке ради добијање претходне сагласности надлежног органа о називима улица и других делова насељених места. Смернице садрже и упутство шта би требало да садржи образложења предлога одлуке и која је акта уз овај предлог потребно доставити.

Адресни регистар садржи податке о називима улица и кућним бројевима и један је од кључних државних регистара поред Централног регистра становништва, Регистра привредних друштава и Регистра непокретности. Након реализације овог великог пројекта Владе Србије и ажурирања података у регистру на целој територији, постојаће јединствен регистар који ће сви органи бити у обавези да користе и који ће се централизовано водити.

Смернице за израду предлога одлуке за добијање претходне сагласности надлежног органа на предлог одлуке о називима улица и других делова насељених места могу се погледати на веб-сајту Министарства државне управе и локалне сaмоуправе.

Извор: www.mduls.gov.rs

 

ЕЛЕКТРОНСКА ПРИЈАВА СЕЗОНСКИХ РАДНИКА

 

Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 50 од 29. јуна 2018) почео је са применом у јануару 2019. године. Овај закон детаљније је разматран у тексту „Курс измена радноправног законодавства”, који је објављен у септембарском броју часописа 2018. године.

Закон омогућава правним и физичким лицима која ангажују сезонске раднике у пољопривреди да електронским путем изврше регистрацију и пријаве сезонске раднике за одређени период. Послодавци којима је, у складу са пореским прописима, додељен ПИБ немају обавезу посебне регистрације за пријављивање сезонских радника, док таква обавеза постоји за послодавце који, у складу са пореским прописима, нису обавезни да имају ПИБ.

Послови за које је могуће ангажовати раднике укључују: припрему земљишта, садњу, сетву, жетву, заштиту биља, управљање пољопривредним машинама (трактор, комбајн и слично), орезивање, пресађивање и проређивање, шишање/стрижу, испашу, негу стоке и друге послове у сточарству, брање воћа, брање и вађење повртарских култура, хортикултура, сакупљање дивљих плодова, сечу стабала, уништавање штеточина, чишћење, љуштење, сортирање, паковање, складиштење, брање дувана и слично.

Електронска пријава сезонских радника врши се на порталу www.sezonskiradnici.gov.rs. Портал је у надлежности Пореске управе, а повезан је са ЦРОСО и НСЗ. Поједностављена процедура подразумева да, уз упис ЈМБГ-а радника, означе и врсту посла, било да је реч о брању, садњи, орезивању или нечем другом, као и да у календару изаберу дан или више дана током којих ће радити. Пореска управа је дужна да, на основу података из евиденционе пријаве и одјаве, Централном регистру за обавезно социјално осигурање поднесе јединствену пријаву на обавезно социјално осигурање, а подносилац пријаве може бити послодавац или лице које за подношење пријаве овласти послодавац. У „Сл. гласнику” бр. 3/2019 објављен је Правилник о евиденционој пријави и одјави сезонских радника.

Омогућена је брза пријава већег броја радника, а и сезонски радници имају могућност да преко портала у реалном времену имају увид у то да ли су пријављени, који послодавац их је пријавио и на који временски период.

Основица за обрачун пореза и доприноса за сезонске раднике, у складу са Законом, у 2019. години износи 797,37 динара. Значи, износ пореза који је послодавац дужан да плати дневно по сезонском раднику износи 79,74 динара, износ доприноса за обавезно пензијско и инвалидско осигурање 207,32 динара, а износ доприноса за здравствено осигурање за случај повреде на раду и професионалне болести 15,95 динара. Дакле, укупан износ пореза и доприноса дневно по сезонском раднику износи 303,01 динар.