ИНФО-ПРАВНИК (ЈУЛ-АВГУСТ 2019)

ДОПУЊЕН ЈЕ ПРАВИЛНИК О ОБАВЕЗНИМ ЕЛЕМЕНТИМА КОНКУРСНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

Правилником о допуни Правилника о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки и начину доказивања испуњености услова  („Сл. гласник РС“, бр. 41/2019 од 11.6.2019. године, а ступио је на снагу 19.6.2019) допуњен је члан 9 Правилника о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки и начину доказивања испуњености услова (,,Службени гласник РС”, број 86/15), а који регулише Упутство понуђачима како да сачине понуду. Предвиђено је да наведено Упутство  треба да садржи и обавештење да приликом сачињавања понуде употреба печата није обавезна.

НОВО МИШЉЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА О НАЧИНИМА ДОКУМЕНТОВАЊА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ЗАПОСЛЕНИХ ЗА ДОЛАЗАК НА РАД И ОДЛАЗАК СА РАДА

Мишљење Министарства финансија бр. 401-00-02148/2019-16 од 5. 6. 2019:

„Размотрили смо ваш захтев који сте упутили овом министарству, и с тим у вези, а имајући у виду садржину достављеног захтева, на основу члана 80. Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 и 30/18 – др. закон), Министарство финансија даје следеће мишљење са аспекта примене прописа о рачуноводству:

Законом о рачуноводству („Службени гласник РС”, бр. 62/13 и 30/18, у даљем тексту: Закон) уређују се обвезници примене овог закона, разврставање правних лица, организација рачуноводства и рачуноводствене исправе, услови и начин вођења пословних књига, признавање и вредновање позиција у финансијским извештајима, састављање, достављање и јавно објављивање финансијских извештаја и годишњег извештаја о пословању, Регистар финансијских извештаја, Национална комисија за рачуноводство, као и надзор над спровођењем одредби овог закона.

Одредбама члана 7. став 1. Закона о рачуноводству („Службени гласник РС”, бр. 62/13 и 30/18, у даљем тексту: Закон) прописано је да правна лица, односно предузетници општим актом, у складу са овим законом, уређују организацију рачуноводства на начин који омогућава свеобухватно евидентирање, као и  спречавање и откривање погрешно евидентираних пословних промена, уређују интерне рачуноводствене контролне поступке, утврђују рачуноводствене политике, одређују лица која су одговорна за законитост и исправност настанка пословне промене и састављање и контролу рачуноводствених исправа о пословној промени, уређују кретање рачуноводствених исправа и утврђују рокове за њихово достављање на даљу обраду и књижење у пословним књигама.

Сагласно члану 8. ст. 1. и 2. Закона, књижење пословних промена на рачунима имовине, обавеза и капиталу, приходима и расходима врши се на основу веродостојних рачуноводствених исправа. Рачуноводствена исправа представља писани документ или електронски запис о насталој пословној промени, која обухвата све податке потребне за књижење у пословним књигама тако да се из рачуноводствене исправе недвосмислено може сазнати основ, врста и садржај пословне промене.

Веродостојном рачуноводственом исправом, у смислу члана 9. став 1. Закона, сматра се рачуноводствена исправа која је потпуна, истинита, рачунски тачна и приказује пословну промену. Рачуноводствена исправа, састављена као електронски запис, треба да садржи потпис или другу идентификациону ознаку одговорног лица, односно лица овлашћеног за издавање рачуноводствене исправе, односно електронски потпис у складу са законом.

Имајући у виду наведено, мишљења смо да у конкретном случају достављени примери (укупно шест) одговарајућих веродостојних рачуноводствених исправа, наведени у допису Америчке привредне коморе од 10. маја 2019. године, одговарају дискусији са одржаног састанка у просторијама Министарства финансија (од 8. маја 2019. године) и да би исте требало прихватити као веродостојне рачуноводствене исправе (уз напомену да је неопходно да питање начина документовања трошкова превоза за долазак и одлазак са рада запослених буде уређено општим актом правног лица, односно предузетника), на основу којих се предметни трошкови евидентирају у пословним књигама правних лица, односно предузетника, обвезника примене Закона.”

ИЗ ДОПИСА АМЕРИЧКЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ

Право на накнаду трошкова је загарантовано

Представници Министарства финансија, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и AmCham-а сагласили су се да Закон о раду (члан 118. став 1. тачка 1) недвосмислено прописује право запосленог на накнаду трошкова, у складу са општим актом и уговором о раду, за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, осим ако послодавац није обезбедио сопствени превоз. Ово право је загарантовано и припада свим запосленима којима послодавац претходно није обезбедио превоз, независно од тога да ли они користе јавни саобраћај, од куће до посла долазе сопственим аутомобилом, пешице или на било који други начин.

Порески третман документованих и недокументованих трошкова превоза

Чланом 18. став 1. тачка 1) Закона о порезу на доходак грађана прописано је да се не плаћа порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада – до висине цене месечне превозне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.914,00 динара месечно (неопорезив износ трошкова превоза за долазак и одлазак са посла који је у примени у периоду од 1. 2. 2019. до 31. 1. 2020. године).

Поменуто мишљење Министарства финансија прописује обавезу послодаваца – пореских обвезника да, за исплате извршене запосленима на име накнада трошкова превоза, поседују веродостојне рачуноводствене исправе које доказују да предметне исплате заиста представљају накнаду трошкова запослених за долазак и одлазак са рада и да су као такве предмет пореског ослобођења.

У случају непостојања веродостојне исправе која документује трошкове превоза за долазак и одлазак са рада, исплате запосленима у ову сврху биће третиране као недокументовани трошак и послодавцима се неће признати на терет расхода приликом обрачуна пореза на добит, а неће се признати ни односни неопорезиви износ из Закона о порезу на доходак грађана.

У случају запослених који на рад долазе пешице, бициклом или било којом другом врстом превоза чији се трошак не може документовати, исплате запосленима у сврху трошкова превоза биће третиране као недокументовани трошак и порески третиране на начин који је објашњен у претходном пасусу.

Веродостојне рачуноводствене исправе о трошковима превоза

У поменутом мишљењу Министарства финансија као примери веродостојне исправе наведени су: рачун за куповину месечне претплатне карте, дневне карте или карте за једну вожњу у јавном превозу, рачун за гориво у случају коришћења сопственог возила и сл.

Као што смо изнели на састанку, верујемо да је потребно прецизирати и додатно растумачити шта се тачно подразумева под веродостојним рачуноводственим исправама о трошковима превоза, како би се отклонила евентуална правна несигурност за обвезнике и истовремено избегло значајно повећање њихових трошкова пословања, условљено потребом ангажовања додатних ресурса за документовање трошкова превоза.

Послодавац својим општим актом, колективним уговором или правилником о раду, као и уговором о раду, ближе уређује права запосленог на исплату трошкова превоза за долазак и одлазак са рада, као што су висина накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада, веродостојне рачуноводствене исправе које доказују трошкове превоза, као и на који начин ће запосленима бити надокнађени трошкови превоза.

У наставку описујемо примере одговарајућих веродостојних исправа о којима смо разговарали на састанку и који као такви могу бити уведени као правила за поступање у општим актима послодаваца.

Прибављање веродостојних рачуноводствених исправа од стране послодаваца:

– У случају коришћења сопственог возила: Коришћење компанијских ваучера/бонова/картица за куповину горива од стране запослених на бензинским пумпама са којима послодавац има потписан уговор. Као веродостојна исправа сматрао би се обједињен рачун на име послодавца, који би специфицирао све појединачне износе горива купљене од стране запослених у току једног месеца, уз пропратни списак запослених који користе сопствени превоз за долазак и одлазак са рада (име и презиме запосленог, број ваучера/бона/картице за куповину горива).

– У случају коришћења јавног превоза: Куповина месечних претплатних карата за јавни превоз запослених од стране послодавца. Као веродостојна исправа сматрао би се обједињен рачун на име послодавца, који би специфицирао све појединачне купљене месечне претплатне карте, уз пропратни списак запослених који користе јавни превоз за долазак и одлазак са рада (име и презиме запосленог, број месечне претплатне карте).

– У случају коришћења такси превоза: Коришћење компанијских ваучера/бонова/картица за вожњу такси превозницима са којима послодавац има потписан уговор. Као веродостојна исправа сматрао би се обједињен рачун на име послодавца, који би специфицирао све појединачне износе такси вожњи коришћених од стране запослених у току једног месеца, уз пропратни списак запослених који користе такси превоз за долазак и одлазак са рада (име и презиме запосленог, број ваучера/бона/картице за такси вожњу).

Прибављање веродостојних рачуноводствених исправа од стране запослених:

– У случају коришћења сопственог возила: Као веродостојна исправа сматрао(ли) би се фискални рачун(и) за купљено гориво, уз пропратну изјаву запосленог да се поменути рачун(и) односи(е) на гориво које је тај запослени купио на име трошкова сопственог превоза за долазак и одлазак са рада.

– У случају коришћења јавног превоза: Као веродостојна исправа сматрао(ли) би се фискални рачун(и) за купљену месечну/дневну претплатну карту(е), уз пропратну изјаву запосленог да се поменути рачун(и) односи(е) на месечну/дневну претплатну карту коју је тај запослени купио на име трошкова сопственог превоза за долазак и одлазак са рада.

– У случају коришћења такси превоза: Као веродостојна исправа сматрали би се такси рачуни, уз пропратну изјаву запосленог да се поменути рачуни односе на такси превоз који је тај запослени користио на име трошкова сопственог превоза за долазак и одлазак са рада.