ИНФО-ПРАВНИК (МАЈ 2019)

ПОВЕЗИВАЊЕ СТАЖА ОСИГУРАЊА ЗАПОСЛЕНИМА И БИВШИМ ЗАПОСЛЕНИМА У СУБЈЕКТИМА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ, СТЕЧАЈНИМ ДУЖНИЦИМА И ПРЕДУЗЕЋИМА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ ИНВАЛИДА У 2019. ГОДИНИ

Влада Републике Србије донела је Закључак 05, број 113-2470/2019 од 14. марта 2019. године (у даљем тексту: Закључак), којим је дала сагласност да се из средстава буџета Републике Србије уплати допринос за пензијско и инвалидско осигурање, односно изврши повезивање стажа (тачка 1. Закључка):

1) бившим запосленима у субјектима приватизације и предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом који су на дан 13. августа 2014. године (дакле на дан ступања на снагу Закона о приватизацији – „Сл. гласник РСˮ, бр. 83/2014 и 46/2015) у пословном имену имали ознаку „у реструктурирањуˮ, а стекли су услов за остваривање права на пензију у складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању, али им послодавац није уплатио допринос за пензијско и инвалидско осигурање за цео период рада у тим субјектима;

2) бившим запосленима у стечајним дужницима над којима је стечај отворен у 2015, 2016, 2017, 2018. и 2019. години и у којима је Агенција за лиценцирање стечајних управника (даље: Агенција) именована за стечајног управника.

Обрасци:

– захтева  за повезивање стажа запосленима и бившим запосленима у предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом (инвалидска предузећа) за које послодавац није уплатио допринос за пензијско и инвалидско осигурање и

– захтева  за повезивање стажа запосленима и бившим запосленима у субјектима приватизације за које послодавац није уплатио допринос за пензијско и инвалидско осигурање,

могу се наћи на сајту Републичког фонда ПИО.

ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД: ПРАВНО СХВАТАЊЕ ПУНОВАЖНОСТИ ВАЛУТНЕ КЛАУЗУЛЕ У УГОВОРИМА О КРЕДИТУ У ШВАЈЦАРСКИМ ФРАНЦИМА И КОНВЕРЗИЈА

1. Валутна клаузула може да се правно ваљано уговори у циљу очувања једнакости узајамних давања – тржишне вредности динарског износа пласираних и враћених кредитних средстава, која се утврђује индексирањем курса евра.
2. Ништава је одредба Уговора о кредиту о индексирању динарског дуга применом курса CHF, која није утемељена на поузданом писаном доказу да је банка пласирана динарска средства прибавила посредством сопственог задужења у тој валути и да је пре закључења уговора кориснику кредита доставила потпуну писану информацију о свим пословним ризицима и економско-финансијским последицама које ће настати применом такве клаузуле.
3. Уговор о кредиту производи правно дејство и након утврђења ништавости клаузуле о индексацији дуга применом курса CHF. У том случају Уговор ће се извршити конверзијом, уз очување једнакости узајамних давања – тржишне вредности датог кредита утврђене на основу курса евра на дан закључења уговора и исплату камате у висини одређеној уговорима о кредиту исте врсте и трајања, закљученим са валутном клаузулом у еврима између истог даваоца кредита и других корисника кредита чије се дуговање утврђује применом курса евра.
4. У парничном поступку у коме се одлучује о правној ваљаности Уговора о кредиту, односно уговорне клаузуле о индексацији дуга у CHF, суд ће на предлог тужиоца одредити привремену меру којом се даваоцу кредита забрањује реализација средстава обезбеђења и извршење уговорне обавезе корисника кредита, уколико већ није покренуто извршење ради реализације средстава обезбеђења.
5. У случају када је поступак извршења ради реализације средстава обезбеђења дуга из кредита већ покренут, суд, односно јавни извршитељ на захтев извршног дужника одложиће извршење без полагања јемства.

(Правно схватање усвојено на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда, одржаној 2. 4. 2019. године)

ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД: ПРАВНИ СТАВ О НАДЛЕЖНОСТИ СУДА ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ О ЗАХТЕВУ ЗА УПЛАТУ ДОПРИНОСА ЗА СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

Суд је надлежан да у парничном поступку одлучује о захтеву запосленог лица или лица које је корисник накнаде за време привремене незапослености да послодавац или Национална служба за запошљавање уплате доприносе за обавезно социјално осигурање одговарајућим организацијама за обавезно социјално осигурање, без обзира на то да ли је такав захтев једини предмет спора.

(Правни став усвојен на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда, одржаној 12. 3. 2019. године).