ИНФО-ПРАВНИК (СЕПТЕМБАР 2019)

Written by

in

ЗАКОН О БЕСПЛАТНОЈ ПРАВНОЈ ПОМОЋИ – ПОЧИЊЕ ДА СЕ ПРИМЕЊУЈЕ 1. ОКТОБРА 2019.

 

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018 од 13. 11. 2018. године, ступио је на снагу 21. 11. 2018, а примењује се од 1. октобра 2019. године, изузев одредаба чл. 44–52, које почињу да се примењују од дана приступања Републике Србије Европској унији.

О овом закону писали смо у децембарском броју часописа 2018. године.

Према истом, пружаоци правне помоћи су адвокатура и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе, а удружења само на основу одредби закона који уређују право азила и забрану дискриминације. Пружаоци бесплатне правне подршке могу бити јавни бележници, посредници у решавању спорова и правни факултети. Закон први пут успоставља електронски регистар пружалаца правне помоћи.

 

ЗАКОН О ЛОБИРАЊУ – ПОЧЕО ДА СЕ ПРИМЕЊУЈЕ 14. АВГУСТА 2019.

 

Закон  је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018 од 13. 11. 2018. године, а ступио је на снагу 14. 8. 2019. године. О овом закону писали смо у децембарском броју часописа 2018. године.

Законом је дефинисано да се под  појмом лобирања подразумева активност којом се врши утицај на органе Републике Србије, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, као и на органе ималаца јавних овлашћења чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајна, односно јединица локалне самоуправе, у поступку доношења закона, других прописа и општих аката из надлежности тих органа власти, ради остваривања интереса корисника лобирања, у складу са Законом. Дефинисано је и да лобирање може да врши лобиста, као физичко лице, који је уписан у Регистар лобиста, у складу са Законом о лобирању, као и привредно друштво, односно удружење које је уписано у Регистар правних лица која обављају лобирање, у складу са Законом о лобирању. Постоји и изузетак, а то је када лобирање може да врши и физичко лице које није уписано у Регистар лобиста, уколико је оно законски заступник или је запослено код корисника лобирања, или заступа интересе удружења или привредног друштва чији је члан корисник лобирања.

Корисник лобирања је физичко или правно лице у чијем се интересу врши лобирање. Насупрот њему, лобирано лице је изабрано, именовано, постављено или на други начин радно ангажовано лице у органу власти, као и лице на чији избор, именовање или постављење орган власти даје сагласност, при чему учествује у поступку припреме и доношења закона, других прописа и општих аката или може да утиче на садржај закона и других прописа и општих аката.

Агенција за борбу против корупције донела је потребне акте, међу којима су Кодекс понашања учесника у лобирању, Правилник о програму обуке за лобисте и Правилник о изгледу и садржини образаца захтева, извештаја, обавештења и евиденције и начину вођења регистра и посебне евиденције у поступку лобирања.

 

ПРЕКРШАЈНИ АПЕЛАЦИОНИ СУД – УСВОЈЕНА ПРАВНА СХВАТАЊА СА ОДВОЈЕНИХ СЕДНИЦА У 2019. ГОДИНИ

 

На одвојеним седницама седишта и одељења Прекршајног апелационог суда, одржаним од 1. 1. 2019. до 31. 5. 2019. године, већином гласова свих судија заузета су следећа правна схватања:

–  Председник општине, као орган власти, може да одговара за прекршај учињен у вршењу функције по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

–  Малолетно лице није одговорно за прекршај из члана 29. став 1. тачка 1) Закона о личној карти, којим је прописано кажњавање лица које, супротно утврђеној дужности, нема личну карту (члан 3: држављанин старији од 16 година живота, који има пребивалиште на територији Републике Србије, дужан је да има личну карту), с обзиром на то да је чланом 10. став 4. Закона прописано да је родитељ или други законски заступник или старатељ дужан да за малолетника поднесе захтев за издавање личне карте.

Напомена: На Првој седници свих судија Прекршајног апелационог суда 12. 5. 2017. године усвојено је правно мишљење према којем прекршај из члана 29. став 1. тачка 2) Закона о личној карти, а у вези са чланом 10. став 4. и чланом 11. наведеног закона, не чини малолетно лице, него законски заступник малолетника.

– На решење о прекиду прекршајног поступка жалба подносиоца захтева и жалба окривљеног нису дозвољене.

– Чињенични опис радње извршења прекршаја из члана 332. став 1. тачка 43) Закона о безбедности саобраћаја на путевима приликом поступања, противно члану 99. став 3, пре измена и допуна Закона објављеним у „Службеном гласнику РС” број 24/18 од 24. 3. 2018. године („може безбедно да заустави возило испред пешачког прелаза и пропусти пешака”), и даље је прекршај, иако измене Закона не налажу обавезно заустављање испред пешачког прелаза, већ само безбедно пропуштање пешака, у зависности од чињеничног стања утврђеног у поступку. Уколико оно указује на то да пешак није могао да буде безбедно пропуштен, окривљеног треба огласити одговорним, без обзира на то што по изменама Закона о безбедности саобраћаја на путевима више није дужан да се заустави. Уколико докази указују на безбедно пропуштање пешака, окривљени ће бити ослобођен одговорности.

– За прекршај из члана 295. став 1. тачка 7а) Царинског закона одговорно је лице које је означено као носилац посла – принципал (било да је то увозник било ангажовани шпедитер и то независно од уговореног облика заступања увозника и од тога да ли је, поред шпедитера, ангажован и превозник), с обзиром на то да је поменуто лице одговорно за окончање поступка транзита предајом робе одредишној царинарници у непромењеном стању, у прописаном року и уз придржавање мера које је царински орган одредио ради обезбеђења истоветности робе.

– По захтеву браниоца окривљеног, који има уредно пуномоћје, неће бити досуђени трошкови (награда) за састав поднеска (писане одбране и др.) уколико поднесак не садржи потпис и печат браниоца, јер подносилац захтева није доказао да је поднесак написан уз стручну помоћ браниоца, имајући у виду да је чланом 29. став 5. Закона о адвокатури прописано да је адвокат дужан да на сваку исправу, допис или поднесак који је саставио стави свој потпис и печат.

– Рокови од 6 месеци и 2 године, прописани одредбама члана 61. Закона о Уставном суду, представљају кумулативне рокове.

–  Рок од 2 године, прописан чланом 61. став 2. Закона о Уставном суду, рачуна се од дана уручења појединачног акта (пресуде) до дана подношења предлога или иницијативе за покретање поступка оцењивања уставности.

– Прекршај из члана 330. став 1. тачка 8) Закона о безбедности саобраћаја на путевима (управљање возилом за време трајања заштитне мере забране управљања моторним возилом) консумира прекршај из члана 332. став 1. тачка 74) овог закона (управљање возилом са пробном возачком дозволом у периоду од 23.00 до 06.00 часова).

– По одвојеним захтевима за накнаду трошкова награде за састав писаних одбрана које су састављене од два или више бранилаца по уредним пуномоћјима, датим од стране једног окривљеног, окривљеном припадају трошкови за састав једног поднеска – једне писане одбране, уз стручну помоћ браниоца (тарифни број 9 Адвокатске тарифе), јер је у питању једна одбрана у предмету, без обзира на то колико је бранилаца ангажовао.

– Малолетно лице може да одговара за царинске прекршаје. Услови за одговорност прописани су у члану 71. и др. Закона о прекршајима, као и у члану 2. и др. Закона о малолетним извршиоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, који прописују одговорност малолетника за прекршаје, старости од навршених 14 до навршених 18 година, из чега произлази да нема сметњи да под утврђеним условима одговара и малолетни извршилац прекршаја из области Царинског закона.

– За постојање прекршаја из члана 36. у вези са чланом 17. Закона о спречавању насиља у породици довољно је извршење само једне радње из члана 17. став 2. овог закона.

 

ИЗМЕЊЕН ЈЕ ПРАВИЛНИК О ДОЗВОЛАМА ЗА РАД

 

Правилником о изменама Правилника о дозволама за рад („Сл. гласник РС”, бр. 56/2019) мењају се одредбе чл. од 3. до 9. Правилника о дозволама за рад („Сл. гласник РС”, бр. 63/2018).

Изменама је предвиђено да се, уз захтев за издавање личне радне дозволе из члана 12. Закона о запошљавању странаца, прилажу односно прибављају докази о испуњености услова, у складу са Законом. Према ранијем решењу, уз захтев су се само прилагали (а не и прибављали) докази о испуњености услова у оригиналу или овереној копији, а према садашњем решењу није прописано да ли ће се докази достављати у оригиналу или овереној копији, већ се упућује на посебан закон који уређује на који начин се ови докази достављају.

Докази о испуњености услова прилажу се односно прибављају, у складу са Законом, не у оригиналу или овереној копији, а приликом подношења захтева за издавање радне дозволе за запошљавање, радне дозволе за упућена лица, радне дозволе за кретање у оквиру привредног друштва, радне дозволе за независног професионалца, радне дозволе за оспособљавање и усавршавање радне дозволе за самозапошљавање.

Изменама Правилника укинута је обавеза за организацију надлежну за послове запошљавања да по службеној дужности прибавља одобрење за стално настањење или привремени боравак странца, као и Извод из матичне књиге рођених или Извод из матичне књиге венчаних странца који подноси захтев за издавање личне радне дозволе, а члан је уже породице српског држављанина.

Изменама је предвиђено и да се захтев послодавца за посредовање у запошљавању за конкретно радно место, на основу којег се врши тест тржишта рада, подноси најраније 60, а најкасније 10 дана пре дана подношења захтева за радну дозволу за запошљавање. Према ранијем решењу, овај захтев послодавац је имао могућност да поднесе најраније 60, а најкасније 10 дана пре дана издавања радне дозволе за запошљавање.

Comments

Оставите одговор