На седници одржаној 25. 12. 2019. године Општа седница Врховног касационог суда усвојила је иницијативу и предлог за измену одредби члана 403. став 2. т. 2) и 3), члана 404. и члана 469. ЗПП-a, па је затражила од овлашћеног предлагача да се донесе Закон о изменама Закона о парничном поступку којим ће се по хитном поступку извршити измене тих одредби Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, 72/2011, 49/2013 – УС, 74/2013 – УС, 55/2014, 87/2018).
Анализа постојећих законских решења кроз праксу омогућује оцену делотворности постојећих правних средстава, на основу које се упућује иницијатива за измену одредби ЗПП-а.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.legeartis.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F2020%2F01%2F1023.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
77
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
Иницијатива за измену Закона о
парничном поступку
На седници одржаној 25. 12. 2019. године Општа седница Врховног
касационог суда усвојила је иницијативу и предлог за измену одредби
члана 403. став 2. т. 2) и 3), члана 404. и члана 469. ЗПП-a, па је затражила
од овлашћеног предлагача да се донесе Закон о изменама Закона о
парничном поступку којим ће се по хитном поступку извршити измене
тих одредби Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, 72/2011,
49/2013 – УС, 74/2013 – УС, 55/2014, 87/2018).
Анализа постојећих законских решења кроз праксу омогућује оцену
делотворности постојећих правних средстава, на основу које се упућује
иницијатива за измену одредби ЗПП-а.
I ОБРАЗЛОЖЕЊЕ И ПРЕДЛОГ ЗА
ИЗМЕНУ ВЕЗАНО ЗА ЧЛАН 403. СТАВ
2. У ТАЧКАМА 2) И 3) ЗПП-а
Изменама ЗПП-а од 31. 5. 2014. године
(„Сл. гласник РС” број 55/14) новели-
ран је члан 403. тиме што је додат став
2. ЗПП-а, којим је у тачкама 2) и 3) прописано
да је ревизија увек дозвољена: када је друго-
степени суд преиначио пресуду и одлучио о
захтевима странака (тачка 2) и када је друго-
степени суд усвојио жалбу, укинуо пресуду и
одлучио о захтевима странака (тачка 3).
При таквом законском решењу нужна је
била интервенција закључцима Грађанског
одељења ВКС-а, донетим 3. 3. и 10. 3. 2015. го-
дине, да се правило о дозвољености ревизије у
ситуацијама из новелираног члана 403. став 2.
т. 2) и 3) ЗПП-а не примењује ако се ради о тро-
шковима поступка или камати, као споредним
потраживањима у споровима мале вредности,
у парницама због сметања државине или ако је
посебним законом прописано да ревизија није
дозвољена. Спорови мале вредности, питање
трошкова и камата, објективно по свим пра-
вилима свакако не заслужују да се нађу пред
ВКС-ом, без обзира на значај који имају за
странке из тог поступка.
Спорови мале вредности су спорови чија
вредност не прелази динарску противвред-
ност од 3.000 евра (члан 468). Не сматрају се
споровима мале вредности, у смислу одредби
ове главе Закона, спорови о непокретностима,
спорови из радног односа и спорови због сме-
тања државине (члан 469).
Меродавни новчани цензус за изјављива-
ње ревизије као ванредног правног лека јесте
40.000 евра у динарској противвредности (но-
велирани члан 403. став 3), односно 100.000
евра у динарској противвредности у привред-
ним споровима (новелирани члан 485).
Начин другостепеног одлучивања у жал-
беном поступку као такав не би требало да
„аутоматски” омогући право на ревизију у
парницама у којима ревизија није дозвољена
по меродавном новчаном цензусу, пре свега
зато што је ово законско решење уведено по
први пут у одредбе ЗПП-а и супротно је ду-
гогодишњој пракси и процесним законским
решењима. Таквим изменама створени су
услови да ревизија, као ванредни правни лек,
практично постане редовни правни лек, а
то свакако не води у ефикасно трећестепено
одлучивање и не одговара улози коју треба да
има Врховни касациони суд као највиши суд у
Републици Србији.
Дозвољавање ревизије због начина друго-
степеног одлучивања у ситуацијама када реви-
зија по редовном току ствари – због новчаног
цензуса не би била дозвољена, доводи до крај-
ње неједнаког приступа суду трећег степена и
неједнакој заштити права пред судовима, про-
кламованој у члану 36. став 1. Устава, поготово
78
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
зато што је у ставу 2. овог члана Устава стран-
кама гарантовано право на жалбу као редован
правни лек. То значи да право на ревизију као
ванредни правни лек није Уставом гарантова-
но право. Ревизија треба да буде доступна под
истим условима, независно од начина одлу-
чивања, чиме се једино јемчи једнака заштита
права пред судом трећег степена.
Предлаже се измена у следећој садржини:
Мења се одредба члана 403. став 2. тако
што се одредбе т. 2) и 3) тог става бришу.
II ОБРАЗЛОЖЕЊЕ И ПРЕДЛОГ ЗА
ИЗМЕНУ У ВЕЗИ СА ЧЛАНОМ 469.
ЗПП-а
Залагање за измену члана 469. ЗПП-а, по
којем се спорови из радног односа не сматрају
споровима мале вредности, почива на томе
да је превазиђена и неживотна ова одредба
преузета по аутоматизму још из првог ЗПП-а
(„Службени лист СФРЈ”, бр. 4/76), који је
ступио на снагу 1. 7. 1977. године, при чему
је након тога преписивана у касније донете
процесне законе. У постојећим околностима
и контексту измењене регулативе у области
радноправних односа свакако да не заслу-
жује такав третман и значај, поготово зато
што странке имају право на ревизију која је
увек дозвољена у радним споровима (члан
441) када је реч о заснивању, постојању или
престанку радног односа (када се решава
радноправни статус), што значи и онда када
се о таквој накнади одлучује у склопу рад-
ног спора, а у редовној ситуацији за право
на изјављивање ревизије меродаван је нов-
чани цензус. Зато нема правно аргументова-
них разлога да се у споровима за накнаде из
радног односа, на пример за исплату накнаде
трошкова превоза, трошкова за исхрану или
регреса чије висине су најчешће у распону од
1.500 па до 10.000,00 динара, или накнаде за-
раде које такође најчешће не прелазе износ
од 3.000 евра, што одговара вредности спо-
ра мале вредности, одлучује пред Врховним
касационим судом као највишим судом, јер
ове накнаде спадају у корпус из радног одно-
са, због чега не може да се примени правни
закључак Грађанског одељења од 3. 3. и 10. 3.
2015. године.
У виду треба имати да успостављени
систем усаглашавања судске праксе апела-
ционих судова омогућује да се на операти-
ван и ефикасан начин обезбеди уједначена
судска пракса по питањима која се јављају
у споровима из области радног права, па
једнако тако и у споровима о накнадама из
радног односа које по висини не прелазе из-
нос динарске противвредности 3.000 евра.
У постојећим околностима целисходно је да
апелациони судови поступају као жалбени у
предметима о накнадама из радног односа,
независно од висине постављених захтева.
Да би се такав разумни циљ остварио, ну-
жна је и промена регулативе о стварној на-
длежности у Закону о уређењу судова, која
се такође предлаже у склопу залагања за
успостављање рационалног система којим
се обезбеђује делотворно остварење судске
заштите и примене права.
Предлаже се измена ЗПП-а у следећој са-
држини:
Одредба члана 469. мења се тако што се
бришу речи „спорови из радних односа”.
Предлаже се уједно и измена Закона о уре-
ђењу судова у члану 24. став 1. о надлежности
апелационог суда, тако што би се додала тачка
4), која би гласила „на пресуде основних судо-
ва у свим споровима из радних односа”.
III ОБРАЗЛОЖЕЊЕ И ПРЕДЛОГ ЗА
ИЗМЕНУ ВЕЗАНО ЗА ЧЛАН 404. ЗПП-а
Законом о парничном поступку („Сл. гла-
сник РС”, бр. 72/2011, 55/2014), који је ступио
на снагу 1. 2. 2012. године, у члану 404. став 1.
прописано је да је ревизија изузетно дозвоље-
на због погрешне примене материјалног пра-
ва и против другостепене пресуде која не би
могла да се побија ревизијом, ако је по оцени
Врховног касационог суда потребно да се раз-
мотре правна питања од општег интереса или
правна питања у интересу равноправности
грађана, ради уједначавања судске праксе, као
и ако је потребно ново тумачење права (посеб-
на ревизија).
Док је о дозвољености раније изузетне ре-
визије по члану 395. ЗПП-а одлучивао апела-
циони суд у тројном већу, о дозвољености и
основаности посебне ревизије из члана 404.
79
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
ЗПП-а одлучује Врховни касациони суд у већу
од пет судија.
Полазећи од улоге Врховног касационог
суда да уједначава и усмерава судску праксу и
да решава општа правна питања у циљу очу-
вања правне сигурности као елемента права
на правично суђење, намера законодавца при-
ликом увођења института посебне ревизије
била је да се овим ванредним правним леком
значајно допринесе правилној примени ма-
теријалног права и једнаком тумачењу права
у ситуацији правних празнина или колизи-
ји норми. Посебна ревизија установљена је
ради разматрања правних питања од општег
интереса, уједначавања судске праксе или
када је потребно ново тумачење права.
Међутим, примена института посебне ре-
визије у пракси није дала очекивани резултат.
Напротив, она је блокирала рад највишег суда,
доводећи га у позицију да не може да се бави
управо оним предметима који по вредности и
важности заслужују посебну пажњу из домена
превасходне надлежности касационог суда.
Према подацима судске писарнице о бро-
ју примљених посебних ревизија у масовним
предметима (МУП, Железнице, НСЗ, пред-
школске установе, банке…) у периоду од
2016. године до 31. 10. 2019. године, може се
закључити да је тај број континуирано растао.
У овом периоду број предмета примљених по
посебној ревизији у масовним споровима уве-
ћан је три пута. Наиме,
у току 2016. године, од укупно примљених
ревизијских предмета 5315, по посебној реви-
зији примљено је 1516 предмета, што износи
28,5% у односу на укупан број примљених ре-
визијских предмета;
у 2017. години од укупно примљених реви-
зијских предмета 6602, по посебној ревизији
примљено је 2590 предмета, што износи 39,2%
у односу на укупан број примљених ревизиј-
ских предмета;
у 2018. години од укупно примљених реви-
зијских предмета 9327, по посебној ревизији
примљено 4690 предмета, што износи 50,3% у
односу на укупан број примљених ревизијских
предмета;
у 2019. години, и то до 31. 10. 2019. године, од
укупно примљених ревизијских предмета 8040,
по посебној ревизији примљено је 4570, што из-
носи 56,8% у односу на примљени број ревизиј-
ских предмета у периоду од десет месеци.
Број предмета по посебним ревизијама за-
право је и већи, али статистички не може да
се искаже у односу на број поднетих посебних
ревизија у предметима који не спадају у масов-
не. Судска писарница није била у могућности да
достави податке о броју поднетих посебних ре-
визија у предметима који не спадају у масовне.
У односу на укупан број поднетих по-
себних ревизија, Врховни касациони суд је
у мање од 5% случајева прихватио одлучи-
вање о посебној ревизији. У свим осталим
предметима подношење тог правног средства
оцењено је као недопуштено. Због тога су по-
кренути поступци по овом правном средству у
95% случајева окончани доношењем решења
о одбацивању посебне ревизије. При томе, те
одлуке су донете у већу од пет судија, за разли-
ку од донетих одлука по редовним ревизијама
о којима одлучује тројно веће. На тај начин,
осим судија, ангажовани су и сви остали ре-
сурси Врховног касационог суда на поступању
у предметима који су без икаквог утицаја на
остварење основне улоге ове највише право-
судне инстанце. С тим у вези изузетна ревизи-
ја је и, према ставу Уставног суда, оцењена као
неделотворно правно средство.
Иако је замишљена као делотворан правни
лек за ситуације када редовна ревизија по нов-
чаном цензусу или по посебном закону није
дозвољена и то само због погрешне примене
материјалног права, када је потребно уједначи-
ти судску праксу, размотрити правна питања
којима је потребно ново тумачење права, овај
посебни ванредни правни лек претворио се у
покушај добијања права на ревизију и приступ
ВКС-у чак и за питања примене процесних за-
кона, трошкова поступка, камате и у другим
ситуацијама када редовна ревизија није до-
звољена по новчаном цензусу, по посебном
закону или по начину одлучивања. Према
постојећим законским одредбама право на
ревизију може да се оствари у односу на све
грађанске спорове, независно од врсте и вред-
ности предмета спора. Истина, то може да се
учини под условима прописаним чланом 404.
ЗПП-а. Међутим, упркос прописаним ограни-
чењима установљеним том одредбом, у пракси
се посебна ревизија изјављује онако како се то
80
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
чини и у случају редовне ревизије. Шта више,
у највећем броју изјављених посебних ревизи-
ја само се помиње одредба члана 404. ЗПП-а,
без било каквог образложења разлога који би
у складу са том одредбом представљали прав-
но допуштен основ за њено изјављивање. На
тај начин Врховни касациони суд оптеретио
се решавањем посебних ревизија у енормно
великом броју предмета у којима су решавани
спорови такве вредности који нису ни у жал-
беној надлежности апелационог суда.
Одлучујући у предметима по посебној реви-
зији Врховни касациони суд доноси на хиља-
де одлука о њиховој недозвољености, односно
одбацивању. Уз то, законско допуштење изја-
вљивања ревизије у готово свим предметима
само по себи ствара сумњу у правну ваљаност
одлука нижестепених судова са аспекта њихо-
ве законитости и правилности. На тај начин
постојећим законским решењем онемогућава
се пружање делотворне судске заштите по из-
јављеним и редовним и посебним ревизијама.
Шта више, Врховни касациони суд се из тог
разлога лишава и могућности да ефикасно и
делотворно поступа у предметима који су од
посебног значаја за успостављање владавине
права јер се хиљадама донетих решења о од-
бацивању изјављених посебних и редовних
ревизија у јавности потире учинак његових
мериторних одлука донетих у предметима у
којима су решена правна питања од изузетне
важности за правни систем у целини.
Имајући у виду велики број одлука којима се
не прихвата одлучивање по посебној ревизији,
поставља се питање да ли овај ванредни правни
лек представља ефикасно правно средство за
обезбеђење улоге коју има Врховни касациони
суд по Закону о уређењу судова, а то је обезбе-
ђење јединствене примене и тумачења права.
Суштина улоге Врховног суда јесте да се
бави стварима од велике важности и значаја,
као и да, полазећи од законских овлашћења,
уједначава судску праксу решавањем спорног
правног питања на захтев првостепеног суда
(чл. 180–185. ЗПП-а), чији су циљ и функција
окончање већег броја предмета одлучивањем о
ванредним правним лековима у појединачним
предметима, усвајањем правних схватања ради
попуњавања правних празнина, одржавањем
састанака са апелационим судовима ради раз-
матрања спорних питања грађанске материје,
одржавањем саветовања, утврђивањем сен-
тенци и њиховим објављивањем на интернет
страници суда и објављивањем одлука ради
развијања јединствене базе судске праксе.
Уређени институт посебне ревизије могао
би да води делотворном остварењу судске за-
штите пред Врховним касационим судом која
би била у функцији заштите јавног интереса.
У противном, правни институт посебне реви-
зије губи сваки смисао и значај, а последица
те чињенице исказује се у исцрпљујућем а не-
делотворном поступању Врховног касацио-
ног суда и енормном оптерећењу свих судија
и осталих служби суда. Врховни касациони
суд није у могућности да у догледно време са
постојећим бројем судија и пратећим служба-
ма обезбеди ефикасно решавање предмета у
којима је изјављена ревизија управо из разло-
га што неадекватна – неделотворна постојећа
законска решења о допуштености ревизије и
посебне ревизије, као ванредног правног сред-
ства, дозвољавају подношење енормног броја
тих правних лекова. Зато се предлаже измена
ЗПП-а у следећем правцу:
Законски прецизно уредити институт по-
себне ревизије, таксативним прописивањем
услова за изјављивање посебне ревизије и на-
чина одлучивања.
Пре свега, потребно је прописати:
прецизне критеријуме као услове изузетне
дозвољености ревизије против правоснажне
пресуде донете у другом степену, у односу на
коју редовна ревизија није дозвољена;
обавезну садржину предлога за иницирање
поступка ради оцене испуњености услова да се
ревизија дозволи, рока и начина подношења;
поступак оцене испуњености услова за из-
јављивање посебне ревизије и поступак одлу-
чивања о посебној ревизији.
У погледу критеријума, уређењем инсти-
тута посебне ревизије, као ванредног правног
средства, треба обезбедити да се посебна ре-
визија као правни лек дозволи у циљу разма-
трања правног питања које је важно за одлуку
у спору и од значаја је за правну сигурност или
за развој права кроз судску праксу, а нарочито
ако о том питању:
ревизијски суд није заузео став, а постоји
различита пракса другостепених судова,
81
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
ревизијски суд је већ заузео став, али се
одлуком другостепеног суда одступа од става
ревизијског суда, а одступање од успоставље-
не судске праксе није засновано на разлозима
који би одступање чинили оправданим,
ревизијски суд је већ заузео став и пресуда
другостепеног суда заснива се на том ставу,
али би тај став требало преиспитати због ува-
жених разлога изнетих током првостепеног и
другостепеног поступка, због промене у прав-
ном систему условљене новим законодавством
или потврђеним међународним уговором, као
и због становишта изнетих одлуком Уставног
суда Републике Србије или Европског суда за
људска права.
У погледу обавезне садржине предло-
га прописати као дужности подносиоца да у
предлогу мора да конкретизује правно пита-
ње због којег је поднет предлог да се дозволи
изјављивање ревизије, уз навођење прописа
и других релевантних извора права који се
односе на то питање, као и разлога због којих
сматра да је потребно да се Врховни касациони
суд изјасни о одређеном правном питању, са
прилозима одлука на којима је засновано об-
разложење о постојању такве потребе.
У погледу поступка који мора да буде уре-
ђен могућа су различита решења.
Заштита јавног интереса посредством по-
себне ревизије, која би само изузетно била
дозвољена о одређеном правном питању, мо-
гла би да се оствари законским установљењем
јасних критеријума и двофазног поступања
Врховног касационог суда. Прва фаза пред-
стављала би преиспитивање и оцену тројног
већа Врховног касационог суда о испуњено-
сти услова за изјављивање посебне ревизије о
одређеном правном питању, уз констатацију у
којем делу и у односу на које одређено правно
питање се дозвољава изјављивање ревизије
или се предлог одбацује због недостатка прет-
поставки за изјављивање посебне ревизије.
Друга фаза (од изјављивања ревизије) предста-
вљала би поступање по допуштеној ревизији
и одлучивање већа Врховног касационог суда
у проширеном саставу, доношењем меритор-
не одлуке о основаности или неоснованости
ревизије само о правном питању у односу на
које је у претходној фази одређено да ревизија
може да се изјави.
ЗАКЉУЧАК
На основу изнетог о постојећем стању може
да се закључи да енорман број изјављених ре-
довних и посебних ревизија и донетих про-
цесних одлука по тим правним лековима за
последицу има пољуљано поверење грађана
у правосуђе, односно успостављање ефикасне
и делотворне заштите права у поступцима по
ванредним правним лековима. Закључак је да
то стање може да се поправи само успоставља-
њем законског оквира за одлучивање Врхов-
ног касационог суда искључиво у предметима
чије решавање има изузетни значај не само за
странке већ и за успостављање јединствене
судске праксе. Зато је заузет став да постоје-
ће стање може ефикасно да се превазиђе само
адекватним нормативним уређењем дозво-
љености ревизије и посебне ревизије, које ће
омогућити делотворно и благовремено одлу-
чивање пред Врховним касационим судом.
Према мишљењу судија овог суда то се у овом
тренутку може учинити једино изменама ва-
жећих одредби ЗПП-а о дозвољености ревизи-
је и посебне ревизије. Такво залагање темељи
се на уставном јемству прописаном одредбом
члана 36. Устава Републике Србије. Том одред-
бом Устава зајамчена је једнака заштита права
грађана пред судовима и гарантовано право
на жалбу или друго правно средство против
одлуке којом се одлучује о праву, обавези или
на закону заснованом интересу грађана. Уста-
вом се гарантује само право на жалбу, односно
Уставом се јемчи само двостепено одлучива-
ње. Стога право на ревизију може да се оствари
искључиво у складу са законом прописаним
посебним условима. Међутим, остварење тог
права не може да буде опредељено законским
решењем којим се онемогућава делотворно
поступање и одлучивање Врховног касацио-
ног суда. Напротив, том суду се одговарајућим
законским решењима мора обезбедити да, као
највиша правосудна инстанца, доноси одлуке
којима ће се суштински омогућити остварење
његове основне улоге на плану једнаке заштите
права свих грађана и предвидљивости исхода
решавања спорних односа.
Извор: Интернет страница Врховног касаци-
оног суда
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
Иницијатива за измену Закона о
парничном поступку
На седници одржаној 25. 12. 2019. године Општа седница Врховног
касационог суда усвојила је иницијативу и предлог за измену одредби
члана 403. став 2. т. 2) и 3), члана 404. и члана 469. ЗПП-a, па је затражила
од овлашћеног предлагача да се донесе Закон о изменама Закона о
парничном поступку којим ће се по хитном поступку извршити измене
тих одредби Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, 72/2011,
49/2013 – УС, 74/2013 – УС, 55/2014, 87/2018).
Анализа постојећих законских решења кроз праксу омогућује оцену
делотворности постојећих правних средстава, на основу које се упућује
иницијатива за измену одредби ЗПП-а.
I ОБРАЗЛОЖЕЊЕ И ПРЕДЛОГ ЗА
ИЗМЕНУ ВЕЗАНО ЗА ЧЛАН 403. СТАВ
2. У ТАЧКАМА 2) И 3) ЗПП-а
Изменама ЗПП-а од 31. 5. 2014. године
(„Сл. гласник РС” број 55/14) новели-
ран је члан 403. тиме што је додат став
2. ЗПП-а, којим је у тачкама 2) и 3) прописано
да је ревизија увек дозвољена: када је друго-
степени суд преиначио пресуду и одлучио о
захтевима странака (тачка 2) и када је друго-
степени суд усвојио жалбу, укинуо пресуду и
одлучио о захтевима странака (тачка 3).
При таквом законском решењу нужна је
била интервенција закључцима Грађанског
одељења ВКС-а, донетим 3. 3. и 10. 3. 2015. го-
дине, да се правило о дозвољености ревизије у
ситуацијама из новелираног члана 403. став 2.
т. 2) и 3) ЗПП-а не примењује ако се ради о тро-
шковима поступка или камати, као споредним
потраживањима у споровима мале вредности,
у парницама због сметања државине или ако је
посебним законом прописано да ревизија није
дозвољена. Спорови мале вредности, питање
трошкова и камата, објективно по свим пра-
вилима свакако не заслужују да се нађу пред
ВКС-ом, без обзира на значај који имају за
странке из тог поступка.
Спорови мале вредности су спорови чија
вредност не прелази динарску противвред-
ност од 3.000 евра (члан 468). Не сматрају се
споровима мале вредности, у смислу одредби
ове главе Закона, спорови о непокретностима,
спорови из радног односа и спорови због сме-
тања државине (члан 469).
Меродавни новчани цензус за изјављива-
ње ревизије као ванредног правног лека јесте
40.000 евра у динарској противвредности (но-
велирани члан 403. став 3), односно 100.000
евра у динарској противвредности у привред-
ним споровима (новелирани члан 485).
Начин другостепеног одлучивања у жал-
беном поступку као такав не би требало да
„аутоматски” омогући право на ревизију у
парницама у којима ревизија није дозвољена
по меродавном новчаном цензусу, пре свега
зато што је ово законско решење уведено по
први пут у одредбе ЗПП-а и супротно је ду-
гогодишњој пракси и процесним законским
решењима. Таквим изменама створени су
услови да ревизија, као ванредни правни лек,
практично постане редовни правни лек, а
то свакако не води у ефикасно трећестепено
одлучивање и не одговара улози коју треба да
има Врховни касациони суд као највиши суд у
Републици Србији.
Дозвољавање ревизије због начина друго-
степеног одлучивања у ситуацијама када реви-
зија по редовном току ствари – због новчаног
цензуса не би била дозвољена, доводи до крај-
ње неједнаког приступа суду трећег степена и
неједнакој заштити права пред судовима, про-
кламованој у члану 36. став 1. Устава, поготово
78
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
зато што је у ставу 2. овог члана Устава стран-
кама гарантовано право на жалбу као редован
правни лек. То значи да право на ревизију као
ванредни правни лек није Уставом гарантова-
но право. Ревизија треба да буде доступна под
истим условима, независно од начина одлу-
чивања, чиме се једино јемчи једнака заштита
права пред судом трећег степена.
Предлаже се измена у следећој садржини:
Мења се одредба члана 403. став 2. тако
што се одредбе т. 2) и 3) тог става бришу.
II ОБРАЗЛОЖЕЊЕ И ПРЕДЛОГ ЗА
ИЗМЕНУ У ВЕЗИ СА ЧЛАНОМ 469.
ЗПП-а
Залагање за измену члана 469. ЗПП-а, по
којем се спорови из радног односа не сматрају
споровима мале вредности, почива на томе
да је превазиђена и неживотна ова одредба
преузета по аутоматизму још из првог ЗПП-а
(„Службени лист СФРЈ”, бр. 4/76), који је
ступио на снагу 1. 7. 1977. године, при чему
је након тога преписивана у касније донете
процесне законе. У постојећим околностима
и контексту измењене регулативе у области
радноправних односа свакако да не заслу-
жује такав третман и значај, поготово зато
што странке имају право на ревизију која је
увек дозвољена у радним споровима (члан
441) када је реч о заснивању, постојању или
престанку радног односа (када се решава
радноправни статус), што значи и онда када
се о таквој накнади одлучује у склопу рад-
ног спора, а у редовној ситуацији за право
на изјављивање ревизије меродаван је нов-
чани цензус. Зато нема правно аргументова-
них разлога да се у споровима за накнаде из
радног односа, на пример за исплату накнаде
трошкова превоза, трошкова за исхрану или
регреса чије висине су најчешће у распону од
1.500 па до 10.000,00 динара, или накнаде за-
раде које такође најчешће не прелазе износ
од 3.000 евра, што одговара вредности спо-
ра мале вредности, одлучује пред Врховним
касационим судом као највишим судом, јер
ове накнаде спадају у корпус из радног одно-
са, због чега не може да се примени правни
закључак Грађанског одељења од 3. 3. и 10. 3.
2015. године.
У виду треба имати да успостављени
систем усаглашавања судске праксе апела-
ционих судова омогућује да се на операти-
ван и ефикасан начин обезбеди уједначена
судска пракса по питањима која се јављају
у споровима из области радног права, па
једнако тако и у споровима о накнадама из
радног односа које по висини не прелазе из-
нос динарске противвредности 3.000 евра.
У постојећим околностима целисходно је да
апелациони судови поступају као жалбени у
предметима о накнадама из радног односа,
независно од висине постављених захтева.
Да би се такав разумни циљ остварио, ну-
жна је и промена регулативе о стварној на-
длежности у Закону о уређењу судова, која
се такође предлаже у склопу залагања за
успостављање рационалног система којим
се обезбеђује делотворно остварење судске
заштите и примене права.
Предлаже се измена ЗПП-а у следећој са-
држини:
Одредба члана 469. мења се тако што се
бришу речи „спорови из радних односа”.
Предлаже се уједно и измена Закона о уре-
ђењу судова у члану 24. став 1. о надлежности
апелационог суда, тако што би се додала тачка
4), која би гласила „на пресуде основних судо-
ва у свим споровима из радних односа”.
III ОБРАЗЛОЖЕЊЕ И ПРЕДЛОГ ЗА
ИЗМЕНУ ВЕЗАНО ЗА ЧЛАН 404. ЗПП-а
Законом о парничном поступку („Сл. гла-
сник РС”, бр. 72/2011, 55/2014), који је ступио
на снагу 1. 2. 2012. године, у члану 404. став 1.
прописано је да је ревизија изузетно дозвоље-
на због погрешне примене материјалног пра-
ва и против другостепене пресуде која не би
могла да се побија ревизијом, ако је по оцени
Врховног касационог суда потребно да се раз-
мотре правна питања од општег интереса или
правна питања у интересу равноправности
грађана, ради уједначавања судске праксе, као
и ако је потребно ново тумачење права (посеб-
на ревизија).
Док је о дозвољености раније изузетне ре-
визије по члану 395. ЗПП-а одлучивао апела-
циони суд у тројном већу, о дозвољености и
основаности посебне ревизије из члана 404.
79
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
ЗПП-а одлучује Врховни касациони суд у већу
од пет судија.
Полазећи од улоге Врховног касационог
суда да уједначава и усмерава судску праксу и
да решава општа правна питања у циљу очу-
вања правне сигурности као елемента права
на правично суђење, намера законодавца при-
ликом увођења института посебне ревизије
била је да се овим ванредним правним леком
значајно допринесе правилној примени ма-
теријалног права и једнаком тумачењу права
у ситуацији правних празнина или колизи-
ји норми. Посебна ревизија установљена је
ради разматрања правних питања од општег
интереса, уједначавања судске праксе или
када је потребно ново тумачење права.
Међутим, примена института посебне ре-
визије у пракси није дала очекивани резултат.
Напротив, она је блокирала рад највишег суда,
доводећи га у позицију да не може да се бави
управо оним предметима који по вредности и
важности заслужују посебну пажњу из домена
превасходне надлежности касационог суда.
Према подацима судске писарнице о бро-
ју примљених посебних ревизија у масовним
предметима (МУП, Железнице, НСЗ, пред-
школске установе, банке…) у периоду од
2016. године до 31. 10. 2019. године, може се
закључити да је тај број континуирано растао.
У овом периоду број предмета примљених по
посебној ревизији у масовним споровима уве-
ћан је три пута. Наиме,
у току 2016. године, од укупно примљених
ревизијских предмета 5315, по посебној реви-
зији примљено је 1516 предмета, што износи
28,5% у односу на укупан број примљених ре-
визијских предмета;
у 2017. години од укупно примљених реви-
зијских предмета 6602, по посебној ревизији
примљено је 2590 предмета, што износи 39,2%
у односу на укупан број примљених ревизиј-
ских предмета;
у 2018. години од укупно примљених реви-
зијских предмета 9327, по посебној ревизији
примљено 4690 предмета, што износи 50,3% у
односу на укупан број примљених ревизијских
предмета;
у 2019. години, и то до 31. 10. 2019. године, од
укупно примљених ревизијских предмета 8040,
по посебној ревизији примљено је 4570, што из-
носи 56,8% у односу на примљени број ревизиј-
ских предмета у периоду од десет месеци.
Број предмета по посебним ревизијама за-
право је и већи, али статистички не може да
се искаже у односу на број поднетих посебних
ревизија у предметима који не спадају у масов-
не. Судска писарница није била у могућности да
достави податке о броју поднетих посебних ре-
визија у предметима који не спадају у масовне.
У односу на укупан број поднетих по-
себних ревизија, Врховни касациони суд је
у мање од 5% случајева прихватио одлучи-
вање о посебној ревизији. У свим осталим
предметима подношење тог правног средства
оцењено је као недопуштено. Због тога су по-
кренути поступци по овом правном средству у
95% случајева окончани доношењем решења
о одбацивању посебне ревизије. При томе, те
одлуке су донете у већу од пет судија, за разли-
ку од донетих одлука по редовним ревизијама
о којима одлучује тројно веће. На тај начин,
осим судија, ангажовани су и сви остали ре-
сурси Врховног касационог суда на поступању
у предметима који су без икаквог утицаја на
остварење основне улоге ове највише право-
судне инстанце. С тим у вези изузетна ревизи-
ја је и, према ставу Уставног суда, оцењена као
неделотворно правно средство.
Иако је замишљена као делотворан правни
лек за ситуације када редовна ревизија по нов-
чаном цензусу или по посебном закону није
дозвољена и то само због погрешне примене
материјалног права, када је потребно уједначи-
ти судску праксу, размотрити правна питања
којима је потребно ново тумачење права, овај
посебни ванредни правни лек претворио се у
покушај добијања права на ревизију и приступ
ВКС-у чак и за питања примене процесних за-
кона, трошкова поступка, камате и у другим
ситуацијама када редовна ревизија није до-
звољена по новчаном цензусу, по посебном
закону или по начину одлучивања. Према
постојећим законским одредбама право на
ревизију може да се оствари у односу на све
грађанске спорове, независно од врсте и вред-
ности предмета спора. Истина, то може да се
учини под условима прописаним чланом 404.
ЗПП-а. Међутим, упркос прописаним ограни-
чењима установљеним том одредбом, у пракси
се посебна ревизија изјављује онако како се то
80
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
чини и у случају редовне ревизије. Шта више,
у највећем броју изјављених посебних ревизи-
ја само се помиње одредба члана 404. ЗПП-а,
без било каквог образложења разлога који би
у складу са том одредбом представљали прав-
но допуштен основ за њено изјављивање. На
тај начин Врховни касациони суд оптеретио
се решавањем посебних ревизија у енормно
великом броју предмета у којима су решавани
спорови такве вредности који нису ни у жал-
беној надлежности апелационог суда.
Одлучујући у предметима по посебној реви-
зији Врховни касациони суд доноси на хиља-
де одлука о њиховој недозвољености, односно
одбацивању. Уз то, законско допуштење изја-
вљивања ревизије у готово свим предметима
само по себи ствара сумњу у правну ваљаност
одлука нижестепених судова са аспекта њихо-
ве законитости и правилности. На тај начин
постојећим законским решењем онемогућава
се пружање делотворне судске заштите по из-
јављеним и редовним и посебним ревизијама.
Шта више, Врховни касациони суд се из тог
разлога лишава и могућности да ефикасно и
делотворно поступа у предметима који су од
посебног значаја за успостављање владавине
права јер се хиљадама донетих решења о од-
бацивању изјављених посебних и редовних
ревизија у јавности потире учинак његових
мериторних одлука донетих у предметима у
којима су решена правна питања од изузетне
важности за правни систем у целини.
Имајући у виду велики број одлука којима се
не прихвата одлучивање по посебној ревизији,
поставља се питање да ли овај ванредни правни
лек представља ефикасно правно средство за
обезбеђење улоге коју има Врховни касациони
суд по Закону о уређењу судова, а то је обезбе-
ђење јединствене примене и тумачења права.
Суштина улоге Врховног суда јесте да се
бави стварима од велике важности и значаја,
као и да, полазећи од законских овлашћења,
уједначава судску праксу решавањем спорног
правног питања на захтев првостепеног суда
(чл. 180–185. ЗПП-а), чији су циљ и функција
окончање већег броја предмета одлучивањем о
ванредним правним лековима у појединачним
предметима, усвајањем правних схватања ради
попуњавања правних празнина, одржавањем
састанака са апелационим судовима ради раз-
матрања спорних питања грађанске материје,
одржавањем саветовања, утврђивањем сен-
тенци и њиховим објављивањем на интернет
страници суда и објављивањем одлука ради
развијања јединствене базе судске праксе.
Уређени институт посебне ревизије могао
би да води делотворном остварењу судске за-
штите пред Врховним касационим судом која
би била у функцији заштите јавног интереса.
У противном, правни институт посебне реви-
зије губи сваки смисао и значај, а последица
те чињенице исказује се у исцрпљујућем а не-
делотворном поступању Врховног касацио-
ног суда и енормном оптерећењу свих судија
и осталих служби суда. Врховни касациони
суд није у могућности да у догледно време са
постојећим бројем судија и пратећим служба-
ма обезбеди ефикасно решавање предмета у
којима је изјављена ревизија управо из разло-
га што неадекватна – неделотворна постојећа
законска решења о допуштености ревизије и
посебне ревизије, као ванредног правног сред-
ства, дозвољавају подношење енормног броја
тих правних лекова. Зато се предлаже измена
ЗПП-а у следећем правцу:
Законски прецизно уредити институт по-
себне ревизије, таксативним прописивањем
услова за изјављивање посебне ревизије и на-
чина одлучивања.
Пре свега, потребно је прописати:
прецизне критеријуме као услове изузетне
дозвољености ревизије против правоснажне
пресуде донете у другом степену, у односу на
коју редовна ревизија није дозвољена;
обавезну садржину предлога за иницирање
поступка ради оцене испуњености услова да се
ревизија дозволи, рока и начина подношења;
поступак оцене испуњености услова за из-
јављивање посебне ревизије и поступак одлу-
чивања о посебној ревизији.
У погледу критеријума, уређењем инсти-
тута посебне ревизије, као ванредног правног
средства, треба обезбедити да се посебна ре-
визија као правни лек дозволи у циљу разма-
трања правног питања које је важно за одлуку
у спору и од значаја је за правну сигурност или
за развој права кроз судску праксу, а нарочито
ако о том питању:
ревизијски суд није заузео став, а постоји
различита пракса другостепених судова,
81
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
ревизијски суд је већ заузео став, али се
одлуком другостепеног суда одступа од става
ревизијског суда, а одступање од успоставље-
не судске праксе није засновано на разлозима
који би одступање чинили оправданим,
ревизијски суд је већ заузео став и пресуда
другостепеног суда заснива се на том ставу,
али би тај став требало преиспитати због ува-
жених разлога изнетих током првостепеног и
другостепеног поступка, због промене у прав-
ном систему условљене новим законодавством
или потврђеним међународним уговором, као
и због становишта изнетих одлуком Уставног
суда Републике Србије или Европског суда за
људска права.
У погледу обавезне садржине предло-
га прописати као дужности подносиоца да у
предлогу мора да конкретизује правно пита-
ње због којег је поднет предлог да се дозволи
изјављивање ревизије, уз навођење прописа
и других релевантних извора права који се
односе на то питање, као и разлога због којих
сматра да је потребно да се Врховни касациони
суд изјасни о одређеном правном питању, са
прилозима одлука на којима је засновано об-
разложење о постојању такве потребе.
У погледу поступка који мора да буде уре-
ђен могућа су различита решења.
Заштита јавног интереса посредством по-
себне ревизије, која би само изузетно била
дозвољена о одређеном правном питању, мо-
гла би да се оствари законским установљењем
јасних критеријума и двофазног поступања
Врховног касационог суда. Прва фаза пред-
стављала би преиспитивање и оцену тројног
већа Врховног касационог суда о испуњено-
сти услова за изјављивање посебне ревизије о
одређеном правном питању, уз констатацију у
којем делу и у односу на које одређено правно
питање се дозвољава изјављивање ревизије
или се предлог одбацује због недостатка прет-
поставки за изјављивање посебне ревизије.
Друга фаза (од изјављивања ревизије) предста-
вљала би поступање по допуштеној ревизији
и одлучивање већа Врховног касационог суда
у проширеном саставу, доношењем меритор-
не одлуке о основаности или неоснованости
ревизије само о правном питању у односу на
које је у претходној фази одређено да ревизија
може да се изјави.
ЗАКЉУЧАК
На основу изнетог о постојећем стању може
да се закључи да енорман број изјављених ре-
довних и посебних ревизија и донетих про-
цесних одлука по тим правним лековима за
последицу има пољуљано поверење грађана
у правосуђе, односно успостављање ефикасне
и делотворне заштите права у поступцима по
ванредним правним лековима. Закључак је да
то стање може да се поправи само успоставља-
њем законског оквира за одлучивање Врхов-
ног касационог суда искључиво у предметима
чије решавање има изузетни значај не само за
странке већ и за успостављање јединствене
судске праксе. Зато је заузет став да постоје-
ће стање може ефикасно да се превазиђе само
адекватним нормативним уређењем дозво-
љености ревизије и посебне ревизије, које ће
омогућити делотворно и благовремено одлу-
чивање пред Врховним касационим судом.
Према мишљењу судија овог суда то се у овом
тренутку може учинити једино изменама ва-
жећих одредби ЗПП-а о дозвољености ревизи-
је и посебне ревизије. Такво залагање темељи
се на уставном јемству прописаном одредбом
члана 36. Устава Републике Србије. Том одред-
бом Устава зајамчена је једнака заштита права
грађана пред судовима и гарантовано право
на жалбу или друго правно средство против
одлуке којом се одлучује о праву, обавези или
на закону заснованом интересу грађана. Уста-
вом се гарантује само право на жалбу, односно
Уставом се јемчи само двостепено одлучива-
ње. Стога право на ревизију може да се оствари
искључиво у складу са законом прописаним
посебним условима. Међутим, остварење тог
права не може да буде опредељено законским
решењем којим се онемогућава делотворно
поступање и одлучивање Врховног касацио-
ног суда. Напротив, том суду се одговарајућим
законским решењима мора обезбедити да, као
највиша правосудна инстанца, доноси одлуке
којима ће се суштински омогућити остварење
његове основне улоге на плану једнаке заштите
права свих грађана и предвидљивости исхода
решавања спорних односа.
Извор: Интернет страница Врховног касаци-
оног суда