У овом тексту говоримо о испитима који могу да се полажу у основној и средњој школи, баш као и о предусловима и процедури за полагање сваког од њих. Посебан додатак тексту јесу и сасвим конкретни одговори на нека од најчешћих питања из ове области
Законом о основном образовању и васпитању („Сл. гласник РСˮ, бр. 55/13, у даљем тексту: ЗОШ) и Законом о средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РСˮ, бр. 55/13, у даљем тексту: ЗСШ) уређени су испити у основној и средњој школи.
Према одредбама ЗОШ-а, ученици основне школе полажу разредни, поправни и завршни испит, а могу да полажу испит из страног језика који се није изучавао у школи и друге испите (чл. 70–74. ЗОШ-а).
Ученици у средњој школи, такође, полажу разредни и поправни испит (чл. 55. и 56. ЗСШ-а) и допунски испит (чл. 57. ЗСШ-а).
До доношења нових наставних планова и програма у складу са Законом о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13 и 35/15 – аутентично тумачење, у даљем тексту: Закон), у средњој школи полажу се завршни испит, матурски испит, специјалистички испит и испит за проверу стручне оспособљености (члан 98. ст. 1. ЗСШ-а).
Ученик основне и средње музичке, односно балетске школе полаже: пријемни испит за утврђивање музичке, односно балетске способности, контролни, годишњи, разредни и поправни испит, у складу с наставним планом и програмом за музичку, односно балетску школу.
Испити се полажу по предметима и разредима.
РАЗРЕДНИ ИСПИТ
Разредни испит полажу само редовни ученици, јер су само они обавезни да присуствују настави.
Редован ученик може у току школовања да промени својство у ванредног ученика. Ванредни ученик не може бити упућен на полагање разредног испита.
Одредбама члана 71. ст. 1. и 2. ЗОШ-а прописано је када ученик основне школе полаже разредни испит. Према наведеним одредбама, на полагање разредног испита у основној школи, упућује се ученик који није оцењен из једног или више наставних предмета. Ученик може бити неоцењен из наставног предмета уколико није похађао наставу више од трећине укупног годишњег броја часова из тог предмета, а оцењивањем се утврди да није достигао образовне стандарде на основном нивоу.
Чланом 55. став 1. ЗСШ-а прописано је да се на полагање разредног испита у средњој школи упућује ученик који из оправданих разлога није присуствовао настави више од једне трећине предвиђеног броја часова, а оцењивањем се утврди да није остварио прописане циљеве, исходе и стандарде постигнућа у току савладавања школског програма.
Да би се ученик основне и средње школе упутио на полагање разредног испита, по наведеном основу, потребно је да буду задовољена оба услова истовремено:
1) да ученик није похађао наставу више од трећине укупног годишњег броја часова, односно оправдано није присуствовао настави више од једне трећине предвиђеног броја часова, и
2) да је оцењивањем утврђено да није достигао образовне стандарде на основном нивоу, односно није остварио прописане циљеве, исходе и стандарде постигнућа у току савладавања школског програма.
Ученик средње школе се упућује на полагање разредног испита, и у ситуацији, када из одређеног предмета није организована настава (најмање за једну трећину укупног годишњег броја часова наставе).
Ученик који на разредном испиту добије недовољну оцену, или из неоправданих разлога не приступи полагању разредног испита, или одустане од испита у току или пре испита, сматра се да није положио разредни испит. Такав ученик полаже поправни испит или понавља разред у складу са ЗОШ-ом и ЗСШ-ом.
Ученик основног образовања и васпитања разредни испит полаже у роковима који су уређени општим актом школе.
Рокови за полагање разредног испита за ученике средње школе прописани су одредбама ЗСШ-а, члан 55. ст. 3, и то у јунском и августовском испитном року, и не могу се општим актом школе утврдити други рокови за полагање разредних испита. Ученик има само право да бира у ком испитном року ће пријавити полагање разредног испита (јунском или августовском).
ПОПРАВНИ ИСПИТ
Полагање поправног испита је искључиво право редовног ученика.
Поправни испит полаже ученик од четвртог до седмог разреда основног образовања и ученик средњег образовања и васпитања који има до две недовољне закључне бројчане оцене из наставних предмета, односно који на крају другог полугодишта или на разредном испиту има до две недовољне оцене из обавезних предмета и изборних предмета који се оцењују бројчано.
Ученик основне школе и ученик средње школе поправни испит полаже у школи у којој стиче образовање, у августовском испитном року, а ученик завршног разреда у јунском и августовском испитном року.
Рокови за полагање поправног испита прописани су законским одредбама и не могу се општим актом школе утврдити други рокови за полагање поправних испита.
Ученик је завршио разред ако положи поправни испит из сваког предмета.
Уколико ученик четвртог до седмог разреда основног образовања и ученик средњег образовања не положи поправни испит, или из неоправданих разлога не приступи полагању испита, или одустане од испита у току или пре испита, он понавља разред.
Ученик завршног разреда основног образовања (осмог разреда) и ученик завршног разреда средњег образовања (трећег, односно четвртог разреда), који не положи поправни испит, завршава започето образовање у истој школи, у својству ванредног ученика, полагањем испита, уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова које утврди школа.
ИСПИТ ИЗ СТРАНОГ ЈЕЗИКА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ
Ученик основног образовања и васпитања може да полаже испит из страног језика који није изучавао у школи. То се најчешће дешава када ученик промени школу и када настави школовање у школи у којој се не изучава страни језик који је ученик до тада изучавао, као обавезан предмет или као изборни предмет, од трећег разреда.
У таквој ситуацији, школа може ученику да организује полагање испита из страног језика који није изучавао у школи, по прописаном наставном плану и програму за одређени разред.
Школа ученику издаје јавну исправу – уверење о положеном испиту.
Подаци из уверења уносе се у прописану евиденцију коју води школа (матичну књигу) на основу које се ученику издаје јавна исправа – сведочанство.
ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ
Ученик полаже завршни испит након завршеног осмог разреда у основној школи у којој је завршио осми разред. Сматра се да су завршили основно образовање и васпитање само они ученици који изађу на завршни испит, без обзира на успех који постигну на завршном испиту.
Завршним испитом процењује се колико је ученик током осмогодишњег школовања овладао знањима и умењима из српског, односно матерњег језика, математике и природних и друштвених наука (биологија, географија, историја, физика и хемија).
Завршни испит се полаже писаним путем, решавањем тестова из предмета: српски језик, односно матерњи језик и математика и комбинованог теста из наставних предмета: историја, географија, биологија, физика и хемија.
Заступљеност појединачних предмета у комбинованом тесту структурирана је према проценту заступљености у наставном плану од петог до осмог разреда.
Ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом полаже завршни испит у складу са својим моторичким и чулним могућностима, односно условима које захтева одређена врста инвалидитета. Прилагођавање завршног испита ученицима са сметњама у развоју врши се према индивидуалном образовном плану.
Након обављеног завршног испита, ученику се издаје јавна исправа – уверење о обављеном завршном испиту у основном образовању и васпитању и он стиче право на упис у средњу школу.
Важно је напоменути да кандидати који се уписују у уметничку школу (музичка, балетска и уметничка школа ликовне области), односно на образовни профил у области уметности, школу или одељење за ученике с посебним способностима (филолошка гимназија, математичка гимназија, гимназија за спортисте и гимназија за ученике с посебним способностима за физику), школу у којој се део наставе остварује на страном језику и школу за талентоване ученике, сагласно одредбама ЗСШ-а, члан 38. ст. 2, и даље полажу пријемни испит за проверу посебних склоности и способности.
ДОПУНСКИ ИСПИТ
Допунски испити полажу се у средњој школи, а полажу их ученици којима је одобрен прелазак у другу школу, односно други образовни профил и лица уписана у школу ради преквалификације и доквалификације.
Ученику коме је одобрен прелазак у другу школу или на други образовни профил, полаже допунске испите из предмета који нису били утврђени школским програмом, односно наставним планом и програмом који је ученик започео да савлађује, у роковима утврђеним решењем директора школе, сагласно општем акту школе.
Преквалификација подразумева стицање образовања за други образовни профил у односу на већ стечено образовање, у истом трајању.
Лице које се уписује у школу ради преквалификације полаже испите из стручних предмета које одреди комисија коју чине чланови наставничког већа школе именовани решењем директора.
Доквалификација је образовање за други образовни профил у дужем трајању, без обзира на подручје рада.
Лице које се уписује у школу ради доквалификације полаже допунске испите из предмета чији садржаји нису претежно исти, из предмета који нису били утврђени школским програмом, односно наставним планом и програмом и испите из завршног разреда, о чему одлуку доноси комисија, коју чине чланови наставничког већа школе именовани решењем директора.
Школа врши упис лица ради стицања, преквалификације и доквалификације уз сагласност Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Ова лица уписују се у школу, а не у разред, и могу да се уписују и у току школске године, јер имају стечено средње образовање.
ЗАВРШНИ И МАТУРСКИ ИСПИТ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ
Завршни и матурски испит полажу ученици након завршеног трећег, односно четвртог разреда средње школе.
Завршни испит полаже ученик (редовни и ванредни) на крају двогодишњег и трогодишњег образовања, који је позитивно оцењен из свих предмета предвиђених планом и програмом образовања за одређени образовни профил и подручје рада.
Матурски испит полажу ученици (редовни и ванредни) на крају стицања четворогодишњег образовања, који су позитивно оцењени из свих предмета предвиђених наставним планом и програмом за гимназију, односно за одређени образовни профил и подручје рада у средњој или уметничкој школи.
Завршни, односно матурски испит ученик полаже у школи у којој је завршио разред у јунском и августовском испитном року.
Ученик који је поправни испит полагао у јунском испитном року, полаже завршни, односно матурски испит у августовском испитном року.
Редован ученик који не положи завршни, однос матурски испит у августовском испитном року тај испит може да полаже, као ванредан ученик, у испитним роковима утврђеним општим актом школе.
Нема законских сметњи да редован ученик који положи разредни испит/испите, у јунском испитном року, у истом испитном року (јунском), полаже и завршни, односно матурски испит.
Успех ученика на завршном, односно матурском испиту, оцењује се бројчано, просечном оценом.
Општи успех на матурском испиту (у гимназији, стручној и уметничкој школи) исказује се једном оценом као средња аритметичка вредност оцена добијених за поједине предмете, који су полагани на матурском испиту и оцене из матурског рада.
Оцена из матурског рада изводи се (средња аритметичка вредност) на основу оцена добијених на матурском раду и одбрани тог рада.
ГОДИШЊИ ИСПИТ
Ученик основне музичке школе полаже годишњи испит, а ученик основне балетске школе полаже контролни и годишњи испит, на крају наставног периода текуће школске године, у складу с наставним планом и програмом за музичку, односно балетску школу.
У средњој музичкој, односно балетској школи ученици полажу годишњи испит из главног предмета уколико су, на крају школске године, из главног предмета оцењени позитивном оценом.
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ ИСПИТ
У средњој стручној школи на крају специјализације полаже се специјалистички испит.
У средњу стручну школу, ради стицања специјализације, може да се упише лице са завршеном одговарајућом школом, које има радно искуство.
Услов за полагање специјалистичког испита стиче се тек након реализованог наставног плана и програма специјализације.
Наставним планом и програмом утврђује се која је школа одговарајућа за стицање специјализације.
ИСПИТ ЗА ПРОВЕРУ СТРУЧНЕ ОСПОСОБЉЕНОСТИ
Школа, која испуњава прописане услове да остварује наставне планове и програме средњег образовања у одговарајућем подручју рада, врши упис кандидата ради стицања стручне оспособљености према наставном плану и програму за одговарајуће стручно оспособљавање, уз сагласност Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Испитом стручне оспособљености, који се полаже на крају стручног оспособљавања, проверава се оспособљеност кандидата за обављање послова и радних задатака за одговарајући образовни профил.
[signoff]
РАЗРЕДНИ ИСПИТ – НАШ АУТОР ОДГОВАРА
#1 Да ли се ученик основне школе, од првог до трећег разреда, упућује на полагање разредног испита и под којим условима?
Закон одредбама члана 108. ст. 1. и 3. прописује да су у првом разреду основног образовања и васпитања оцењивање и закључна оцена описни и ученик прелази у наредни разред, а да се ученик другог и трећег разреда основног образовања и васпитања, који на крају другог полугодишта има недовољне оцене, преводи у наредни разред на основу одлуке одељенског већа, осим ако родитељ, односно старатељ изричито захтева да ученик понавља разред.
Сходно наведеном, на полагање разредног испита упућује се ученик другог, односно трећег разреда основне школе, под условом да није похађао наставу више од трећине укупног годишњег броја часова из тог предмета, а оцењивањем се утврди да није достигао образовне стандарде на основном нивоу.
Ученик основне школе који је полагао разредни испит, закључну бројчану оцену за дати предмет добија на разредном испиту и оцена комисије је коначна.
#2 У ситуацији кад ученик средње школе не изађе на разредни испит који је пријавио, да ли остаје неоцењен или се констатује оцена – недовољан (1)? И како се у наведеној ситуацији попуњава записник о полагању разредног испита, дневник рада и матична књига?
Чињеницу да се ученик упућује на полагање разредног испита, евидентира одељенски старешина, односно уписује је у Књигу евиденције о образовно-васпитном раду, у записник са седнице Одељенског већа.
Када ученик средње школе на крају другог полугодишта не приступи полагању разредног испита, сматра се да није положио разредни испит, односно да је добио закључну бројчану оцену (из одређеног предмета) недовољан (1).
Податак да ученик није приступио полагању разредног испита, као и закључна бројчана оцена (из одређеног предмета) недовољан (1), уноси се у записник о полагању разредног испита. Ти подаци из записника, односно бројчана закључна оцена (из одређеног предмета) недовољан (1), уносе се у Књигу евиденције о образовно-васпитном раду, у рубрику „оцене ученикаˮ (у засенчен део) и у Матичну књигу – унутрашњи лист за ученика.
#3 На који начин се води евиденција у случају да ученик понавља разред?
У ситуацији када се стекну услови прописани чланом 108. ст. 7. Закона да ученик понавља разред, у Матичној књизи – унутрашњем листу за ученика, у рубрици „Општи успех и просечна оценаˮ уписује се „није завршиоˮ.
[/signoff]
[signoff]
ПОПРАВНИ ИСПИТ– НАШ АУТОР ОДГОВАРА
#1 Да ли ученик трећег разреда основне школе, који на крају другог полугодишта има две недовољне оцене, полаже поправни испит? И може ли такав ученик да понавља разред?
Закон, одредбама члана 108. ст. 3. и 4, прописује да се ученик другог и трећег разреда основног образовања и васпитања, који на крају другог полугодишта има недовољне оцене, преводи у наредни разред на основу одлуке одељенског већа, осим ако родитељ, односно старатељ изричито захтева да ученик понавља разред.
Ученику који је преведен у наредни разред, признаје се разред из кога је преведен као завршен и организује му се индивидуализован рад, у складу са чланом 77. Закона.
Сходно наведеном, ученик трећег разреда, који на крају другог полугодишта има недовољне закључне бројчане оцене, не полаже поправни испит, већ му се признаје трећи разред и преводи се у четврти разред, с тим да му се организује образовно-васпитни рад по индивидуалном плану образовања (у наредној школској години), о чему одлуку доноси одељенско веће.
Међутим, у ситуацији када родитељ, односно старатељ изричито захтева да такав ученик понавља разред, ученик у наредној школској години поново похађа трећи разред.
#2 Да ли ученик другог разреда средње школе који није положио поправни испит у августовском испитном року, може да заврши започети разред поновним полагањем неположеног испита?
Одредбама Закона, члан 108. ст. 8. прописано је право редовног ученика средњег образовања који није положио поправни испит да може, изузетно, да заврши започети разред у истој школи, наредне школске године, у својству ванредног ученика, поновним полагањем неположеног испита, уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова које утврди школа. Када ванредан ученик заврши разред има право да се, у истој школској години, упише у наредни разред, у истом својству.
Сходно наведеном, за ученика другог разреда средње школе, који није положио поправни испит у августовском испитном року, родитељ, односно старатељ, може да поднесе захтев директору школе за промену својства редовног у ванредног ученика другог разреда.
Уколико директор процени да су се стекле изузетне околности, посебним решењем одобрава ученику промену својства из редовног ученика другог разреда у ванредног, под условом да није млађи од 17 година.
Такав ученик се, наредне школске године, уписује поново у други разред, као ванредни ученик и стиче право да пријави и полаже само испит, односно испите из предмета које није положио на поправном испиту.
Када ученик полагањем наведених испита заврши други разред, има право да се, у истој школској години, упише у трећи разред, у истом својству, односно као ванредни ученик, и да полагањем испита заврши и трећи разред.
Наведено право ученик може да искористи само у истој школи у којој је започео разред, уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова које утврди школа.
#3 Коју јавну исправу издаје основна и средња школа ученику који се упућује на полагање поправног испита?
Основна и средња школа је у обавези да на крају другог полугодишта, ученику који је упућен на полагање поправног испита, изда јавну исправу – ђачку књижицу, чији је образац прописан Правилником о садржају и начину вођења евиденције и издавању јавних исправа у основној школи („Сл. гласник РСˮ, бр. 55/06, 51/07, 67/08, 39/11, 82/12 и 8/13) и Правилником о јавним исправама које издаје средња школа („Сл. гласник РСˮ, бр. 31/06, 51/06 и 44/13), у коју се уноси податак да ученик није са успехом завршио разред, већ се упућује на полагање поправног испита (уз навођење из којих предмета).
Уколико ученик не положи поправни испит, односно добије недовољну оцену на поправном испиту, упућује се да понавља разред, а у издату ђачку књижицу уписује се податак о постигнутом успеху на поправном испиту.
Ако ученик положи поправни испит, односно заврши разред, таквом ученику се издаје сведочанство о завршеном разреду, на основу ЗОШ-а (члан 90. ст. 2. тач. 4)), односно ЗСШ-а (члан 79. ст. 4).
[/signoff]
[signoff]
ИСПИТ ИЗ СТРАНОГ ЈЕЗИКА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ – НАШ АУТОР ОДГОВАРА
#1 Како се у матичну књигу уписује податак да је ученик основне школе положио страни језик у другој школи?
Матична књига садржи Упутство за попуњавање које је њен саставни део. Према наведеном Упутству, у одељку матичне књиге „напоменеˮ уписује се: назив основне школе, место, деловодни број и датум издавања преводнице, сведочанства и ђачке књижице ученика који долази из друге школе; деловодни број и датум издавања дупликата сведочанства, ђачке књижице или друге јавне исправе; број решења о нострификацији јавне исправе; деловодни број решења о поништењу оцене/а (испита) по приговору ученика, односно родитеља или старатеља и формирању нове комисије; број решења о промени имена или презимена и друго.
У ситуацији када ученик основног образовања и васпитања полаже испит из страног језика који није изучавао у школи, школа ученику издаје јавну исправу – уверење о положеном испиту.
Подаци из уверења (назив страног језика, оцена, деловодни број уверења и датум издавања) уносе се у матичну књигу, у одељак „напоменеˮ и на основу унете евиденције ученику се издаје јавна исправа – сведочанство.
[/signoff]
[signoff]
САСТАВ ИСПИТНЕ КОМИСИЈЕ
Сви испити наведени у овом тексту, осим завршног испита у основној школи, полажу се пред испитном комисијом коју образује директор школе. Чине је три члана, од којих су најмање два стручна за предмет. Ако основна, односно средња школа нема потребан број стручних лица за одговарајући предмет, у својству члана комисије, ангажује се стручно лице из друге школе.
Начин и време полагања испита основна, односно средња школа уређује својим општим актом.
[/signoff]