У пракси се појавио проблем исплате увећања коефицијента по наведеном основу, што је у наставку текста и размотрено.
Уредбом о коефицијентима за исплату и обрачун плата запослених у јавним службама (даље: Уредба), која је донета на основу Закона о платама у државним органима и јавним службама, предвиђена је исплата увећања коефицијента у износу од 3% по детету оном васпитачу који у васпитној групи има децу са сметњама у развоју, сходно одредбама члана 3. став 1. тачка 4а) подтачка (2).
У пракси се појавио проблем исплате увећања коефицијента по наведеном основу из следећих разлога, односно уз следећа образложења:
- Од 1. 1. 2016. године финансирање установа врши се из буџета Града Београда, па предшколске установе немају више сопствених средстава како би позитивно одговориле на захтев васпитача у вези са одобрењем средстава за коефицијент од 3% по детету у складу са Уредбом. Из тог разлога такви захтеви прослеђују се на одлуку Секретаријату за образовање и дечју заштиту.
- Уколико дете које има сметње у развоју има личног пратиоца, васпитач на основу договореног плана индивидуализације сугерише начин на који ће лични пратилац детета допринети оптималном укључивању детета у васпитнообразовни процес, односно да лични пратилац (или педагошки асистент) тада спроводи васпитнообразовни рад.
- У случају у ком дете има личног пратиоца који обавља послове васпитнообразовног рада нема ни сложености посла у односу на основни посао васпитача, па самим тим ни основа за увећање коефицијента васпитачу сходно Уредби. Осим тога, на основу Закона о платама у државним органима и јавним службама дефинисано је да коефицијент изражава сложеност послова, одговорност, услове рада и стручну спрему, што се односи и на увећање коефицијента.
- И најзад, на основу одредаба члана 4. Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава ништаве су одредбе општег или појединачног акта (осим појединачног акта којим се плата повећава по основу напредовања) којим се повећавају основице, коефицијенти и други елементи, односно уводе нови елементи на основу којих се повећава износ плата и другог сталног примања код наведених субјеката, па тако ни решењем, тј. појединачним актом не може да се измени коефицијент.
У појединим установама на питање критеријума по којима ће се исплаћивати увећање од 3% по детету васпитачи добијају одговор да је за ту врсту исплате меродавно једино мишљење Интерресорне комисије, док у другом периоду једини меродаван критеријум мора бити постојање индивидуалног образовног плана (даље: ИОП).
Смернице о процедурама израде ИОП-а дефинисане су Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на ИОП, његову примену и вредновање, који је на снази од 13. 10. 2018. године.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја, као ресорно министарство, дало је одређена упутства у вези са постављеним питањем, којима се, између осталог, објашњава и да је утврђивањем статуса „детета са сметњама у развоју” и „степена ометености” превазиђен концепт процене утврђивања и доказивања степена ометености у развоју детета, а комисије надлежне за оцену степена психофизичке ометености детета, тзв. комисије за категоризацију, престале су да постоје.
Тренутно се користи класификација ОЕЦД-а која садржи три групе разлога: сметње у развоју и инвалидитет, специфичне тешкоће у учењу и живот у социјално нестимулативним условима.
У групу деце са сметњама у развоју спадају она која имају телесни инвалидитет (недостаци делова тела), моторичке сметње (отежано кретање и/или коришћење руку, потпуна немогућност ходања и/или коришћења руку), чулне сметње (значајна слабовидост и слепило, наглувост или глувоћа), сметње у интелектуалном функционисању, комуникацијске сметње (сметње из спектра аутизма и хиперактивност са дефицитом пажње) и вишеструке сметње.
Стога, одредбама члан 76. Закона о основама система образовања и васпитања, који регулише ИОП, утврђено је да установа доноси ИОП када је детету потребна додатна подршка у образовању и васпитању ради отклањања физичких и комуникацијских препрека. Предлог за утврђивање права на ИОП може да покрене Стручни тим за инклузивно образовање на основу процене потреба за ИОП-ом, коју опет може да покрене васпитач, стручни сарадник или родитељ детета. У том случају Тим за подршку детету, који чине васпитач, стручни сарадник или родитељ детета, прецизно планира циљ пружања подршке детету, који ће се односити на све облике прилагођавања – од простора и услова за учење и развој, преко метода и средстава рада током васпитнообразовног процеса, врсте и распореда активности, до лица која пружају подршку.
Закључак је да васпитач који у групи има децу са сметњама у развоју остварује право на додатно увећање коефицијента не зато што има уписано дете са сметњама у развоју већ на основу израде, примене и вредновања ефеката ИОП-а, до ког се долази на основу процене Стручног тима за инклузивно образовање и Тима за подршку детету да постоји потреба за индивидуализацијом или на основу мишљења Интерресорне комисије.
Подсећамо да је задатак васпитача у предшколској установи да својим компетенцијама осигура уважавање принципа васпитања и образовања, остваривање циљева васпитања и образовања и унапређивање васпитнообразовног рада са децом. Дакле, како закон налаже, васпитач је тај који остварује васпитнообразовни рад у предшколској установи, па је зато Уредбом и регулисана исплата поменутог додатка управо њему.
Педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у установи у складу са њиховим потребама, као и помоћ запосленима у циљу унапређивања њиховог рада, док је лични пратилац доступан детету са инвалидитетом, односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је поменуто дете укључено у установу до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе.