Народна банка Србије је усвојила измене подзаконских аката из области платног промета и тако прецизирала одредбе које се односе на необавезност употребе печата привредних субјеката.
Иако је Народна банка Србије још 2014. године, доношењем Закона о платним услугама и усвајањем пратећих подзаконских аката, и фактички укинула обавезну употребу печата привредних субјеката у вези с платним услугама, уочено је да у банкарској пракси често и даље преовлађују решења на основу којих привредници у свакодневном пословању употребљавају печат (нпр. за оверу образаца платних налога на шалтеру), не користећи предности електронског и мобилног банкарства.
Како би се унапредила и уједначила пракса банака и отклониле све недоумице међу привредним друштвима и предузетницима, Народна банка Србије је усвојила измене подзаконских аката из области платног промета, којима су посебно прецизиране одредбе које привредне субјекте не обавезују на употребу печата. Конкретно, ради се о следећим подзаконским прописима, о којима ће бити више речи даље у тексту:
1) Одлука о измени и допуни Одлуке о ближим условима и начину отварања, вођења и гашења текућих рачуна;
2) Одлука о изменама Одлуке о облику, садржини и начину коришћења образаца платних налога за извршење платних трансакција у динарима и
3) Одлука о измени и допуни Одлуке о ближим условима, садржини и начину вођења регистра меница.
Ови прописи су објављени у „Службеном гласнику РС” број 82/2017 од 8. 9. 2017. године, а њихов превасходни циљ је јасно дефинисање укидања обавезе употребе печата у платном промету, а уз то су наведеним изменама извршена и друга практична прилагођавања поменутих подзаконских прописа.
- Измене Одлуке о ближим условима и начину отварања, вођења и гашења текућих рачуна
Одлука о ближим условима и начину отварања, вођења и гашења текућих рачуна („Сл. гласник РС”, бр. 55/2015 и 82/2017 – у даљем тексту: Одлука) јесте основни подзаконски пропис којим се уређују ближи услови и начин отварања, вођења и гашења текућих рачуна корисника платних услуга код пружаоца платних услуга. У смислу Одлуке:
– „пружаоцем платних услуга” сматрају се Народна банка Србије, банка и Управа за трезор, а
– „текућим рачуном” сматра се текући рачун, односно заједнички текући рачун који се води код пружаоца платних услуга и користи за извршавање платних трансакција у динарима, као и за друге намене у вези са услугама које се пружају корисницима платних услуга.
Послодавце треба упозорити да је у Одлуци промењена тачка 14. која регулише отварање и гашење рачуна у банци. Према новим одредбама тачке 14. Одлуке, поред захтева за отварање текућег рачуна, правна лица морају да поднесу банци и следећу документацију:
1) решење о упису у регистар код надлежног органа;
2) за подносиоца захтева за ког није прописано регистровање – акт надлежног органа о оснивању, ако је основан непосредно на основу закона, односно извод из закона, ако је основан законом;
3) обавештење органа надлежног за послове статистике о разврставању по делатностима, ако за њега разврставање врши орган надлежан за послове статистике – у случају да податак о разврставању по делатностима није садржан у решењу о упису, односно у акту о оснивању;
4) документ надлежног органа који садржи порески идентификациони број подносиоца захтева – у случају да тај податак није садржан у решењу о упису, односно у акту о оснивању;
5) картон депонованих потписа лица овлашћених за располагање средствима с рачуна или други документ којим се одређеном лицу даје овлашћење за располагање средствима на текућем рачуну;
6) потпис овлашћеног лица подносиоца захтева који је оверио надлежни орган – осим ако је ово лице присутно при подношењу захтева за отварање рачуна и подношењу картона депонованих потписа.
Изузетно, правна лица не морају доставити банци документа наведена под 1), 3) и 4) ако им је банка у предуговорној фази пружила информацију да ће податке из те документације преузети у електронској форми од организације надлежне за вођење регистра привредних субјеката, као ни картон депонованих потписа ако банка и корисник платних услуга уговоре другачији начин провере аутентичности подносиоца платног налога, односно давања сагласности за извршење платне трансакције.
Захтев за отварање текућег рачуна и картон депонованих потписа могу потписати:
1) законски заступник подносиоца захтева или
2) друго лице које је одговарајућим актом или одлуком надлежног органа подносиоца захтева овлашћено за давање овлашћења за располагање средствима на текућем рачуну, у складу са општим условима пословања банке у којој се отвара рачун.
Треба имати у виду да се оверени потпис овлашћеног лица – подносиоца захтева приликом отварања рачуна доставља само у случају да се захтев за отварање текућег рачуна и/или документ картон депонованих потписа подносе банци у папирној форми, а лице које је потписало неки од ових докумената није присутно при подношењу тих докумената банци.
Ово су биле иновиране одредбе о неопходној документацији која се подноси приликом отварања текућег рачуна правног лица у банци, међутим, за предмет овог чланка је у вези са укидањем употребе печата у платном промету битна нова тачка 23а Одлуке. Дакле, према основном решењу из нове тачке 23а Одлуке, банка не може захтевати од корисника платне услуге да печатом оверава било који документ који је тај корисник дужан да достави банци у складу са Одлуком.
Изузетно, банка ће захтевати оверу печатом ако на писмени захтев овог лица није изричито уговорено да је банка дужна да одбије достављени документ који није оверен печатом. Обавеза банке да одбије достављени документ који није оверен печатом, неће се сматрати изричито уговореном када је предвиђена једино у општим условима пословања банке, на које упућује уговор о платним услугама – осим ако корисник платних услуга није у свом писменом захтеву изричито тражио да се ова обавеза банке из општих услова пословања примењује на одређени документ који то лице доставља банци. Према томе, правна лица би требало да преиспитају своје односе са банкама и да утврде да ли су или нису тражили и уговорили са банком печатирање целокупне или одређене документације. У сваком случају, изменама Одлуке ослобођени су да печатом оверавају било који документ који су дужни да доставе банци у пословима отварања, вођења или гашења свог текућег рачуна у тој банци.
Према прелазним одредбама измене Одлуке, правно лице – корисник платне услуге који је пре дана ступања на снагу измена Одлуке (дакле пре 1. октобра 2017. године) с банком закључио оквирни уговор о платним услугама којим се уређују услови за отварање, вођење и гашење текућег рачуна, на основу којег је био дужан да банци доставља одређену документацију оверену печатом – може банци поднети захтев у писменој форми да више не користи печат за оверу те документације. Банка је дужна да најкасније од наредног дана од дана пријема овог захтева прихвата и документацију тог правног лица – корисника платне услуге – која није оверена печатом, односно од тог дана банка не може да одбије да прихвати одређени документ овог правног лица само због тога што није оверен печатом.
Измене Одлуке ступају на снагу 1. октобра 2017. године.
- Измене Одлуке о коришћењу образаца платних налога за извршење платних трансакција у динарима
Одлука о облику, садржини и начину коришћења образаца платних налога за извршење платних трансакција у динарима („Сл. гласник РС”, бр. 55/2015, 78/2015 и 82/2017 – у даљем тексту: Одлука) уређује облик, садржину и начин коришћења образаца платних налога за извршење платних трансакција у динарима преко текућег рачуна. Платни налози које уређује Одлука јесу Налог за уплату, Налог за исплату и Налог за пренос. Управо сада се мењају ови обрасци због укидања обавезе њиховог печатирања, а конкретно:
– у обрасцу Налога за уплату до сада се тражио печат и потпис платиоца (овера), а сада је довољан потпис, односно сагласност платиоца;
– у обрасцу Налога за исплату до сада се тражио печат и потпис платиоца (овера), а сада је довољан потпис, односно сагласност платиоца;
– у обрасцу Налог за пренос до сада се тражио печат и потпис платиоца/примаоца (овера), а сада је довољан потпис, односно сагласност платиоца/примаоца.
С обзиром на ове новине, у прилогу измена Одлуке дају се иновирани обрасци за уплату, исплату и пренос, а прописано је да се они издају на папиру правоугаоног облика и јединствених димензија 99 х 210 mm, што одговара 1/3 папира формата А4, а штампају се на самокопирајућем папиру беле боје с црним линијама, у по два примерка.
Пружалац платне услуге дужан је да по пријему неког од наведених образаца платног налога тај налог овери и да кориснику платне услуге без накнаде преда први примерак овереног налога, а да код себе задржи други примерак тог налога. Изузетно, на захтев корисника платних услуга, а уз сагласност пружаоца платних услуга, платни налог може да се састоји само од једног примерка, при чему је пружалац платне услуге дужан да кориснику платних услуга без накнаде преда потврду о пријему овог налога коју је оверио, а ако се ради о Налогу за пренос и корисник платних услуга је правно лице – ову потврду предаје том лицу без накнаде само ако ово правно лице захтева предају поменуте потврде.
Према иновираној тачки 9. Одлуке, пружалац платне услуге не може да одбије извршење платног налога, издатог у складу са Одлуком, само због тога што корисник платне услуге није печатом оверио неки од платних налога прописаних Одлуком, осим ако на писмени захтев овог корисника није изричито уговорено да је пружалац платних услуга дужан да одбије извршење платног налога тог корисника који није оверен печатом. Обавеза пружаоца платне услуге да одбије извршење платног налога који није оверен печатом, неће се сматрати изричито уговореном када је предвиђена једино у општим условима пословања овог пружаоца, на које упућује уговор о платним услугама – осим ако корисник платних услуга није у свом писменом захтеву изричито тражио да се ова обавеза пружаоца платних услуга из општих услова пословања примењује на давање сагласности тог корисника за извршење платних трансакција.
Према прелазним одредбама измена Одлуке, корисник платне услуге који је пре дана ступања на снагу измена Одлуке (пре 1. октобра 2017. године) с банком закључио оквирни уговор о платним услугама, на основу којег је био дужан да платне налоге за извршење платних трансакција у динарима оверава печатом – може банци поднети захтев у писменој форми да више не користи печат за оверу ових налога, с тим да је дужан да уз овај захтев достави нови картон депонованих потписа или други документ којим одређује лица која су овлашћена за располагање новчаним средствима овог корисника. Банка је дужна да најкасније од наредног дана од дана пријема оваквог захтева извршава и платне налоге овог корисника који нису оверени печатом, односно од тог дана не може да одбије извршење ових налога само због тога што нису оверени печатом.
Сви обрасци платних налога који су одштампани до дана ступања на снагу измена Одлуке (до 1. октобра) могу се користити и за извршавање платних трансакција које се, у складу с изменама Одлуке, извршавају и када платни налог није оверен печатом.
Измене Одлуке ступају на снагу 1. октобра 2017. године.
- Измене Одлуке о ближим условима, садржини и начину вођења регистра меница и овлашћења
Одлуком о ближим условима, садржини и начину вођења Регистра меница и овлашћења („Сл. гласник РС”, бр. 56/2011, 80/2015, 76/2016 и 82/2017 – у даљем тексту: Одлука) прописују се ближи услови и начин на који Народна банка Србије води Регистар меница и овлашћења које је дужник дао својој банци и свом повериоцу (у даљем тексту: Регистар). У Регистру се евидентирају менице по којима су дужници правна лица и физичка лица која обављају делатност (у даљем тексту: дужник).
У Одлуци је најпре измењена тачка 5. ради јаснијег описа процедуре пријема документације у регистар меница. Према тим новим одредбама, након што провери да ли су подаци из захтева за регистрацију менице идентични подацима на меници и да ли потпис на меници одговара потпису лица које је, картоном депонованих потписа или на други начин уговорен с банком, одређено као лице овлашћено да потпише меницу – банка пријем захтева потврђује његовом овером. У новом тексту је изузета обавеза провере печата подносиоца захтева.
Према новој тачки 8а Одлуке, банка не може захтевати од дужника да печатом оверава захтев за регистрацију менице, меницу или било који други документ који се банци подноси у вези са Одлуком, осим ако на писмени захтев тог лица није изричито уговорено да је банка дужна да одбије достављени документ који није оверен печатом. Обавеза банке да одбије достављени документ који није оверен печатом, неће се сматрати изричито уговореном када је предвиђена једино у општим условима пословања банке, на које упућује уговор закључен с том банком – осим ако дужник није у захтеву за примену печата изричито тражио да се ова обавеза банке из општих услова пословања примењује на одређени документ који ово лице доставља банци.
Према прелазним одредбама измена Одлуке, дужник који је пре дана ступања на снагу измена Одлуке (пре 1. октобра 2017. године) закључио уговор на основу којег је био дужан да јој доставља одређену документацију из Одлуке оверену печатом – може банци поднети захтев у писменој форми да више не користи печат за оверу те документације, али је у том случају обавезан да уз овај захтев достави нови картон депонованих потписа или други одговарајући документ који је банци неопходан ради поступања по том захтеву – ако банка захтева од тог лица достављање и овог картона односно документа.
Банка је дужна да најкасније од наредног дана од дана пријема овог захтева прихвата и документацију дужника која није оверена печатом, односно од тог дана не може да одбије да прихвати одређени документ овог корисника само због тога што није оверен печатом.
Измене Одлуке ступају на снагу 1. октобра 2017. године.
Закључак
Као што се из коментара наведених подзаконских аката види, привредни субјекти у Србији од 1. октобра 2017. године у платном промету неће морати да користе печат приликом овере платних налога у земљи и иностранству, као ни за отварање нових рачуна, депоновање потписа, меница и других докумената. Ове измене подзаконских аката из облати платног промета управо прецизирају одредбе које привредне субјекте не обавезују на употребу печата. Шта то практично значи за привреду?
Најпре, привредни субјекти који су до сада имали отворене рачуне и на шалтеру користили печат за оверу платних налога у земљи и са иностранством, од 1. октобра једноставно могу да предају банци писани захтев да више не користе печат. Банка је дужна да им, без анексирања уговора, већ наредног дана обезбеди предају потписаних платних налога, без обавезе да их клијент овери печатом.
Правна лица и предузетници који отварају нове рачуне нису дужни да од 1. октобра оверавају захтев за отварање рачуна, картон депонованих потписа, налоге за платни промет, менице и друга документа која се односе на платни промет, осим ако то нису изричито захтевали од банке и уговорили с њом.
Уз ове измене, НБС је позвала и охрабрује привредне субјекте да у пуној мери користе могућности и предности електронског банкарства и пословања, које су им већ читав низ година у Србији доступне, јер се на тај начин смањују не само трошкови и време одласка на шалтер банака, већ и расходи за папирну документацију у свакодневном пословању.