Измене Правилника о садржају и начину издавања обрасца извештаја о повреди на раду и професионалном обољењу и обавезе послодавца у случају повреде на раду или професионалног обољења запослених

У „Службеном гласнику РС” број 106/2018 од 31. 12. 2018. године објављен је Правилник о изменама и допуни Правилника о садржају и начину издавања обрасца извештаја о повреди на раду и професионалном обољењу, па тим поводом у наставку следи више детаља о обавезама послодаваца у случајевима када дође до повреда или професионалних обољења запослених на раду.

Законске одредбе

Закон о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС”, бр. 101/2005, 91/2015 и 113/2017 – др. закон – у даљем тексту: Закон) и подзаконски прописи посебну пажњу посвећују обавезама послодаваца по основу настанка повреда на раду или професионалних обољења. Тако је, на пример, чланом 50. Закона утврђена обавеза послодавца да:

1) одмах, а најкасније у року од 24 часа од настанка, усмено и у писменој форми пријави надлежној инспекцији рада и надлежном органу за унутрашње послове сваку смртну, колективну или тешку повреду на раду, повреду на раду због које запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана, као и опасну појаву која би могла да угрози безбедност и здравље запослених;

2) најкасније у року од три узастопна радна дана од дана сазнања пријави надлежној инспекцији рада професионално обољење.

Из наведеног недвосмислено произлази обавеза послодавца да, када дође до повреде на раду његовог запосленог, то одмах пријави надлежној инспекцији рада ради вршења увиђаја. Пријављивање се врши најбржим путем (телефон, факс, електронски), али о пријављивању мора да постоји и писани траг. На исти начин послодавац је дужан да повреду на раду свог запосленог пријави и надлежном органу унутрашњих послова (у даљем тексту: ОУП), коме се повреда на раду и пријављује зато што узрок настанка повреде може бити из надлежности тог органа (туча, утврђивање настанка повреда без очевидаца и сл.).

Узимајући у обзир важност пријављивања повреде на раду и професионалног обољења, послодавац је у обавези да општим актом, сагледавајући своју организацију рада, утврди ко је у обавези да пријави инспекцији рада и ОУП-у повреду на раду када до ње дође. У одређеном случају ову обавезу послодавац може да уреди и уговором о раду, у складу са чланом 14. Закона. Наиме, овај члан прописује да је послодавац дужан да општим актом, односно колективним уговором утврди права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду, а послодавац који има до десет запослених, ова права, обавезе и одговорности може да утврди уговором о раду.

У смислу наведених одредби појам „послодавац” обухвата домаће или страно правно лице, односно физичко лице које запошљава, односно радно ангажује једно или више лица.

Такође, важно је подсетити да су „повреда на раду” и „професионално обољење” дефинисани чл. од 22. до 24. Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

Пријава повреде на раду и професионалног обољења

Из наведених одредби члана 50. Закона недвосмислено произлази обавеза послодавца да, када дође до повреде на раду његовог запосленог, то одмах пријави надлежној инспекцији рада ради вршења увиђаја. Надлежна инспекција рада дужна је да изврши надзор (утврди извор и узрок повреде) одмах након пријаве послодавца о свакој смртној, тешкој или колективној повреди на раду (члан 65. Закона). За овакве ситуације Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Управа за безбедност и здравље на раду истиче обавезу послодавца да у својој пријави наведе тежину повреде приликом пријављивања повреде на раду, уколико има сазнање од лекара који је први прегледао запосленог. Међутим, уколико се лекар који је први прегледао запосленог није изјаснио о тежини повреде на раду, послодавац је у обавези да, када инспектору рада пријављује повреду на раду, опише повреду и наведе битне чињенице у вези са повредом (нпр. како се десила, узрок повреде, извор повреде, који део тела је повређен итд.), као и да накнадно, по сазнању тежине повреде, допуни пријаву и исту доставити инспектору рада (Мишљење број 011-00-00007/2016-01 од 11. 4. 2016).

У посебним случајевима:

– послодавац није у обавези да пријави повреду на раду која се догодила, ако није у питању смртна, колективна или тешка повреда на раду, односно ако је у питању повреда на раду због које запослени не би био способан за рад више од три узастопна радна дана, односно послодавац је могао тако да поступи зато што запослени није одмах по повређивању отишао код лекара и донео потврду да није способан за рад више од три узастопна радна дана (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управа за безбедност и здравље на раду, број 011-00-00052/2015-01 од 9. 10. 2015);

– инспекција рада није у обавези да изврши надзор када се ради о повреди на раду због које запослени није био способан за рад више од три узастопна радна дана, а лекар је у извештају о повреди на раду оценио да је у питању лакша повреда на раду;

– у случају када послодавац пријави инспекцији рада професионално обољење, инспектор рада је дужан да изврши надзор на радном месту, односно у радној околини у којој је дошло до професионалног обољења.

Ради утврђивања чињеница везаних за настанак повреде на раду, а на основу пријаве послодавца, инспектор рада дужан је да одмах изађе на лице места и спроведе увиђај сваке смртне, колективне и тешке повреде на раду. Инспектор рада о току увиђаја сачињава записник, којим се утврђују узрок и извор повреде, као и пропусти у примени прописаних мера везаних за настанак повреде. Инспектор доноси решење којим налаже отклањање неправилности и недостатака, односно подноси захтев за покретање прекршајног поступка, а може да поднесе и кривичну пријаву јавном тужилаштву.

Извештај о повреди на раду и професионалном обољењу

У складу са одредбом члана 49. став 1. тачка 8) Закона, послодавац, односно лице које обавља послове безбедности и здравља на раду (из члана 40. став 1. тачка 13) Закона) дужни су да воде евиденцију о пријавама повреда на раду и професионалних обољења. Садржај и начин издавања образаца ових извештаја прописао је министар надлежан за рад на почетку поменутог и иновираног Правилника о садржају и начину издавања обрасца извештаја о повреди на раду и професионалном обољењу („Сл. гласник РС”, бр. 72/2006, 84/2006, 4/2016 и 106/2018 – у даљем тексту: Правилник о обрасцима), којим је прописан садржај и начин издавања обрасца извештаја о повреди на раду и професионалном обољењу који се догоде на радном месту, а којим су прописани:

1) Извештај о повреди на раду (образац 1) и

2) Извештај о професионалном обољењу (образац 2),

који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.

            Извештај о повреди на раду је значајан јер, осим основних података о послодавцу и повређеном запосленом, садржи и податке о повреди, податке о очевицу и налаз и мишљење лекара који је први прегледао повређеног. Образац се попуњава према опширном упутству које је уз њега приложено, а посебно је важно правилно попунити:

– шифру радног места где се повреда догодила,

– шифру за радну средину где је повређени био присутан или обављао послове непосредно пре повреде („радна средина” подразумева радно место, радни простор или локацију где се повређени затекао или је обављао послове непосредно пре повреде) и

– шифру за процес рада (где је „процес рада” активност или задатак који је обављао повређени у време када му се догодила повреда).

Лекар који је први прегледао повређеног запосленог попуњава део VIII овог извештаја – Налаз и мишљење лекара који је први прегледао повређеног. Он уписује датум налаза и место, са својим потписом и печатом. Организација за здравствено осигурање уписује датум пријема Извештаја о повреди на раду, датум утврђивања повреде на раду, место, потпис и печат одговорног лица. Јединствени број повреде на раду уписује Управа за безбедност и здравље на раду, која идентификује сваку појединачну повреду на раду.

Потребно је да се Извештај о повреди на раду попуни тачно и недвосмислено, што проверава послодавац пре потписивања. Треба имати у виду чињеницу да је Извештај о повреди на раду документ којим повређени остварује права по основу повреде.

            Извештај о професионалном обољењу је битан јер, поред осталог, садржи и податке о радном месту, пословима и времену које је оболели од професионалног обољења провео на раду на тим пословима, податке о врсти професионалног обољења и мерама безбедности и здравља на раду које су примењиване на радном месту на којем је оболели од професионалног обољења радио, као и налаз и мишљење здравствене установе која је утврдила постојање професионалног обољења. Уз њега није дато упутство за попуњавање, већ се то спроводи према називима појединих рубрика.

Образац попуњава лице за безбедност и здравље на раду, а потписује одговорно лице код послодавца. Попуњени образац послодавац доставља здравственој установи која је утврдила постојање професионалног обољења, како би та здравствена установа попунила одељак VII – Налаз и мишљење здравствене установе која је утврдила постојање професионалног обољења. Овај део обрасца потписује лекар комисије здравствене установе која је утврдила постојање тог професионалног обољења.

            Оба извештаја попуњавају се у пет примерака. Сагласно чл. 6. и 7. Правилника о обрасцима, послодавац попуњава ове извештаје тако што одмах, а најкасније у року од 24 часа од часа сазнања да је дошло до повреде на раду или професионалног обољења, у одговарајући образац непосредно уписује све податке прописане Правилником о обрасцима. Након што упише све прописане податке, послодавац без одлагања, а најкасније у року од 24 часа од часа уписа података, свих пет примерака извештаја доставља здравственој установи у којој је извршен преглед повређеног или утврђено професионално обољење, ради уношења у садржину извештаја налаза и мишљења лекара, односно здравствене установе. Лекар који је прегледао повређеног, односно здравствена установа која је утврдила професионално обољење уписује у извештај налаз и мишљење у року од два дана од дана његовог пријема и попуњени извештај доставља послодавцу без одлагања, а најкасније наредног дана. У даљем поступку:

1) извештај у који су уписани сви подаци прописани Правилником о обрасцима и налаз и мишљење лекара, односно здравствене установе, послодавац у року од два дана од дана пријема попуњеног извештаја доставља филијали Републичког фонда за здравствено осигурање у којој повређени или оболели од професионалног обољења остварује права утврђена прописима о здравственом осигурању;

2) наведена филијала Републичког фонда за здравствено осигурање оверава свих пет примерака извештаја, од којих један задржава за своје потребе, а остале примерке враћа послодавцу;

3) послодавац:

– један примерак овереног извештаја задржава за своје потребе,

– један примерак извештаја доставља запосленом одмах, а најкасније у року од два дана од његовог пријема,

– један примерак извештаја доставља филијали Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и

– један примерак извештаја доставља министарству надлежном за рад – Управи за безбедност и здравље на раду.

Вођење евиденције о повредама на раду и професионалним обољењима

Сагласно члану 49. став 2. Закона, начин вођења евиденција о повредама на раду прописује министар надлежан за рад. У складу са овим законским овлашћењем, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донео је Правилник о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС”, бр. 62/2007 и 102/2015 – у даљем тексту: Правилник о евиденцијама), којим се прописује начин вођења евиденција у области безбедности и здравља на раду, које је дужан да води и чува послодавац (у даљем тексту: евиденције), између осталог и о:

– повредама на раду, професионалним обољењима и болестима у вези са радом,

– пријавама смртних, колективних и тешких повреда на раду, повреда на раду због којих запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана и професионалним обољењима.

Евиденције по наведеним случајевима воде се у писаном или електронском облику, при чему је битно истаћи да прописане обрасце по овим евиденцијама попуњава и потписује лице за безбедност и здравље на раду, а оверава послодавац. Притом, када се евиденција води у електронском облику, обрасци морају да имају квалификовани електронски потпис у складу са посебним прописом.

Послодавац наведене евиденције води на прописаним обрасцима, чији садржај следи у наставку.

1. Евиденција о повредама на раду води се на обрасцу 3, у који се уносе следећи подаци:

1) пословно име послодавца, адреса седишта послодавца и ПИБ послодавца;

2) име и презиме повређеног;

3) време настанка повреде на раду (датум, дан у седмици, час);

4) радно место на коме се повреда догодила;

5) врста повреде (појединачна или колективна);

6) оцена тежине повреде (лака, тешка, смртна повреда на раду, односно повреда на раду због које запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана);

7) извор повреде на раду – материјални узрочник (међународна шифра);

8) узрок повреде на раду – начин повређивања (међународна шифра).

(Под „међународном шифром”, која се уноси у образац 3, подразумева се шифра утврђена важећом Евиденцијом и нотификацијом о повредама на раду и професионалним болестима Међународне организације рада, као и Међународном класификацијом болести (МКБ), коју је утврдила Светска здравствена организација).

2. Евиденција о професионалним обољењима води се на обрасцу 4, у који се уносе следећи подаци:

1) пословно име послодавца, адреса седишта послодавца и ПИБ послодавца;

2) име и презиме оболелог од професионалног обољења;

3) назив радног места на коме је оболели од професионалног обољења радио када је утврђено професионално обољење;

4) дијагноза и међународна шифра професионалног обољења;

5) назив здравствене установе која је извршила преглед оболелог од професионалног обољења;

6) степен телесног оштећења;

7) преостала радна способност оболелог од професионалног обољења за даљи рад.

3. Евиденција о болестима у вези са радом води се на обрасцу 5, у који се уносе следећи подаци:

1) пословно име послодавца, адреса седишта послодавца и ПИБ послодавца;

2) име и презиме оболелог;

3) назив радног места на коме је оболели радио када је утврђено обољење у вези са радом;

4) дијагноза и међународна шифра обољења у вези са радом;

5) назив здравствене установе која је извршила преглед оболелог;

6) степен телесног оштећења;

7) преостала радна способност оболелог за даљи рад.

Сагласно члану 17. Правилника о евиденцијама, послодавац је дужан да 40 година чува евиденције, односно обрасце 3, 4 и 5.

Казнене одредбе

За понашања послодаваца која су у супротности са наведеним законским обавезама о пријављивању и вођењу евиденција о повредама на раду, сходно члану 69. став 1. т. 30), 31) и 31а) Закона, новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац са својством правног лица:

– ако одмах, а најкасније у року од 24 часа од настанка, усмено и у писменој форми не пријави надлежној инспекцији рада и надлежном органу за унутрашње послове сваку смртну, колективну или тешку повреду на раду, повреду на раду због које запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана;

– ако најкасније у року од три узастопна радна дана од дана сазнања надлежној инспекцији рада не пријави професионално обољење;

– ако не достави запосленом који је претрпео повреду, односно код кога је утврђено професионално обољење и организацијама надлежним за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање извештај о повреди на раду и професионалном обољењу који се догоде на радном месту.

Новчаном казном од 400.000 до 500.000 динара казниће се за наведене прекршаје послодавац који је приватни предузетник, а новчаном казном од 40.000 до 50.000 динара казниће се за исте прекршаје директор, односно друго одговорно лице код послодавца (члан 69. ст. 2. и 3. Закона).

Такође, према члану 70. став 1. тачка 3) Закона, новчаном казном од 600.000 до 800.000 динара казниће се за прекршај послодавац са својством правног лица ако не води и не чува прописане евиденције о повредама на раду и професионалним обољењима. За исти прекршај новчаном казном од 200.000 до 300.000 динара казниће се послодавац који је приватни предузетник, а новчаном казном од 30.000 до 40.000 казниће се за овај прекршај директор, односно друго одговорно лице код послодавца.