Усвајањем сета закона који регулишу банкарски систем створене су правне претпоставкe за реструктурирање банака које би се вршило у законски дефинисаном поступку. Осим тога, процењује се да ће нова нормативна решења унапредити функционисање банкарског сектора, што ће, свакако, допринети очувању и јачању стабилности финансијског система, институција и учесника у том систему
На петом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије, одржаном почетком фебруара месеца текуће године, усвојени су Предлог закона о изменама и допунама Закона о банкама, Предлог закона о Агенцији за осигурање депозита, Предлог закона о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање, Предлог закона о допуни Закона о министарствима, Предлог закона о осигурању депозита, као и Предлог закона о изменама и допунама Закона о Народној банци Србије.
Сет закона који регулишу банкарски сектор усвојен je по хитном поступку, уз образложење да је хитност условљена потребом усклађивања нормативног оквира с прописима Европске уније и стварања неопходних претпоставки за адекватно вођење преговора о приступању Европској унији у поглављу посвећеном финансијским услугамa, имајући у виду чињеницу да питање реструктурирања банака до сада највећим делом није билo усклађено с тим прописима.
Новоусвојена решења у великој мери утичу на релевантне институције, односно Народну банку Србије (у даљем тексту: НБС), Агенцију за осигурање депозита (у даљем тексту: Агенција), Министарство финансија (у даљем тексту: Министарство) и на банкарски сектор. Новелирани закони предвиђају унапређење сарадње напред наведених субјеката, те најзад обезбеђују нормативни супстрат за активну, како превентивну, тако и реактивну акцију тих субјеката на стресне финансијске ситуације или могућност пропасти банке.
ПРЕГЛЕД НАЈВАЖНИЈИХ ИЗМЕНА У ЗАКОНУ О ИЗМЕНАНА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О БАНКАМА
Закон о изменама и допунама Закона о банкама (у даљем тексту: Закон) уводи шира овлашћења НБС, с циљем ефикаснијег надзора и могућности благовремене интервенције над проблематичном банком. Тиме је у домаћи правни систем имплементиран ефикасан правни оквир за реструктурирање банака.
Измене закона легитимишу НБС као тело које ће активно водити реструктурирање банака, при чему ће овај поступак, према образложењу предлагача, бити одвојен од овлашћења НБС у погледу супервизије.
Законом је прецизиран појам поткапитализована банка, тако што је дефинисано да се под тим појмом подразумева и банка чији је показатељ адекватности капитала нижи од онога који је НБС одредила у складу са овим чланом. Надаље, Закон прецизно утврђује значење појма системски значајна банка. Према досадашњем решењу, према коме су критеријуми за утврђивање системски значајне банке били утврђени посебним споразумом између НБС и Министарства, сада су основни критеријуми јасно и транспарентно дефинисани самим Законом. Овакво решење ће у великој мери умањити могућност дискреционог процењивања значаја банке од стране заинтересованих субјеката, а формално посматрано и сузити могућност државног интервенционизма. Наиме, системски значајна банка сада је дефинисана као банка чије би погоршање финансијског стања или престанак рада имали озбиљне негативне последице на стабилност финансијског система. Истовремено је изричито прописано да НБС, приликом утврђивања критеријума за одређивање системски значајне банке, нарочито узима у обзир величину банке, њену повезаност са осталим учесницима у финансијском систему и заменљивост у том систему, као и сложеност њеног пословања. Закон уводи појам тела надлежног за реструктурирање банака, који подразумева национално тело које је овлашћено да према лицима у финансијском сектору предузима мере које одговарају мерама реструктурирања из овог закона, као и одговарајуће тело Европске уније са овим надлежностима.
Закон дефинише појам критичних функција као активности, услуге или послове чији би прекид обављања вероватно довео до угрожавања стабилности финансијског система или поремећаја у пружању неопходних услуга реалном сектору. Прецизно се дефинише и појам кључне пословне активности, под којом се подразумевају пословне активности и услуге повезане са овим активностима чијим обављањем се остварује знатан део прихода за банку или банкарску групу којој та банка припада. Најзад, дефинише се агенција за рејтинг као лице које се бави додељивањем кредитних рејтинга правним лицима и/или финансијским инструментима.
Закон допуњује одредбу којом се уређује документација коју оснивачи банке достављају уз захтев за прелиминарно одобрење за оснивање банке. Наиме, предвиђено је да су оснивачи дужни да доставе предлог пословне политике и стратегије банке за период од три године и план активности за прву годину пословања, као и предлог стратегије и политикâ за управљање ризицима и предлог стратегије управљања капиталом банке у вези с пословним политикама и плановима и планираним системом управљања ризицима.
Закон дефинише да НБС може да спроводи тзв. дијагностичко испитивање пословања банке, ради прикупљања, обраде и анализе потребних података, непосредним увидом у пословне књиге и другу документацију банке, чиме се поспешује контролна функција НБС. У оквиру контролне функције НБС, Закон уводи и нове мере ране интервенције, поред већ постојећих корективних и принудних мера.
Најзад, Законом је предвиђена дужност банака да ускладе интерне опште акте с одредбама Закона до 1. јула 2015. године, као и да доставе планове опоравка до 30. септембра 2015. године. С друге стране, НБС је обавезана да изради планове реструктурирања за банке које на дан ступања на снагу Закона имају дозволу за рад НБС у року од годину дана од дана ступања на снагу Закона, а планове реструктурирања банкарске групе у року од две године од дана ступања на снагу Закона. Најзад, Закон изричито утврђује да НБС може покренути поступак реструктурирања и применити инструменте реструктурирања у складу са овим законом независно од тога да ли су израђени планови реструктурирања.
Надлежности НБС у вези са реструктурирањем банке
Норме Закона које регулишу реструктурирање банака представљају најзначајнију новину у домену надзора над пословањем банака. Реструктурирање банака је посебан управни поступак који спроводи НБС у складу с одредбама Закона. Закон дефинише да у поступку реструктурирања банке, НБС може применити неколико инструмената – продају акција, односно имовине и обавеза; пренос акција, односно имовине и обавеза банци за посебне намене; одвајање имовине; и коначно, може расподелити губитак на акционаре и повериоце.
Закон предвиђа и оснивање банке за посебне намене. Банка за посебне намене би преузимала капитал и обавезе банке која се реструктурира, у случајевима када нема одговарајућих купаца такве банке. Банку за посебне намене оснива држава, а дозволу за рад такве банке издаје НБС. Трајање банке за посебне намене ограничено је на највише две године од последњег преноса имовине и обавеза. Банка за посебне намене је институт који потиче из праксе Сједињених Америчких Држава, постојећи и у финансијскоправним системима Велике Британије и Португалије, а оснивање овакве банке постало је императивно по основу одлуке Европске уније из априла прошле године.
Циљ мера уведених Законом је да одрже финансијску стабилност, као и да употребу буџетских јавних средстава сведу на најмању могућу меру тако што ће губитке пропасти банке сносити најпре акционари и повериоци банке, уз ограничење да они не могу да претрпе веће губитке од оних које би претрпели у случају спровођења стечајног поступка над банком. Претходни Закон предвиђао је мере за спречавање или минимизацију кризних ситуација, како на нивоу појединих банака, тако и на макроекономском нивоу. Ипак, у фази експанзије финансијске кризе показало се да је такав систем мера недовољан и мањкав, примарно у домену могућности превенирања последица на обављање критичних функција банке и одржавање стабилности финансијског система ако банка постане инсолвентна, што посредно утиче и на реални сектор и становништво. Стога је било неопходно конципирати систем који би омогућио да терет спасавања банке примарно сносе акционари и повериоци банке. Овакав систем значајно ублажава пресликавање потреса с нивоа појединачне банке на целокупни финансијски систем државе.
Према досадашњим решењима, у случају поткапитализације, односно ризичне инсолвентности банке, било је могуће оптирати између спровођења поступка стечаја, уз ризик да он доведе до флуктуација на макроекономском нивоу, и опоравка банака уз употребу буџетских или других јавних средстава, што је такође неповољно имајући у виду да су се банке по правилу рехабилитовале уз високе трошкове, а на терет пореских обвезника.
Механизми који су били расположиви по основу ранијег Закона нису омогућавали довољно брзу и ефикасну интервенцију надлежних тела, нити су у довољној мери обезбеђивали одржавање критичних функција банке. Закон ставља на располагање НБС шири дијапазон делотворних инструмената за правовремену и ефикасну интервенцију над проблематичном банком. Значајно је истаћи да се инструменти интервенције над проблематичном банком могу применити како пре, одузимања дозволе за рад банци тако и након тога, како би се одржале критичне функције и кључне пословне активности банке, уз ограничавање трошкова реструктурирања и негативних последица у односу на економски и финансијски систем земље. Најновијим нормативним решењима, НБС стиче могућност да проблематичне банке не третира једнообразно, већ има могућност да реструктурирање банке укроји правилном применом оптималних мера и инструмената на сваки појединачни случај.
Интенција законодавца је била да се доношењем Закона успостави интегрални правни оквир за реструктурирање банака и то тако да се одржи финансијска стабилност уз минималну употребу буџетских и јавних средстава у те сврхе. Наиме, предвиђено је да ће ризик лошег пословања или пропасти банке сносити најпре акционари и повериоци банке, уз ограничење да они не могу претрпети веће губитке од оних које би претрпели у случају спровођења стечајног поступка над банком. Предвиђањем оваквог модела омогућава се заштита интереса депонената банке и одржавају се критичне функције банке. Закон овај проблем третира тако што одређује надлежност НБС за спровођење поступка реструктурирања. У том контексту, закон стипулира сет флексибилних мера, односно инструмената реструктурирања и овлашћења које ће НБС имати на располагању у овом поступку. Према томе, решења предвиђена одредбама Закона омогућују правне и материјалне основе да НБС у сваком појединачном случају може да процени да ли су испуњени услови да се над банком спроведе поступак реструктурирања или би над банком требало спровести редован поступак стечаја, како се могу одржати критичне функције банке над којом је покренут поступак реструктурирања, као и да ли је могуће поново успоставити одговарајући финансијски положај и дугорочну одрживост банке, те да сходно томе примени инструмент реструктурирања којим ће се у највећој могућој мери обезбедити континуитет критичних функција банке, стабилност финансијског система, заштита буџетских и других јавних средстава и заштита интереса депонената.
Смањење надлежности Агенције за осигурање депозита у вези с реструктурирањем банака
У складу с проширењем надлежности НБС у погледу реструктурирања банака, надлежност Агенције у поступку реструктурирања је редукована. Наиме, Закон дефинише да тест најмањих трошкова, којим се утврђује целисходност реструктурирања банке у односу на спровођење стечајног или ликвидационог поступка над банком, спроводи НБС. С друге стране, Агенција је овлашћена да на тај тест даје своје мишљење. Агенција задржава надлежност за спровођење поступка стечаја банке, уколико НБС након одузимања дозволе банци донесе решење о испуњености услова за покретање поступка стечаја, као и у случају стечаја над оним делом имовине и обавеза банке над којом је покренут поступак стечаја, а који нису обухваћени одговарајућим инструментом реструктурирања. Према томе, усвојена законска решења предвиђају тесну сарадњу НБС и Агенције. Закон предвиђа размену података, информација и мишљења између НБС и Агенције у вези с могућношћу да се над одређеном банком покрене поступак реструктурирања и мерама које НБС може предузети у поступку контроле бонитета и законитости пословања банака, због критичних промена финансијског положаја банке.
Инструменти реструктурирања
Закон утврђује сет инструмената реструктурирања, чија примена подразумева ангажовање средстава приватног сектора, на начин да акционари и повериоци сносе одговарајући део губитака. Губици које по овом основу могу сносити акционари и повериоци ни у ком случају не могу бити већи од оних које би претрпели у случају спровођења стечајног поступка над банком и на начин којим се обезбеђује једнак третман поверилаца чија су потраживања у истом исплатном реду у стечајном поступку. Овакво решење омогућава пребацивање терета лошег пословања банке с буџетских средстава и пореских обвезника на лица која имају непосредан интерес да банка добро послује, те се стога чини рационалнијим и правичнијим.
Закон дефинише следеће инструменте реструктурирања:
– продаја акција, односно целокупне или дела имовине и обавеза банке;
– пренос акција једне или више банака у реструктурирању или пренос целокупне или дела имовине и/или обавеза једне или више банака у реструктурирању банци за посебне намене;
– одвајање имовине, односно пренос на Агенцију или друго правно лице (тзв. друштво за управљање имовином које би оснивала Република Србија) имовине и обавеза банке у реструктурирању или банке за посебне намене;
– расподела губитака на акционаре и повериоце.
Законом је предвиђено да се поступак реструктурирања банке спроводи како би се обезбедило:
– остваривање континуитета у обављању критичних функција банке;
– избегавање знатног негативног утицаја на стабилност финансијског система;
– заштита буџетских и других јавних средстава;
– заштита депонената и инвеститора;
– заштита новчаних средстава и друге имовине клијената.
Према томе, основни циљеви који се Законом намеравају остварити јесу:
– стварање услова да НБС, као тело надлежно за реструктурирање, има на располагању потребна овлашћења и инструменте да интервенише у раним фазама решавања проблематичних банака;
– обезбеђење правних и реалних претпоставки да банкарски сектор, НБС и друге надлежне институције спроведу адекватне припреме за суочавање с евентуалним проблемима у пословању банака;
– обезбеђивање НБС, као телу надлежном за реструктурирање, да располаже сетом инструмената реструктурирања и овлашћења за предузимање брзе и ефикасне интервенције када пропаст банке не може да се избегне;
– унапређење сарадње између надлежних институција.
Превентивне мере НБС
Ризик неликвидности банке Закон третира и превентивним мерама, тако што дефинише обавезу банке да изради план опоравка који предвиђа мере које ће банка применити у случају знатног погоршања њеног финансијског стања, ради поновног успостављања одрживог пословања и одговарајућег финансијског положаја банке. Такав план би требало да садржи опције за опоравак и мере које би се примениле у оквиру сваке од ових могућности и које морају бити засноване на реалним претпоставкама, као и да обухвати одговарајуће услове и процедуре за благовремено предузимање активности за опоравак банке.
Закон прописује надлежност НБС у домену оцене планова опоравка, као и надлежности НБС у случају да утврди да план опоравка није применљив или уколико такав план има недостатака.
План реструктурирања
Закон обавезује НБС да за сваку банку изради план реструктурирања којим се предвиђа примена одговарајућих инструмената и мера реструктурирања и вршење овлашћења НБС након доношења одлуке о реструктурирању. Потребно је да планови реструктурирања садрже детаљне информације о банци, укључујући податке о њеној организационој структури, пословним линијама, изворима финансирања, планираним инструментима и мерама реструктурирања који би се применили на банку, критичним функцијама банке и начинима да се обезбеди континуитет њиховог обављања, а морају садржати и анализу о критичним међузависностима и утицају примене инструмената реструктурирања на друге финансијске институције и финансијско тржиште, као и податке о начину комуникације и размене информација између НБС и банке.
Есенцијално важан део поступка израде планова реструктурирања је обавеза НБС да процени могућност реструктурирања банке, да увиди препреке за њено реструктурирање и утврди мере које се могу предузети како би се те препреке отклониле. Могућност за реструктурирање банке постоји ако је над њом могуће спровести поступак стечаја или ликвидације или поступак реструктурирања, под условом да спровођење ових поступака, у мери у којој је то могуће, не доведе до наступања значајних негативних последица на стабилност финансијског система и да се њиховим спровођењем обезбеди континуитет обављања критичних функција банке.
Овлашћења НБС у домену супервизије
Закон поспешује могућност ефикасне и благовремене интервенције НБС у случају незаконитог поступања банке или када је вероватно да ће банка незаконито поступити. Наиме, Законом су проширена овлашћења која стоје на располагању НБС у вршењу супервизије и скуп мера које у том поступку може применити. Ове мере, између осталог, укључују обавезу органа управљања банке да спроведу једну или више мера из плана опоравка, да израде план активности за решавање идентификованих проблема у пословању банке или план преговора о реструктурирању дуга с повериоцима банке, обавезу управног одбора банке да сазове скупштину акционара и сл.
У случају да примена мера ране интервенције не допринесе побољшању финансијског стања банке, Законом је дато овлашћење НБС да разреши дужности све или поједине чланове органа управљања банке, односно да смени лица на руководећем положају у банци или, ако те мере нису довољне да поправе стање банке, да именује привременог управника чији би задатак, између осталог, био да утврди стварно финансијско стање у банци, као и да управља, у целости или делимично, пословањем банке како би се очувао или поновно успоставио одговарајући финансијски положај банке, њено стабилно и сигурно пословање.
Финансијски аспекти реструктурирања
Ради остваривања једног од основних циљева Закона, односно како би се заштитила буџетска и друга јавна средства, Законом је утврђено да НБС може и пре покретања поступка реструктурирања извршити отпис одговарајућих елемената капитала банке или конверзију ових елемената у акције или друге власничке инструменте банке. Исто може бити учињено и након покретања поступка реструктурирања, а пре примене одговарајућег инструмента реструктурирања, ако су испуњени услови за покретање поступка реструктурирања или ако је вероватно да банка неће моћи да настави да послује, а није вероватно да би било која друга мера банке или лица из приватног сектора, нити мера предузета у поступку контроле у складу са овим законом, осим таквог отписа, односно конверзије, могла у разумном року да отклони сметње за наставак пословања банке, као и ако је банка затражила ванредну финансијску подршку, осим ако је реч о ликвидној банци код које нису наступили разлози за одузимање дозволе за рад. Овакво решење је усвојено из разлога што је неопходно обезбедити услове да се пре покретања поступка реструктурирања банке која није у стању да настави да послује или која вероватно неће моћи да настави да послује, таква банка доведе у одговарајући финансијски положај који би обезбедио одрживост и наставак пословања такве банке, као и да се спречи покретање поступка реструктурирања, а ако је поступак реструктурирања покренут, да се обезбеди да елементи основног и допунског капитала покрију губитке банке у тренутку њене инсолвентности, а пре примене било ког инструмента реструктурирања.
Законом је предвиђено да се средства за спровођење поступка реструктурирања обезбеђују из фонда за осигурање депозита. Уколико та средства нису довољна, дефинисано је да додатна средства финансијске подршке може обезбедити Република Србија. Закон надаље уређује да износ средстава фонда за осигурање депозита који се може користити за финансирање реструктурирања не може прећи износ који би био исплаћен из средстава фонда за осигурање депозита у случају да је уместо поступка реструктурирања над банком покренут стечајни поступак или поступак ликвидације, с тим што тај износ не може бити већи од 50% износа средстава у фонду за осигурање депозита, након чијег достизања може бити обустављена наплата премије осигурања депозита у складу са законом којим се уређује осигурање депозита.
Обезбеђивање финансијских средстава за спровођење реструктурирања од стране Републике Србије врши се на основу одлуке Владе, под условима и у поступку који су јасно и прецизно утврђени Законом.
ЗАКОН О АГЕНЦИЈИ ЗА ОСИГУРАЊЕ ДЕПОЗИТА
Закон о Агенцији за осигурање депозита предвиђа укидање надлежности агенције у домену реструктурирања банака, као и за спровођење теста најмањих трошкова. Интенција законодавца је да се на тај начин домашај надлежности агенције поједностави и сведе на уобичајене послове за које је Агенција надлежна у упоредној пракси.
Измене овлашћења Агенције подстакнуте су околношћу да се банкарски сектор у протеклом периоду континуирано и интензивно суочавао с бројнијим проблемима у пословању, што је у крајњој линији резултирало одузимањем дозвола за рад Пољопривредној банци Агробанка а.д. Београд, Новој Агробанци а.д. Београд, Развојној банци Војводине а.д. Нови Сад, Привредној банци Београд а.д. Београд и Универзал банци а.д. Београд од стране НБС. Иако је решавање проблема у пословању поменутих банака довело до потпуног пражњења Фонда за осигурање депозита, предузете активности у протеклом периоду (2012. и 2013. године) омогућиле су избегавање наступања поремећаја на укупном финансијском тржишту Републике Србије, чије би финансијске импликације биле знатно веће.
Истовремено с решавањем проблема у пословању с којима су се суочиле поменуте банке, надлежне институције предузеле су и низ различитих активности усмерених на дефинисање кључних узрока проблема, благовремено евидентирање раних знакова упозорења нарушавања стабилности финансијског система, предузимања раних интервенција у циљу спречавања угрожавања стабилности банкарског сектора, различитих начина решавања проблематичних ситуација, с циљем очувања стеченог поверења у банкарски сектор и унапређења финансијске стабилности земље.
У претходном периоду, након спроведене анализе предности и недостатака бројних надлежности које су биле додељене Агенцији, законодавац се определио да Законом о Агенцији значајно редукује надлежности Агенције. Наиме, предвиђено је да Агенција задржи надлежност у погледу обавезног осигурања депозита, пословима стечајног или ликвидационог управника у банкама, друштвима за осигурање и даваоцима лизинга. Поред наведеног, предвиђено је и да Агенцији буду додељене сродне надлежности, попут управљања имовином пренетом у поступку реструктурирања банака и организовања фонда за заштиту инвеститора. С тим у вези, оснивање банке за посебне намене и управљање банкама чији је акционар Република Србија, продаја акција банака у власништву Републике Србије, као и продаја друштвеног и државног капитала у друштвима за осигурање, преноси се у делокруг Министарства, осим у прелазном периоду за поступке које је Агенција већ започела. Послове наплате потраживања у име и за рачун Републике, укључујући и АП Војводина, Агенција ће спроводити у прелазном периоду само за преузета потраживања до дана ступања на снагу овог закона. Закон предвиђа укидање послова администратора банке.
Закон о Агенцији третира и питање финансирања Агенције. Наиме, финансирање најважнијих активности Агенције до сада није било прецизно регулисано законима којима су Агенцији додељене надлежности, изузев накнаде за активности у поступку стечаја или ликвидације банака и друштава за осигурање. У случају недостатка средстава за обављање активности било је предвиђено да се Агенција финансира из буџета Републике Србије или да се за те намене Република Србија задужи, у складу с одлуком Владе. Уводи се и обавеза сачињавања годишњих финансијских извештаја Агенције у складу са законом којим се уређује рачуноводство, као и ревизија тих извештаја у складу са законом којим се уређује ревизија финансијских извештаја. Агенција има интерног ревизора који обавља послове интерне ревизије.
Закон о Агенцији ће имати задатак да реши уочене проблеме у пракси, пре свега прешироко дефинисане недлежности и овлашћења Агенције, а нарочито да спречи могућност постојања сукоба интереса између одређених овлашћења Агенције; да рационализује и модернизује организациону структуру и функционалну организацију Агенције; да јасније дефинише принципе неопходне за остваривање самосталности и независности Агенције као једног од носилаца стабилности финансијског система; да допринесе ефикасности стечајних поступака и поступака ликвидације банака и друштава за осигурање, те тиме и намирења поверилаца; да унапреди обезбеђење економског просперитета грађана и привредног сектора. Тиме би се активности Агенције прилагодиле њеној основној, суштинској функцији: ефикасном вођењу и спровођењу система осигурања депозита у Републици.
ЗАКОН О СТЕЧАЈУ И ЛИКВИДАЦИЈИ БАНАКА И ДРУШТАВА ЗА ОСИГУРАЊЕ
Решења садржана у Закону о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање део су усвојеног пакета измена и допуна закона који су од значаја за очување финансијског и банкарског система. Измена сета банкарских закона представља консеквенцу анализа савремене банкарске праксе и спроведених консултација и сарадње с међународним финансијским институцијама, односно ММФ, ЕБРД и Светском банком. Наведено је резултат и уочених недостатака у пракси по питању стечаја и ликвидације банака и друштава за осигурање, на које су указали и стечајни судови, а који резултирају тиме да стечајни поступци трају више година, што условљава повећање трошкова поступка. На тај начин се умањује фонд расположивих средстава која финално припадају стечајним повериоцима, што имплицира правну несигурност и смањење конкурентности наше привреде, а с друге стране може да услови поскупљење услуга и производа јер повериоци могу да укалкулишу ризик неадекватног и неефикасног евентуалног стечајног поступка.
Усвојен је механизам који би требало да убрза поступак окончавања стечаја и ликвидације банака и друштава за осигурање. У складу с директивама Европске уније, приликом исплате из стечајне масе приоритет имају осигураници – повериоци чији су депозити осигурани у складу са законом којим се уређује осигурање депозита.
ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О МИНИСТАРСТВИМА
Следствено наведеним изменама сета банкарских закона, било је неопходно проширити и делокруг надлежности и овлашћења Министарства, што је учињено усвајањем Закона о изменама и допунама Закона о министарствима. Предметним Законом се дефинише да делокруг Министарства представља и учествовање у управљању банкама, друштвима за осигурање и другим финансијским институцијама чији је акционар Република Србија, као и организовање и спровођење поступка продаје акција у њима.
ЗАКОН О ОСИГУРАЊУ ДЕПОЗИТА
Законом о осигурању депозита повећана је премија осигурања у складу с ризиком који је потребно покрити. Надаље, ограничена је употреба средстава акумулираних у фонду, којим управља Агенција само до износа осигураних депозита и то за исплату осигураних депозита или за финансирање поступка реструктурирања банака, у обиму и под условима утврђеним законом којим се уређују банке. Закон дефинише и да ће финансирање фонда бити обезбеђено уплатом премије осигурања депозита од стране банака. Уколико за потребе исплате осигураних депозита нема довољно средстава у фонду, недостајући износ може се позајмити од Републике Србије или других поверилаца, а предвиђена је и могућност повећања премије осигурања депозита ради попуњавања фонда.
ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О НБС
Закон о изменама и допунама Закона о НБС донет је ради усклађивања са Законом о платним услугама и Законом о изменама и допунама Закона о банкама. Потреба за изменама Закона о НБС јавила се, пре свега, због чињенице да су одредбама Закона о платним услугама, који ће се примењивати од 1. октобра 2015. године, НБС поверена овлашћења надзора над пружањем платних услуга и издавањем електронског новца. У том смислу било је неопходно дефинисати овлашћења НБС и Управи за надзор омогућити да врши надзор и над тим пословима, а посебно над платним институцијама и институцијама електронског новца.
НБС, такође, добија функцију заштите права и интереса корисника финансијских услуга. Даље, прецизиране су одредбе које регулишу одобравање краткорочних кредита банкама и забране монетарног финансирања, сходно правним актима Европске уније и стандардима савременог централног банкарства. Изменама Закона о НБС долази до раздвајања монетарне и надзорне функција НБС, на начин да је подељена надлежност за доношење појединачних аката из области надзора над финансијским институцијама између Извршног одбора и Управе за надзор, те се додатно прецизира правни оквир у ком НБС врши овлашћења у вези са реструктурирањем банака.
Уместо закључка
Усвајањем сета закона који регулишу банкарски систем створене су правне претпоставкe за реструктурирање банака које би се вршило у законски дефинисаном поступку. Осим тога, процењује се да ће нова нормативна решења унапредити функционисање банкарског сектора, што ће, свакако, допринети очувању и јачању стабилности финансијског система, институција и учесника у том систему.
Поступак реструктурирања банака инвентивно се регулише, у складу са захтевима тржишта и регулаторним трендовима на међународном нивоу, пре свега у Европској унији. У оквиру стратешког циља Републике Србије који се односи на придруживање Европској унији, овим законом врши се усклађивање правног оквира из области реструктурирања банака с најбољом међународном праксом и релевантним прописима Европске уније, односно с одредбама Директиве о утврђивању оквира за опоравак и реструктурирање кредитних институција и инвестиционих друштава.
Очекује се да нова законска решења приближе домаћи банкарски сектор модерним економијама и обезбеде стабилност, сигурност и одрживост финансијског система.