Измене уговора o jaвној набавци

Измене уговора о јавној набавци могуће су само током његовог трајања и то под тачно одређеним условима, које детаљно анализирамо у овом тексту

 

 

Закључењем уговора о јавној набавци завршава се поступак јавне набавке у ужем смислу, односно окончава се процес избора најповољније понуде, који је започет доношењем одлуке о покретању поступка. Међутим, ако јавну набавку посматрамо у ширем смислу, као скуп свих активности које обухватају целокупан процес јавне набавке, онда говоримо о 3 фазе јавне набавке (планирању јавне набавке, поступку јавне набавке и извршењу уговора о јавној набавци), при чему закључење уговора означава завршетак друге и почетак треће фазе јавне набавке.

 

Уговор о јавној набавци је уговор у привреди и подлеже нормама Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈˮ, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – УС, 57/89, „Сл. лист СРЈˮ, бр. 31/93, 22/99 – др. пропис, 23/99 – исправка, 35/99 – др. пропис, 44/99 – др. пропис, у даљем тексту: ЗОО), а садржински је уско везан за област у вези са предметом јавне набавке. Због тога, Закон о јавним набавкама („Сл. гласник РСˮ, бр. 124/12, 14/15 и 68/15, у даљем тексту: ЗЈН) не садржи норме које се односе на форму и садржину уговора, али облигационоправни односи који настају између наручиоца и изабраног понуђача нису у потпуности на терену ЗОО-а, већ су управо ограничени одређеним препоставкама и правилима који су утврђени ЗЈН-ом, али и начелима прокламованим овим законом.

У том смислу, основно начело аутономије воље уговорних страна није апсолутно, што значи да наручилац и изабрани понуђач не могу само по својој вољи уређивати међусобне односе. Ово ограничење управо долази до изражаја када је реч о могућностима за измену уговора о јавној набавци.

Опште правило које утврђује члан 115. ЗЈН-а јесте да је измена уговора о јавној набавци могућа само током трајања уговора. На пример, уколико је уговорена валутна клаузула на начин да уговорена цена може бити коригована у случају да дође до одређених знатних измена односа курса евра у односу на курс динара, а изабрани понуђач не изврши своју обавезу у току трајања уговора, након његовог истека не може робу испоручити по цени усклађеној са кретањем стране валуте, јер је основ за повећање цене у односу на промену курса престао да важи истеком предметног уговора.

 

Могућности измене уговора о јавној набавци током његовог трајања, под одређеним условима, су следеће:

1) повећање обима предмета набавке;

2) измена уговора по основу вишкова радова;

3) измена цене и других битних елемената.

 

 

Повећање обима предмета набавке

Прва могућност представља дозвољено повећање обима предмета набавке, а ово повећање условљено је његовим максималним процентуланим и номиналном износом. Најпре, обим предмета набавке може се повећати максимално за 5% од укупне вредности првобитно закљученог уговора. Даље, то повећање не може бити веће од 5.000.000,00 динара, односно уколико је у питању наручилац из области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга, 10.000.000,00 динара. Осим тога, неопходно је да могућност повећања обима предмета набавке буде јасно и прецизно наведена у конкурсној документацији и уговору о јавној набавци.

Ова могућност измене уговора уведена је последњим изменама и допунама ЗЈН-а, а као последица практичних потреба које могу да настану у пословању наручиоца. Рецимо, наручилац који је закључио уговор о набавци 20 рачунара, запослио је након тога још једног административног радника, услед чега је настала потреба за набавком још једног рачунара. Новозапослено лице, али и предметна потреба за још једним рачунаром, даље су условили и нове повезане потребе наручиоца у вези са тим лицем и добром, као што су нови софтвер, додатно осигурање (тог лица и тог рачунара) и сл. Како се ове потребе малог обима и вредности не би задовољавале у новим поступцима јавних набавки, који би, с обзиром на укупну процењену вредност предметних набавки на годишњем нивоу, некада били и отворени поступци, ново законско решење предвиђа могућност да се ове потребе задовоље посредством измене (анексирања) првобитног уговора о јавној набавци. Тако ће по уговору, чији је предмет набавка 20 рачунара, наручилац моћи да набави и 21. (лимит од 5% првобитне вредности уговора) без новог поступка јавне набавке, али под условом да је у конкурсној документацији и самом уговору овакву могућност предвидео.

Даље, наручилац који је, на пример, закључио уговор о испоруци 500.000 литара горива укупне вредности 70.000.000 динара моћи ће без новог поступка јавне набавке прибавити још највише 2.500 литара горива (што износи повећање од 5%, односно 3.500.000 динара), а из разлога што је, рецимо, дошло до повећања потрошње горива услед ванредних потреба наручилаца, али само под условом да је ову могућност (анекс услед повећања потрошње) предвидео уговором, а пре тога и конкурсном документацијом, односно моделом уговора. Међутим, уколико је наручилац (који није наручилац из области енергетике, водопривреде, саобраћаја и поштанских услуга), закључио уговор о испоруци 1.000.000 литара горива укупне вредности 140.000.000 динара, без новог поступка јавне набавке моћи ће да набави додатну количину горива у максималном износу од 5.000.000 динара (што износи око 3,57% од уговорене вредности).

 

Измена уговора по основу вишкова радова

Вишкови радова нису ограничени повећањем обима предмета набавке у висини наведених лимита. Као честа и уобичајена појава у грађевинарству, вишкови радова због својих специфичности имају и сопствена правила. Међутим, они се у сваком случају морају уговорити да би се могли и примењивати кроз реализацију, а самим тим и омогућила измена уговора. У пракси се углавном уговарају на неколико различитих начина (самим уређивањем овог питања у уговору, позивањем на одредбе Посебних узанси о грађењу, уговарањем FIDIC правила, уговарањем клизних скала и сл.). С тим у вези, Посебним узансама о грађењу („Сл. лист СФРЈˮ, бр. 18/77), вишкови радова су дефинисани као количине изведених радова које прелазе уговорене количине радова, а истим прописом предвиђено је да јединична цена важи и за вишкове, односно мањкове радова, ако не прелазе 10% од уговорених количина радова.

Дакле, у случају вишкова радова, наручилац може повећати вредност првобитног уговора и за више од 5% и више од 5.000.000,00 динара (односно 10.000.000,00 динара у посебном сектору), ако су они предвиђени уговором. То значи да, на пример, у случају да је наручилац закључио уговор о извођењу путарских радова, па се у реализацији овог уговора, на позицији „машински ископ земљеˮ уместо уговорених 500.000 m³, испостави да услед непрецизних катастарских подлога, пројектно-техничке документације или непредвиђених околности на терену, постоји неопходност извођења радова на ископу 700.000 m³, те укупна вредност радова са 100.000.000 динара буде повећана на 115.000.000 динара, постојаће основ за измену уговора и реализацију међусобних права и обавеза уговорних страна, без обзира на то што такав вишак радова представља увећање вредности уговора за 15%, односно 15.000.000 динара.

 

Измена цене и других битних елемената

Уговор о јавној набавци може се мењати и у погледу ценe или других битних елемената уговора. Међутим, неопходно је да за таквом изменом постоје објективни разлози који морају бити јасно и прецизно одређени у конкурсној документацији и уговору, односно предвиђени посебним прописима.

 

Дакле, предметни основ за измену уговора има своја два појавна облика:

1) објективни разлози, јасно и прецизно одређени у конкурсној документацији и уговору;

2) објективни разлози, предвиђени посебним прописима.

 

(1) Наручилац мора предвидети наступање којих околности може довести до измене уговора, при чему те околности морају бити објективне, што, рецимо, не би било у случају да наручилац предвиди као основ за промену уговора подношење захтева понуђача за повећањем цене, ако наступе финансијски проблеми у пословању понуђача.

Уговорне стране би, на пример, могле предвидети могућност измене уговорене цене на начин да се у случају великих тржишних поремећаја – промене произвођачке цене одређене сировине за више од 20% у односу на цену која је важила у време припремања понуде, уз сагласност обе уговорне стране, цене могу кориговати у сразмерном проценту. Међутим, везивање цене сировине за цену одређеног произвођача или добављача није оправдано. То значи да уколико је цена сировине знатно увећана код одређеног добављача (који снабдева лице које извршава уговор о јавној набавци), али није реч о општем (берзанском) поскупљењу те сировине, те се иста по нижој цени може набавити од другог произвођача (добављача), измена цене не би одражавала промену објективних, већ субјективних околности, а што није основ измене уговора.

Дакле, неопходно је, најпре, да постоје објективни разлози, који су настали након закључења уговора, а који за последицу имају потребу за изменом цене или других битних елемента уговора. Уколико би, на пример, по закљученом уговору, изабрани понуђач захтевао да уместо достављања банкарске гаранције, услед које би имао велике трошкове издавања, достави друго средство обезбеђења, такав захтев не би могао да представља основ измене уговора.

ЗЈН у одредби члана 106. ст. 1. тач. 3) као битан недостатак понуде, који за последицу има обавезу наручиоца да одбије понуду понуђача, наводи недостављање траженог средства обезбеђења. По аналогији са овом одредбом, недостављање траженог средства обезбеђења на основу уговорне обавезе која произлази из спроведеног поступка јавне набавке, сматра се повредом битног елемента уговора.

С друге стране, уколико се са сигурношћу не може утврдити да ли је реч о битном елементу уговора, као и то да ли је реч о објективној или субјективној околности, ситуација се мора посматрати кроз начела на којима почива ЗЈН, односно кроз одговор на питање да ли би изменом уговора било нарушено начело обезбеђивања конкуренције међу понуђачима (члан 10) и начело једнакости понуђача (члан 12).

У конкретној ситуацији, изменом уговора којом би се укинула обавеза изабраног понуђача да наручиоцу достави банкарску гаранцију, и омогућило да достави друго средство обезбеђења, била би нарушена оба начела. Најпре, постоји могућност да је обавеза обезбеђења ове гаранције (могућност да се она прибави и/или трошкови њеног прибављања) могла бити разлог да потенцијални понуђач не достави своју понуду. С друге стране, други понуђачи су приликом подношења понуде водили рачуна о трошковима прибављања банкарске гаранције, што је свакако могло да утиче на формирање понуђене цене. Коначно, за измену уговора у конкретној ситуацији неопходно је и постојање објективног разлог за ову измену. Трошкови издавања банкарске гаранције били су познати извођачу радова приликом подношења понуде, те околности због којих би дошло до измене уговора нису у вези са евентуалним поремећајима и знатним променама на предметном банкарском тржишту.

Под битним елементима уговора сматрају се они елементи без којих уговор не би могао да постоји и који одређују конкретан уговор. То су, у сваком случају, рокови извршења, обавезе понуђача, обавезе наручиоца, гаранције, осигурање, последице неизвршења уговора и специјалне санкције (на пример, уговорна казна, ограничење накнаде штете) и др.

Међутим, како је сваки уговор специфичан за себе, те настаје у различитим околностима, времену и географском подручју, битни елементи једног уговора, чак и кад се набавља исти предмет, не морају бити битни елементи неког другог уговора. Дакле, наручилац може у самом уговору означити шта сматра битним елементима уговора.

С друге стране, везивање измене уговора за битне елементе не значи да други елементи уговора који нису битни, не могу бити подложни изменама. Напротив, у складу са општим правним начелом „ко може више, може и мањеˮ, елементи уговора који нису битни такође се могу мењати. Тако, на пример, уколико је разлог измене уговора само промена понуђача из групе понуђача који ће бити одређен као издавалац рачуна према наручиоцу, нема измене битних елемената уговора, али је измена уговора у овом случају, свакако, дозвољена и она не мора бити унапред претпостављена уговорном одредбом. Осим тога, у горе наведеном примеру у вези са банкарском гаранцијом, уколико би након закључења уговора, пословна банка која је преузела обавезу издавања банкарске гаранције из било ког разлога одбила да то и учини, изабрани понуђач би могао да достави банкарску гаранцију друге пословне банке, јер битан елемент уговора (банкарска гаранција у одређеном износу) остаје непромењена, а мења се само пословна банка издавалац гаранције, што не представља битан елемент уговора и као такав се може мењати без посебних предуслова.

 

(2) Уколико наступе одређене законом прописане околности или је дошло до доношења нових, односно измена и допуна постојећих прописа, услед којих постоје оправдани разлози за измену уговора о јавној набавци, њој се може приступити, по сили закона, односно на предлог једне од уговорних страна.

Тако ће, на пример, ако одређеним прописом буде уведена акциза или буде измењена њена висина, постојати основ измене уговорене цене. Исти је случај и са увођењем нових или изменом постојећих пореза, такси или променама царинске тарифе. Примера ради, последњим изменама Закона о порезу на додату вредност, проширен је круг пореских дужника, што у зависности од предмета набавке и уговарача може представљати основ за измену уговора.

Сем наведених случајева, важно је указати и на одредбе ЗОО-а које могу бити од значаја, а с обзиром на то да се по правилу (па чак и кад их уговорне стране изричито не наведу) на уговорне односе, поред прописа који су од значаја за предмет конкретног уговора, примењују и одредбе овог закона. Тако је, рецимо, чланом 133. ст. 1. ЗОО-а прописано да ако после закључења уговора наступе околности које отежавају испуњење обавезе једне стране или ако се због њих не може остварити сврха уговора, а у једном и у другом случају у тој мери да је очигледно да уговор више не одговара очекивањима уговорних страна и да би по општем мишљењу било неправично одржати га на снази такав какав је, страна којој је отежано испуњење обавезе, односно страна која због промењених околности не може остварити сврху уговора може захтевати да се уговор раскине. Ставом 4. истог члана предвиђено је да се уговор неће раскинути ако друга страна понуди или пристане да се одговорајући услови правично измене.

Дакле, ЗОО као посебан пропис предвиђа наступање објективних околности које могу довести како до основаног раскида уговора, тако и до његове основане измене. Међутим, важно је напоменути да је чланом 133. ст. 2. овог закона дефинисано да се раскид уговора не може захтевати ако је страна која се позива на промењене околности била дужна да у време закључења уговора узме у обзир те околности или их је могла избећи или савладати, а указујемо и на ст. 3. овог члана у којем је прописано да се страна која захтева раскид уговора не може позивати на промењене околности које су наступиле по истеку рока одређеног за испуњење њене обавезе.

Из цитираних одредаба ЗОО-а произлази да је у сваком конкретном случају неопходно утврдити постојање објективних околности за раскид или измену уговора, односно да ли су наступиле околности које отежавају испуњење обавеза једне стране, односно да ли се због њих не може остварити сврха уговора, у тој мери да је очигледно да уговор више не одговара очекивањима уговорних страна и да би по општем мишљењу било неправично одржати га на снази такав какав је.

Од значаја може бити и члан 634. ЗОО-а, када је реч о уговорима о извођењу радова, а који предвиђа да извођач може извести непредвиђене радове без претходне сагласности наручиоца ако због њихове хитности није био у могућности да прибави ту сагласност, при чему овај закон хитне непредвиђене радове дефинише као радове чије је предузимање било нужно због осигурања стабилности објекта или ради спречавања настанка штете, а изазвани су неочекиваном тежом природом земљишта, неочекиваном појавом воде или другим ванредним и неочекиваним догађајима. Оно што је с тим у вези од значаја за предметно питање садржано је у ст. 4. и 5. истог члана којим је дефинисано да извођач има право на правичну накнаду за непредвиђене радове који су морали бити обављени, односно да наручилац може раскинути уговор ако би услед ових радова уговорена цена морала бити знатно повећана, о чему је дужан без одлагања обавестити извођача.

Кад су у питању грађевински радови, а који су веома често предмет јавне набавке (и који су најчешће предмет измене уговора), важно је имати на уму још неке специфичности које су регулисане одредбама ЗОО-а. Најпре, када се уговара цена радова, она може бити уговорена по јединици мере уговорених радова (јединична цена) или у укупном износу за цео објекат (укупно уговорена цена). Такође, важан је и начин уговарања могућности измене цене. С тим у вези, ако уговором у погледу измене цене није предвиђено нешто друго, извођач који је своју обавезу испунио у предвиђеном року може захтевати повећање цене радова ако су се у времену између закључења уговора и његовог испуњења повећале цене елемената на основу којих је одређена цена радова, тако да би требало да та цена буде већа за више од 2%.

Међутим, у случају да извођач својом кривицом није извео радове у року предвиђеном уговором, он може захтевати повећање цене радова само ако је у периоду између закључења уговора и дана кад је према уговору требало да радови буду завршени, дошло до повећања цена елемената на основу којих је одређена цена радова, за више од пет процената, при чему би требало имати у виду да у тим случајевима извођач може захтевати само разлику у цени радова која прелази два, односно пет процената, као и да се извођач не може позивати на повећање цена елемената на основу којих је одређена цена радова, ако је до повећања цене дошло након његовог доласка у доцњу.

Наручилац може предвидети и да се цена радова неће мењати у случају да се после закључења уговора повећају цене елемената на основу којих је она одређена. Ипак, и у овом случају, извођач може захтевати измену цене радова ако су се цене елемената повећале у толикој мери да би требало да цена радова буде већа за више од десет процената, при чему има право на разлику у цени која прелази десет процената, осим ако је до повећања цене елемената дошло после његовог доласка у доцњу.

Ако би у наведеним случајевима уговорена цена морала бити знатно повећана, наручилац може раскинути уговор, при чему је дужан исплатити извођачу одговарајући део уговорене цене за дотле извршене радове, као и правичну накнаду за учињене неопходне трошкове.

С друге стране, ако су се у време између закључења уговора и испуњења обавезе извођача цене елемената на основу којих је одређена цена радова снизиле за више од два процента, а радови су извршени у уговореном року, наручилац има право да тражи одговарајуће снижење уговорене цене радова изнад тог процента, док у случају уговарања непроменљивости цене радова, а кад они буду извршени у уговореном року, наручилац има право на снижење уговорене цене, у случају да су се цене елемената на основу којих је одређена цена смањиле за толико да би цена била нижа за више од десет процената, и то за разлику у цени преко десет процената.

Коначно, уколико су радови уговорени по систему „кључ у рукеˮ, извођач се обавезује да изврши све радове потребне за изградњу и употребу одређеног објекта као целине. У том случају, уговорена цена обухвата и вредност свих непредвиђених радова и вишкова радова, а искључује утицај мањкова радова на уговорену цену.

Најчешћи разлог измене уговора јесте рок (испоруке добара, извршења услуге, извођења радова). У пракси Управе за јавне набавке као основане случајеве продужења рока бележе се случајеви: утицаја више силе, непредвиђених радова, вишкова радова, штрајка запослених код наручиоца услед чега извођач радова није могао да изведе радове у року, јер наручилац није извршавао своје обавезе (дозвола приступа градилишту, присуство надзорног органа из редова наручиоца, изостајање плаћања по привременим ситуацијама) и др.

Међутим, важно је указати и на недозвољене случајеве продужења рока, као што су, рецимо, разлози лоших временских прилика иако су оне уобичајене за то доба године или без утицаја на извршење уговора (обилније падавине утичу на динамику изградње грађевинског објекта, али не и на унутрашње инсталационе радове). Такође, сама чињеница да понуђач због субјективних разлога (штрајк његових запослених, неликвидност, повећано ангажовање на другом послу) не може да изврши своје обавезе у року не представља основ за продужење рока, већ напротив чини претпоставку примене казнених уговорних клаузула (накнада штете, пенали, реализација средства обезбеђења, раскид уговора…).

Такође, предмет измене уговора не може бити увођење нове позиције или замена једне позиције другом. На пример, наручилац је одустао од набавке два планирана возила средње класе у корист једног возила А класе, те планира да од истог добављача, по истом уговору прибави ово возило. Оваква измена уговора о јавној набавци, којом се мења предмет јавне набавке тиме да се установљава нова обавеза уговорних страна у смислу нове (додатне) набавке, односно набавке новог предмета није дозвољена, те практично представља набавку добра без претходно спроведеног поступка јавне набавке.

Када говоримо о дозвољеним изменама уговора, важно је указати и на саму могућност промене уговорних страна. Како уговор о јавној набавци наручилац закључује са тачно одређеним понуђачем (или групом понуђача) који је у поступку јавне набавке доставио најповољнију понуду, сваки пренос уговорних права и обавеза од стране изабраног (изабраних) понуђача на друга лица не би био дозвољен.

Дакле, по правилу, не може доћи до измене уговорних страна (било наручилаца било понуђача). Међутим, како с једне стране не постоји ниједно правило без изузетака, а како, с друге стране, ЗЈН не може имати супремацију у односу на друге позитивне прописе исте снаге, до промене уговорних страна може доћи у складу са одредбама других закона, пре свега Закона о привредним друштвима, који дефинише могуће статусне промене привредних друштава, односно: припајање, спајање, поделу и издвајање, али и Закона о министарствима (када су у питању наручиоци).

Тако су, на пример, последњим Законом о министарствима („Сл. гласник РСˮ, бр. 44/14, 14/15, 54/15 и 96/15 – др. закон) извршене три врсте статусних промена, односно дошло је до укидања, спајања и оснивања министарстава. Како, следствено члану 148. став 2. ЗОО-а, уговор има дејство и за универзалне правне следбенике уговорних страна, и уговори о јавним набавкама остају на снази, уколико нешто друго није уговорено или уколико нешто друго не произилази из природе самог уговора.

Осим што у члану 115. даје претпоставке за основану измену уговора, ЗЈН на истом месту дефинише шта је изричито забрањено када је реч о измени уговора, односно не дозвољава могућност измене предмета набавке. То практично значи да уколико је предмет уговора извођење радова на адаптацији једног објекта, не може се изменити уговор тиме да предмет уговора постане адаптација неког другог објекта.

Међутим, уколико је, рецимо, предмет јавне набавке сукцесивна испорука одређеног хардвера, па исти престане да се производи, али се на тржишту појави нови хардвер, истих или бољих перформанси, не би се нужно морао раскинути предметни уговор, односно предмет јавне набавке могао би у том смислу бити замењен новим предметом, али само под условом да цена предметног добра буде иста (или нижа) у односу на првобитно уговорени предмет и да нови предмет набавке испуњава захтеве техничких спецификација добра које је било предмет јавне набавке.

Код свих горе наведених случајева, када постоји основ за измену уговора о јавној набавци, ЗЈН прописује обавезу наручиоца да ако намерава да измени уговор о јавној набавци, донесе одлуку о измени уговора, која садржи податке у складу са Прилогом 3Л. Такође, наручилац је обавезан да одлуку о измени уговора у року од три дана од дана доношења објави на Порталу јавних набавки, као и да о истом достави извештај Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији.

Не постоји прописана форма извештаја о основаности измене уговора. У њему би наручиоци требало да на мало подробнији и свеобухватнији начин образложе оно што је као основ наведено у самој одлуци о измени уговора. Веома је важно да образложење (као и одлука о измени) буде поткрепљено одговорајућим доказима који говоре у прилог основаности измене уговора. Уколико је предмет измене уговора продужење рока за извођење радова, а основ објективна немогућност извођача да исте изведе у року, неопходан доказни материјал чинили би: извештај надзорног органа, али, по потреби и посебне комисије наручиоца, односно заједничке комисије наручиоца и извођача у којем су констатоване и образложене те околности.

Ово је битно нагласити имајући у виду одредбе о ништавости и казнене одредбе у ЗЈН-у. Тако је чланом 168. ст. 1. тач. 4) овог закона прописано да су ништави уговори о јавној набавци који представљају измене и допуне првобитног уговора, закључене у супротности са одредбама овог закона, док ће се, сходно, члану 169. ст. 3. тач. 9) и ст. 4. ЗЈН-а новчаном казном од 200.000 до 1.500.000 динара казнити за прекршај наручилац, а новчаном казном од 80.000 до 150.000 динара одговорно лице наручиоца, ако измени уговор о јавној набавци супротно одредбама члана 115. овог закона.

Коначно, након последњих измена и допуна, у ЗЈН-у је прецизирано да се променом цене у смислу овог закона не сматра усклађивање цене са унапред јасно дефинисаним параметрима у уговору и конкурсној документацији. Наиме, код одређених предмета набавки, цена се формира на отвореном тржишту, па је целисходно утврдити методологију усклађивања цене са кретањима на тржишту (цене нафтних деривата, гаса, пољопривредних култура…). Показатељи тржишних кретања, према којима ће се вршити усклађивање, морају бити објективни и релевантни за предмет набавке (средњи курс евра, раст цена на мало, берзанска кретања…), те публиковани или на други начин опште познати и јавно доступни од стране надлежних институција (Народна банка Србије, Републички завод за статистику и сл.).

Тако, примера ради, уколико предвиди усклађивање цене са курсом евра Народне банке Србије (рецимо на дан испоруке добара), наручилац приликом овог усклађивања не врши измену уговора, већ ће се усклађивање сматрати реализацијом уговора. С тим у вези, наручилац није дужан да поступа у складу са одредбама члана 115. ЗЈН-а које се односе на измене уговора.

 

КОМЕНТАР АУТОРА

Вишкове радова не треба поистовећивати са непредвиђеним радовима које Посебне узансе о грађењу дефинишу као радове који уговором нису обухваћени, а који се морају извести. Другим речима, то су они радови који нису саставни део уговора о грађењу, односно који се не налазе у предмеру и предрачуну као саставном делу предметног уговора. Уз испуњење свих неопходних услова, ови радови се могу уговорити након спроведеног преговарачког поступка са извођачем радова по основу члана 36. ст. 1. тачка 5) ЗЈН-а.