Измиривање обавеза и наплата потраживања путем преузимања – уступања дуга

Измиривање обавеза путем преузимања – уступања дуга један је од начина плаћања који је присутан у нашој пракси, а омогућава бржу наплату и измиривање обавеза, уз смањивање застоја у свакодневном пословању.

Овај начин измиривања обавеза регулисан је пре свега Законом о облигационим односима („Сл. лист СФРЈˮ, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – Одлука УСЈ, 57/89, „Сл. лист СРЈˮ, бр. 31/93 и „Сл. лист СЦГˮ, бр. 1/2003 – Уставна повеља – у даљем тексту: Закон о облигационим односима). Међутим, треба имати у виду да је могућност измиривања међусобних новчаних обавеза уговарањем промене поверилаца односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија, приступање дугу, преузимање дуга, уступање дуга и др.), пребијањем (компензација) и на други начин, прописана и чланом 5. Закона о обављању плаћања правних лица, предузетника и физичких лица која не обављају делатност („Сл. гласник РС”, бр. 68/2015). При томе треба упозорити на то да, према одредбама овог закона, правна лица не могу да измирују међусобне новчане обавезе уговарањем промене поверилаца, односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија, приступање дугу, преузимање дуга, уступање дуга и др.), пребијањем (компензација) и на други начин, уколико су њихови рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате, осим ако није друкчије утврђено законом којим се уређује порески поступак. Истим је законом прописано и да се обавезе које су измирене на неки од наведених начина, осим ако су измирене пребијањем (компензација), евидентирају преко рачуна код пружаоца платних услуга најмање једанпут месечно, по правилу крајем месеца.

У наредном делу биће дат детаљнији опис спровођења измиривања обавеза путем преузимања дуга.

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРЕУЗИМАЊА ДУГА

Преузимање односно уступање дуга регулисано је одредбама чл. 446–450. Закона о облигационим односима. Преузимање дуга је такав начин плаћања у коме долази до промене правног лица које дугује – дужника. Преузимање дуга врши се уговором између дужника и преузимаоца на који је пристао поверилац. Између преузимаоца и повериоца постоји иста обавеза која је дотле постојала између пређашњег дужника и повериоца.

Појављује се ново правно лице које преузима дуг од старог дужника, па на тај начин оно постаје нови дужник. Поверилац се не мења, али се стари дужник ослободио свог дуга, односно дужничке обавезе. Привредни субјект који је преузео дуг од ранијег дужника, преузима на себе обавезу, након чега се претходни дужник ослобађа обавезе, у чему је и суштина преузимања дуга.

Да би преузимање дуга могло да се спроведе, врло је важно да се поверилац сагласи са тим да се његово потраживање пренесе на новог дужника, односно пристанак повериоца заправо се појављује као неопходан услов за настанак споразума и његово дејство као споразума о преузимању дуга. Да би могао да дâ свој пристанак, поверилац мора да буде обавештен о закључењу уговора, а то, сходно одредбама члана 446. став 2. Закона о облигационим односима, може да учини било која од уговорних страна, односно и дужник и преузималац, извештавајући повериоца о закључењу наведеног уговора. По пријему обавештења о закључењу уговора поверилац свакоме од наведених лица, односно и дужнику и преузимаоцу, као уговорним странама, може да саопшти свој пристанак на преузимање дуга. За Законом прописану и потребну форму за давање пристанка на Уговор о преузимању дуга важе иста правила као и за закључење самог уговора. Закон о облигационим односима не прописује обавезну форму за давање пристанка на преузимање дуга, што указује на то да се ради о неформалном акту повериоца.

Значи, битна карактеристика измирења обавеза преузимањем дуга јесте чињеница да она не може да се спроведе без пристанка повериоца.

Међутим, ако је у време повериочевог пристанка на Уговор о преузимању дуга преузималац био презадужен, а поверилац то није знао нити је морао знати, пређашњи дужник се не ослобађа обавезе, а Уговор о преузимању дуга има дејство Уговора о приступању дугу. У другом случају, ако први дужник пренесе дуговање на новог дужника, који је већ раније презадужен и није у стању да подмири своју обавезу, поверилац има право да тражи да му дуг измири први дужник, без обзира на претходно извршено преузимање дуга.

Наведене карактеристике преузимања дуга потврђује и више судских одлука, од којих ће у наставку бити наведене две новије:

Правилно је првостепени суд обавезао туженог на плаћање утуженог износа, заједно са законском затезном каматом на износ главног дуга, почев од доспећа сваког појединачног рачуна па до исплате. Одлука првостепеног суда је правилна и на закону заснована, односно на одредби чланова 446. и 448. Закона о облигационим односима. Уговором о преузимању дуга од 17. 7. 2014. године тужени је преузео наведени дуг из уговора о купопродаји који је тужилац имао са главним дужником, а самим тим тужилац је, као поверилац, стекао овлашћење да од туженог, као новог дужника, захтева испуњење обавезе из уговора о купопродаји робе и то на начин и под условима како је то уговорено купопродајним уговором. То даље значи да и доспелост обавезе произлази из основног уговора о купопродаји и испостављених рачуна на основу којих је пређашњи дужник преузео обавезу да исплати купопродајну цену. Закључењем уговора о преузимању дуга пређашњи дужник се ослободио обавезе плаћања купопродајне цене у смислу одредбе члана 446. став 1. Закона о облигационим односима и наведену обавезу преузео је овде тужени, који је дужан да исту испуни у роковима испуњења који су дефинисани уговором о купопродаји.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 139/16 од 1. 4. 2016. године, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда, Пж. 3323/16 од 25. 1. 2018)

Правилно је првостепени суд закључио да, на основу чињенице да је закључен уговор о преузимању дуга између дужника по веродостојним исправама и новог дужника, с чим се поверилац сагласио, поверилац не може да покрене поступак извршења на основу веродостојне исправе, као и да је веродостојна исправа подобна за извршење само уколико су лица означена у истима као поверилац и дужник идентична лицима која су означена у предлогу за извршење као извршни поверилац и извршни дужник. Независно од тога што је између старог и новог дужника закључен уговор о преузимању дуга, извршни поверилац не може против новог дужника покренути поступак извршења на основу веродостојних исправа у односу на кога исте нису издате, већ у наведеној ситуацији тужбом може да тражи исплату од лица које је обвезник плаћања, односно дужник на основу уговора о преузимању дуга.

(Решење Привредног апелационог суда, Иж. 2446/10 од 19. 8. 2010)

 

Мора се ипак истаћи да нису сва дуговања подложна преузимању по основу уговора. Ако је дуговање из облигације везано за дужникову личност или је противно природи самог дуговања да оно буде пренето на треће лице, овакво дуговање неће моћи да буде предмет Уговора о преузимању дуга између дужника и преузимаоца, јер као предмет облигације није подобно за пренос, с обзиром на то да је везано за личност дужника или само правна природа дуга указује на то да га није могуће преузимати.

Такође, према члану 449. Закона о облигационим односима:

– споредна права која су дотле постојала, уз потраживање остају и даље, али јемства, као и залоге, које су дала трећа лица, престају ако јемци и залогодавци не пристају да одговарају и за новог дужника;

– ако није што друго уговорено, преузималац не одговара за ненаплаћене камате које су доспеле до преузимања.

ДЕЈСТВО УГОВОРА О ПРЕУЗИМАЊУ ДУГА

Уступање дуга врши се уговором који се закључује између старог и новог дужника, а поверилац на тај уговор даје писмену сагласност, тако да је пре потписивања уговора стари дужник у обавези да претходно прибави сагласност од повериоца. Уговарачи, као и сваки од њих посебно, могу позвати повериоца да се у одређеном року изјасни да ли пристаје на преузимање дуга, па ако се поверилац у одређеном року не изјасни, сматра се да није дао свој пристанак. Претпоставља се да је поверилац дао свој пристанак ако је без ограде примио неко испуњење од преузимаоца, које је овај учинио у своје име.

Потписивањем Уговора о преносу дуга стари дужник се, по правилу, ослобађа дуга који је преузео нови дужник, али ако поверилац захтева, Уговором може да се предвиди да стари дужник и даље остане у обавези као дужник другог реда, односно да јемчи да ће му нови поверилац исплатити дуг.

Ако је поверилац пристао на преузимање дуга, уместо дужника преузималац постаје дужник и он (уместо дужника) дугује испуњење обавезе коју је преузео. Поверилац више не може да захтева испуњење обавезе од првобитног дужника, већ само од новог дужника, тј. преузимаоца дуга. Уговор о преузимању дуга је и рачуноводствена исправа на основу које се спроводи књижење. По основу преузимања дуга гаси се обавеза првобитног дужника, па је овај уговор основ за „искњижењеˮ обавезе првобитног дужника.

На основу закљученог уговора о преузимању дуга нови дужник подноси својој банци налог за пренос којим плаћа преузету обавезу повериоцу на крају месеца или одмах по извршеном плаћању од стране новог дужника.

Према томе, преузимање дуга је један од законом предвиђених начина промене дужника и то закључењем Уговора. Ради се о ситуацији у којој се споразумом странака – Уговором мења дужник обавезе. Важно је уочити да се ради о Уговору, што значи да је постигнута сагласност воља између дужника и трећег лица као преузимаоца. Закључењем наведеног уговора облигација у којој је дошло до промене дужника остаје потпуно непромењена у свим својим елементима, осим што је дужник промењен. У облигацију заправо ступа, уместо дотадашњег дужника по основу закљученог уговора о преузимању дуга, преузималац као нови дужник.

ПРИМЕР УГОВОРА

Одредбама Закона о облигационим односима није предвиђена обавезна форма уговора, па је стога Уговор о преузимању дуга по Закону неформалан. Према пракси судова, за форму Споразума о преузимању дуга важе општа правила, односно Уговор је неформалан, с тим да, уколико се споразумом дужника и трећег лица на треће лице преноси дуг чији је извор у неком уговору, који по самом закону мора да буде закључен у одређеној форми (на пример писменој или овером у суду), и сам Споразум о преузимању дуга мора бити закључен у истој форми.

У посебној ситуацији, да би се поверилац заштитио од могућности злоупотребе закључивањем Уговора о преузимању дуга, Закон о облигационим односима предвидео је да се дужник неће ослободити обавезе закључењем наведеног уговора ако је у време повериочевог пристанка на Уговор о преузимању дуга преузималац био презадужен, а поверилац то није знао нити је морао знати. У таквој ситуацији дужници наведене обавезе биће и ранији дужник и преузималац, односно Уговор о преузимању дуга имаће дејство Уговора о приступању дугу.

Приликом преузимања дуга постоје три лица, и то:

– дужник, који преноси дуговање на новог дужника – уступилац дуга;

– поверилац, који је остао непромењен, и

– нови дужник који је преузео дуг од ранијег дужника – преузималац дуга.

У конкретном примеру, правно лице X дугује правном лицу Y по основу купљене робе износ од 10.000 динара. Правно лице Z дугује правном лицу X исти износ по основу извршене услуге транспорта. Правно лице X прибавља од правног лица Y (поверилац) сагласност за промену дужника и истовремено закључује уговор са правним лицем Z о преузимању дуга, које постаје нови дужник правног лица Y.

Према овим претпоставкама закључује се следећи уговор о преузимању дуга:

На основу чланова од 446. до 450. Закон о облигационим односима правно лице X (уступалац дуга) и правно лице Z (прималац дуга) закључују

Уговор о преузимању дуга

Члан 1.

            Правно лице X уступа свој дуг, који има према правном лицу Y у износу од 10.000 динара, правном лицу Z.

Правно лице Z преузима дуг од правног лица X у износу од 10.000 динара, који треба да измири према правном лицу Y.

Правно лице Y сагласно је са променом дужника.

Променом дужника дуг прелази са старог на новог дужника, са истим садржајем какав је имао и код старог.

 

Члан 2.

            Овај уговор сачињен је у шест истоветних примерака, од који по два за сваког од потписника овог уговора.

1. Правно лице X

(уступилац дуга)

2. Правно лице Z

(преузималац дуга)

3. Правно лице Y

(поверилац)

 

 

ИЗМИРЕЊЕ ОБАВЕЗЕ ПУТЕМ ПРЕУЗИМАЊА ДУГА У СЛУЧАЈУ БЛОКАДЕ РАЧУНА

 

1. Према члану 5. Закона о обављању плаћања правних лица, предузетника и физичких лица која не обављају делатност, правна лица и предузетници не могу да измирују новчане обавезе путем преузимања дуга уколико су њихови рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате, осим ако друкчије није утврђено законом којим се уређује порески поступак. Истовремено, чланом 7. овог закона прецизирано је да ће се новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казнити за прекршај правно лице чији су рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате, а новчане обавезе измирује супротно претходно наведеним одредбама члана 5. За исти прекршај казниће се и одговорно лице у правном лицу – новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара.
2. Према члану 19. став 3. Закон о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РСˮ, бр. 80/2002… и 30/2018 – у даљем тексту: ЗПППА), порески обвезници – правна лица чији су рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате код организације надлежне за принудну наплату, међусобне новчане обавезе могу да измирују и уговарањем промене повериоца односно дужника у одређеном облигационом односу, искључиво ради испуњења обавеза по основу јавних прихода на које се примењује ЗПППА. Другим речима: привредно друштво чији је рачун блокиран ради извршења принудне наплате може да измирује обавезе по основу јавних прихода које наплаћује Пореска управа, као и обавезе по основу изворних јавних прихода јединица локалне самоуправе (нпр. порези и доприноси за обавезно социјално осигурање, ПДВ, порез на добит, порез на имовину…), уговарањем промене повериоца односно дужника у одређеном облигационом односу, па и преузимањем дуга.

При томе, могућност правног лица, чији је рачун у тренутку плаћања блокиран, да измири новчану обавезу уговарањем промене дужника у одређеном облигационом односу (какав је преузимање дуга), зависи од тога да ли му је Пореска управа, у складу са иновираним чланом 95. ЗПППА-а, решењем установила привремену меру обезбеђења наплате пореског потраживања. Наиме, привремена мера из члана 95. овог закона јесте забрана пореском обвезнику да новчане обавезе које има према трећим лицима измирује уговарањем промене дужника у облигационом односу преузимања дуга. Истовремено, одредбом става 9. овог члана банка је дужна да по пријему налога од стране организације надлежне за принудну наплату, издатог на основу решења о принудној наплати, одмах обустави измирење новчаних обавеза које порески обвезник има према трећим лицима на основу уговора о промени дужника, осим за плаћања по основу исплата зарада и накнада трошкова (за долазак на рад и одлазак са рада и за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству), као и по основу других примања (отпремнина при одласку у пензију, солидарна помоћ и помоћ у случају смрти запосленог или члана његове уже породице) и новчаних накнада из социјалног програма за запослене којима престаје радни однос у процесу реструктурирања предузећа и припреме за приватизацију, стечаја и ликвидације.

Према томе, треба обратити пажњу на то да, за разлику од привредног друштва коме је рачун блокиран ради извршења принудне наплате, а није му установљена привремена мера, при чему оно уговарањем промене дужника у облигационом односу преузимања дуга може да измирује само обавезе по основу јавних прихода, привредно друштво коме је у поступку принудне наплате пореза и споредних пореских обавеза решењем Пореске управе установљена привремена мера обезбеђења наплате пореског потраживања, за време трајања привремене мере, уговарањем промене дужника путем преузимања дуга, може да измирује обавезе:

– по основу исплата зарада и накнада трошкова (за долазак на рад и одлазак са рада и за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству),

– по основу других примања (отпремнина при одласку у пензију, солидарна помоћ и помоћ у случају смрти запосленог или члана његове уже породице) и

– по основу новчаних накнада из социјалног програма за запослене којима престаје радни однос у процесу реструктурирања предузећа и припреме за приватизацију, стечаја и ликвидације.