Сврха доношења закона који уређује област извршења алтернативних кривичних санкција огледа се у унапређењу ванзаводског третмана и ресоцијализације осуђених лица и омогућавању одговарајућег начина да се осуђена лица одуже друштву. Овим Законом, по први пут, детаљно се регулише примена алтернативних санкција и мера и уводе одговарајућа брига и помоћ лицима која су одслужила казну
Нормативно уређење извршења кривичних санкција у правном систему Републике Србије регулисано је новим Законом о извршењу кривичних санкција и Законом о извршењу ванзаводских санкција и мера, који су донети 23. маја 2014. године и објављени у „Сл. гласнику РС”, бр. 55/2014, а њихова примена одложена је по истеку три месеца од дана ступања на снагу.
Законом о извршењу кривичних санкција уређује се поступак извршења кривичних санкција према пунолетним лицима,права и обавезе лица према којима се извршавају кривичне санкције,организација Управе за извршење кривичних санкција, надзор над њенимрадом, извршење санкција изречених за привредне преступе и прекршаје,одузимање имовинске користи прибављене кривичним делом или привреднимпреступом и примена мере притвора. Одредбе које се односе на ванзаводске санкције и мере, а које су биле обухваћене претходним, још увек важећим Законом о извршењу кривичних санкција („Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 72/2009 и 31/2011), сада су, уз одговарајуће измене, постале део посебног закона – Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера (у даљем тексту: Закон).
Прагматични циљеви који се постижу нормативним уређењем и унапређењем ванзаводског третмана огледају се и у растерећењу затворских капацитета и уштеди буџета Републике Србије. С друге стране, јачање критичког става према казни затвора као најстаријој кривичној санкцији и ефектима тзв. призонизације, односно боравка у казненим установама на осуђено лице, утицали су да се модерни системи окрену алтернативним видовима ресоцијализације и увођењу ванзаводских мера и санкција. Инкорпорисање алтернативних санкција у правне системе подстакнуто је и доношењем међународних документата на овом плану. Овде би требало поменути, понајпре, Токијска правила за незаводске мере која је донела Организација уједињених нација (ОУН), а усвојена су децембра 1990. године, и Пробациона правила Савета Европе из 2010. године. Циљеви који су успостављени овим међународним ванзаводским правилима примарно се огледају у социјалној интеграцији учиниоца и доприносу сигурности заједнице уз остварење минималног задирања у права учиниоца и право на приватност.
На подробније уређивање области ванзаводских санкција и доношења lexspecials закона у правном систему Републике Србије посебан утицај имала је Стратегија за смањење смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији у периоду од 2010–2015. године. У овом документу (објављеном у „Сл. гласнику РС”, бр. 53/2010), у делу који носи назив „Оквир и фазе спровођења Стратегије”, наведено је 8 приоритетних активности, међу којима су алтернативне санкције и мере и увођење повереничке и пробационе службе.На овом месту треба напоменути и да се у разлозима за доношење ове Стратегије истиче да је „у извештају Европске комисије о напретку Србије за 2009, објављеном октобра 2009, између осталог, наведено да је пренасељеност у српским затворима последица неефикасне примене алтернативних санкција, недостатка декриминализације неких лакших кривичних дела и непостојања програма реинтеграције”.
Осим тога, анализом самог текста Закона несумњиво се увиђа и утицај решења хрватског нормативног уређења ванзаводских санција садржаног у Законима о пробацији из 2009. и 2012. године. У прилог томе говори и назив из првобитног нацрта овог Закона – Закон о пробацији извршења ванзаводских мера и санкција, који је пре доношења промењен.
Основне одредбе
Законом о извршењу ванзаводских санкција и мера уређује се поступак извршења ванзаводских санкција имера изречених у кривичном, прекршајном или другом судском поступку, које сеизвршавају у заједници и прописује се сврха,садржај, начин извршења, положај лица у поступку, као и надзор надизвршењем.
У члану 2. Закона прописана је сврха и садржај извршења, па се наводи да се извршење ванзаводских санкција и мера спроводе ради заштитедруштва од криминалитета извршењем ванзаводских санкција и мера узаједници са циљем ресоцијализације и реинтеграције осуђених лица.
Дефинисано је и да се послови извршења спроводе приликом одлучивања о кривичномгоњењу, одређивању и извршењу мера обезбеђења присуства окривљеног,извршењу санкције изречене учиниоцу кажњивог дела, извршењу условноготпуста и пружању подршке и помоћи после извршене казне затвора и то на основу одлуке јавног тужиоца, судаили на захтев завода за извршење кривичних санкција.
Повереничка служба и евиденције
Повереничка служба представља организациону јединицу надлежну за спровођење извршења алтернативне санкције која је установљена у оквиру Управе за извршење кривичних санкција,а у оквиру ње се образују повереничке канцеларије заподручје територијалне надлежности једног или више виших судовапрема месту пребивалишта, односно боравишта лица укљученог уизвршење.
Према Стратегији за смањење смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији у периоду од 2010–2015. године, као краткорочна и средњерочна активност ове службе предвиђа се отварање повереничке службе у Ваљеву, Лесковцу, Нишу, Крагујевцу, Новом Саду и Суботици.
Ради обављања послова из својенадлежности,повереничка канцеларија може ангажовати стручњаке, као и друга лица, у складу са законом, док из своје надлежности сарађује и размењује податке са државним органима, научним установама,органима локалне заједнице, удружењима и другим институцијама које су одзначаја за обављање њихових послова.
Сходно одредбама члана 9. овог Закона,повереничка служба је обавезна да води евиденцију послова извршења и то матичне књиге и досијее поступања за лицапрема којима се спроводи извршење.Евиденције садрже податке о личности иизреченој санкцији, мери или обавези, као и податке од значаја за њиховоизвршење.Упутство о начину вођења евиденција доносиминистар надлежан за послове правосуђa, а овим законом је таксативно одређено шта садрже матичне књиге (подаци о личности: име и презиме,име једног родитеља, јединствени матични број грађана и адресапребивалишта, односно боравишта), а шта досијеи поступања (школскаспрема, занимање, посебне потребе, брачно стање и подаци о личностичланова породице лица према коме се спроводи извршење).Подаци о лицу према којем се спроводи извршење представљајунарочито осетљиве податке о личности и њихова заштита врши се у складу сазаконом који уређује заштиту података о личности, па Закон прописује да лице укључено у извршење има право увида у свој досије поступања,осим у запажања и стручна мишљења повереника и других стручних лица, каои података који се односе на трећа лица.
[signoff]
Статистика
Према незваничним проценама, један притвореник или осуђеник у заводској установи дневно кошта буџет Републике Србије, односно грађане, просечно око 15,20 евра, док трошкови заводског третмана у Србији државу коштају око 60 милиона евра годишње. Ови трошкови обухватају најосновније – одржавање зграда, исхрану осуђеника, плате запослених, грејање, превоз притвореника од суда до затвора и све друго што је неопходно да би свакодневно функционисао систем у коме живи и ради преко 11.000 осуђеника и 4.000 запослених.Када се ови подаци упореде са фрапантим порастом броја лица лишених слободе и преоптерећеношћу смештајних капацитета у заводским установама у Републици Србији, јасно је да су трошкови заводског третмана велики издатак за буџет.
[/signoff]
Положај лица укљученог у извршење
У поступку извршења јемчи се поштовање достојанства лица према којем се спроводе санкције и мере. Лице према којем се спроводи извршење не сме бити стављено у неравноправан положај због расе, боје коже, пола, језика, вере, политичких и других уверења, националног или социјалног порекла, имовног стања,образовања, друштвеног положаја, сексуалне оријентације или другог личногсвојства.
Одредбе о положају лица укљученог у извршење санкција свеобухватније су предвиђене Законом о извршењу кривичних санкција, који се примењује сходно одредби члана 1. овог Закона. У члану 8.Закона о извршењу кривичних санкција прописано је да лице према коме се извршава кривична санкција има право на заштитуосновних права прописаних Уставом, потврђеним међународним уговорима,општеприхваћеним правилима међународног права и овим законом.Лице према коме се извршава кривична санкција може бити ограниченоу основним правима само у мери неопходној за извршење кривичне санкције иу поступку прописаном овим законом.