Јавна набавка грађевинских радова

Јавна набавка грађевинских радова од великог је значаја и за наручиоце и за ширу заједницу, а познавање Закона о планирању и изградњи и његових подзаконских аката предуслов је за израду квалитетне конкурсне документације и даље спровођење поступка.

УВОД

Јавна набавка грађевинских радова по природи ствари представља комплексну јавну набавку, која веома често због свог стратешког и/или финансијског значаја за наручиоца, али и ширу заједницу, као и због интереса јавности и у већем броју случајева изражене конкуренције, представља озбиљан изазов за лица која поступак јавне набавке треба да спроведу. Због тога је значај израде квалитетне конкурсне документације за извођење грађевинских радова посебно изражен, а огледа се у јасном, прецизном, логичком и сврсисходном дефинисању свих кључних аспеката конкурсне документације (техничке спецификације, услови за учешће у поступку, критеријуми за доделу уговора, модел уговора и средства обезбеђења).

Међутим, пре него што Комисија за јавну набавку започне са израдом конкурсне документације за јавну набавку грађевинских радова неопходно је да се њени чланови упознају са прописима од значаја, пре свега са одредбама Закона о планирању и изградњи (даље: ЗПИ).

Од значаја за извођење грађевинских радова су и Правилник о садржини и начину издавања грађевинске дозволе, Правилник о садржини и начину вођења књиге инспекције, грађевинског дневника и грађевинске књиге, Правилник о садржини и начину вођења стручног надзора и Правилник о изгледу, садржини и месту постављања градилишне табле, али и Правилник о енергетскoj ефикасности зграда, Правилник о садржини и начину вршења техничког прегледа објекта, саставу комисије, садржини предлога комисије о утврђивању подобности објекта за употребу, осматрању тла и објекта у току грађења и употребе и минималним гарантним роковима за поједине врсте објеката, Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима, Посебне узансе о грађењу и др.

У вези са изнетим важно је сагледати и кључне појмове који су дефинисани у члану 2. став 1. ЗПИ-а, као што су објекат, објекат јавне намене, зграда, помоћни објекат, линијски инфраструктурни објекат, комунална инфраструктура и сл. Такође, када је реч о врсти грађевинских радова, од значаја су дефиниције припрeмних рaдoва, изградње oбjeктa, грaђeња, рeкoнструкциjе, рeкoнструкциjе линиjскoг инфрaструктурнoг oбjeктa, дoгрaдње, aдaптaциjе, сaнaциjе, инвeстициoнoг oдржaвaња објекта, тeкућeг (рeдoвнoг) oдржaвaња oбjeктa итд.

Чланом 5. ЗЈН-а предмет уговора о јавној набавци радова дефинисан је као: 1) извођење радова или пројектовање и извођење радова описаних у Уредби о класификацији делатности, сектор Ф – Грађевинарство; 2) извођење радова на изградњи грађевинског објекта узетог као целина, који испуњава све економске и техничке захтеве наручиоца.

Избор извођача радова врши се по правилу у отвореном поступку јавне набавке, али би користан поступак у случајевима великих грађевинских подухвата могао бити и рестриктивни, у којем се у првој фази заинтересована лица подношењем пријава квалификују за одређене конкретне грађевинске радове, а кандидати који испуњавају тражене услове (обавезне и додатне услове за учешће у поступку), односно који су се квалификовали, у другој фази подносе понуду за предметне радове. Такође, у случајевима када су испуњени услови из чл. 36. ст. 1. т. 5) ЗЈН-а, наручилац може да спроведе преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда у случају додатних (непредвиђених) радова.

Јавна набавка радова, сходно одредбама Закона о јавним набавкама (даље: ЗЈН), поседује одређене специфичности у односу на набавку добара и услуга, међу којима су најважније следеће: 1) код добара и услуга позив за подношење понуда објављује се и на страном језику уколико је процењена вредност истих већа од 250 милиона динара, док је тај вредносни лимит у случају радова дупло већи; 2) уговор о јавној набавци услед потребе за повећањем обима предмета набавке за добра и услуге може да се анексира до вредности од максимално 5% и највише 5 милиона динара уговорене вредности, док се ови лимити не односе на вишкове радова уколико су исти уговорени, што значи да тај проценат или номинални износ може да буде и већи.

ТЕХНИЧКE СПЕЦИФИКАЦИЈЕ – ПРОЈЕКТНА (ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА)

Чланом 70. став 1. ЗЈН-а прописано је да техничке спецификације и пројектна документација представљају техничке захтеве који су обавезни и саставни део конкурсне документације, у којима су предвиђене описане карактеристике радова које морају да омогуће да се радови који се набављају опишу на начин који је објективан и који одговара потребама наручиоца.

Терминолошки најисправнији, када је реч о грађевински радовима, јесте појам „техничка документација”. Тeхничкa дoкумeнтaциja прeдстaвљa урeђeни скуп прojeкaтa кojи сe сaстoje oд тeкстуaлних, нумeричких и грaфичких прилoгa, кojимa сe oбeзбeђуje усклaђeнoст сa лoкaциjским услoвимa, вaжeћим прoписимa, стaндaрдимa и нoрмaтивимa, a изрaђуjу сe у циљу утврђивaњa лoкaциjских, функциoналних, тeхничких и oбликoвних кaрaктeристикa oбjeктa, као и дeфинисaњa нaчинa грaђeњa oбjeктa и извoђeњa рaдoвa.

Чл. 2. ст. 1. т. 29) ЗПИ-а и чл. 2. ст. 1. Правилника о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке документације према класи и намени објеката  дефинишу техничку документацију као скуп пројеката који се израђују ради утврђивања концепта објекта, разраде услова, начина изградње и за потребе одржавања објекта.

Техничка документација израђује се као: 1) генерални пројекат; 2) идејно решење; 3) идејни пројекат; 4) пројекат за грађевинску дозволу; 5) пројекат за извођење и 6) пројекат изведеног објекта.

Документ којим се одобрава извођење радова на изградњи објеката јесте грађевинска дозвола. Наведену дозволу издаје Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за изградњу двадесет пет различитих врста објеката, који су дефинисани чланом 133. ЗПИ-а, а када се ови објекти граде на територији АП Војводине, грађевинску дозволу издаје Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај. За све остале објекте грађевинску дозволу издаје надлежни орган локалне самоуправе. За објекте за које грађевинску дозволу издаје Министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, пре издавања грађевинске дозволе потребно је прибавити извештај ревизионе комисије. Грађевинска дозвола престаје да важи ако се не изврши пријава радова у року од три године од дана правоснажности решења којим је издата грађевинска дозвола.

За изградњу одређених објеката и извођење одређених радова (седамнаест посебних врста објеката и радова, између осталих, и радови на текућем одржавању) није потребно прибављање грађевинске дозволе, што је ближе одређено посебним подзаконским актом донетим по основу овлашћења из члана 144. ЗПИ-а (Правилник о посебној врсти објеката и посебној врсти радова за које није потребно прибављати акт надлежног органа, као и врсти објеката који се граде, однoсно врсти радова који се изводе на основу решења о одобрењу за извођење радова, као и обиму и садржају и контроли техничке документације која се прилаже уз захтев и поступку који надлежни орган спроводи).

У конкурсној документацији, у делу који се односи на техничке спецификације, односно техничку документацију, најпре је неопходно дефинисати сам предмет и главну обавезу извођача, као и рок за извођење, било фиксно (прецизно) било као максималан рок унутар ког понуђач нуди рок за извођење радова.

Пожељно је да се понуђачима у конкурсној документацији наведе ко је израдио техничку документацију и ко је извршио њену техничку контролу, уз напомену да се у конкурсној документацији налази извод из пројекта, као и да комплетна техничка документација – технички опис и графичка документација којом располаже наручилац може да буде предмет увида по претходно поднетом писаном захтеву за преглед техничке документације. Ово је веома важно јер понуђачима може бити корисно да се упознају са сваким садржајем техничке документације који им може помоћи у сачињавању понуде.

У изводу из техничке документације која се наводи у конкурсној документацији најпре је обавезно навести пун обим радова, односно шта све радови обухватају (нпр. приликом изградње моста радови обухватају и изградњу приступних саобраћајница мосту, регулацију реке, са прецизним навођењем стационаже и др.). Важно је нагласити да је обавеза извођача да обезбеди одржавање неопходног нивоа безбедности за све учеснике у саобраћају, уколико се радови изводе под саобраћајем, уз опис начина на који треба да се изврши регулисање саобраћаја у зони извођења радова и организује привремено регулисање саобраћаја, уз обавезу поступања по пројекту регулисања саобраћаја током извођења радова. У зависности од врсте објекта који се гради, уколико је неопходно, понуђачима ће у делу техничких спецификација бити установљене обавезе коришћења лабораторија, вршења геодетских обележавања и израде цртежа, обављања привремених радова, радова који се односе на измештање и заштиту инсталација, заштиту животне средине и сл. У овом делу конкурсне документације пожељно је да наручилац учини доступним и друге изводе из пројекта, као што су цртежи и технички услови за извођење радова, али и сву осталу документацију коју сматра неопходном како би понуђач стекао увид о врсти радова, техничким карактеристикама (спецификацијама), квалитету, количинама и начину спровођења контроле.

УСЛОВИ ЗА УЧЕШЋЕ У ПОСТУПКУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Чланом 75. став 1. тачка 5) ЗЈН-а прописано је да понуђач мора да има важећу дозволу надлежног органа за обављање делатности која је предмет јавне набавке, ако је дозвола предвиђена посебним прописом.

Приликом извођења радова постоји могућност да је понуђачима неопходно поседовање тзв. велике лиценце уколико грађевинску дозволу издаје Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, односно Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај. Услови за добијање потребних лиценци прописани су Правилником о начину, поступку и садржини података за утврђивање испуњености услова за издавање лиценце за израду техничке документације и лиценце за грађење објеката за које грађевинску дозволу издаје Министарство, односно аутономна покрајина, као и о условима за одузимање тих лиценци. Тако, примера ради, велика лиценца И131Г2 – за извођење радова на саобраћајницама добија се у случају да правно лице које поднесе захтев за ту лиценцу запошљава најмање два лица са лиценцом Инжењерске коморе Србије 415 или једно лице са лиценцом 415 и једно лице са лиценцом 412, за велику лиценцу И132Г1 – извођење грађевинских конструкција – најмање два лица са лиценцом 410 или једно лице са лиценцом 410 и једно лице са лиценцом 412, за изградњу хидрограђевинских објеката на пловним путевима (велика лиценца И160Г3) најмање два лица са лиценцом 413 или 414 итд. Списак предузећа са великим лиценцама може да се пронађе на интернет страници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/spisakfirmi190131.pdf).

Када је реч о додатним условима за учешће, њима се од понуђача захтева да докажу да поседују одређени финансијски, пословни, технички и кадровски капацитет који наручилац сматра неопходним како би добио квалитетног и поузданог извођача радова. Додатни услови финансијског капацитета, уколико се траже, требало би пре свега да буду усмерени на одређени пословни приход, односно на захтев ликвидности у посматраном периоду.

Пословни капацитет односи се пре свега на тзв. референце у послу. ЗЈН прописује да се референце могу захтевати у периоду не дужем од последњих осам година, али је углавном рационалније да тај период буде краћи (нпр. пет година). Овим захтевом наручилац жели да осигура добијање пословног партнера који има искуства у обављању посла који је предмет јавне набавке. У том смислу и захтевани услов односи се на искуство у извођењу радова који су предмет јавне набавке или изградњу сличних објеката, односно извођење истих или сличних радова, при чему је неопходно одредити ту сличност кроз дефинисање јасних параметара. Референце се траже у вези са одређеним обимом или количиним одређене вредности, одређеног броја уговора или кумулацијом ових захтева. Услов пословног капацитета може да буде и поседовање одређених стандарда квалитета (ISO стандарда), попут оних општих: ISO 9001 – Међународни стандард за управљање квалитетом, ISO 14001 – Међународни стандард за системе управљања животном средином и ISO 45001 – Међународни стандард за управљање здрављем и безбедношћу на раду, који замењује старији 18001 OHSAS, али и стандарда као што су ISO 50001 – Међународни стандард за системе управљања енергијом, ISO 44001 – Међународни стандард за колаборативни рад и др.

Услов техничког капацитета односи се на располагање одређеним транспортним и другим возилима, опремом и радним машинама понуђача, при чему се располагање посматра у ширем смислу, односно није неопходно да понуђач захтевану опрему (машине, возила) има у власништву, већ може да их користи и по основу лизинга и закупа. Овде је, сходно самом предмету набавке, тј. врсти радова (да ли је нпр. реч о радовима у нискоградњи или високоградњи), географском терену, раду у условима одвијања саобраћаја или не и сл., потребно одредити одређене услове који би свакако морали да буду у логичкој вези и сразмери са предметом јавне набавке.

У том смислу, у зависности од врсте радова (бетонски, асфалтерски, земљани, високоградња, инвестиционо одржавање итд.), биће оправдани захтеви да понуђач располаже: асфалтном базом, фабриком бетона, финишером, ваљковима и виброваљковима, виброплочама и виброжабама, машинама за сечење бетона и асфалта, ауто-миксером, камионима, багерима (гусеничарима), булдожерима, хидрауличним корпама, муљним пумпама, ровокопачима, крановима, компресорима и сл.

Коначно, у погледу услова кадровског капацитета, захтева се да одређена лица буду у пословном односу са понуђачем и да имају захтеване квалификације, стручне и искуствене капацитете и квалитете. Дакле, овде је неопходно доказати постојање односа између понуђача и ангажованог лица и постојање одређеног капацитета ангажованог лица. При извођењу грађевинских радова пожељно је захтевати да понуђач докаже да има радно ангажована лица (по било ком од Законом о раду предвиђених основа) која имају одређене лиценце Инжењерске коморе Србије, и то лиценце одговорних извођача радова. То су следећа звања и лиценце: дипломирани инжењер архитектуре: 400 и 401; дипломирани инжењер машинства: 430, 432, 434 и 436; дипломирани грађевински инжењер: 410, 411, 412, 413, 414 и 415; дипломирани инжењер саобраћаја: 468, 469 и 470; дипломирани инжењер геодезије: 471; дипломирани инжењер шумарства: 473 и 474.

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ДОДЕЛУ УГОВОРА

Критеријум за доделу уговора приликом извођења грађевинских радова у највећем броју случајева је најнижа понуђена цена. Када је критеријум економски најповољнија понуда, као неценовни елемент критеријума најчешће се одређује рок за извођење радова.

Потребно је да рок за извођење радова буде унапред одређен када је неопходно да радови буду завршени у тачно дефинисаном року (нпр. школа мора бити завршена до одређеног датума како би се на време исходовала употребна дозвола и како би 1. септембра деца кренула у исту). То не значи да унутар тог рока не може да се дозволи да понуђачи понуде краћи рок и да се додељује одређени додатни број пондера (бодова) за то.

Пондерисање рока за извођење радова посебно је пожељно када рок завршетка радова није стриктно везан за одређени дан (дане), али постоје оправдани, пре свега економски, али и друштвени разлози да се радови заврше што пре. То ће бити случај када од динамике радова, односно рока завршетка изградње ауто-пута зависи и моменат када ће бити уведена наплата путарине, па је свакако у интересу да се наплата успостави што раније како би се што пре кренуло у поступак враћања уложеног новца. Када се гради центар за хемодијализу, што пре он буде завршен и пуштен у рад, то ће болесници којима је он потребан за, неретко, и свакодневни третман, исти имати у свом месту живљења и неће бити принуђени да губе и новац и време на путовања у хемодијализни центар који се налази у неком другом месту. Коначно, када се ради реконструкција путева са потпуном или делимичном обуставом саобраћаја на деоници која је предмет реконструкције, од многоструког значаја је да период обуставе буде што краћи.

Када је реч о (делимичној) обустави саобраћаја, мора се имати на уму и могућност да се бодују и организационо-функционалне карактеристике, као што је нпр. проходност улица приликом извођења радова у смислу периода затварања саобраћаја у данима, периода у току дана (континуирано или само у ноћним часовима), методологије решавања проходности (делимично пропуштање, комплетна проходност у тзв. шпицевима) и сл.

Од осталих елемената који би могли да се бодују, од значаја би евентуално могао да буде и период гаранције за изведене радове или материјале, уколико није општеприхваћен и јединствен.

МОДЕЛ УГОВОРА – УГОВОР

Уговор о извођењу грађевинских радова представља веома комплексан уговор, па израда модела уговора, као саставног дела конкурсне документације, може да се сматра и најважнијим задатком Комисије за јавну набавку.

Модел уговора (даље: уговор) најпре мора да садржи предмет уговора, односно кратак назив истог, уз напомену да су његови саставни делови техничка документација, усвојена понуда изабраног понуђача и динамички план извођења радова.

Када је реч о уговореној цени, поред цене радова из понуде, неопходно је дефинисати да ли постоје објективни параметри који могу да утичу на корекцију исте (нпр. цена материјалa који се уграђују, девизна клаузула и сл.), а неопходно је уредити и питање вишкова и мањкова радова. Они свакако не морају да буду уговорени (радови могу да буду уговорени у фиксном износу), али је природа грађевинских радова таква да би наведено поступање тешко било оправдано. Вишкови и мањкови радова исказују се у грађевинском дневнику, а њихов обрачун врши се по јединичним ценама из усвојене понуде.

Поступање у случају вишкова и мањкова је различито, али је препорука да се уговори дужност извођача да, у случају вишкова или мањкова изведених радова у односу на уговорене, уз привремену ситуацију (као и касније уз окончану) достави и приказ вишкова односно мањкова радова, са образложењем које оверава стручни надзор, при чему је пожељно ограничити проценат вишкова радова који би се могли извести без претходне сагласности наручиоца (инвеститора). Другим речима, корисно је предвидети дужност извођача да, уколико се у току извођења радова појави потреба за извођењем вишкова радова већим од одређеног процента (5%  или 10%) укупно уговорених радова, застане са том врстом радова и писаним путем обавести наручиоца о поменутим вишковима, а исте изведе тек по добијању писане сагласности од стране наручиоца. Коначно, пожељно је установити и дужност извођача да по завршетку радова, уз записник о извршеним радовима, достави и коначни обрачун количина стварно изведених радова оверен од стране стручног надзора. Притом, имајући у види одредбе чл. 115. ст. 4. и 5, а у вези са ставом 1. истог члана ЗЈН-а, уколико је укупна вредност стварно изведених радова већа од уговорене вредности (вишкови су већи од мањкова), уговорне стране сачиниће анекс којим ће утврдити коначну вредност радова, па ће након потписивања анекса извођач доставити и окончану ситуацију.

Када је реч о цени радова, важно је у уговору назначити шта та цена обухвата, а по правилу би требало да обухвати све трошкове који настају у вези са извођењем радова, као што су трошкови организације и осигурања градилишта, комуналних услуга (електрична енергија, вода и сл.), евентуалног закупа јавне површине за потребе извођења радова и механизације потребне за извођење радова, као и остале зависне трошкове.

Уговором морају да се установе и услови плаћања. При извођењу радова често је веома оправдано предвидети авансно плаћање (од 10 до 30, у оправданим случајевима и 50%), при чему се аванс исплаћује пошто извођач достави средство финансијског обезбеђења у вредности аванса, а након пријема предрачуна (авансног рачуна). Остатак уговорене вредности (или укупна вредност ако нема аванса) плаћа се извођачу по испостављеним привременим ситуацијама (обично месечним ситуацијама, али може и по обављеној групи радова) и окончаној ситуацији. Уз ситуације, извођач доставља обрачунске листове грађевинске књиге које оверавају и надзорни орган и извођач, а верификује наручилац. Такође, корисно је задржати одређени проценат (обично 10%) до окончања техничког прегледа објекта, односно након достављеног извештаја комисије о техничком прегледу објекта без примедаба.

Уговором је неопходно дефинисати и рок за извођење радова, при чему је важан и моменат када исти почиње да се рачуна. Једина исправна пракса је да тај моменат буде дан увођења у посао, а наручилац извођача уводи у посао тако што му предаје решење о грађевинској дозволи (или одобрењу за изградњу), потврду о пријему документације и пријави радова, решење о именовању стручног надзора, обавештење о лицима овлашћеним за праћење реализације уговора и план превентивних мера, у складу са Законом о безбедности и здрављу на раду, а затим извођачу обезбеђује несметан прилаз градилишту и испражњен простор од лица и ствари у којем се изводе радови.

С друге стране, да би био уведен у посао, и извођач мора да испуни одређене обавезе према наручиоцу, односно да достави средство обезбеђења за добро извршење посла, динамички план извођења радова и полису осигурања (обавезно осигурање од професионалне одговорности), као и решење о именовању лица које ће бити задужено за спровођење мера безбедности и здравља на раду током извођења радова.

Поред дефинисања рока, пожељно је дефинисати и под којим условима исти може да се продужи, при чему то може да се учини и простим позивањем на чл. 42. Посебних узанси о грађењу. Оправдани продужетак рока (на захтев извођача) по правилу постоји: у случају прекида, застоја или кашњења у извођењу радова, што није изазвано кривицом извођача радова, затим у случају елементарних непогода и дејства више силе, као и у случају извођења одређеног процента вишка радова (Посебне узансе о грађењу прописују 10%), и извођења додатних, непредвиђених радова.

Коначно, поред опште одредбе, односно установљавања обавезе извођача да радове који су предмет уговора изведе у складу са позитивном законском регулативом, техничким прописима, техничком документацијом, конкурсном документацијом, динамичким планом извођења радова и самим уговором, веома је битно да се прецизно одреде обавезе извођача и (евентуалне) санкције уколико се те обавезе не поштују.

Те обавезе су: достављање неопходне документације пре почетка извођења радова (решење о именовању одговорних извођача радова, динамички план извођења радова), обављање свих припремних радовa и организацијa градилишта (ограђивање градилишном оградом, израда, постављање градилишне табле и др.), обезбеђивање безбедности свих лица на градилишту, самог градилишта, складишта материјала и сл., затим поступање по свим примедбама и захтевима наручиоца датим на основу мишљења надзорног органа, као и извођење неопходних радова на поправкама, рушењу или поновном извођењу радова, замени набављеног или уграђеног материјала и опреме о сопственом трошку.

У смислу изнетог, извођач мора да омогући вршење стручног надзора на објекту, али и да уредно води све књиге предвиђене ЗПИ-ом и другим прописима који регулишу ову област. Извођач је дужан и да по завршеним радовима одмах о томе обавести наручиоца, као и да сноси трошкове накнадних прегледа комисије за технички преглед објекта уколико се утврде неправилности и недостаци у изведеним радовима. Такође, неопходно је уговором дефинисати одговорност извођача за сав уграђени материјал и опрему, па захтевати достављање сертификата и атеста за тај материјал и опрему најкасније до дана примопредаје изведених радова.

Санкције за неизвршавање или неуредно извршавање обавеза од стране извођача свакако су реализација средства обезбеђења за добро извршење посла, уговорна казна и једнострани раскид уговора. Притом, веома је важно прецизно дефинисати под којим условима која санкција може да се изрекне.

Уговорна казна се наплаћује у случају да понуђач не изведе радове у уговореном року, али може да се пропише и могућност наплате уговорне казне ако се касни и са динамиком извођења радова, уколико је поштовање динамике од посебног значаја. Висина уговорне казне одређује се по правилу у промилима (‰) од укупно уговорене вредности за сваки дан закашњења, с тим што се одређује и максималан могући износ који је обично 5% од вредности укупно уговорених радова. Упоредо и независно од уговорне казне, ако је због кашњења у извођењу или предаји радова претрпео штету која је већа од износа уговорне казне, наручилац може да захтева накнаду штете (разлику до пуног износа претрпљене штете).

Осим тога, важно је јасно дефинисати и под којим условима наручилац има могућност једностраног раскида уговора. Ова санкција се предвиђа за теже повреде уговорних обавеза као што су: недостављање захтеваног средства обезбеђења за добро извршење посла, недостављања полисе осигурања, неоправдано кашњење са извођењем радова дуже од одређеног броја дана, неоправдани прекид извођења радова, извођење радова који нису у складу са техничком документацијом, који не одговарају прописима или стандардима за ту врсту посла и квалитету наведеном у понуди извођача, као и непоступање извођача по примедбама стручног надзора.

С друге стране, уговорне обавезе, истина значајно мање, има и наручилац, а односе се на обезбеђење вршења стручног надзора (интерног или екстерног), увођење извођача у посао и предају техничке документације, обезбеђење несметаног прилаза градилишту, отварање грађевинског дневника и плаћање у складу са уговореном динамиком.

СРЕДСТВА ОБЕЗБЕЂЕЊА

Од извођача се обавезно захтева достављање полисе осигурања радова који су предмет уговора од уобичајених ризика (осигурање објекта) и то до њихове пуне вредности, као и полисе осигурања од одговорности за штету причињену трећим лицима и стварима трећих лица.

Осим тога, као што је претходно наведено, у случају авансног плаћања извођач мора да достави средство обезбеђења за повраћај авансне уплате, а обавезно треба да тражи и достављање средства обезбеђења за извршење уговорних обавеза, односно за добро извршење посла и за отклањање недостатака у гарантном року.

С тим у вези, Правилник о садржини и начину вршења техничког прегледа објекта, саставу комисије, садржини предлога комисије о утврђивању подобности објекта за употребу, осматрању тла и објекта у току грађења и употребе и минималним гарантним роковима за поједине врсте објеката прописује минималне гаранте рокове у грађевинским радовима сходно врсти објеката који се граде. Гарантни рок од две године прописан је за пословне зграде, пословне просторије и друге објекте у којима се обавља привредна делатност, затим за објекте у којима се обавља образовна, здравствена, научна, културна или социјална делатност, као и за комуналне објекте. Гаранти рок од три године предвиђен је, између осталог, и за објекте и радове на железничким пругама и државним путевима I и II реда, хидротехничке тунеле, метрое, подземне гараже и сличне подземне објекте, хале конструктивног распона 50 метара и више, објекте високоградње висине 50 метара и више, топлане капацитета 25.000.000 килокалорија часа и више. Коначно, гаранти рок од пет година дефинисан је, између осталог, и за хидроелектране, термоелектране и топлане снаге 10 МW, затим за далеководе, разводна постројења и трафостанице напона 110 kV и више, као и за објекте за масовни пријем људи и станове за тржиште.