Комисија за јавну набавку у области путне инфраструктуре има веома сложен задатак, који захтева познавање Закона о јавним путевима, који утврђује класификацију путне инфраструктуре и радова који се на њој могу изводити, као и надлежности управљача путева, и Закона о планирању и изградњи у смислу надлежности за издавање грађевинске дозволе, нивоа потребне пројектно-техничке документације и врсте контроле којој та документација подлеже, као и одредаба којима се утврђује ко може да пројектује, изводи радове и врши стручни надзор
Све стратегије одрживог развоја, полазећи од националне, преко регионалних до локалних, истичу да је развој путне инфраструктуре предуслов за економски и привредни развој, смањење регионалних разлика, привлачење директних инвестиција, смањење незапослености и унапређење животног стандарда. Нема дилеме да путна инфраструктура представља окосницу развоја и функционисања свих могућих људских, привредних и других токова. Различитим стратегијама утврђени су стратешки путни правци, приоритети у развоју путне инфраструктуре, који увек имају за циљ повезивање области, региона, суседних локалних самоуправа с мрежом државних и међународних путева.
Одређена друштвено-политичка заједница своју вредност мери покривеношћу путном мрежом. Стога је јасно да нема локалне самоуправе, канцеларије за одрживи развој, развојне агенције или сектора за управљање инфраструктурним пројектима који се неће наћи пред задатком да спроведу јавне набавке из области путне инфраструктуре, претходно одређене као приоритет у усвојеном стратешком и планском документу.
Кроз процесе јавних набавки уговарају се израда пројектно-техничке документације, стручне и техничке контроле израђене документације, радови на изградњи, реконструкцији, рехабилитацији и одржавању путне инфраструктуре, стручни надзор над извођењем радова, управљање саобраћајем и др.
Полазна тачка сваке комисије за јавну набавку која има неки од ових задатака јесте Закон о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС и 24/11, 121/15, 42/13-УС, 50/13-УС, 98/13-УС, 132/14 и 145/14) и Закон о јавним путевима („Сл. гласник РСˮ, бр. 101/2005, 123/2007, 101/2011, 93/2012 и 104/2013), којима су дефинисани сви појмови везани за јавне путеве, поделе јавних путева, делатност управљања и заштита јавних путева, одржавање и посебни услови изградње и реконструкције јавних путева.
Јавни пут је сваки категорисани пут и представља добро у општој употреби и од општег интереса, које се налази у јавној својини.
Према значају саобраћајног повезивања јавни путеви се деле на:
1) државне путеве I реда (саобраћајно повезују територију државе с мрежом европских путева, односно део су мреже европских путева, територију државе с територијом суседних држава, целокупну територију државе, као и привредно значајна насеља на територији државе);
2) државне путеве II реда (саобраћајно повезују подручје два или више округа или подручје округа);
3) општинске путеве (саобраћајно повезују територију општине, односно града, као и територију општине, односно града с мрежом државних путева);
4) улице (саобраћајно повезују делове насеља).
Уредбом о категоризацији државних путева („Сл. гласник РСˮ, бр. 105/13 и 119/13, у даљем тексту: Уредба), на основу критеријума које је прописала Влада, утврђени су путеви који припадају мрежи државних путева I реда и државних путева II реда на територији Републике Србије и њихове ознаке.
Општинске путеве и улице категоришу својим актима скупштине општина, односно скупштине града, на основу критеријума које су претходно прописале. Општински пут дефинисан је као јавни пут који саобраћајно повезује територију општине, односно града, као и територију општине, односно града с мрежом државних путева, а улица као јавни пут у насељу који саобраћајно повезује делове насеља. Уколико су улице истовремено делови државних или општинских путева који пролазе кроз насеља, сматрају се деловима тих путева.
Према положају у простору и условима одвијања саобраћаја јавни путеви се деле на:
1) јавне путеве ван насеља, и
2) јавне путеве у насељу.
Јавни пут у насељу одређује се просторним и урбанистичким планом.
Саобраћајне површине које нису обухваћене наведеном Уредбом и актима јединица локалне самоуправе о категоризацији општинских путева и улица, а које су доступне већем броју разних корисника, надлежни органи проглашавају некатегорисаним путевима који се, као такви, уписују у катастар непокретности (шумски, пољопривредни, прилазни, приватни, интерни и др.). Јавни путеви и некатегорисани путеви чине мрежу путева.
Делатност управљања државним путевима обавља ЈП „Путеви Србије”, а општинским путевима и улицама јединице локалне самоуправе, преко својих дирекција или јавних предузећа којима је ова делатност поверена. Управљачу јавног пута поверава се вршење јавних овлашћења која се односе на издавање сагласности за изградњу, реконструкцију или измену саобраћајних површина и др. које морају да садрже саобраћајно-техничке услове. Управљач јавног пута дужан је да обезбеди контролу извођења радова за које је издао саобраћајно-техничке услове.
На овај начин, категорија и ознака јавног пута, у складу са Законом о јавним путевима, први је елеменат који одређује на који начин ће комисија за јавну набавку одредити обавезне услове за понуђаче у конкурсној документацији коју израђује. Чланом 75. ст. 1. тач. 5) Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, број 124/12) прописан је обавезни услов да понуђач у поступку јавне набавке мора доказати да има важећу дозволу надлежног органа за обављање делатности која је предмет јавне набавке, ако је таква дозвола предвиђена посебним прописом. Чланом 133. Закона о планирању и изградњи прописано је да министарство надлежно за послове грађевинарства издаје грађевинску дозволу за изградњу државних путева првог и другог реда, путних објеката и саобраћајних прикључака на ове путеве и граничних прелаза. То повлачи за собом да техничку документацију за изградњу државних путева првог и другог реда може да израђује, а техничку контролу пројекта за грађевинску дозволу може да врши привредно друштво, односно друго правно лице које поседује тзв. велику лиценцу за пројектовање.
Извођење радова на овим путевима може да врши привредно друштво, односно друго правно лице које поседује тзв. велику лиценцу за извођење, а стручни надзор над извођењем радова привредно друштво, односно друго правно лице које поседује „велику лиценцу” за пројектовање или извођење радова. Ово је обавезни услов који комисија за јавну набавку, у зависности од предмета јавне набавке, мора поставити понуђачу, а као доказ захтевати Решење о испуњености услова за израду техничке документације, односно Решење о испуњености услова за грађење објеката, односно извођење радова, с навођењем ознаке лиценце. Наведена решења издаје министарство надлежно за послове грађевинарства.
За пројектовање државних путева првог и другог реда, путних објеката и саобраћајних прикључака на ове путеве и граничне прелазе, неопходно је да пројектантска кућа поседује лиценце, у зависности од предмета јавне набавке:
П131Г2 – пројекти саобраћајница;
П131С1 – пројекти саобраћаја и саобраћајне сигнализације.
За путне објекте (мостове) потребна је лиценца:
П132Г1 – пројекти грађевинских конструкција
За путне објекте (тунеле) потребна је лиценца:
П133Г1 – пројекти грађевинских конструкција
За извођење радова на државним путевима првог и другог реда, путним објектима и саобраћајним прикључцима на ове путеве и граничне прелазе, неопходно је да извођач поседује лиценце, у зависности од предмета јавне набавке:
И131Г2 – извођење радова на саобраћајницама
За путне објекте (мостове) потребна је лиценца:
И132Г1 – извођење грађевинских конструкција
За путне објекте (тунеле) потребна је лиценца:
И133Г1 – извођење грађевинских конструкција
Врста радова које треба изводити на јавном путу одређује врсту пројектно-техничке документације која се мора израдити, услове, решења и сагласности које треба прибавити.
Закон о планирању и изградњи дефинише техничку документацију као скуп пројеката који се израђују ради:
– утврђивања концепта објекта, разраде услова, начина изградње објекта и за потребе одржавања објекта;
– изградњу објекта као скуп радњи који обухвата: претходне радове, израду и контролу техничке документације, припремне радове за грађење, грађење објекта и стручни надзор у току грађења објекта;
– грађење као извођење грађевинских и грађевинско-занатских радова, а реконструкцију линијског инфраструктурног објекта као извођење грађевинских радова у заштитном појасу, у складу с посебним законом, којима се може променити габарит, волумен, положај или опрема постојећег објекта.
Изградња и реконструкција јавних путева врши се у складу са Законом о планирању и изградњи, а посебне услове за изградњу и реконструкцију јавних путева дефинише Закон о јавним путевима.
Одржавање јавних путева врши се у складу са Законом о јавним путевима. Одржавање јавног пута обухвата редовно, периодично и ургентно одржавање. Посебно се, у оквиру периодичног одржавања, издваја рехабилитација или тзв. грађевинско одржавање. Радови на ојачању, рехабилитацији и појачаном одржавању јавних путева првог и другог реда изводе се према техничкој документацији коју претходно мора да овери ЈП „Путеви Србије”, а за општинске путеве и улице општински односно градски орган надлежан за послове саобраћаја, на основу решења о одобрењу за извођење радова (без грађевинске дозволе) или у складу са чланом 59. Закона о јавним путевима, на основу решења о техничком регулисању саобраћаја за време извођења радова, које издаје управљач јавног пута на основу документације прописане наведеним чланом.
Јединице локалне самоуправе, које су управљачи општинских путева и улица на својој територији, у ситуацији су да спроводе јавне набавке везане за путну инфраструктуру на својој територији. При томе се могу јавити два случаја:
1) јавни пут је општински пут или улица;
2) улица је истовремено део државног пута који пролази кроз насеља, па се сматра делом тог пута.
У другом случају, комисија за јавну набавку припрема конкурсну документацију у складу са законском и техничком регулативом за државне путеве. Како је управљач државних путева ЈП „Путеви Србије”, у одређеним фазама изградње морају се прибавити сагласности ЈП „Путеви Србије”, којем се, по прибављању употребне дозволе, улица као део државног пута, предаје на даље управљање и коришћење.
Јавне набавке у области путне инфраструктуре, претходно одређене усвојеним планским и стратешким документима, подразумевају:
1) набавку услуга израде пројектно-техничке документације;
2) набавку услуга техничке контроле пројекта за грађевинску дозволу;
3) набавку радова на изградњи, реконструкцији, рехабилитацији или одржавању јавног пута;
4) стручни надзор над извођењем радова.
Ниво потребне пројектно-техничке документације зависи од врсте захвата који треба изводити на јавном путу – новоградња (грађење нове трасе пута), реконструкција (подразумева све активности везане за рехабилитацију плус измену геометрије, тј. излази се из граница путног земљишта), рехабилитација (грађевинско одржавање које обухвата пресвлачење – ојачање коловоза, обнову коловозне конструкције и обнову пута у границама путног земљишта) и функционално одржавање (зимско и летње). У нашим условима, рехабилитације су главна градитељска активност на путној мрежи.
Пројектне задатке за израду пројектно-техничке документације израђује, потписује и оверава инвеститор, на чије име гласи грађевинска дозвола.
За државне путеве првог и другог реда, за које грађевинску дозволу издаје министарство надлежно за послове грађевинарства, израђује се:
– Генерални пројекат с Претходном студијом оправданости (подлежу стручној контроли – ревизији);
– Идејни пројекат са Студијом оправданости (подлежу стручној контроли – ревизији);
– Пројекат за грађевинску дозволу који подлеже техничкој контроли и Пројекат за извођење;
– Пројекат изведеног стања.
На пројектно-техничку документацију по којој ће се изводити радови мора да се прибави сагласност ЈП „Путеви Србије”.
За општинске путеве или улице, за које грађевинску дозволу издају јединице локалне самоуправе, не израђују се Генерални пројекат, Претходна студија оправданости и Студија оправданости, већ:
– Идејни пројекат;
– Пројекат за грађевинску дозволу који подлеже техничкој контроли и Пројекат за извођење;
– Пројекат изведеног стања.
На пројектно-техничку документацију по којој ће се изводити радови мора се прибавити сагласност општинског, односно градског органа надлежног за послове саобраћаја.
Изградња и реконструкција јавних путева врши се на основу грађевинске дозволе коју издаје надлежан орган, а рехабилитација и радови на одржавању на основу решења о одобрењу за извођење радова или у складу са чланом 59. Закона о јавним путевима, на основу решења о техничком регулисању саобраћаја за време извођења радова.
Препоручује се да се истовремено спроведу јавна набавка израде пројектно-техничке документације и техничке контроле, јер се техничка контрола може вршити по фазама израде пројекта за грађевинску дозволу.
По изради пројектно-техничке документације која има потврду о ревизији и позитиван извештај комисије за ревизију, односно потврду о извршеној техничкој контроли и позитиван извештај техничке контроле, и на коју су прибављене све потребне сагласности, решења и дозволе, расписују се јавне набавке за извођење радова и стручни надзор над извођењем радова.
Закон о јавним набавкама поставља одређена ограничења која не познаје Закон о планирању и изградњи. Чланом 23. Закона о јавним набавкама прописана је тзв. заштита интегритета поступка, тј. прописано је да лице које је учествовало у планирању јавне набавке, припреми конкурсне документације или појединих њених делова, и с њим повезано лице не може наступати као понуђач или као подизвођач понуђача, нити може сарађивати с понуђачима или подизвођачима приликом припремања понуде.
Примењено у пракси везаној за јавне набавке у области путне инфраструктуре, ово значи да лице које је израдило пројектно-техничку документацију или вршило њену техничку контролу не може учествовати као понуђач у јавној набавци за извођење радова према тој документацији, нити у јавној набавци за вршење стручног надзора над тим радовима. На овај начин спречава се ограничавање конкуренције међу понуђачима, јер би лице које је учествовало у изради или техничкој контроли пројектно-техничке документације било у предности у односу на остале понуђаче у јавној набавци радова или услуга стручног надзора.
Из свега наведеног може се закључити да комисија за јавну набавку у области путне инфраструктуре има веома сложен задатак, који захтева познавање Закона о јавним путевима који утврђује класификацију путне инфраструктуре и радова који се на њој могу изводити, као и надлежности управљача путева и Закона о планирању и изградњи у смислу надлежности за издавање грађевинске дозволе, нивоа потребне пројектно-техничке документације и врсте контроле којој та документација подлеже, као и одредаба којима се утврђује ко може да пројектује, изводи радове и врши стручни надзор. Закон о планирању и изградњи одређује и фазе у изградњи објеката и неопходне услове за прелазак из једне фазе изградње у следећу, јер изградња објекта јесте скуп радњи који обухвата: претходне радове, израду и контролу техничке документације, припремне радове за грађење, грађење објекта и стручни надзор у току грађења објекта.
При свему треба веома водити рачуна о специфичностима Закона о јавним набавкама, који поставља своја ограничења у смислу заштите од ограничења конкуренције међу понуђачима и захтева пажљиво планирање поступака и редоследа јавних набавки, како наручилац не би дошао у ситуацију да пропусти грађевинску сезону, јер није благовремено уговорио контролу техничке документације или стручни надзор над извођењем радова. Због свега наведеног, подразумева се да у раду комисије за јавну набавку обавезно треба да учествују грађевински инжењери са искуством у изградњи објеката.
Поред обавезних услова за учешће у јавним набавкама из области путне инфраструктуре, о којима је било речи, комисија за јавну набавку у конкурсној документацији мора да одреди додатне услове у погледу финансијског, пословног, техничког и кадровског капацитета, у зависности од предмета јавне набавке.
У погледу финансијског капацитета од понуђача се најчешће захтева да докажу да су у претходне три обрачунске године остварили одређени пословни приход.
У погледу пословног капацитета, поред списка изведених радова, препоручује се да се уз закључене уговоре и потврде наручилаца да су уговори реализовани квалитетно и у уговореном року, траже и окончане ситуације, које се издају након техничког прегледа и пријема изведених радова. Врста и вредност уговора морају бити у складу с предметом јавне набавке, јер су то референце којима понуђач доказује да има професионална искуства и резултате у тој области.
Кад је технички капацитет у питању, од понуђача се тражи да поседује или има у закупу расположиве радне машине и опрему, опет у зависности од врсте и обима радова које треба изводити. Овде је важно узети у обзир да је чланом 7. ст. 1. тач. 47) Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Сл. гласник РС”, бр. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 – Одлука УС и 55/14) прописано да је радна машина моторно возило које је првенствено намењено за извођење одређених радова (комбајн, ваљак, грејдер, утоваривач, ровокопач, булдожер, виљушкар и сл.) и чија највећа конструктивна брзина кретања не прелази 45 km/h, а чланом 268. да у саобраћају на путу могу да учествују само моторна и прикључна возила за које је издата саобраћајна дозвола, регистарске таблице и регистрациона налепница. Наручиоци често заборављају да је дошло до промене у односу на претходну верзију Закона о безбедности саобраћаја на путевима, којом је било прописано да радне машине треба да поседују потврде о регистрацији, а не и саобраћајне дозволе, па овај пропуст у конкурсној документацији даје основ за подношење захтева за заштиту права.
У погледу кадровског капацитета, одређују се личне лиценце издате од Инжењерске коморе Србије (врсте личних лиценци могу се наћи преко линка http://www.ingkomora.org.rs/licence), које треба да поседује одговорни пројектант, одговорни извођач и вршилац стручног надзора, у зависности од предмета јавне набавке. Поред личних лиценци (које поседују физичка лица, за разлику од „великих” лиценци које поседују предузећа), треба тражити и потврде о њиховој важности, а добра је пракса појединих наручилаца да се конкурсном документацијом захтева да фотокопије потврде о важности лиценце буду оверене печатом имаоца лиценце и његовим потписом, како би било извесно да је ималац лиценце упознат да ће бити ангажован у току извршења уговора. Поред тога, ако је предмет јавне набавке извођење радова, треба захтевати и изјаву понуђача о одговорним извођачима, који ће решењем бити именовани за извођење радова у предметној јавној набавци и који ће бити расположиви у периоду извршења уговора за предметну јавну набавку.
Обавезни елементи конкурсне документације за извођење радова су предмер радова с дефинисаним позицијама и количинама на који је одговорни пројектант дао своју сагласност и динамички план активности у току реализације уговора.
И на крају, Модел уговора који је саставни део конкурсне документације захтева прецизно дефинисање рокова за извршење уговорних обавеза, начина плаћања, одговорности уговорних страна, наплате уговорних казни и др., док техничке спецификације обавезно треба да садрже ситуационе планове, цртеже, детаље и остале елементе на основу којих се потенцијални понуђачи могу детаљно упознати с предметом јавне набавке.
Слика 1: Општи концепт категоризације и класификације јавних путева (проф. др Војо Анђус)
