Јавни конкурс за попуну радних места службеника и намештеника у јединицама локалне самоуправе

РАДНО ПРАВО
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
22
Јавни конкурс за попуну
радних места службеника и
намештеника у јединицама
локалне самоуправе
Ситуације у којима се спроводи јавни конкурс за попуну радних места
према Закону о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама
локалне самоуправе и начин спровођења наведеног конкурса били су
предмет разматрања у овом тексту.
З
Мр Жељко Албанезе
аконом о запосленима у аутономним покрајинама
и
јединицама
локалне
самоу-
праве („Сл. гласник РС”, бр. 21/2016, 113/2017
и 95/2018 – даље: Закон) прописано је више
начина попуњавања радних места, што пре
свега зависи од категорије запосленог који
се прима у радни однос. Закон, на пример,
радна места службеника дели на положаје и
извршилачка радна места. Док се положаји
попуњавају постављењем, извршилачко радно
место
попуњава
се
трајним
премештајем,спровођењем
интерног
конкурса,
преузимањем
службеника
или
заснивањем
радног
односа
након
спроведеног
јавног
конкурса.
Овим је законским одредбама уједно утврђен
и положај
јавног
конкурса
као
начина

запошљавања
у
јединицама
локалне
самоуправе,
и то
тако
да се
исти
појављује
као

последња
алтернатива
када
не
успеју
сви претходни
начини
попуњавања
радних
места.

Према изричитој одредби члана 94. Закона,
јавни
конкурс
спроводи
се
ради:

■ попуњавања радних места службеника и
намештеника,
■ за пријем приправника.
У наставку следе основне законске одредбе
о спровођењу јавног конкурса за ове запосле-
не у јединицама локалне самоуправе.
1. ЈАВНИ КОНКУРС ЗА ПОПУЊАВАЊЕ
ПОЛОЖАЈА
1.1. Законске одредбе
Према члану 48. Закона, положај је радно
место
на
којем
службеник
има
овлашћења
и
одговорности
у
вези
са
руковођењем
и

усклађивањем
рада
органа,
службе
или
организације
градске
или
општинске
управе
или

управе
градске
општине.
У
смислу
Закона

положаји
су
следећа
радна
места:
1)
у јединици
локалне
самоуправе
и градској

општини
– радна
места
начелника
градске,

општинске,
односно
управе
градске
општине

и
њихових
заменика
(даље:
начелник
управе);

2)
у Граду
Београду,
уколико
је градска
управа
организована
као јединствен
орган
– радна

места
начелника
Градске
управе
Града
Београда,
његових
заменика
(секретар
секретаријата

Градске
управе
Града
Београда)
и подсекретар

секретаријата
(даље:
начелник
управе).
При томе треба имати у виду (члан 49) да
градско односно општинско веће (даље: Веће)
поставља и разрешава начелника управе и
заменика начелника управе, а службеника на
положају у управи градске општине поставља
и разрешава орган утврђен прописима града.
Према члану 95. Закона, јавни конкурс за
попуњавање положаја оглашава Веће. Треба
нагласити да се јавни конкурс у јединицама
локалне самоуправе спроводи ако интерни
конкурс није успео и ако после тога ни преу-
зимање није успело. С обзиром на назив „јав-
ни”, право учешћа на јавном конкурсу имају
сви заинтересовани (из органа аутономне покрајине
и јединица
локалне
самоуправе,
других
државних
органа,
приватног
сектора
итд.).
23
Р А ДНО ПР АВО
LEGE AR TIS ● А П Р И Л 2020.
У вези са општим одредбама о спровођењу
овог
поступка
може
се
рећи
да се
јавни

конкурс
оглашава
у „Службеном
гласнику

Републике
Србије”
и неком
од
дневних
јавних
гласила
која
излазе
за
територију
целе

Републике,
при
чему
рок
за
подношење
пријава
на
јавни
конкурс
не
може
да буде
краћи

од
петнаест
дана
од
дана
оглашавања,
а тече

од
дана
оглашавања
у „Службеном
гласнику

Републике
Србије”.
Јавни
конкурс
садржи

податке
о органу,
радном
месту,
месту
рада,

условима
за
запошљавање
на
радном
месту,

стручној
оспособљености,
знању
и
вештинама

које
се
оцењују
у изборном
поступку
и начину
њихове
провере,
податке
о року
у коме
се

подносе
пријаве
на
јавни
конкурс,
лично
име

лица
задуженог
за
давање
обавештења
о јавном

конкурсу,
адресу
на
коју
се
пријаве
подносе
и

податке
о доказима
који
се
прилажу
уз
пријаву.

Уколико
уз
пријаву
нису
приложени
потребни

докази,
сматра
се
да њен
подносилац
не
испуњава
услове
за
запошљавање.

1.2. Конкурсна комисија
Према члану 95. став 2. Закона, пре оглашавања
јавног
конкурса
за
попуњавање
положаја

Веће
образује
конкурсну
комисију,
која
има
три

члана,
од
којих
(члан
96. Закона):
1)
најмање
један
члан
мора
да има
стечено
високо
образовање
на
основним
академским
студијама
у
обиму
од
најмање
240
ЕСПБ
бодова,

мастер
академским
студијама,
мастер
струковним
студијама,
специјалистичким
академским

студијама,
специјалистичким
струковним

студијама,
односно
на
основним
студијама
у

трајању
од
најмање
четири
године
или
специјалистичким
студијама
на
факултету,

2)
један
члан
мора
да буде
стручан
у области

за
коју
се
попуњава
положај
и
3)
један
члан
мора
да буде
службеник
који

обавља
послове
из области
управљања
људским
ресурсима.
Треба обратити пажњу на следећу практичну
ситуацију:
У
случају
истовременог

расписивања неколико конкурса за начелни-
ке, јавља се питање да ли се пре расписива-
ња јавног огласа формира комисија за сваки
конкурс понаособ или може да се формира
једна комисија. С обзиром на чињеницу да,
између осталог, један члан комисије мора да
буде стручан у области за коју се попуњава
положај, формира се комисија за сваки конкурс
понаособ.
Конкурсна комисија има задатак да спроведе
изборни
поступак
и
да
по
окончаном
изборном
поступку
састави
листу
од
највише

три
кандидата
који
су
са
најбољим
резултатом
испунили
мерила
прописана
за
избор.
То

значи
да изборна
комисија
мора
да испита

благовремено
поднете
пријаве
и доказе
који

су
приложени
уз
њих, затим
да састави
списак
кандидата
који
испуњавају
услове
за
рад

на
радном
месту
и међу
њима
спроведе
изборни
поступак,
у оквиру
ког
се
оцењивањем

стручних
оспособљености,
знања
и потребних
вештина
утврђује
способност
кандидата
с обзиром
на
прописана
мерила
за
избор.

Сам
изборни
поступак
може
да се
спроведе

у
више
делова,
писменом
провером,
усменим
разговором
или
на
други
одговарајући

начин.
Изборни
поступак,
дакле,
има
за
циљ

постепену
селекцију
кандидата
ради
одабира

најбољих.

По окончаном изборном поступку конкурсна
комисија
саставља
листу
од
највише

три
кандидата
који
су
са
најбољим
резултатом
испунили
мерила
прописана
за
избор.

Ову
листу
конкурсна
комисија
доставља

Већу,
које
доноси
одлуку
о
избору
кандидата
у року
од
петнаест
дана
од
дана
пријема

листе.
Службеник
ступа
на
положај
на
дан

доношења
решења
о постављењу
на
положај.
Међутим, ако је конкурсна комисија утврдила
да ниједан
кандидат
није испунио
мерила
прописана
за
избор,
Већу не
може
бити

предложен
кандидат
за
постављење
на
положај.
Исто
тако
(члан
97) Веће није обавезно

да
изврши
избор
кандидата
са
листе
за
избор,

али
је дужно
да о разлозима
за
то
обавести

све
учеснике
конкурса
писаним
путем
и на

интернет
презентацији
јединице
локалне

самоуправе.
У крајњем
случају,
ако
Већу не

буде
предложен
кандидат
за
постављење
на

положај
или
ако
Веће не
постави
предложе-
ног кандидата, спроводи се нови јавни кон-
курс.
РАДНО ПРАВО
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
24
Против решења о постављењу на положај
које је донело Веће жалба није допуштена, али
може да се покрене управни спор.
На остала питања спровођења јавног
конкурса за попуну положаја примењују се
одредбе Закона о јавном конкурсу при попуњавању
извршилачких
радних
места.
Потребно је напоменути још и то да уколико
по овом конкурсу буде изабран кандидат који
није „државни” службеник, руководилац органа
доноси
решење
о његовом
пријему
у радни

однос.
Ако
буде
изабран
кандидат
који
је већ

службеник
у неком
другом
државном
органу,

руководилац
органа
може
да донесе
решење

о
његовом
премештају
према
правилима
која

важе
за
премештај
после
интерног
конкурса.
2. ПРИМЕНА ОДРЕДАБА ЗАКОНА
О ЈАВНОМ КОНКУРСУ ЗА
ИЗВРШИЛАЧКА РАДНА МЕСТА
Као што је претходно речено, јавни конкурс
спроводи
се
и за:

■ попуну извршилачких радних места (службеника
и намештеника)
и
■ за пријем приправника.
Треба подсетити на законско опредељење
(члан 82) да при попуњавању извршилачког
радног места предност има премештај службеника,
са
напредовањем
или
без
њега.
Ако

послодавац
одлучи
да радно
место
не
попуни

премештајем,
онда
најпре
мора
да спроведе

интерни
конкурс,
а ако
интерни
конкурс
није

успео,
радно
место
може
да се
попуни
преузимањем
службеника
од
другог
органа.
Ако

се
радно
место
не
попуни
ни преузимањем

службеника,
обавезно
се
спроводи
јавни

конкурс.
2.1. Спровођење јавног конкурса
по Закону
Према члану 101. Закона, пре расписивања
јавног
конкурса
за
попуну
извршилачких

радних
места
начелник
управе,
руководилац

службе
или
организације
својим
решењем

образује
конкурсну
комисију
од
три
члана.

Дакле,
јавни
конкурс
за
избор
службеника

на
извршилачко
радно
место
спроводи
кон-
курсна комисија од три члана, при чему су
обавезна следећа два члана:
■ непосредни руководилац организационе
јединице у којој се попуњава радно место и
■ службеник који обавља послове из области
управљања људским ресурсима.
Конкурсна комисија је у обавези да пре
расписивања конкурса у сваком појединачном
случају
утврди
које
ће
се
стручне
оспособљености,
знања
и вештине
проверавати
у
изборном
поступку
и начин
њихове
провере.
Такође
је прописано
да ће Влада
уредбом

ближе
уредити
поступак
спровођења
јавног

конкурса
за
попуњавање
радних
места,
као и
какве
се
стручне
оспособљености,
знања
и вештине
вреднују
у изборном
поступку,
начин

њихове
провере
и мерила
за
избор
на
радна

места.
У том
контексту
треба
подсетити
на

донету
Уредбу
о спровођењу
интерног
и јавног
конкурса
за
попуњавање
радних
места

у
аутономним
покрајинама
и јединицама

локалне
самоуправе
(„Сл. гласник
РС”,
бр.

95/2016
од
30. 11. 2016. године,
ступила
је на

снагу
8. 12. 2016. године
– даље:
Уредба),
којом

се
уређује
спровођење
јавног
конкурса,
између
осталог,
и
за
попуњавање
извршилачких

радних
места
службеника
у органима
јединица
локалне
самоуправе
и градских
општина.

Одредбе
поменуте
уредбе
у наставку
ће бити

приказане
упоредо
са
законским.
Оглас који се објављује за попуну извршилачких
радних
места
строго
је формализован

одредбама
члана
102. Закона.
Овај
оглас
садржи
податке
који
су
преузети
из Правилника

о
систематизацији
конкретног
послодавца,

као
и друге
неопходне
податке
за
учешће
на

конкурсу,
а то
су:
■ подаци о радном месту,
■ услови за запослење на радном месту,
■ стручна оспособљености, знања и вештине
који се оцењују у изборном поступку, као и
подаци о начину њихове провере,
■ број телефона и име особе задужене за давање
додатних
обавештења
о јавном
конкурсу,

■ адреса на коју се пријаве подносе и
■ подаци о доказима који се подносе уз пријаву.
Јавни конкурс за попуњавање извршилачког
радног
места
службеника
и намештеника

оглашава
орган
јединице
локалне
самоуправе

и градске општине у којој се попуњава радно
место (члан 12. Уредбе). У циљу обезбеђења
потпуне доступности радних места и правовременог
обавештавања
потенцијално
заинтересованих
кандидата
за
радно
место
које

се
попуњава,
послодавац
је у обавези
да обавештење
о јавном
конкурсу
обавезно
објави

у
најмање
једним
дневним
новинама
које
се

дистрибуирају
за
целу
територију
Републике

Србије
и на
интернет
презентацији
јединице
локалне
самоуправе.
Осим
тога,
уколико

оглас
објављује
јединица
локалне
самоуправе

у
којој
је у службеној
употреби
и језик
националне
мањине,
оглас
се
објављује
и у једним

локалним
или
међуопштинским
новинама

које
излазе
на
том
језику.
25
Р А ДНО ПР АВО
LEGE AR TIS ● А П Р И Л 2020.
Рок за подношење пријава на конкурс за
попуну извршилачког радног места не може
да буде краћи од петнаест дана од дана оглашавања
обавештења
о јавном
конкурсу
у

дневним
новинама
које
се
дистрибуирају

за
целу
територију
Републике
Србије,
као и

у
једним
локалним
или
међуопштинским

новинама
које
излазе
на
језику
националне

мањине
који
је у службеној
употреби
у јединици
локалне
самоуправе.
Неблаговремене,

недопуштене
или
непотпуне
пријаве
и пријаве
уз
које
нису
приложени
сви потребни
докази
према
тексту
огласа
конкурсна
комисија

одбацује
закључком,
против
којег
може
да се

изјави
жалба
жалбеној
комисији
у року
од

осам
дана
од
дана
пријема
закључка.
Жалба

кандидата
на
закључак
не
задржава
извршење
закључка.
Уредба у члану 13. прописује нешто ширу
садржину огласа о јавном конкурсу и прецизира
да оглас
о јавном
конкурсу
садржи
податке
о
радном
месту
преузете
из
Правилника

о
систематизацији
код
послодавца,
затим
о

условима
за
запослење
на
радном
месту,
као
и
о
стручној
оспособљености,
знањима
и
вештинама
које
се
оцењују
у изборном
поступку,
начину
њихове
провере
и року
у коме
се

подносе
пријаве
на
јавни
конкурс,
а садржи

и
телефон
и
име
особе
задужене
за
давање

додатних
обавештења
о јавном
конкурсу,

адреси
на
коју
се
пријаве
подносе
и податке

о
доказима
који
се
подносе
и прибављају
уз

пријаву.
Поред
тога,
у огласу
о
јавном
конкурсу
за
попуњавање
радног
места
наводи
се
да је

пробни рад обавезан за оне који раније нису
заснивали радни однос у јединицама локалне
самоуправе, градској општини или државном
органу. Ако се попуњава извршилачко радно
место у вези са којим је, као посебан услов,
предвиђено знање језика и писма националних
мањина,
у огласу
се
посебно
наводи
овај

услов.
Ако
постоји
потреба
за
запослењем

припадника
националних
мањина
који
су

недовољно
заступљени
међу
запосленима,
у

огласу
се
посебно
наводи
да
те
националне

мањине
имају
предност
приликом
избора
у

случају
једнаке
оцене
квалификованих
кандидата.
Сагласно чл. 14. и 15. Уредбе, уз пријаву на
јавни конкурс учесник јавног конкурса прилаже
доказе
о одговарајућој
стручној
спреми

и
радном
искуству
и друге
доказе
о испуњавању
прописаних
услова
за
рад
на
радном
месту

које
се
попуњава,
као и контакт
телефон,
а по

могућности
и интернет
адресу.
Пријава
на

јавни
конкурс
за
попуњавање
извршилачког

радног
места
службеника
подноси
се
конкурсној
комисији
преко
јединице
локалне
самоуправе
и градске
општине
у којој
се
попуњава

радно
место.
У погледу изборног поступка за извршилачка
радна
места
може
се
навести
следећи

редослед
радњи
конкурсне
комисије
(чл.

104–106.
Закона):
1)
Најпре
се
саставља
списак
кандидата
који

испуњавају
услове
за
запослење
на
радном

месту.
2)
Затим
се
међу
кандидатима
са
списка
спроводи

изборни поступак, који се састоји у
оцењивању стручне оспособљености, знања
и вештина кандидата према унапред припремљеним
критеријумима
и
мерилима
прописаним
за
избор.
Изборни
поступак
може
да се

спроведе
и применом
теста
знања
и вештина,

писменим
радом
и симулацијом,
али
је разговор
са
кандидатом
увек
обавезан.
Ако
се
у
изборном
поступку
спроводи
писмена
провера,
приликом
те
провере
кандидати
се
обавештавају
о месту,
дану
и времену
када
ће се

обавити
усмени
разговор
с кандидатима.
3)
По
окончаном
изборном
поступку
конкурсна
комисија
у року
од
петнаест
дана
саставља

листу
за
избор
од
највише
три
кандидата
који

су
са
најбољим
резултатом
испунили
мерила

прописана за избор, а ако се конкурс спро-
води за више извршилаца на једном радном
РАДНО ПРАВО
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
26
месту, конкурсна комисија доставља листу
за избор од највише три кандидата за сваког
извршиоца.
Конкурсна комисија доставља начелнику
управе листу за избор са записницима о предузетим
радњама
у току
изборног
поступка.

Пре
избора
кандидата
начелник
управе
може

да
обави
усмени
разговор
са
кандидатом
са

листе.
Решење
о
избору
кандидата
са
листе

за
избор
доноси
начелник
управе
у року
од

петнаест
дана
од
пријема
листе
за
избор.
Ово

решење
садржи
лично
име
кандидата,
као и

назив
радног
места
за
које
је изабран.
Као што се види, Законом је предвиђена
обавеза начелника управе да изабере кандидата
са
листе
за
избор,
као и да донесе
решење
о пријему
у радни
однос
кандидата
кога
је
изабрао
са
листе.
Овакво
решење
обезбедиће

да
се
у радни
однос
примају
кандидати
који

су
у изборном
поступку
показали
најбоље

резултате.

Законом је утврђен рок од петнаест дана
од дана коначности решења о пријему за који
је изабрани кандидат дужан да ступи на рад,
изузев ако послодавац због постојања оправданих
разлога
не
одлучи
другачије
(члан
107.

Закона).
Ако
изабрани
кандидат
не
ступи
на

рад
у року
који
му
је одређен,
сматра
се
да решење
о пријему
у радни
однос
није донето,

а
начелнику
управе
оставља
се
могућност
да
изабере
другог
кандидата
са
листе
за
избор.
Решење о пријему у радни однос изабраног
кандидата
доставља
се
свим кандидатима

који
су
учествовали
у изборном
поступку,
дакле
свим
кандидатима
који
испуњавају
услове

за
пријем
на
конкретно
радно
место
и благовремено
су
доставили
уредну
документацију

(ушли
су
у изборни
поступак).
Сви
кандидати
који
су
учествовали
у изборном
поступку

имају
право
да у року
од
осам
дана
по
пријему

решења
изјаве
жалбу
жалбеној
комисији,
која

је
дужна
да о њој одлучи
у року
који
не
може

бити
дужи
од
петнаест
дана
(члан
108.
Закона).
Против
одлуке
жалбене
комисије,
која
је

коначна,
може
се
покренути
управни
спор.

Кандидат који је учествовао у поступку јавног
конкурса,
дакле
не
само
онај
који
је ушао

у
изборни
поступак,
има
право
на
приступ

информацијама садржаним у документацији
јавног конкурса у складу са законом којим се
уређује остваривање права на слободан приступ
информацијама
од
јавног
значаја,
али
је
истовремено
прописана
и обавеза
послодавца
да при
остваривању
права
на
увид
у податке
садржане
у документацији
јавног
конкурса

води
рачуна
о заштити
података
о личности,

у
складу
са
Законом
(члан
109. Закона).
2.2. Посебне одредбе Уредбе у вези
са изборним поступком
Наведене су законске одредбе о изборном
поступку службеника – извршиоца, међутим
треба имати у виду и допунске одредбе Уредбе
по том питању (чл. 16–24). Према тим одредбама,
по
истеку
рока
за
подношење
пријава

на
јавни
конкурс
конкурсна
комисија
прегледа
све
приспеле
пријаве
и
поднете
доказе

и
саставља
списак
кандидата
међу
којима
се

спроводи
изборни
поступак,
уз
наглашавање

да
се
изборни
поступак
спроводи
само
међу

оним
кандидатима
који
испуњавају
оглашене

услове
за
рад
на
радном
месту
које
се
попуњава.
Списак
кандидата
међу
којима
се
спроводи
изборни
поступак
потписују
сви чланови

конкурсне
комисије.
Кандидатима међу којима се спроводи изборни
поступак
за
попуњавање
радног
места

доставља
се
писмено
обавештење
о томе
кад

отпочиње
изборни
поступак,
и то
путем
интернет
адресе,
ако
је дата,
као и телефонским

путем.
Ако
се
изборни
поступак
спроводи
у
више
делова,
кандидати
се
на
почетку
сваког

дела
обавештавају
о томе
кад
почиње
наредни
део
изборног
поступка.
Кандидат
који
се

не
одазове
позиву
да учествује
у
једном
делу

изборног
поступка,
не
позива
се
да учествује

у
наредном
делу
изборног
поступка.
Нагласак је Уредбе да у изборном поступку
конкурсна комисија може да оцењује само оне
стручне оспособљености, знања и вештине
кандидата које су наведене у огласу о конкурсу
и на
начин
који
је наведен
у огласу
о конкурсу.
Изборни
поступак
може
да се
спроведе

у
више
делова,
писменом
провером,
усменим

разговором
или
на
други
одговарајући
начин,

уз
напомену
да, ако
се
у изборном
поступку

спроводи
писмена
провера,
приликом
те
провере
кандидати
се
обавештавају
о месту,
дану

и времену када ће се обавити усмени разговор
са кандидатима.
Каква знања и вештине могу да се
вреднују при избору кандидата?
Конкретно:
1) стручне оспособљености вреднују се тако
што се проверавају способности кандидата за
успешан рад на радном месту;
2) знање се вреднује тако што се проверава
познавање
области
из
делокруга
органа

и
стручно
знање
из области
рада
на
радном

месту;
3)
вештине
кандидата
вреднују
се
тако
што

се
проверавају
аналитичко
резоновање
и логичко
закључивање,
вештина
комуникације,

организационе
способности,
вештина
руковођења
и вештина
рада
на
рачунару.
27
Р А ДНО ПР АВО
LEGE AR TIS ● А П Р И Л 2020.
Стручна оспособљеност, знања и вештине
кандидата могу најпре писмено да се провере,
за коју прилику конкурсна комисија саставља
три различита задатка најраније 24 сата пре
почетка писмене провере. Ако организациони
облик
нема
одговарајуће
стручњаке
за

област
из које
се
писмено
проверавају
оспособљеност,
знање
и вештине,
састављање
задатка
може
да се
повери
стручњацима
изван

органа
или
одговарајућој
организацији.
Сваки
задатак
се
израђује
у онолико
примерака

колико
има
кандидата
и чува
у одвојеним
запечаћеним
ковертама.
Пред почетак писмене провере један од
кандидата жребом бира задатак који решавају
сви кандидати.
Задатак
не
може
да се
решава
дуже
од
два
сата,
а при
решавању
задатка

кандидати
могу
да користе
једино
текстове

закона
и других
прописа
ако
је задатак
везан

за
њихову
примену.
Писмени рад кандидата вреднује сваки
члан конкурсне комисије оценама „не задовољава”,
„делимично
задовољава”
и „задовољава”,
према
критеријумима
које
конкурсна

комисија
унапред
одређује
најкасније
24 часа

пре
писмене
провере,
с тим да у наредном

делу
изборног
поступка
могу
да учествују

само
кандидати
које
су
сви чланови
конкурсне
комисије
вредновали
оценом
„делимично

задовољава”
или
„задовољава”.
На разговор се позивају само кандидати
који су у претходном делу изборног поступка
стекли
право
да учествују
на
разговору,
а

ако писмене провере није ни било, конкурсна
комисија обавља усмени разговор са свим
кандидатима међу којима се спроводи изборни
поступак.
Кандидати
с којима
се
обавља

усмени
разговор
оцењују
се
према
критеријумима
за
избор
које
је утврдила
конкурсна

комисија,
при
чему
је
принцип
да
сваки
члан

конкурсне
комисије
оценама
од
1 до
3 вреднује
одговоре
кандидата
на
питања
која
су

му
постављена,
према
критеријумима
које

конкурсна
комисија
унапред
одређује.
Оценом
3 вреднује
се
кандидат
који
у потпуности

испуњава
стручне
оспособљености,
знања
и

вештину
комуникације
који
су
потребни
за

избор
на
радно
место,
оценом
2
вреднује
се

кандидат
који
делимично
испуњава
захтеве

за
избор
на
радно
место,
а оценом
1 вреднује

се
кандидат
који
не
испуњава
поменуте
захтеве.
Резултат
кандидата
добија
се
тако
што

се
обрачунава
просечна
вредност
оцена
којима
је кандидат
вреднован,
с тим што
се
та

просечна
вредност
рачуна
само
оном
кандидату
ког
је сваки
члан
конкурсне
комисије

вредновао
оценом
2 или
3.
После усменог разговора с кандидатима
конкурсна комисија, по окончаном изборном
поступку,
у року
од
петнаест
дана
сачињава
листу
за
избор,
на
коју
се
увршћују

највише
три
кандидата
која
су
с
најбољим

резултатом
испунила
мерила
прописана
за

избор.
Ако
више
кандидата
има
једнак
резултат,
предност
да буду
увршћени
на
листу

за
избор
имају
они
с бољим
резултатом
на

писменој
провери
знања
и стручних
оспособљености
(прво
допунско
мерило),
а
ако
ни

после
тога
конкурсна
комисија
не
одреди
сва

три
кандидата,
предност
имају
они
с бољим

резултатом
на
провери
вештина
(друго
допунско
мерило).
Ако
ни после
тога
не
могу

да
се
одреде
сва
три
кандидата
с најбољим

резултатом,
конкурсна
комисија
поново
разговара
с кандидатима
који
су
после
примене

првог
или
другог
допунског
мерила
задржали
изгледе
да буду
увршћени
међу
прва
три

кандидата,
све
док
не
одреди
оне
међу
њима

чији
резултати
највише
одговарају
захтевима

радног
места.
Када се ради о припадницима националних
мањина
које
су
недовољно
заступљене

међу
запосленима,
предност
при
избору
при-
ликом сачињавања листе за избор има прво-
предложени кандидат са те листе.
РАДНО ПРАВО
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
28
2.3. Неуспех јавног конкурса
Одредбама члана 110. Закона прописано је
да јавни конкурс није успео:
1) ако није било пријава на јавном конкурсу;
2) ако ниједан кандидат није испунио услове
јавног конкурса, односно није доставио све
потребне доказе или су пријаве неблаговремене,
недопуштене
и неразумљиве;
3)
ако
конкурсна
комисија
утврди
да ниједан

од
пријављених
кандидата
није учествовао
у
изборном
поступку;
4)
ако
конкурсна
комисија
утврди
да ниједан

од
кандидата
који
су
учествовали
у
изборном

поступку
није испунио
мерила
прописана
за

избор;
5)
ако
Веће не
доносе
одлуку
о избору
кандидата
у
року
од
петнаест
дана
од
дана
пријема

листе
кандидата.
Прописано је пет разлога због којих се
јавни конкурс сматра неуспелим, о чему начелник
управе
доноси
решење.
Ово
решење

доставља
се
следећим
кандидатима:
■ који нису учествовали у изборном поступку,
■ који су учествовали у изборном поступку,
али нису испунили мерила прописана за избор,

■ који су били на листи кандидата, али Веће
није донело одлуку о избору са те листе.
Након пријема решења о неуспеху јавног
конкурса, ако сматрају да испуњавају мерила
прописана за избор или да су се у изборном
поступку десиле такве неправилности које би
могле да утичу на објективност исхода, жалбеној
комисији
жалбу
могу
да поднесу
следећи
кандидати:
■ који су се пријавили, али нису стекли услов
да учествују у изборном поступку;
■ за које је конкурсна комисија после учешћа
у изборном поступку утврдила да не испуњавају
мерила
прописана
за
избор.
Ови кандидати жалбу могу да поднесу у
року од осам дана од дана пријема решења о
неуспеху јавног конкурса жалбеној комисији.
Пријаве кандидата који нису испунили
услове јавног конкурса, односно нису доставили
све
потребне
доказе
или
су
пријаве
биле

неблаговремене,
недопуштене
и неразумљи-
ве, конкурсна комисија одбацује закључком
против кога може да се изјави жалба жалбе-
ној комисији. Ова жалба не задржава извршење
закључка.
Жалбена
комисија
је дужна

да
у року
који
не
може
бити
дужи
од
петнаест
дана
одлучи
по
жалби,
при
чему
је одлука

жалбене
комисије
коначна
и против
ње може

да
се
покрене
управни
спор.
Ако јавни конкурс није успео, не попуњава
се радно место које је оглашено, али послодавац
може
да одлучи
да се
спроведе
нови
јавни

конкурс.
У вези
са
неуспехом
јавног
конкурса,
Уредба
у члану
25. прецизира
да, ако
није
било
пријава
на
јавном
конкурсу
или
ниједан

кандидат
није испунио
услове
јавног
конкурса,
односно
није доставио
све
потребне
доказе

или
су
пријаве
неблаговремене,
недопуштене

и
неразумљиве,
председник
конкурсне
комисије
о
томе
саставља
извештај
и
доставља
га

начелнику
управе
у року
од
пет
дана
од
дана

затварања
јавног
конкурса.
Уз наведено потребно је додати још и
одредбе члана 26. Уредбе, које се односе на
рад конкурсне комисије тако што се прецизира
да конкурсна
комисија
одлуке
доноси

већином
гласова,
при
чему
глас
председника

конкурсне
комисије
има
исту
снагу
као и члана
конкурсне
комисије.
Чланови
конкурсне

комисије
већином
гласова
бирају
председника
конкурсне
комисије.
Конкурсна
комисија

води
записник
о
свом
раду,
који
потписује

председник
конкурсне
комисије.
Чланови

конкурсне
комисије
дужни
су
да
чувају
податке
до
којих
су
дошли
током
спровођења

поступка.
СУДСКО-АДВОКАТСКИ
РОКОВНИК
АДВОКАТСКИ
РОКОВНИК
СТРУЧНИ
КОМЕНТАРИ
3
ДЕЦЕНИЈЕ
САВЕТОВАЊА
Lege Artis
ПРОПИСИ У ПРАК
СИ
ЈАВНЕ
НАБАВКЕ
ПОС
ЛОВНИ
САВЕТНИК