И поред законски дефинисаних претпоставки чијим испуњењем привредни субјекти стичу право да се баве пројектовањем или грађењем објеката, сâм поступак добијања и одузимања ових лиценци испољава одређене мањкавости. У њиховом превазилажењу можда могу помоћи нека од упоредноправних решења која наводимо у овом тексту
Да би једно привредно друштво, друго правно лице или предузетник могли да се баве пројектовањем или грађењем објеката у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – испр. 64/10 – Одлука УС, и 24/11, 121/2012, 42/2013 – Одлука УС, 50/2013 – Одлука УС и 98/2013 – Одлука УС), треба да буду уписани у одговарајући регистар за израду техничке документације, односно регистар за грађење објеката, тј. да од министарства надлежног за послове грађевинарства добију решење о испуњености услова – лиценцу.
Техничку документацију за изградњу објеката може да израђује привредно друштво, односно друго правно лице уписано у одговарајући регистар за израду техничке документације за ту врсту објеката и које има запослена лица с лиценцама за одговорног пројектанта, и са одговарајућим стручним резултатима у изради техничке документације за ту врсту и намену објеката.
Стручне резултате има лице које је израдило или учествовало у изради, односно у вршењу техничке контроле техничке документације по којој су изграђени објекти те врсте и намене.
Министар надлежан за послове грађевинарства донеће решење којим укида решење о испуњености услова (лиценце), ако се утврди да привредно друштво, односно друго правно лице не испуњава прописане услове на основу којих је добило лиценцу, тј. ако је престао радни однос стручном лицу с референцама, а није замењено другим лицем, као и у случају ако се утврди да је лиценца издата на основу нетачних и неистинитих података.
Техничку документацију може да израђује и страно лице под условима реципроцитета и другим условима прописаним законом, тј. ако је на међународном конкурсу стекло право на извођење конкурсног рада у Републици Србији и ако је члан инжењерске коморе земље чији је држављанин.
Грађење објеката, односно извођење радова може да врши привредно друштво, друго правно лице или предузетник који су уписани у одговарајући регистар за грађење објеката, односно за извођење радова (извођач радова), и то:
1) високих брана и акумулација напуњених водом, јаловином или пепелом за које је прописано техничко осматрање;
2) нуклеарних објеката и других објеката који служе за производњу нуклеарног горива, радиоизотопа, озрачивања, ускладиштење радиоактивних отпадних материја за научно-истраживачке сврхе;
3) објеката за прераду нафте и гаса, међународних и магистралних продуктовода, гасовода и нафтовода за транспорт, гасовода називног радног натпритиска преко 16 бара, уколико прелазе најмање две општине, складишта нафте, гаса и нафтних деривата капацитета преко 500 тона, магистралних и регионалних топлодалековода, објеката за производњу биодизела;
4) објеката базне и прерађивачке хемијске индустрије, црне и обојене металургије, објеката за прераду коже и крзна, објеката за прераду каучука, објеката за производњу целулозе и папира и објеката за прераду неметаличних минералних сировина, осим објеката за примарну прераду украсног и другог камена, у складу с капацитетима дефинисаним у Уредби о утврђивању листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Сл. гласник РС”, бр. 114/08);
5) стадиона за 10.000 и више гледалаца, објеката конструктивног распона 50 и више метара, објеката висине 50 и више метара, силоса капацитета преко 10.000 m³, објеката казнено-поправних установа, објеката за службене потребе дипломатско-конзуларних представништава страних држава, односно канцеларија међународних организација у Републици Србији, уколико је то прописано билатералним споразумом, као и стамбених комплекса вишепородичног становања када је инвеститор Република Србија;
6) хидроелектране и хидроелектране с припадајућом браном снаге 10 и више МW, термоелектране снаге 10 и више МW и термоелектране – топлане електричне снаге 10 и више МW и далековода и трафостаница напона 110 и више kV;
7) међурегионалних и регионалних објеката водоснабдевања и канализације, постројења за припрему воде за пиће капацитета преко 40 l/s и постројења за пречишћавање отпадних вода у насељима преко 15.000 становника или капацитета 40 l/s;
8) регулационих радова за заштиту од великих вода градских подручја и руралних површина већих од 300 ha;
9) објеката у границама непокретних културних добара од изузетног значаја и културних добара уписаних у Листу светске културне и природне баштине, објеката у заштићеној околини културних добара од изузетног значаја са одређеним границама катастарских парцела и објеката.
Грађење објекта може да врши привредно друштво, односно друго правно лице које је уписано у одговарајући регистар за грађење те врсте објеката, или за извођење те врсте радова, које има запослена лица с лиценцом за одговорног извођача радова и одговарајуће стручне резултате.
Одговарајуће стручне резултате има привредно друштво, односно друго правно лице које је изградило или учествовало у грађењу претходно побројаних објеката те врсте и намене објеката, односно те врсте радова.
У складу с претходним законским одредбама и Правилником о начину, поступку и садржини података за утврђивање испуњености услова за издавање лиценце за израду техничке документације и лиценце за грађење објеката за које одобрење за изградњу издаје Mинистарство, односно аутономна покрајина, као и о условима за одузимање ових лиценци („Сл. гласник РС”, бр. 114/04) подноси се захтев за доношење решења о испуњености услова за:
– израду техничке документације, или
– грађење објеката, односно извођење радова.
Образац захтева је доступан на сајту министарства надлежног за послове грађевинарства под називом Захтев за доношење решења о испуњености услова за израду техничке документације и/или грађење објеката, односно извођење радова за објекте за које одобрење за изградњу издаје Mинистарство, односно аутономна покрајина.
Уз овај захтев се подноси:
1) табела са основним подацима о предузећу;
2) оверена копија Решења о регистрацији правног лица и извода о регистрацији привредног субјекта код Агенције за привредне регистре;
3) списак запослених лица с лиценцом одговорног пројектанта, односно извођача радова, на основу чијих референци се траже лиценце;
4) оверене копије лиценци одговорних пројектаната, односно извођача радова на основу чијих референци се траже лиценце;
5) оверене копије одговарајуће пријаве о заснивању радног односа;
6) списак главних пројеката за које су лица за која је достављена лиценца одговорног пројектанта била одговорни пројектанти, односно одговорни вршиоци техничке контроле;
7) изјаве лица за која су достављене лиценце одговорног пројектанта, оверене у суду, да су били одговорни пројектанти, односно одговорни вршиоци техничке контроле, наведених главних пројеката;
8) фотокопије решења о одређивању одговорног пројектанта или одговорног вршиоца техничке контроле, односно фотокопије извештаја о извршеној техничкој контроли, за наведене главне пројекте;
9) списак објеката из члана 133. ст. 2. Закона о планирању и изградњи, са спецификацијом врсте радова, чијом су изградњом руководила лица за која је достављена лиценца одговорног извођача радова;
10) изјаве лица за која су достављене лиценце одговорног извођача радова, оверене у суду, да су руководили изградњом појединих фаза наведених објеката;
11) фотокопије решења о одређивању одговорног извођача радова за наведене објекте;
12) списак објеката из члана 133. Закона о планирању и изградњи, са спецификацијом врсте радова, које је изградило, односно на којима је изводило радове предузеће;
13) изјава директора, оверена у суду, да је предузеће изградило, односно учествовало у изградњи наведених објеката.
[signoff]Пракса других земаља
Већина земаља предвиђа рок на који се издаје лиценца и одредбу да уколико се у том року не поднесе захтев за продужење важности лиценце – она престаје да важи.
У Републици Српској је контролом лиценци 2012. године дошло до укидања лиценци за 43 предузећа из области пројектовања и изградње. Осим прецизирања ове области подзаконским актима, министарство је израдило и софтвер за вођење електронске базе података који омогућава да у сваком тренутку буде познато да ли правна или физичка лица која имају лиценцу злоупотребљавају овлашћења која су им дата лиценцом. Један број предузећа имао је више лиценци, односно лиценце за различите фазе у процесу грађења, те су им неке због неиспуњавања услова укинуте. Осим тога, једном броју предузећа умањена су нека од раније датих овлашћења.
У Русији су од 1993. године важила лиценциона правила према којима све домаће и стране компаније које учествују у грађевинским пројектима морају да поднесу захтев у Федерални Гострој, Лиценциони центар и добију одобрење за рад, на формуларима МИНИСТРОЈ-а (Министарства грађевине). Процес увођења лиценци у грађевинско пословање почео је након распада Совјетског Савеза, када су велики државни Конзорцијуми почели да се осипају, формирају низ малих анонимних фирми, сумњивих капацитета, поузданости и стручности. До распада савезне државе сигурност свих грађевинских пројеката гарантовала је држава.
Федерални лиценциони центар координирао је рад 88 локалних и специјалних огранака, од којих се сваки налазио у по једном региону Руске Федерације. Поред тога, Центар је надлежно место за све жалбе, одржавање базе података о лиценцираним фирмама и даљи развој лиценционих стандарда и процедура у Русији.
У току 1996. године у тест фазу је ушла и процедура лиценцирања појединачних грађевинских професионалаца.
Од компанија се прописима захтевало подношење низа докумената којима се доказује постојање фирме, форма и организација рада, капацитет и врста делатности којима се бави, технолошка опремљеност и прихватање савремених система квалитета рада.
Свака домаћа или страна грађевинска компанија, желећи да ради у Русији, морала је да поседује лиценцу за једну или више области рада, а те области укључују:
– процену трошкова и времена;
– израду пројектне документације;
– управљање пројектима и организацију грађења;
– извођење радова и монтажу опреме;
– инжењерске консултантске услуге, контролу и испитивање;
– прелиминарна геолошка и геодетска истраживања;
– производњу грађевинског материјала.
Од 2009. године лиценцу у Русији више не издаје федерални лиценциони центар него Гилдија (Удружење професионалаца). Гилдије су саморегулаторне организације (видети засебан оквир), а да би се Гилдији признао легитимитет мора да има минимум 50 чланова – фирми. Гилдија сама издаје тзв. Сведочанство о дозволи обављања послова. Списак свих Гилдија доступан је на сајту http://moskva.reestr-sro.ru/. [/signoff]
Мањкавости поступка добијања и одузимања лиценци
1. Рок важења лиценце није прописан, а њена важност се проверава тек ако привредно друштво поднесе захтев за добијање друге, додатне лиценце, на пример, поседује се Лиценца за извођење радова на путним објектима – мостовима и тунелима, а подноси се захтев за Лиценцу за извођење радова на аеродромским комплексима или за послове постављања гасних или нафтних водова итд. Надлежно министарство проверава да ли и даље постоје основи по којима су стечене досадашње лиценце. Уколико установи да неки од услова по којима је добијена лиценца не постоје и странка исте не употпуни, доноси се решење којим престаје да важи решење о добијању лиценце.
2. Не постоји база података на основу које би се могло проверити да ли неко привредно друштво има важећу лиценцу и за коју област (за пројектовање или извођење радова). Следствено томе у пракси је могућа ситуација да је престало да важи решење о добијању лиценце, а да је већ добијен посао путем тендера.
3. Сама процедура добијања лиценце нема стриктни рок. Стога може да потраје и до годину дана, иако је Правилником прописан рок до 60 дана, уколико се сва потребна документација достави при предаји самог захтева. Уколико нешто од документације недостаје, израђује се Извештај којим се налаже да се захтев употпуни, што може да се догоди више пута чиме се процедура продужава и до годину дана.
4. Лиценце одобрава стручна Комисија коју предлаже Министарство за урбанизам и грађевинарство ресорном министру који одобрава именовање, а која се састаје по потреби.
5. Посебна лиценца за градњу стамбених и пословних објеката високоградње није прописана, а самим тим није ни потребна. Из тог разлога, данас, било ко може да гради велике стамбене и пословне комплексе у Србији.
6. Референц листа изграђених објеката, квалитет изведених радова, стандарди које поседује једно привредно друштво нису више мерило за добијање једног сертификата – лиценце за пројектовање и извођење радова, већ само околност да у радном односу с пуним радним временом има два инжењера са одговарајућом личном лиценцом у време подношења захтева. Ти инжењери морају имати бар две референце, тј. да су изводили или учествовали у пројектовању или извођењу радова на објектима за које одобрење издаје надлежно министарство.
У Србији је слаба стручна оспособљеност како појединаца тако и привредних друштава за велике међународне пројекте, па самим тим све те послове обављају стране компаније. На пример, пројекат Јужни ток, пролазак гасовода из Русије кроз Србију према Европи. За добијање те лиценце потребно је да привредно друштво има у радном односу два стручна лица машинске струке који су били одговорни извођачи радова на термотехничким, термоенергетским, процесним и гасним инсталацијама, и то за међународне и магистралне гасоводе и нафтоводе радног натпритиска преко 16 бара, уколико прелазе најмање две општине, за складишта нафте и гаса капацитета преко 500 тона. Таквих стручних лица у Србији има око двадесетак, а потребно је око педесет привредних друштава лиценцираних за извођење радова кроз Србију јер је траса гасовода преко 500 km.
[signoff]САМОРЕГУЛАТОРНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
Основна замисао саморегулаторних организација (СРО) огледа се у преношењу контролне и надзорне функције у делатности субјеката у одређеној сфери с државе на саме учеснике на тржишту. Држава би се при том ослобађала несумњиво сувишних функција чиме би се снижавали и буџетски расходи, а фокус правог државног надзора померао би се с надзирања делатности на надзирање резултата делатности. С тим у вези, са увођењем института СРО постепено ће се укидати лиценцирање појединих врста делатности.[/signoff]
Лиценце за инжењере
Приступањем у чланство Инжењерске коморе Србије (ИКС), инжењер добија лиценцу и лични печат, чиме постаје одговорни планер, урбаниста, пројектант, односно одговорни извођач радова. Та лиценца му омогућава да професионално обавља послове из своје струке.
Осим тога, чланови Инжењерске коморе имају обавезу и одговорност и у смислу поштовања професионалних обавеза и Етичког кодекса.
Уколико инжењер жели да постане члан Коморе, односно да добије лиценцу за грађење, односно извођење радова мора да испуни одређене услове у складу са Законом о планирању и изградњи и то:
– да поседује одговарајућу стручну спрему;
– радно искуство у струци од 5 година, и
– положен стручни испит.
Инжењерска комора води евиденцију својих чланова, тако да је укупан број издатих лиценци до сада 36.255 (144 планера, 1.200 урбаниста, 18.701 пројектаната и 16.210извођача радова), с тим што члан Коморе може имати једну или више лиценци.
Уколико члан Коморе не поштује Етички кодекс, издата лиценца се решењем може одузети, а на основу коначне и извршне одлуке Суда части ИКС, којом је у конкретном случају изречена мера одузимања лиценце, а све у складу са Статутом Коморе.
Статутом Коморе предвиђене су 3 мере које поступајуће судско веће може изрећи у сваком конкретном случају, у зависности од тежине почињеног дела. У питању су следеће мере:
1) одузимање лиценце на период од 6 месеци до 5 година;
2) јавна опомена са објављивањем у штампи, и
3) јавна опомена на седници Управног одбора Инжењерске коморе Србије.
Инжењерска комора Србије уредно ажурира све податке на свом сајту: о својим члановима, добијању, одузимању и изреченим мерама за чланове.