Пословна заједница дуго је указивала на потребу да се по угледу на друге земље и у Републици Србији омогући једноставнији извоз робе ниске вредности која се у малим количинама испоручује великом броју различитих иностраних прималаца. Поклапање интереса извозно оријентисане пословне заједнице и интереса ЈП „Пошта Србијеˮ био је сигнал Управи царина да су се стекли сви потребни услови да се омогући поједностављење извозног поступка за робу мањег економског значаја
У свету је већ уобичајено да ради продаје својих производа, предности које доносе оглашавање путем интернета и систем брзе испоруке робе на кућну адресу, осим предузећа, користе и појединци са иноваторским и уметничким способностима или умећем који у оквиру своје регистроване делатности сачињавају пожељне производе разних намена. На тај начин они долазе до купаца специфичног укуса и потреба, који одређени производ желе само уколико могу да га добију за дан или два, јер у противном степен привлачности производа опада, а потенцијални купац своју потребу задовољава неким другим лакше доступним производом.
Јасно, не могу се сви производи испоручивати на овакав начин будући да постоје ограничења која су у вези с њиховом вредношћу, величином и тежином, баш као и ограничења у вези с природом самог производа.
Тешко је сачинити коначну листу производа који се на описани начин могу наћи у промету, али ћемо ради илустрације навести најтипичније:
– делови машина, делови аутомобила и слични индустријски производи;
– рачунарска опрема;
– производи „мале привредеˮ;
– мали електрични или механички уређаји;
– одећа и обућа;
– производи старих заната;
– уметничка дела чији је извоз дозвољен;
– предмети покућства (на пример, теписи, постељина, столњаци, завесе, рамови за слике и за огледала, разни зидни држачи и украси, ситни намештај мале тежине, украсни окови за намештај, предмети за терасе и баште и сл.);
– предмети за хоби активности (алат, макете, делови и сл.);
– предмети који се користе у спорту (справе, опрема), у лову (футроле за оружје, опрема) и риболову (штапови, удице, варалице),
– сувенири и сл.
У ситуацијама када зарада по јединичном производу није изразито висока, а на страни тражње се уместо једног или неколико великих, јавља мноштво ситних купаца међусобно географски прилично удаљених, произвођачима или трговцима не исплати се да праве велике залихе робе ради организовања отпреме (извоза) камионима или железницом, нити да у иностранству оснивају филијале или ангажују заступнике који ће дистрибуирати велике количине робе допремљене једном пошиљком.
С друге стране, у оквиру већ постојећих извозних царинских поступака, у Републици Србији није било могуће пронаћи неки довољно брз, а уједно и јефтин начин да се производи мањег економског значаја, у малим количинама и у року од неколико дана од тренутка наруџбине, доставе различитим купцима у иностранство без знатних трошкова доставе. Стога је нашим произвођачима и трговцима остала недоречена могућност да купцима које су привукли путем оглашавања на интернету или својим редовним партнерима, у изузетно кратком року испоруче свој производ и да се на тај начин позиционирају на глобалном тржишту као пожељан партнер. Тако је огроман део тржишног колача и даље остао ван домашаја домаћих привредних субјеката.
Наиме, ради спровођења редовног извозног царинског поступка извозници су били приморани или да запосле раднике који поседују потребно знање и лиценце или да ангажују царинске заступнике (шпедитерске куће) који за одређену накнаду уместо њих декларишу робу и спроводе друге потребне радње у царинском поступку.
Предузетници, мала и средња предузећа обично немају пословни интерес да запосле раднике који поседују потребне квалификације јер обим извоза који остварују не оправдава отварање новог радног места, а обучавање неког од већ запослених за самостално и ваљано обављање царинских поступака дуг је и скуп поступак. С друге стране, шпедитерске куће своје услуге наплаћују по тарифи која се најчешће креће од 15 евра у динарској противвредности по поднетој извозној царинској декларацији, па навише.
Како самостално организовање засебног транспорта мале количине јефтиних производа на различите адресе није исплативо, отпрема ове робе обично се поверава шпедитерима који организују тзв. збирни транспорт, при чему организатор збирног транспорта не започиње превоз док не прикупи довољан број пошиљака које ће му омогућити исплативост превоза.
Све наведено повећава крајњу цену коштања робе намењене извозу и продужава време испоруке уз непостојање могућности да извозник купцу гарантује тачан рок доставе робе, што често доводи у питање исплативост извозног посла.
Анализирајући пословање сличних иностраних компанија, ЈП „Пошта Србијеˮ увидела је да постоји могућност да с већ постојећим ресурсима омогући пружање новог вида поштанске услуге. Руководство овог јавног предузећа сматрало је да би омогућавањем једноставнијег и јефтинијег извоза малих количина јефтиних производа у поштанским пошиљкама успели не само да остваре зараду него и да промовишу друге видове услуга које већ пружају. Осим тога, увођење поједностављеног извоза робе је „Поштиˮ омогућавало и да се на тржишту позиционира као патриотска и друштвено одговорна компанија која у тешким економским условима помаже рад предузетника, малих и средњих предузећа и самим тим постаје поуздан пословни партнер.
Ступањем на снагу Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом („Сл. гласник РСˮ, бр. 93/2010) која прописује да декларант за извоз робе мањег економског значаја може да поднесе усмену декларацију, ако царински орган то одобри, створен је правни основ за увођење поједностављене извозне процедуре за горе наведену робу.
Поклапање интереса извозно оријентисане пословне заједнице и интереса јавног предузећа, које услед свог доминантног положаја на тржишту има могућност пријема робе у скоро сваком већем насељеном месту у Републици Србији, био је сигнал Управи царина да су се стекли сви потребни услови да се од 15. 11. 2011. године омогући поједностављење извозног поступка за робу мањег економског значаја која се у иностранство отпрема у поштанском саобраћају.
Предузетницима и привредним друштвима који имају седиште у Републици Србији омогућено је да за извоз усмено декларишу поштанске пошиљке које прати фактура укупне вредности до 1.000,00 евра (или до исте противвредности изражене у некој другој валути) и то без ограничења у погледу учесталости испорука.
Овим поступком не могу бити обухваћене поштанске пошиљке које садрже:
– робу за чији су извоз потребне претходне сагласности, осим уколико их пошиљалац већ не поседују у тренутку предаје пошиљке;
– робу чији је извоз забрањен, и
– робу коју у извозу прати доказ о пореклу.
Да би се боље разумело ко, под којим условима и на који начин може да користи наведено поједностављење извозног царинског поступка, неопходно је разјаснити следеће.
Сходно Закону о привредним друштвима („Сл. гласник РСˮ, бр. 36/11 и 99/11), предузетник је пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и које је као такво регистровано у складу са законом о регистрацији. Предузетник за све обавезе настале у вези са обављањем своје делатности одговара целокупном својом имовином и у ту имовину улази и имовина коју стиче у вези са обављањем делатности.
Привредно друштво је правно лице које обавља делатност у циљу стицања добити и које је као такво регистровано у складу са законом о регистрацији. Друштво има претежну делатност, али може обављати и све друге делатности које нису законом забрањене, независно од тога да ли су одређене оснивачким актом, односно статутом.
Стога, физичка лица која немају регистровану делатност не могу користити горе наведену погодност.
Усмено декларисање значи да не постоји обавеза подношења Јединствене царинске исправе (у даљем тексту: ЈЦИ) ради декларисања робе за извозни царински поступак, већ се на шалтеру поште, шалтерском службенику усмено пријављује роба намењена извозу.
Овај вид поједностављења искључиво се односи на класични извозни царински поступак, а не и на привремени извоз, пасивно оплемењивање или на увозне царинске поступке.
Под поштанским пошиљкама искључиво се подразумевају писмоносне и пакетне пошиљке. Пакети су регистроване поштанске пошиљке, са означеном вредношћу или без тога, паковане на прописан начин, које садрже робу и друге предмете.
Пошиљка може садржати више пакета при чему на пакету и на документу који га прати мора бити означена маса, а на документу који га прати и детаљан опис садржине. Дозвољена маса пошиљке је 30 kg, али у зависности од услова које дефинише овлашћени поштански оператор земље одредишта, она може бити и мања. Списак максимално дозвољене масе по земљама одредишта може се пронаћи на сајту www.posta.rs.
У оквиру поједностављеног извозног царинског поступка у поштанском саобраћају у иностранство је могуће отпремати само робу комерцијалног карактера, тј. робу за коју купац продавцу плаћа цену. Стога, робу увек мора да прати фактура. У овом поступку није могуће извозити рекламни материјал, узорке робе, робу намењену рекламацији или замени у гарантном року и другу робу за коју не постоји обавеза плаћања сходно члану 38. Закона о спољнотрговинском пословању („Сл. гласник РСˮ, бр. 36/2009, 36/11 – др. Закон и 88/2011) и члану 2. Одлуке о извозу, односно увозу робе и услуга без наплате, односно плаћања („Сл. гласник РСˮ, бр. 7/2010).
Сходно прописима који се примењују у извозном царинском поступку, уколико декларант жели да извезе одређену робу обавезан је да прибави све потребне сагласности, одобрења и дозволе који су за ту робу предвиђени важећим мерама трговинске политике, тј. мерама које прописују државни органи, а нису утврђене Царинском тарифом и које утичу на извоз и увоз робе, укључујући заштитне мере, квантитативна ограничења и забране.
Иако је за изузетно мали број производа предвиђена нека од наведених мера, а посебно мера забране извоза, пожељно је да се извозник унапред информише о наведеном. Потребне информације извозник бесплатно може добити у свакој царинарници, као и у Централи Управе царина. На сајту www.carina.rs објављене су контакт адресе на које се могу упутити усмени или писмени упити, а препоручљиво је обратити се поштама царињења на телефоне 011/36-43-109 (Београд), 021/48-07-206 (Нови Сад) или 018/51-81-58 (Ниш). На сајту www.posta.rs доступан је Списак артикала забрањених за увоз у поштанском саобраћају, дат за 232 државе.
Робу која се отпрема поштанским пошиљкама у поједностављеном царинском поступку не може да прати ниједан од предвиђених доказа о преференцијалном пореклу робе. То значи да се за предметну робу не може од царинских органа захтевати овера Уверења о кретању робе ЕУР. 1 или ЕУР-МЕД нити дати изјава на фактури нити изјава овлашћеног извозника. Основни разлози за овакво поступање јесу:
– поступак овере ЕУР.1 или контрола изјаве на фактури толико би успорио и поскупео поступак да би се обесмислило дато поједностављење;
– статус овлашћеног извозника добија се по сложеној и дуготрајној процедури при чему извозник мора да има организациону структуру и број запослених које предузетници и мала предузећа обично немају;
– роба која се иначе испоручује применом овог поступка често не подлеже наплати царинских дажбина, а како је вредност пошиљке обично знатно испод 1.000,00 евра на тако ниску вредност робе примена редовне царинске стопе битно не утиче на крајњу цену коштања робе.
Поступак отпреме пошиљке
Након добијања поруџбине, извозник приступа изради фактуре и по потреби прибавља пратећу документацију (сагласности, уверења, дозволе и сл.) која је неопходна за извоз предметне робе. Нема потребе да извозник унапред тражи било какву сагласност од царинског органа или поштанског оператора за спровођење поједностављеног извозног поступка.
Иако се овај извозни поступак назива поједностављеним и иако се не захтева никаква претходна сагласност нити одобрење царинског органа за његово обављање, битно је истаћи да се процедура отпреме пошиљака у иностранство од тренутка предаје пакета поштанском оператору до тренутка испоруке пошиљке примаоцу у потпуности одвија уз примену мера царинског надзора. Одвијање међународног поштанског саобраћаја регулисано је како Царинским законом („Сл. гласник РСˮ, бр. 18/2010 и 111/2012) и Уредбом о царински дозвољеном поступању с робом, тако и међународним царинским и поштанским споразумима и актима Светског поштанског савеза и другим прописима и процедурама.
Извозник је у обавези да робу упакује у складу с правилима поштанских оператора тако да роба током транспорта не претрпи оштећења уколико се с пошиљком поступа на прописан начин.
Извозник на адресној страни пакета мора читко, латиничним писмом и арапским бројевима исписати тачну и потпуну адресу примаоца (у доњем десном делу) и адресу пошиљаоца (у горњем левом делу). Уколико је у земљи одредишта у званичној употреби друга врста слова, препоручљиво је да се наведени подаци испишу и тим словима. У пакет је пожељно ставити адресу примаоца исписану на језику земље одредишта.
Сâм извозни поступак формално започиње када извозник на шалтеру неке од организационих јединица ЈП „Пошта Србијеˮ преда правилно упаковани отворени пакет, бар три примерка фактуре, потребну пратећу документацију и попуњени Извозни царински лист (образац ЦП 72).
Образац ЦП 72 обично попуњава поштански службеник на основу усмене изјаве извозника, а уколико извозник жели да убрза поступак може и сâм, коришћењем интернета, унапред електронски попунити образац. Уколико у основном обрасцу ЦП 72, означеном као „ПОТВРДА О ПРИЈЕМУ ПАКЕТАˮ, у рубрици у којој се наводе подаци о роби (опис робе, јединица мере, количина, вредност и др.) нема довољно места, попуњава се и додатни образац ЦП 72 означен као „ДОДАТАКˮ.
Препоручљиво је да се фактура сачини на писму и језику који је разумљив како српским, тако и царинским органима земље одредишта, а пожељно је у пакет ставити и фактуру сачињену на језику земље одредишта.
Ако пошиљка садржи више пакета намењених истом примаоцу, а укупна фактурна вредност робе по пошиљци не прелази 1.000,00 евра, извозник може издати само једну фактуру којом ће бити обухваћена сва роба. Извозник је у обавези да за сваки пакет изда по један примерак такве фактуре и да достави попис артикала, односно образац ЦП 72 за сваки пакет понаособ.
Уколико вредност робе која се жели послати истом примаоцу прелази износ од 1.000,00 евра, роба се може упаковати у више пакета и истовремено слати различитим пошиљкама чија појединачна вредност не прелази 1.000,00 евра, јер у поједностављеном извозном поступку у поштанском саобраћају не постоји ограничење у погледу учесталости отпреме.
Поштански оператор врши контролу садржаја пошиљке и уколико не утврди неправилности, прихвата и оверава образац ЦП 72. Један примерак овереног обрасца извозник задржава као доказ да је предао робу намењену извозу.
Сходно царинским прописима, сматра се да је пошиљка намењена извозу пријављена царинским органима у тренутку када ју је прихватио поштански оператор. Од тог тренутка поштански оператор преузима обавезу да обезбеди да прихваћена пошиљка буде достављена надлежној пошти царињења.
У складу с важећим системом анализе и управљањем ризиком, царински орган врши преглед одређеног броја пријављених пошиљака. Уколико је извршен преглед конкретне пошиљке, на полеђину припадајућег обрасца ЦП 72 царински орган ставља забелешку „Пошиљка прегледанаˮ, што не значи да обрасци ЦП 72 који немају ову забелешку нису важећи.
Уколико није вршен преглед пошиљке или уколико при прегледу није утврђено постојање неправилности, царински орган у обрасцу ЦП 72 у рубрици „Царинаˮ уписује датум и број из контролника, те својим факсимилом и округлим службеним печатом врши оверу обрасца. Овако оверен образац ЦП 72 поштански оператор доставља извознику, а уколико је он у систему ПДВ-а, овај документ може користити ради евентуалног остваривања права на пореско ослобађање за промет добара с правом на одбитак претходног пореза сходно Закону о порезу на додату вредност („Сл. гласник РСˮ, бр. 84/2004, 86/2004 – испр. 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013 и 6/2014).
Уколико царински орган утврди постојање неправилности у вези с робом декларисаном за извоз (на пример, у врсти, количини, вредности робе) у поједином пакету или целој пошиљци, по службеној дужности ће решењем поништити образац ЦП 72 поднет за целокупну пошиљку. Поштански оператор је у обавези да достављањем предметног решења обавести извозника о одлуци царинског органа. Уколико су утврђене неправилности такве да се у њима стичу обележја прекршаја или кривичног дела, царински орган ће покренути одговарајући казнени поступак.
Ако извозник испуњава услове да пошиљку стави у редован извозни поступак, он свом заступнику може наложити да поднесе Јединствену царинску исправу (ЈЦИ) и тако извозно оцарини робу. Руковање поштанским пошиљкама, њихово чување и остале радње које је потребно обавити до момента подношења ЈЦИ, на себе преузима поштански оператор. Овакво поступање поштански оператор наплаћује по тарифи предвиђеној за извозно царињење у редовном поступку.
Поступање након отпреме робе
Извозник који користи овај поједностављени извозни поступак има могућност да прати тренутни статус своје пошиљке и да тако купца обавести о тачном времену испоруке робе. Да би то могао, извозник мора да поседује квалификовани електронски сертификат и приступ интернету. Иначе, обе наведене услуге могуће је прибавити од поштанског оператора. Корисницима поједностављеног извозног поступка у поштанском саобраћају, поштански оператор нуди повољније услове за добијање права на коришћење горе наведених услуга.
Уколико из неког разлога роба не буде испоручена купцу (на пример, прималац променио адресу или је из неког другог разлога недоступан) или се из неког прописима предвиђеног разлога роба врати (на пример, својства робе не одговарају уговореним), иста ће бити стављена у редован царински поступак као да је над њом претходно био спроведен редовни извозни поступак. То значи да за враћену робу постоји обавеза подношења одговарајуће ЈЦИ која је уједно и захтев за ослобађање од плаћања увозних дажбина и ПДВ-а.
[blockquote]
Предности
Основне предности овог поједностављеног извозног поступка огледају се у следећем:
– једноставност коришћења омогућава предузетницима, малим и средњим предузећима да самостално обаве извозни царински поступак без потребе ангажовања радника посебно обучених за спровођење царинског поступка или царинског заступника (шпедитера);
– поштанске пошиљке могу се предати на шалтеру било које од 1.500 организационих јединица поштанске мреже у Републици Србији, уместо као у редовном извозном царинском поступку у којем се пошиљке уз ЈЦИ предају само у поштама царињења у Београду, Новом Саду и Нишу; на овај начин извозници из мањих места не морају да сносе трошкове допреме робе до пошта царињења;
– не постоји ограничење у погледу учесталости отпреме робе, тако да се у истом дану може отпремити неограничен број пошиљака на неограничени број адреса;
– за обављање овог царинског поступка није неопходно прибавити претходну сагласност царинског органа;
– извозни поступак се одвија брже него у редовном извозном царинском поступку, а поступак се може и додатно убрзати уколико се Извозни царински лист ЦП 72, коришћењем интернета попуни електронски;
– пошиљке брже стижу до купца јер се преносе у авионском саобраћају, осим за купце из Републике Српске;
– постоје очекивани рокови доставе, тако да извозник купцу може гарантовати време испоруке;
– могуће је праћење статуса пошиљака преко сајта www.posta.rs;
– робу је под наведеним условима могуће отпремати у 232 државе широм света.
Иако предузетници најчешће нису у систему ПДВ-а, остали привредни субјекти који користе поједностављени извозни царински поступак у поштанском саобраћају обично јесу, па на фактури која прати робу намењену извозу не исказују нити наплаћују ПДВ. Уобичајено је да извозник који користи редовни извозни царински поступак на захтев пореског органа, као доказ да је роба извезена с царинског подручја Републике Србије, прилаже ЈЦИ на којој је царински орган накнадно, на захтев извозника извршио тзв. оверу иступа робе. Оверу иступа робе на ЈЦИ врши царински орган који је спровео поступак извозног царињења робе пошто утврди да је роба преко неког од граничних прелаза иступила из Републике Србије. Као доказ да је роба извезена у поједностављеном извозном царинском поступку у поштанском саобраћају пореском органу се прилаже оверени образац ЦП 72, при чему нема потребе за накнадним достављањем обрасца ЦП 72 царинском органу ради овере иступа робе јер се подразумева да је роба извезена с обзиром на то да исти царински орган који врши контролу извоза врши и контролу отпреме робе у иностранство.
У циљу омогућавања несметаног протока робе у поштанском саобраћају од 1. фебруара 2013. године омогућено је и поједностављење поступка извоза експресних пошиљака мањег економског значаја. Овај поступак омогућава још бржу отпрему робе и представља својеврсну комбинацију Поједностављеног царинског поступка на основу фактуре и Поступка извоза робе мањег економског значаја која се извози у поштанском саобраћају.
[/blockquote]
[blockquote]
Ограничења поједностављеног поштанског извозног поступка
Сходно горе наведеном, у овом поједностављеном поступку не може се отпремати:
– роба коју отпрема физичко лице које нема регистровану делатност;
– роба намењена привременом или поновном извозу;
– роба која се бесплатно испоручује у иностранство;
– роба чија је укупна фактурна вредност по пошиљци већа од 1.000,00 евра;
– роба која је на посебним, рестриктивним режимима у држави отпреме или држави допреме, осим уколико извозник за ту робу већ унапред не поседује сву потребну документацију; у овом поједностављеном поступку не може се отпремати ни роба која је на Списку артикала забрањених за увоз у поштанском саобраћају;
– роба с декларисаним преференцијалним пореклом; на овај начин роба у држави или територији увоза неће уживати преференцијални третман, већ ће се увозне дажбине, уколико су предвиђене, наплатити по МФН (редовној) царинској стопи;
– роба масе преко 30 kg;
– роба која подлеже извозним повраћајима и другим мерама подстицаја;
– роба која подлеже плаћању извозних дажбина; иако је та могућност предвиђена важећим прописима, тренутно ни за једну робу није прописана обавеза плаћања извозних дажбина;
– роба упакована у пакет чији збир дужине и обима пакета на најширем месту попречно прелази 3.000 mm, с тим да највећа димензија не сме прелазити 1.500 mm, а максималне димензије адресне стране могу бити 140 mm х 90 mm.
[/blockquote]