Како се тргује на берзи?

У фебруарском издању нашег часописа упознали смо се са основним појмовима у области берзанског пословања. Овај текст нуди одговоре на следећа питања – како се формира цена на берзи и како се на њој тргује

 

Када се одлучите да купујете на берзи све што је потребно да урадите јесте да контактирате са својим брокером како бисте се обавестили о цени акције коју желите да купите или продате. На сајту Београдске берзе и сами можете да сазнате цену с последњег трговања, као и обим трговања и промену цене (процентуално): црвено су обојене акције којима је цена пала, зелено акције којима је цена порасла, а све остале – којима се цена није мењала – беле су.

Начин трговања на берзи је стандардизован. То се односи на предмете трговања, али и на сâм поступак трговања који је до детаља одређен, што и јесу основни предуслови за брзу, ефикасну и економичну трговину. Најопштије речено, правила су свима унапред позната, а изузеци не постоје.

Акција, као хартија од вредности, има своје карактеристичне ознаке: препознаје се по називу под којим се њоме тргује на берзи. На налогу неће писати пуно пословно име, на пример, Друштво за истраживање, производњу, прераду, дистрибуцију и промет нафте и нафтних деривата и истраживање и производњу природног гаса Нафтна индустрија Србије А.Д. Нови Сад, већ само ознака НИИС, или БИПБ – Београдска индустрија пива. Акција има и свој ИСИН број, који додељује Централни регистар хартија од вредности. Осим тога, прописана је и форма у којој се налози испостављају берзи, па се чак и по боји разликује продајни (плави) од куповног (црвени), а тачно је одређено и време њиховог испостављања, као и преглед лица која их могу испостављати. Слободна форма, дакле, не постоји.

Стандардизовање је јако важно, јер су на тај начин избегнуте све нејасноће и произвољна тумачења. Сва дефинисана правила су у функцији брзе и јасне комуникације, као и сигурности и поверења инвеститора у тржиште хартијама.

Ипак, оно што не може да се пропише – јесте цена, а то је заправо и основна функција берзе која се остварује у откривању цене. Под откривањем цене подразумева се низ поступака или корака који имају за циљ „откривање” фер цене хартије од вредности. Циљ им је и ликвидност тржишта: проналажење супротних налога, учесталост трансакција.

Берза не одређује цену хартија од вредности. Само у случају хартија којима се претходно није трговало на берзи, односно код укључивања хартије на тржиште, решењем о укључењу ХОВ на тржиште одређује се тзв. индикативна цена за прво трговање. Ово трговање се најављује на сајту Београдске берзе, тако да се „заказаног” дана, полазећи од индикативне цене, могу испостављати налози за формирање цене и трговање.

Основни фактор у формирању цене хартија од вредности јесте укупна понуда и укупна тражња. Сви налози пристигли за трговање рангирају се према количини (број хартија) и према својој цени. Налози се затим међусобно упарују и открива се цена по којој је могуће реализовати највећи број налога, односно истрговати највећи број хартија. У однос се доводи број хартија и понуђена/тражена цена.

Замислите ситуацију да на страни понуде буде хиљаду налога по одређеној цени. Ако на страни тражње нема ниједног налога, нема ни упаривања, нити нове цене, па је стога могуће трговање само по индикативној цени. Ако и на страни тражње има налога, али мање од хиљаду, они се упарују само делимично, односно до количине која постоји на страни куповине. Дакле, само продајни или само куповни налози нису довољни, потребно је да их буде на обе стране, а упарују се само оне количине које је по наведеном принципу могуће упарити. Цена откривена на овај начин представља фер цену. Некада је ову рачуницу спроводио аукционар, а данас су ови послови поверени рачунарима.

Већ смо поменули да се код укључивања хартије на тржиште тзв. индикативна цена за прво трговање одређује решењем о укључењу хартије од вредности на тржиште. Истим актом одређује се, поред осталог, и метод трговања том хартијом. Ово важи само за прво трговање, док се за наставак трговања индикативна цена утврђује у висини цене затварања (код континуираног трговања), односно у висини преовлађујуће цене (код методе преовлађујуће цене).

На Београдској берзи трговање се организује на регулисаном тржишту методом континуираног трговања, а на мултилатералној трговачкој платформи (МТП) и методом преовлађујуће цене. Да ли ће се акцијом трговати по једној или другој методи зависи, пре свега, од учесталости трансакција, а директор берзе доноси одлуку о промени методе трговања.

Овде морамо рећи понешто и о регулисаном тржишту и МТП belex. Регулисано тржиште чине два сегмента и то: Listing (Prime и Standard) и Open Market. Хартије које не испуњавају услове за укључивање на Listing укључују се на Open Market, а уколико не испуњавају услове ни за један од ова два сегмента укључују се на МТП belex. Услови за укључивање утврђени су Правилником о листингу берзе, а надлежност деле Комисија за Листинг и директор берзе. Најједноставније речено, хартије квалитетнијег издаваоца укључују се на Listing и Open Market, а све остале на МТП. Кад хартије, односно издаваоци хартија престану да испуњавају прописане услове за трговање на сегментима регулисаног тржишта, оне се укључују на МТП. Ово се може догодити и ако се том хартијом није трговало у прописаном року, као и у неким другим случајевима. Примера ради, на сегменту Prime Listing Београдске берзе заступљени су: Тигар, Сојапротеин, Аеродром, Енергопројектхолдинг, Ниис; на сегменту Standard Listing су: Алфа плам Врање, Металац Горњи Милановац, Комерцијална банка; а на сегменту Open Market: АИК банка, Симпо Врање, Прогрес, Неопланта, БИП, Дунав осигурање и др.

 

Методе и фазе трговања

Акцијом се, дакле, може трговати по методи преовлађујуће цене или по методи континуираног трговања, па ћемо у наставку текста говорити о поступцима и фазама унутар ових метода трговања.

Метод преовлађујуће цене састоји се од редовних фаза трговања. Предвиђене су и ванредне фазе које може да активира модел зоне флуктуације СЗФ-а (на пример, фаза продужетка предотварања), али су засад овакве фазе предвиђене само прописима, будући да у пракси нису биле заступљене. Редовне фазе у методи преовлађујуће цене јесу следеће:

1. Предотварање (траје од 9.30 до 12.00): овај период је намењен за испостављање и пријем налога (нема закључивања трансакција), а састоји се од следећих подфаза:

а) Пријем налога (9.30–11.55);

б) Рандом период (11.55–12.00): период (block out) ограниченог пријема налога за трговање и приказа информација (чланови Берзе виде дубину тржишта, али не могу повлачити налоге, јер се спречава утицање на цену);

2. Аукција (12.00): време предвиђено за утврђење цене и то оне по којој се остварује највећи обим промета. Правила су следећа: ако по више цена може да се оствари једнак промет – важи цена која је ближа индикативној; ако је једнака понуда и за ту и за индикативну цену – онда важи виша цена; ако су дати само тржишни налози, сви иду по индикативној цени као преовлађујућој; уколико није могуће утврдити преовлађујућу цену – индикативна цена остаје непромењена – цена важи и за наредни берзански састанак;
3. Трговање (12.00): закључивање трансакција само по преовлађујућој цени; издвоје се налози који се могу реализовати и они постају активни налози; ако се не могу реализовати сви налози успоставља се редослед, па се прво реализују тржишни, затим лимит налози с ценом повољнијом од преовлађујуће и најзад лимит налози с ценом једнаком преовлађујућој, с тим да сви иду по истој цени; између налога једнаких по цени важи критеријум времена, па предност има раније испостављен налог;
4. Трговање на затварању: пријем налога (atc – at the close) по утврђеној цени и закључивање трансакција; могуће је испостављати и налоге за повлачење, јер тиме више не може да се утиче на цену, а пошто налог већ није реализован дозвољено је и његово повлачење.

 

Дакле, цела количина једне акције продаје се и купује по једној цени – важећој цени тога дана. То је преовлађујућа цена, па кад се она утврди, тада на тикеру Београдске берзе за спољне кориснике постаје видљива цена те акције (појављује се доња колона). Дакле, само једна цена.

МПЦ метод служи и за откривање цене на континуираном трговању.

 

Mетод континуираног трговања јавио се као резултат повећаног броја налога и потребе за методом која дозвољава да се цена рачуна више пута на дан, односно где се трансакције могу закључивати по различитим ценама током једног берзанског састанка. У трговању овом методом, разликујемо више цена и то: цену отварања, највишу, најнижу, цену затварања. Дакле, цена овде није фиксна, већ осцилира у зависности од прилива налога и цена означених у њима. Овде тржишни налог делује тако да се одмах упарује са супротним налогом највишег приоритета реализације.

У горњој линији тикера приказују се акције којима се тргује методом континуираног трговања и ту је видљива процентуална промена цене и сама цена, а што је и основна карактеристика ове методе трговања. Дакле, ако се акцијом тргује по МКТ методу цена акције тог дана може се кретати у оквиру зоне флуктуације. Зато ћемо размислити да ли ћемо дати тржишни налог (ТН). Предност му је да се може реализовати пре осталих, па ћемо тржишни налог дати кад хоћемо да истргујемо тог дана, јер нам је потребан новац назад. Од вештине вашег брокера зависиће када ће убацити налог. С лимит налогом можемо проћи боље што се тиче цене, али може се догодити да се не реализује, будући да цена код продајног лимит налога значи – најмање по тој цени, а код куповног – највише по тој цени, док тржишни „гута” све.

Следи преглед фаза овог метода трговања:

1. Фаза предотварања (9.30–10.00): иста је као и код МПЦ-а, а чине је подфазе:

а) Пријем налога (9.30–9.55);

б) Рандом период (9.55–10.00);

2. Фаза отварања (10.00): иста као аукција код МПЦ-а, а утврђује се цена отварања;
3. Фаза трговања на отварању: иста као трговање на МПЦ-у, а подразумева закључивање трансакција по цени отварања;
4. Фаза континуираног трговања (10.00–13.00): континуирано испостављање и упаривање налога;
5. Фаза затварања (13.00): утврђује се цена затварања; ова цена се утврђује као цена последње транксакције у фази континуираног трговања или просечна пондерисана, а одлуку о томе доноси директор берзе;
6. Фаза трговања на затварању: иста као трговање на затварању код МПЦ-а, а означава пријем налога по цени затварања.

Фаза продужетка предотварања и скуп фаза унутар дневне аукције, као ванредне фазе, за сада су само предвиђене прописима.

 

Предвиђање трендова

За предвиђање будућих трендова цене на берзи користе се следеће врсте анализа:

1. Техничка анализа – овде се кретање цена предвиђа технички, коришћењем графикона, на начин као што то чине инжењери. Прати се раст и пад цене једне хартије, а може се користити и за валуте и цене било ког производа. Суштина је у томе да се на основу досадашњих трендова пројектује будући тренд, с обзиром на чињеницу да се слике формиране у графиконима изнова понављају. Најниже тачке, средишње тачке и највише тачке на графикону спајају се и тако настају облици: линија, кривуља, талас. Одступањем од праве линије и поређењем с количином трговања по истој цени пре неког времена, линија може да формира облик глава и рамена (head-and-shoulders), што преноси одговарајућу поруку. Методом свећа (candlesticks), који постоји и на сајту Београдске берзе, формирају се облици попут чекића, висећег човека, преврнутог чекића, а свака од ових фигура има своје значење. Осим графикона цене, техничким аналитичарима нису потребни никакви други подаци. Да би могли да предвиде тренд кретања цена није им важно ни која је привредна грана у питању, нити колики је остварени профит, уложени капитал, колики је број акционара, као ни ко је директор издаваоца хартије.
2. Фундаментална анализа поштује правила економије, прати анализе и служи се рацио показатељима. Овде се процене заснивају на подацима из финансијских извештаја.

 

[signoff]

Берзански речник

Индикативна цена: не може бити нижа од 10 динара;

Преовлађујућа цена је цена утврђена на претходном берзанском састанку применом методе преовлађујуће цене;

Цена на затварању: код методе континуираног трговања;

Котирана цена: цена хартије наведена у налогу за трговање;

Модел зоне флуктуације: скуп примењених зона флуктуације;

Апсолутна зона флуктуације: највеће дозвољено одступање цене од индикативне цене или распон цена у којем је дозвољено закључивање трансакција на истом берзанском састанку, плус-минус 10% на Listingu, плус-минус 20% на Open Marketu, плус-минус 40% на МТП belex;

Модел зоне флуктуације на Београдској берзи тренутно садржи само АЗФ, мада су прописима предвиђене и статичка зона флуктуације (СЗФ, одступање цене од индикативне цене, чије достизање активира ванредне фазе трговања, продужетак предотварања или скуп фаза унутардневне аукције, плус-минус 5% на Listingu, плус-минус 10% на Open Marketu, плус-минус 20% на МТП belex) и динамичка зона флуктуације (ДЗФ, одступање цене од претходне цене, чије достизање активира скуп фаза унутардневне аукције, само код МКТ-а);

Блок трговање: блок трансакција, договорена ван Београдске берзе, између једног купца и једног продавца, само за хартију која испуњава прописане услове, и уз одобрење берзанског контролора; најчешће за приватизована предузећа; будући да представљају изузетак, ове трансакције се посебно исказују, а договорена цена не утиче на цену те хартије на тржиштима Београдске берзе;

Налози: врсте налога, елементе и минимални износ својом одлуком утврђује Управни одбор Берзе; цене за акције се изражавају у динарима и у целом броју; сви налози обележавају се јединственом временском ознаком пријема налога и јединственим идентификационим бројем под којим је испостављен налог евидентиран у електронској књизи налога.

[/signoff]

 

[signoff]

БЕРЗАНСКИ БОНТОН

На берзи је забрањено вршити радње којима се врши злоупотреба на тржишту (market abuse), а што подразумева коришћење инсајдерских информација (insider information) и манипулација на тржишту (market manipulations). Коришћење инсајдерских информација довело би до поремећаја информативне равнотеже на тржишту.

У том смислу на берзи није дозвољено:

– испостављање супротних налога: једна иста хартија се купује, а затим продаје, по истој или другој цени, да би се створио привид ликвидности хартије или да би се узроковао раст цене (bull market) или пад цене (bear market);

– вештачко подизање или смањивање цене хартије удруживањем више лица;

– испостављање налога на основу сазнања да је неко други дао или ће дати налог по истој цени;

– понављање потеза клијента за свој рачун од стране члана Берзе, реализовање свог налога пре налога клијента;

– договарање о ценама;

– дељење тржишта;

– бојкотовање клијента;

– изричито је забрањена фиктивна продаја (wash sale) и изазивање вештачке несташице (squeeze), као и подешавање закључне цене;

– брокер не сме имати за циљ остваривање профита навођењем клијента да купује и продаје.

[/signoff]

 

Члан Берзе дужан је да поштује и следећа начела етичког кодекса:

1. начело законитости;
2. начело дужне пажње;
3. начело поузданости, поштења и фер односа;
4. начело професионализма;
5. начело поверљивости;
6. начело забране нелојалне конкуренције.