Какве промене очекују запослене у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у 2019. години

Измене се, између осталог, односе и на ближе уређење статуса функционера као запослених, при чему је јасно дефинисано ко одлучује о правима и обавезама службеника на положају који не руководе органом, службом или организацијом, као и на радноправни статус по престанку функције, а дефинишу се и услови за рад у звањима, радни однос на одређено време, статус приправника, право учешћа на интерном конкурсу и преузимање, полагање државног стручног испита и рокови за полагање, оцењивање службеника и др.

Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 21/16, 113/17, 113/17 – др. закон – у даљем тексту: Закон о запосленима у АП и ЈЛС), који је ступио на снагу 12. марта 2016. године, а примена је почела 1. децембра 2016. године, уређују се права и дужности из радног односа запослених у органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе, као и принципи рада који омогућују да се послови из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе врше стручно и законито, да се стварају услови за напредовање запослених у служби и стручно усавршавање.

Након ступања на снагу овог закона донети су прописи за запослене у одређеним деловима јавног сектора, па је, због усклађености закона са овим прописима, донет Закон о изменама и допунама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

Закон о изменама и допунама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (у даљем тексту: Закон) донет је 7. децембра 2018. године и објављен у „Службеном гласнику РС” број 95/18, а примењује се од 1. јануара 2019. године.

У наставку је дат преглед најважнијих измена и допуна наведеног закона.

ЗАПОСЛЕНИ У МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА

Полазећи од чињенице да месне заједнице нису стручне службе или посебне организације које оснива надлежни орган према посебном закону ради обављања послова управе, чланом 1. Закона допуњује се члан 1. став 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, којим се дефинише предмет уређења и регулише примена овог закона, при чему се изменом прецизира да се одредбе овог закона, поред запослених у привредним друштвима, предузећима, установама, јавним агенцијама, фондовима и фондацијама, не примењују ни на запослене у месним заједницама.

ПОЈАМ ЗАПОСЛЕНИХ

С обзиром на то да се Закон о запосленима у АП и ЈЛС примењује и на функционере који су у радном односу, прецизирано је да се запосленима, у смислу овог закона, сматрају функционери који, на основу Законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду (у даљем тексту: заснивају радни однос) ради вршења дужности, као и службеници и намештеници.

ПОСЛОДАВАЦ ЗАПОСЛЕНИМА У АУТОНОМНИМ ПОКРАЈИНАМА И ЈЕДИНИЦАМА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Законом се уређује ко је послодавац запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, односно ко за функционере, службенике и намештенике у име послодавца врши права и дужности, а прецизира се и ко у име послодавца врши права и обавезе за службенике на положају у АП и ЈЛС који не руководе органом, службом или организацијом, као и за службенике који руководе службом или организацијом основаном у складу са посебним прописом. Према овим одредбама, за службенике на положају у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе права и дужности у име послодавца врши орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе надлежан за постављење службеника на положај. Новина је да, изузетно, за службенике на положају који не руководе органом, службом  или организацијoм, права и дужности у име послодавца врши руководилац органа, службе или организације, осим ако овим законом није другачије одређено.

За службенике и намештенике у јединицама локалне самоуправе права и дужности у име послодавца врши начелник градске или општинске управе, ако је образована као јединствен орган, односно начелник управе за поједине области или начелник управе градске општине, односно руководилац који руководи службом или организацијом или орган надлежан за његово постављење.

Имајући у виду да службе и организације основане у складу са посебним прописом морају да буду независне и самосталне, издвојене су из органа управе, па је овим чланом прецизирано да за службенике који руководе тим службама и организацијама права и дужности у име послодавца врши орган надлежан за њихово постављење.

Како је Законом регулисано да је Удружење послодаваца оно удружење које представља више од једне трећине јединица локалне самоуправе које запошљавају најмање 20% запослених и које је регистровано у складу са Законом, при чему није прописано ко цени испуњеност ових услова, изменом је дефинисано да испуњеност ових услова утврђује министарство надлежно за локалну самоуправу.

Такође, колективни уговор код послодавца не закључује послодавац, већ у име послодавца председник општине, односно градоначелник и репрезентативни синдикат код послодавца.

Овде треба подсетити да овим уговором не могу да се уговарају плате запослених.

ПОЛОЖАЈ ФУНКЦИОНЕРА

Чланом 5. Закона мења се члан 14. став 7. Закона о запосленима у АП и ЈЛС и прецизира се да функционеру престаје радни однос престанком функције, а истовремено се брише и став 8, којим је прописано да функционеру престаје радни однос на дан престанка обавезе вршења дужности.

Наиме, имајући у виду да функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, као и чињеницу да ово право, изузетно, може да се продужи до три месеца уколико у то време функционер стиче право на пензију, изменама овог члана прописује се да функционеру радни однос престаје престанком функције, а ако је остварио право на накнаду плате, радни однос му престаје након протека рока у коме остварује право на накнаду плате по престанку функције.

ПРАВИЛНИК О ОРГАНИЗАЦИЈИ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ РАДНИХ МЕСТА

Новина је да се Правилником о организацији и систематизацији радних места одређују радна места службеника и услови за рад на њима, а не услови за запослење. Поред тога, извршена је и допуна у погледу прописаних услова за запослење службеника на извршилачком радном месту тако што се прецизира могућност за запослење и у случају непостојања државног стручног испита, уз обавезу полагања истог у року утврђеном овим законом, односно у року од шест месеци, па је прописано да као службеник на извршилачком радном месту може да се запосли и лице које нема положен државни стручни испит, али је дужно да га положи у року утврђеном овим законом.

Чланом 7. Закона мења се члан 58. Закона о запосленима у АП и ЈЛС тако да се став 3. брише, а прецизира се да се у јединици локалне самоуправе увек доноси обједињени предлог правилника, независно од тога да ли је орган управе организован у више управа за поједине области, као и да у том случају начелник управе припрема обједињени предлог правилника који доставља већу на усвајање.

ИЗВРШИЛАЧКА РАДНА МЕСТА

У погледу услова за рад на пословима у звању вишег саветника, самосталног саветника и саветника који су прописани овим законом, као услов брише се положени државни стручни испит, чиме се омогућава да се приликом попуњавања радних места на начин утврђен Законом запослени, односно службеник који је засновао радни однос на неодређено време распореди на радно место у одговарајућем звању уз услов да државни стручни испит положи у прописаном року и да, уколико то не учини, послодавац може да му раскине радни однос отказом. Обавеза службеника је да има положен државни стручни испит, који полаже у одређеном року по заснивању радног односа и који, уколико не буде положен, представља основ за престанак радног односа.

У члану 9. Закона прецизирају се услови за рад на пословима у звању млађег саветника, тако да за рад на пословима у том звању службеник не мора да има положен државни стручни испит, а прописује се и да за рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца, тј. у органу АП, ЈЛС, градске општине, општине и друге службе и организације, које се оснивају у складу са посебним законом.

Овде треба напоменути да и, када су у питању остала звања, службеник не мора да има положен државни стручни испит.

ТУМАЧЕЊЕ РАДНОГ ИСКУСТВА У СТРУЦИ КАО УСЛОВА КОЈИ СЛУЖБЕНИК МОРА ДА ИМА

Имајући у виду да су се приликом примене Закона о запосленима у АП и ЈЛС у пракси показале недоумице приликом тумачења радног искуства у струци као услова који службеник мора да има за рад на пословима у одређеном звању, Законом је прецизирано да се под радним искуством у струци, у смислу одредба овог закона, подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеванe врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља.

РАДНИ ОДНОС НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ

Чланом 14. Закона прецизирају се одредбе Закона које се односе на заснивање радног односа на одређено време и прописује се да радни однос на одређено време може да се заснује и:

– ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност (ово би се односило на запослене који су радни однос засновали у кабинету изабраног лица у органу АП и ЈЛС, у кабинету градоначелника, председника општине), и то најдуже док траје дужност тих изабраних лица; 

– ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа.

Новина је и то да се радни однос на одређено време заснива без oбавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника, који се заснива након спроведеног јавног конкурса у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану.

КАДРОВСКИ ПЛАН

Законом је прописано да се припрема и садржина кадровског плана ближе уређују актом надлежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

ПРАВО УЧЕШЋА НА ИНТЕРНОМ КОНКУРСУ

Конкурсну комисију за спровођење интерног конкурса именује службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе, руководилац службе или организације, тако да Конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима.

ПРЕУЗИМАЊЕ СЛУЖБЕНИКА

Чланом 19. Закона врши се допуна члана 91. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, који регулише преузимање службеника. Преузимање службеника који је у радном односу на неодређено време може да се врши и између органа, служби и организација код истог послодавца, при чему се врши и претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина запослених који се преузимају.

Новина везана за преузимање службеника у одређено звање односи се на то да службеник сада може бити преузет на било које ниже звање, а не, као до сада, на непосредно ниже звање.

Законом је прецизирана надлежност за образовање Конкурсне комисије у поступку спровођења јавног конкурса, тако да Конкурсну комисију од три члана, поред службеника на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелника управе, решењем образује и руководилац службе или организације.

НАДЛЕЖНОСТИ ЗА ДОНОШЕЊЕ РЕШЕЊА О ИЗБОРУ КАНДИДАТА СА ЛИСТЕ ЗА ИЗБОР

У вези са надлежношћу за доношење решења о избору кандидата са листе за избор, изменом се дефинише да решење о избору кандидата са листе за избор, поред службеника на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелника управе, доноси и руководилац службе или организације, и то у року од 15 дана од пријема листе за избор.

ПРОГРАМИ СТРУЧНОГ УСАВРШАВАЊА

Чланом 23. Закона извршена је допуна члана 122д Закона о запосленима у АП и ЈЛС, па обaвeзни eлeмeнт (дeo) прoгрaмa стручнoг усaвршaвaњa jeсте нaрoчитo и трајање програма.

Чланом 24. Закона мења се члан 122и Закона о запосленима у АП и ЈЛС ради прецизирања података које садржи Евиденција о програмима стручног усавршавања у јединицама локалне самоуправе у складу са одредбама Закона о заштити података о личности („Сл. гласник РС”, бр. 97/08, 104/09 – др. закон, 68/12 – УС и 107/12). У том смислу, одредбама овог члана прописује се да Национална академија води евиденцију програма стручног усавршавања у јединицама локалне самоуправе у оквиру централне евиденције програма стручног усавршавања у јавној управи, као и да евиденција садржи податке о програмима стручног усавршавања које спроводи Национална академија у складу са овим законом и о програмима стручног усавршавања које самостално спроводе државни органи и јединице локалне самоуправе у складу са Законом.

Посебни програми обуке из члана 122в Закона о запосленима у АП и ЈЛС, које самостално спроводе државни органи, односно јединице локалне самоуправе, уписују се у евиденцију пре почетка извођења, чиме стичу својство акредитованог програма стручног усавршавања у јединицама локалне самоуправе.

Поред података о програмима стручног усавршавања, евиденција садржи и: податке о јединицама локалне самоуправе, односно корисницима програма стручног усавршавања; учесницима обуке (име и презиме); јединствени матични број грађана; пол, у складу са законом који уређује заштиту података о личности; орган јединице локалне самоуправе код кога је запослен; звање; радно место на које је распоређен, односно постављен; ниво и врсту стеченог образовања и стручни назив, односно назив завршене средње школе и образовни профил; адресу електронске поште; број мобилног телефона; остварени успех, ако се по завршетку програма врши провера знања учесника; податке о спроводиоцима којима је поверено извођење обуке (назив и седиште); број и датум решења о акредитацији; област акредитације; податке о лицу одговорном за реализацију програма – име и презиме, адресу електронске поште и број мобилног телефона; податке о предавачима, менторима, „коучима” и другим реализаторима програма стручног усавршавања (име и презиме); јединствени матични број грађана; адресу и место пребивалишта; пол, у складу са законом који уређује заштиту података о личности; ниво и врсту стеченог образовања и стручни назив, односно назив завршене средње школе и образовни профил; податке о државном органу, јединици локалне самоуправе, односно другом послодавцу код кога је запослен; звање; радно место на које је распоређен, односно постављен; број и датум решења о акредитацији; област акредитације; број текућег рачуна и назив банке; адресу електронске поште; број мобилног телефона; оцене успешности спроведених програма; податке о материјалима који су припремљени за потребе или су производ програма стручног усавршавања, као и да се евиденција води у електронском облику и да начин уписа података у евиденцију и њено вођење прописује Национална академија.

ПРИКУПЉАЊЕ И ОБРАДА ПОДАТАКА

Чланом 25. Закона додаје се члан 122л Закона о запосленима у АП и ЈЛС, који уређује питања у вези са обрадом података које садржи Евиденција о програмима стручног усавршавања у јединицама локалне самоуправе. Прецизније речено, овим чланом уређују се радње које се односе на прикупљање и стављање на увид, као и друге радње обраде ових података у сврху извршавања послова из надлежности Националне академије за јавну управу, у складу са законом који уређује заштиту података о личности.

Прописано је да су државни органи и јединице локалне самоуправе дужни да Националној академији достављају податке и материјале који чине садржину евиденције из члана 122и став 1. овог закона, затим да увид у податке уписане у евиденцију из члана 122и став 1. овог закона могу да изврше управни инспектори и руководилац или друго лице кojе oдлучуjе o прaвимa и дужнoстимa запосленог у чије се податке врши увид, у склaду сa зaкoнoм кojи урeђуje зaштиту пoдaтaкa o личнoсти, као и да Национална академија може да врши oбрaду пoдaтaкa уписaних у евиденцију из члана 122и став 1. овог закона у сврху извршaвaњa пoслoвa из свoje нaдлeжнoсти, у склaду сa зaкoнoм кojи урeђуje зaштиту пoдaтaкa o личнoсти, али и да објављује на својој званичној интернет страници податке из члана 122и став 2. овог закона.

Национална академија објављује на својој званичној интернет страници и податке о спроводиоцима програма стручног усавршавања: назив и седиште, име и презиме лица одговорног за реализацију програма, број и датум решења о акредитацији, област акредитације; као и податке о предавачима, менторима, „коучима” и другим реализаторима програма стручног усавршавања: име и презиме, број и датум решења о акредитацији, област акредитације.

РАДНИ ОДНОС У СТАТУСУ ПРИПРАВНИКА

Законом је прецизирано обављање приправничког стажа, односно заснивања радног односа у статусу приправника. С тим у вези, прописано је да приправник заснива радни однос на одређено време после спроведеног јавног конкурса, али да се, изузетно, ако је након спроведеног јавног конкурса за обављање приправничког стажа примљено лице које је службеник у радном односу на неодређено време код послодавца, службеник распоређује на радно место на којем се обавља приправнички стаж у статусу приправника, до окончања трајања приправничког стажа. Овом службенику за време обављања приправничког стажа мирују права и обавезе из радног односа у органу, служби или организацији у којој је засновао радни однос на неодређено време.

Новина се састоји и у томе да, када положи државни стручни испит, приправник у радном односу на одређено време може да настави рад на неодређено време ако постоји одговарајуће радно место на које може да буде распоређен и ако се распоређивање уклапа у донесени кадровски план, а после окончања приправничког стажа службеник из члана 126. став 4. Закона о запосленима у АП и ЈЛС има право да се врати на радно место на које је био распоређен пре обављања приправничког стажа.

• РОК ЗА ПОЛАГАЊЕ ДРЖАВНОГ СТРУЧНОГ ИСПИТА ЗА ЗАПОСЛЕНЕ КОЈИ СУ ЗАСНОВАЛИ РАДНИ ОДНОС НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ

Чланом 29. Закона прецизира се рок за полагање државног стручног испита за запослене који су засновали радни однос на неодређено време на радном месту у одговарајућем звању, а немају положен државни стручни испит. Наиме, службеник који је у радном односу на неодређено време дужан је да има положен државни стручни испит, као и што су службеник из става 1. овог члана коме, у складу са чланом 72. став 1. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, пробни рад није обавезан и службеник који је засновао радни однос на неодређено време, а нема положен државни стручни испит, дужни да полажу државни стручни испит у року од шест месеци од дана заснивања радног односа.

У овом случају ради се о одредби која се односи на запослене који немају обавезу пробног рада јер су раније имали заснован радни однос у органу АП, ЈЛС или државном органу, као и на оне који немају положен државни стручни испит.

ОЦЕЊИВАЊЕ СЛУЖБЕНИКА

У вези са оцењивањем службеника, врстама оцена, последицама оцењивања и другим питањима везаним за оцењивање, зна се да је Законом о запосленима у АП и ЈЛС предвиђена сходна примена прописа којима се оцењују државни службеници, односно Закон о државним службеницима („Сл. гласник РС”, бр. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09, 99/14 и 94/17) и Уредба о оцењивању државних службеника („Сл. гласник РС”, бр. 11/06 и 109/09). Изменама Закона уређује се систем оцењивања службеника у АП и ЈЛС, односно циљ и предмет оцењивања, тако да се прописују мерила за оцењивање и предвиђа да се резултати у извршавању послова радног места и постављених циљева вреднују квартално. Поред тога, прописује се да службеника на положају, који руководи покрајинским органом, организацијом или службом, оцењује орган надлежан за постављење и додатно се прецизира да службеника оцењује лице које одлучује о његовим правима, обавезама и одговорностима из члана 4. овог закона.

Дакле, Законом је прописано да је циљ оцењивања откривање и отклањање недостатака у раду службеника, подстицање на боље резултате рада и стварање услова за правилно одлучивање о напредовању и стручном усавршавању, као и да се при оцењивању вреднују мерила за оцењивање, и то: резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева, самосталност, стваралачка способност, предузимљивост, савесност, сарадња са другим службеницима и остале способности које захтева радно место, као и да се резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева вреднују квартално.

Службеника оцењује лице које одлучује о његовим правима, обавезама и одговорностима, а службеника на положају у покрајинском органу, организацији или служби оцењује функционер који руководи органом, организацијом или службом, односно орган надлежан за постављење ако службеник руководи органом, организацијом или службом. Изузетно начелника управе и заменика начелника управе оцењује градоначелник, односно председник општине или председник градске општине.

Чланом 32. Закона прописују се време оцењивања и изузеци од оцењивања, односно да се службеник оцењује једном у календарској години и то најкасније до краја фебруара текуће године за претходну годину, а да се не оцењује службеник који је у календарској години радио мање од шест месеци, без обзира на разлог, као ни службеник који је засновао радни однос на одређено време. У период од шест месеци не улази време у којем је службеник био одсутан са рада због коришћења права на годишњи одмор.

Осим тога, уводе се и врсте оцена и одређивање оцене, тако да су оцене: „не задовољава”, „задовољава”, „добар” и „истиче се”, с тим да ће се Уредбом ближе уредити мерила за оцењивање и поступак оцењивања у свим органима АП и ЈЛС.

Оцена се одређује решењем.

Прописује се поступак у случају када је службенику одређена оцена „не задовољава” у смислу да исти може да буде упућен на стручно оспособљавање, тј. службенику чији су резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева у једном кварталу вредновани најнижом оценом одређује се оцена „не задовољава” и тај се службеник упућује на ванредно оцењивање.

Такође, поменути службеник се ванредно оцењује протеком 30 радних дана од дана коначности те оцене и дефинишу се последице ванредног оцењивања, које могу бити премештај на радно место разврстано у ниже звање, односно одређивање нижег коефицијента, тј. службеник коме је одређена оцена „не задовољава” може бити упућен на додатно стручно оспособљавање. У сваком случају, он се ванредно оцењује протеком 30 радних дана од дана коначности решења којим му је одређена оцена „не задовољава”.

Последице одређивања оцене „задовољава” и „не задовољава” огледају се у томе што, ако службенику буде одређена оцена „не задовољава”, престаје му радни однос на дан коначности решења.

Службеник на извршилачком радном месту коме на ванредном, односно годишњем оцењивању буде одређена оцена „задовољава”, премешта се на радно место разврстано у ниже звање које одговара степену његовог образовања и за које испуњава услове за рад, а ако такво радно место не постоји, одређује му се нижи коефицијент у складу са законом којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединицама локалне самоуправе.

Изменом Закона ближе се дефинишу услови за напредовање путем премештаја на непосредно више извршилачко радно место, односно у истом звању, али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице, тј. на радно место чији се послови раде у непосредно вишем звању, па службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу.

Непосредно више извршилачко радно место јесте оно радно место чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању, али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.

Законом је прописано да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена „истиче се”, ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему, као и да, изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена „истиче се”, може да буде премештен, иако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена „истиче се”. Такође, руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно одређена оцена најмање „добар”.

Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.

Регулисано је и награђивање по основу оцена остварених за обављање послова радних места која су разврстана у исто звање и то путем одређивања већег коефицијента у оквиру платне групе у коју је разврстано то звање, а према закону којим се уређују плате у органима АП и ЈЛС.

Поред тога, одређено је да критеријуми према којима ће се вршити награђивање буду уређени законом којим се уређују плате запослених у органима АП и ЈЛС, као и да службеник може да, по основу оцена остварених за обављање послова радних места која су разврстана у исто звање, буде награђен одређивањем већег коефицијента у оквиру платне групе у коју је сврстано то звање, према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.

НОВИНЕ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ДИСЦИПЛИНСКИ ПОСТУПАК

Одредбe чл. 34–39. Закона односе се на допуну одредби које регулишу дисциплински поступак, па су Законом прописане теже повреде дужности из радног односа тако да се прописује нова тежа повреда наведене дужности ако је службеник приликом заснивања радног односа дао нетачне податке о испуњењу услова за пријем у радни однос.

Дата су овлашћења Дисциплинској комисији да, у случају теже повреде дужности из радног односа, поред вођења дисциплинског поступка, истовремено одлучује и о дисциплинској одговорности, при чему се и додатно прецизира да један члан Комисије мора бити овлашћени представник синдиката коме је утврђена репрезентативност код послодавца.

Прецизније се уређујe када застарелост не тече, тј. да застарелост не тече док дисциплински поступак није могуће покренути или водити због одсуства службеника, за време трајања управног спора, односно судског поступка у вези са спроведеним дисциплинским поступком и изреченом дисциплинском мером или из других оправданих разлога.

Чланом 37. Закона прописује се да послодавац изриче дисциплинску меру службенику коме је на основу одлуке Дисциплинске комисије утврђена дисциплинска одговорност.

ВРСТЕ ДИСЦИПЛИНСКИХ МЕРА

Чланом 38. Закона мења се члан 145. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, којим се уређују одредбе које се односе на врсте дисциплинских мера које могу да се изрекну службенику за лакше и теже повреде дужности из радног односа, при чему се овим чланом дефинишу врсте дисциплинских мере које могу да се изрекну за лакше и теже повреде дужности из радног односа.

Прописано је да за лакше повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне новчана казна до 20% његове основне плате за месец у коме је новчана казна изречена.

За теже повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне:

– новчана казна од 20% до 30% његове основне плате за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до шест месеци;

– одређивање нижег коефицијента у распону до почетка непосредно нижег платног разреда, који не може бити нижи од почетног коефицијента звања чије послове службеник обавља, према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе;

– забрана напредовања од  четири године;

– премештај на радно место у непосредно ниже звање, уз одређивање коефицијента према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе;

– престанак радног односа.

Новчана казна извршава се административним путем.

ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

Чланом 39. Закона, у вези са чланом 162. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, којим се регулише раскид радног односа давањем отказа од стране послодавца, брисана је тачка 5. која се односи на то да је службеник учинио тежу повреду радне дужности, за коју му је изречена мера престанка радног односа јер радни однос престаје решењем послодавца о изрицању дисциплинске мере.

Допуњен је члан 163. Закона о запосленима у АП и ЈЛС тако што додатно уређује престанак радног односа по сили закона, па службенику престаје радни однос по сили закона и ако правоснажно буде осуђен на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или му је изречена условна осуда на казну затвора од најмање шест месеци, без обзира на период проверавања – на дан правоснажности пресуде ако је нераспоређен, а не буде премештен на друго радно место – наредног дана од протека два месеца, односно протека рока из члана 54. ст. 2. и 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС за службеника на положају откад је постао нераспоређен и ако неоправдано изостане с рада најмање три узастопна радна дана – трећег дана изостанка са рада.

ДОНОШЕЊЕ НОВОГ ПРАВИЛНИКА О ОРГАНИЗАЦИЈИ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ РАДНИХ МЕСТА И ПРОМЕНА ПРАВИЛНИКА – УТИЦАЈ НА РАДНОПРАВНИ СТАТУС СЛУЖБЕНИКА

Чланом 41. Закона ближе се уређује радноправни статус службеника у случају доношења новог правилника, као и у случају промене правилника.

У случају доношења новог правилника, сви службеници распоређују се на одговарајућа радна места у истом звању. Ако новим правилником нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници распоређују се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.

У случају промене правилника, ако нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања, а ако одговарајуће радно место не постоји, у случају доношења новог, односно промене правилника, прекобројни службеник, уз своју сагласност, може да буде распоређен односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовања, а ако такво радно место не постоји, постаје нераспоређен, а ако се службеник не сагласи са распоређивањем односно премештајем, руководилац доноси решење о престанку радног односа.

Службенику престаје радни однос на дан коначности решења о престанку радног односа.

Жалба не одлаже извршење решења о распоређивању односно премештају и решења којим се утврђује да је службеник нераспоређен.

У случају доношења новог, односно измене правилника, службеник може да буде распоређен односно премештен на радно место у непосредно вишем звању ако испуњава услове за напредовање из члана 133е Закона о запосленима у АП и ЈЛС и друге услове за рад на том радном месту.

Прописано је да у поступку припреме правилника послодавац прибавља мишљење репрезентативног синдиката, а да у случају доношења новог правилника или његове измене, пре распоређивања или премештаја службеника на одговарајућа радна места може да се спроведе претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.

ПОЛОЖАЈ НЕРАСПОРЕЂЕНИХ СЛУЖБЕНИКА

Службеник на положају који је нераспоређен у случајевима из чл. 54. и 55. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, остварује право на накнаду плате у висини и за време утврђено чланом 54. овог закона, док нераспоређеном службенику престаје радни однос протеком рока од два месеца, односно протеком рока из члана 54. ст. 2. и 3. овог закона за службенике на положају, од дана када је решењем утврђено да је службеник нераспоређен.

Службеник коме престане радни однос има право на отпремнину према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Службенику на положају коме престане радни однос протеком рока из члана 54. став 3. овог закона, има право на отпремнину због одласка у пензију према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.

ЖАЛБЕНА КОМИСИЈА

Чланом 43. Закона прецизира се рок у ком је Жалбена комисија дужна да одлучи о жалби службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и обавезама. Наиме, рок је са 15 дана за одлучивање по жалбама службеника од стране Жалбене комисије повећан на 30 дана зато што се у пракси наведени рок показао као недовољан за доношење одлуке Жалбене комисије, на шта су указивали представници јединица локалне самоуправе и жалбених комисија.

Прописано је да Жалбена комисија одлучује у већу од три члана.

КАДРОВСКA ЕВИДЕНЦИЈА

Члановима 46. и 47. Закона прецизирају се подаци који се уписују у кадровску евиденцију, а односе се на врсту и степен стручне спреме, односно образовања, као и коришћење централне кадровске евиденције.

Прописна је надлежност Службе за управљање кадровима да, на захтев министра надлежног за послове локалне самоуправе, врши обраду података уписаних у кадровске евиденције ЈЛС у сврху извршавања послова из надлежности министарства.

Од 1. 1. 2020. примењују се следеће одредбе: Органи аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе користе централну кадровску евиденцију државних органа као информациони систем за вођење кадровске евиденције својих запослених, у складу са Законом.

Служба за управљање кадровима државних органа на захтев министарства надлежног за послове локалне самоуправе може да врши обраду података уписаних у кадровске евиденције ЈЛС у сврху извршавања послова из надлежности министарства и у складу са законом који уређује заштиту података о личности.

КОДЕКС ПОНАШАЊА СЛУЖБЕНИКА И НАМЕШТЕНИКА

Чланом 49. Закона дефинише се да Кодекс понашања службеника и намештеника у име послодавца доноси Скупштина аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

РОК ЗА ДОНОШЕЊЕ УРЕДБЕ О ОЦЕЊИВАЊУ

Законом је прописан рок за доношење подзаконског акта којим ће се ближе уредити мерила за оцењивање и поступак оцењивања службеника, тј. да ће Уредбу о оцењивању из члана 32. овог закона, у делу који се односи на члан 133б став 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, Влада донети у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

ОЦЕЊИВАЊЕ ЗА 2018. И ОДРЕЂИВАЊЕ РАДНИХ ЦИЉЕВА ЗА 2019. ГОДИНУ

Оцењивање за 2018. и одређивање радних циљева за 2019. годину извршиће се према прописима који су важили до почетка примене овог закона. Приликом утврђивања права и дужности из радног односа службеника у складу са овим законом врши се уподобљавање оцене „нарочито се истиче” и оцене „истиче се”, које су одређене до почетка примене овог закона, са оценом „истиче се” у складу са овим законом (члан 51. Закона).

СТАТУС МЛАЂЕГ САРАДНИКА, ОДНОСНО  САРАДНИКА  

Службеници распоређени на радно место разврстано у звање млађег сарадника, односно сарадника до дана ступања на снагу овог закона, који имају стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму већем од 180 ЕСП бодова, настављају да обављају послове на радним местима која су разврстана у звање млађег сарадника, односно сарадника са стеченим степеном образовања.

ПОСТУПЦИ ЗАПОЧЕТИ ПРЕ ПРИМЕНЕ ЗАКОНА

Поступци одлучивања о правима, обавезама и одговорностима службеника и намештеника, започети до почетка примене овог закона, окончаће се применом прописа према којима су започети.

ПРИМЕНА ОДРЕЂЕНИХ ОДРЕДБИ ОД ДАНА ПОЧЕТКА ПРИМЕНЕ ЗАКОНА КОЈИМ СЕ УРЕЂУЈУ ПЛАТНИ РАЗРЕДИ

Одредбе члана 32. овог закона у погледу одредби новог члана 133д, које се односе на одређивање нижег коефицијента, и новог члана 133ж, као и члана 38. овог закона, у делу који се односи на одређивање нижег коефицијента у распону до почетка непосредно нижег платног разреда, који не може бити нижи од почетног коефицијента звања чије послове службеник обавља, примењиваће се од почетка примене закона којим се уређују платни разреди службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.