Камата кроз судску праксу привредних судова

Камата је у овом случају обрађена кроз примере нове судске праксе привредних судова.

ПОТРАЖИВАЊЕ ЗАТЕЗНЕ КАМАТЕ

Уколико дужник испуни своју новчану обавезу на име главног дуга, потраживање повериоца на име затезне камате обрачунате за период доцње у плаћању постаје самостално потраживање.

Из образложења:

У конкретном случају тужени је, као дужник из пословног односа, испунио своју новчану обавезу на име главног дуга, те је његово потраживање доспелог новчаног потраживања, на име затезне камате обрачунате за период доцње у плаћању, постало самостално. У конкретном случају у рачуну број 653584813 означен је рок плаћања – 28. 8. 2012. године. Тужени је рачун примио и на тај начин био обавештен о року доспелости, а како је исплатио главни дуг дана 16. 7. 2015. године, правилно га је првостепени суд обавезао да исплати затезну камату по стопи прописаној Законом о затезној камати, почев од 29. 8. 2012. године до 16. 7. 2015. године, сходно одредбама члана 277. и 324. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93), а у вези са одредбом члана 77. наведеног закона.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 854/15 од 8. 10. 2015, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 7017/15 од 27. 4. 2017)

ЗАТЕЗНА КАМАТА КАО СПОРЕДНО ПОТРАЖИВАЊЕ

Затезна камата има правну природу споредног потраживања које није самостално утуживо све док главница није плаћена.

Из образложења:

Одредбом члана 279. став 2. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1978, 39/1985, 45/1989, 57/1989, и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/1993) прописано је да на износ неисплаћене камате може да се захтева затезна камата само од дана кад је суду поднесен захтев за њену исплату.
Затезна камата има правну природу споредног потраживања које не може самостално да се утужи све док главни дуг не буде плаћен. Уколико је главни дуг плаћен, затезна камата која је до тада имала карактер споредног потраживања, прераста у самостално утуживо потраживање на које тече камата из одредбе члана 279. став 2. Закона о облигационим односима. Поверилац из основног правног посла има право да затезну камату захтева почев од одређеног датума до исплате или пак да изврши обрачун затезне камате за период доцње у плаћању главног дуга у апсолутном износу за одређени период и утужи тако обрачунату камату. У складу са том одредбом, тужиоцу припада право на процесну камату од дана подношења захтева суду за њену исплату.
У конкретном случају правилно је првостепени суд усвојио тужбени захтев и обавезао туженог да изврши своју уговорну обавезу исплатом затезне камате за период доцње и то на износе главног дуга почев од дана доспећа појединачне обавезе, па до дана исплате, све са припадајућом каматом почев од 15. 6. 2017. године, као дана истицања захтевa до исплате, у складу са цитираном одредбом члана 279. став 2. Закона о облигационим односима.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 252/16 од 28. 9. 2016, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда, Пж. 7313/16 од 1. 11. 2017)

КАМАТА НА КАМАТУ

Тужилац нема право да захтева затезну камату на износ обрачунате затезне камате која је приписана главном дугу, све док главни дуг не буде био плаћен.

Из образложења:

Одредбом члана 279. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93) прописано је да на доспелу а неисплаћену уговорну или затезну камату, као и на друга доспела повремена новчана давања не тече затезна камата, изузев када је то Законом одређено.
У конкретном случају жалбом туженог се побија право тужиоца да потражује затезну камату на износ обрачунате затезне камате. Из утврђеног чињеничног стања произлази да није застарело потраживање тужиоца почев од 19. 5. 2012. године. Вештачењем је утврђено да потраживање тужиоца по основу главног дуга, по утуженим рачунима за период од 19. 2. 2012. до 19. 2. 2015. године, износи 13.450,26 динара. Вештак је на поменути дуг обрачунао и камату која износи 5.167,31 динар. Првостепени суд је погрешно ценио да тужиоцу припада законска затезна камата на име главног дуга од 13.450,26 динара, почев од 1. 1. 2015. године. Ово из разлога што је вештак извршио обрачун затезне камате за период доцње у плаћању главног дуга до 19. 2. 2015. године, те би тужиоцу припало право да захтева даљу затезну камату на износ главног дуга од следећег дана од дана извршеног обрачуна, што је у конкретном случају 20. 2. 2015. године, сходно цитираној одредби Закона о облигационим односима.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 1171/15 од 23. 3. 2016, преиначена Пресудом Привредног апелационог суда, Пж. 4027/16 од 12. 10. 2017)

На износ неисплаћене камате може да се захтева затезна камата само од дана кад је суду поднесен захтев за њену исплату.

Из образложења:

Према одредби члана 279. став 2. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1978, 39/1985, 45/1989, 57/1989, и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/1993), на износ неисплаћене камате може да се захтева затезна камата само од дана кад је суду поднесен захтев за њену исплату.
У конкретном случају тужилац је пружио услугу испоруке електричне енергије туженом, као јавном предузећу, у периоду од 1. 1. 2009. до 30. 6. 2013. године, за који је и испоставио рачуне. Тужени је вршио одређена плаћања по основу дуга за електричну енергију, из којих су затварани најстарији рачуни по доспећу, сходно рачуноводственим правилима, тако да су за уплату за спорни период остали утужени рачуни са датумом доспећа из јануара 2012. године до јула 2013. године, у износу од 250.421,44 динара, од чега на име главног дуга 210.579,55 динара и на име затезне камате износ од 39.840,89 динара. Износ потраживања по основу главног дуга и затезне камате утврђен је вештачењем од стране вештака економско-финансијске струке.
Тужиоцу основано припада камата на главни дуг јер се тужени у испуњењу обавезе налази у доцњи. Правилно је првостепени суд утврдио да тужиоцу припада право и на камату на износ обрачунате камате од 39.840,89 динара од дана подношења тужбе, сагласно цитираној одредби Закона о облигационим односима којом се уређује право повериоца на затезну камату на износ обрачунате камате.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 1165/15 од 15. 12. 2015, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда, Пж. 852/16 од 21. 9. 2017)

Ништава је одредба уговора којом се предвиђа да ће на камату, када доспе за исплату, почети да тече камата, ако не буде исплаћена.

Из образложења:

Правилно је првостепени суд нашао да тужиоцу припада право на уговорену камату за дуг плаћен у доцњи, за време трајања уговора о кредиту, али није правилно ценио, односно погрешно је применио одредбу члана 400. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93) када је нашао да иста оправдава примену одредбе члана 9. Уговора – да се на доспеле а неизмирене обавезе по кредиту у корист тужиоца може обрачунати и наплатити од туженог камата у висини од 0,1% на дневном нивоу, а све до дана измирења обавезе.

Наиме, одредбом члана 400. став 1. Закона о облигационим односима прописано је да је ништава одредба уговора којом се предвиђа да ће на камату, када доспе за исплату, почети да тече камата, ако не буде исплаћена, а ставом 2. да унапред може да се уговори да ће се стопа камате повећати ако дужник не исплати доспеле камате на време, док је ставом 3. прописано да се одредбе претходних ставова не односе на кредитно пословање банака и других банкарских организација. Поменута одредба Закона о облигационим односима односи се на ситуацију у којој је банкама у односу на њихово кредитно пословање и других банкарских организација дозвољено да врше обрачун камате на камату и то прописаном конформном методом. Иста одредба не може да пружи заштиту банци, као тужиоцу, да уговара стопу затезне камате, с обзиром на то да је стопа затезне камате прописана искључиво Законом и од момента доцње може да се потражује само затезна камата по стопи прописаној Законом, а све сходно прописаној одредби члана 277. Закона о облигационим односима. Ставом 2. члана 277. истог закона прописано је да, ако је стопа уговорене камате виша од стопе затезне камате, она тече и после дужникове доцње. Оваква врста права тужиоца да потражује уговорну камату и након истека уговора у случају да је она већа од Законом прописане затезне камате, дозвољена је као вид правне заштите, али у овом спору тужилац такву врсту заштите није тражио.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 585/15 од 31. 8. 2016, делимично потврђена – делимично преиначена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 7043/16 од 16. 3. 2017)

КАМАТА НА ИЗНОС НАКНАДЕ ШТЕТЕ

Када се штета састоји у новцу и накнада представља исти број новчаних јединица, дужник накнаде долази у доцњу и дугује камату од дана када га поверилац позове на њено испуњење.

Из образложења:

Када се накнада утврђује по ценама на дан одлуке, дужник не може да буде у доцњи и камата не може да почне да тече пре њеног утврђења. Међутим, када се штета састоји у новцу, а накнада треба да јој је еквивалентна, према начелу монетарног номинализма из члана 394. истог закона, лице одговорно за накнаду дужно је да исплати онај број новчаних јединица на који обавеза гласи. Према члану 186. истог закона, накнада штете се сматра доспелом од тренутка настанка штете. То значи да, сагласно члану 314. Закона, поверилац може одмах да захтева њено испуњење, а када ће дужник доћи у доцњу, зависи од тога када је поверилац који је могао одмах да захтева накнаду, исту и захтевао на начин описан у члану 324. став 2. Закона, између осталог, и подношењем тужбе.

(Пресуда Привредног апелационог суда, Пж 7969/16 од 2. 2. 2017)

УРАЧУНАВАЊЕ КАМАТЕ И ТРОШКОВА

Ако дужник поред главнице дугује и камате и трошкове, урачунавање се врши тако што се прво отплаћују трошкови, затим камате и најзад главница.

Из образложења:

Закон о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93) у својој одредби члана 313. прописује да, ако дужник поред главнице дугује и камате и трошкове, урачунавање испуњења врши се тако што се прво отплаћују трошкови, затим камате и најзад главница.
У конкретној правној ствари правилно је првостепени суд применио материјално право и то одредбу члана 313. Закона о облигационим односима, која регулише урачунавање камате и трошкова. Притом је првостепени суд правилним тумачењем утврдио да наведеном одредбом није уређено урачунавање трошкова поступка, већ трошкови испуњења обавезе коју дужник из правног посла дугује повериоцу. Ово произлази из одредбе члана 298. Закона о облигационим односима, којом је прописано да трошкове испуњења сноси дужник уколико их није проузроковао поверилац.
Привредни апелациони суд констатује да је правилна одлука првостепеног суда којом је одбио захтев тужиоца, образлажући своју одлуку тиме што се приликом уплата извршених после подношења предлога за извршење не могу урачунавати трошкови извршног поступка, што је део у ком је решење о извршењу на основу веродостојне исправе постало правноснажно и спроведено је принудним путем.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 239/16 од 17. 6. 2016, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 5991/16 од 18. 5. 2017)

КАМАТА НА ПОВРЕМЕНА НОВЧАНА ДАВАЊА

Затезна камата на повремена новчана давања може да тече од дана подношења захтева суду.

Из образложења:

Одредбом члана 279. став 3. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93) прописано је да на повремена доспела новчана давања тече затезна камата од дана кад је суду поднесен захтев за њихову исплату.
У конкретној правној ствари првостепени суд је погрешно одлучио о захтеву тужиоца за камату на правилно досуђени део потраживања од 3.384.223,31 динар, који представља разлику правилно обрачунате закупнине и плаћеног износа од 2.500.000,09 динара. Према одредбама уговора, ради се о потраживању на име закупнине која се фактурише месечно, до 5. у месецу, за радове извршене у претходном месецу. Из напред наведеног следи да се ради о доспелим повременим давањима, независно од тога што је тужилац по уговору испоставио само две фактуре, супротно уговореном. С обзиром на природу потраживања тужиоца, камата може да тече од дана подношења захтева суду, у смислу цитиране одредбе члана 279. став 3. Закона о облигационим односима. Како је предлог за извршење на основу веродостојне исправе – рачуна број 17 – поднет 3. 9. 2007. године, а предлог за извршење на основу веродостојне исправе – рачуна број 27 – поднет 5. 10. 2007. године, о захтеву за камату одлучено је од дана подношења тужбе, па до исплате.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 514/16 од 27. 12. 2016, делимично потврђена – делимично преиначена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 1363/17 од 6. 4. 2017)