Које су најчешће дилеме које имају наручиоци и понуђачи у области јавних набавки?

Који додатни услови за учешће у поступку јавне набавке су оправдани, а који нису, на који начин и у којој мери их је потребно одредити, питања су која су у фокусу текста који следи, премда ћете у њему пронаћи и одговоре на многа друга актуелна питања у вези са јавним набавкама

 

#1 Да ли је као додатни услов дозвољено одредити да је понуђач регистрован за обављање делатности која је предмет јавне набавке?

Чланом 75. ст. 1. тач. 1) Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РСˮ, бр. 124/12, 14/15 и 68/15, у даљем тексту: ЗЈН), као обавезан услов за учешће у поступку јавне набавке дефинисан је услов да је понуђач регистрован код надлежног органа, односно уписан у одговарајући регистар.

Из цитиране одредбе произилази да је за учешће у поступку јавне набавке довољно да понуђач буде регистрован код надлежног органа, док је потпуно неважно која је делатност уписана као претежна у регистар привредног субјекта.

Пооштравање наведеног захтева које подразумева да само понуђачи који су регистровани за обављање делатности која је предмет одређене јавне набавке могу учествовати у њој било би супротно одредбама ЗЈН-а.

Околност да је потенцијални понуђач регистрован за обављање делатности која је предмет јавне набавке је ирелевантна, јер се процена понуђачеве способности за реализацију предметне набавке не врши одређивањем оваквог услова, већ на основу пословног, техничког или кадровског капацитета.

Осим тога, чланом 4. ст. 1. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РСˮ, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закон, 5/15) прописано је да друштво има претежну делатност која се региструје у складу са законом о регистрацији, а може обављати и све друге активности које нису законом забрањене, независно од тога да ли су одређене оснивачким актом, односно статутом.

#2 Да ли се као додатни услов може одредити максимална удаљеност одређеног објекта понуђача (складишта, базе, продајног објекта и сл.)?

Оправданост одређивања оваквог услова мора се посматрати од случаја до случаја. Ипак, начелно се може направити разлика између случајева кад се објекат у односу на који се поставља захтев удаљености односи на обавезу понуђача, односно кад је исти у корелацији са обавезом наручиоца.

У првом случају, захтев је начелно и непотребан, али и дискриминаторски. На пример, чињеница да се потенцијални понуђач канцеларијског материјала налази 15 km удаљен од седишта наручиоца, при чему је изабрани понуђач дужан да изврши испоруку достављањем, не сме да буде елиминациони фактор јер ни у каквој мери не одређује квалитет извршења уговора, нити је потребно било какву предност дати потенцијалном понуђачу који се налази, на пример, 4 km удаљен од седишта наручиоца.

С друге стране, уколико се објекат у односу на који се поставља захтев удаљености односи на обавезу наручиоца, захтев је начелно оправдан, при чему треба одредити праву меру. Рецимо, имало би смисла одредити максималну удаљеност бензинске станице кад се наручилац снабдева горивом на њој, при чему је приликом одређивања максималне удаљености станице/а неопходно имати у виду како примену начела економичности и ефикасности, тако и начела обезбеђења конкуренције.

#3 Да ли се као додатни услов може прописати да понуђач у претходном периоду није био неликвидан (у блокади)?

Предметни додатни услов наручилац може да одреди имајући на уму да на тај начин обезбеђује ликвидност, а самим тим у већој мери поузданост будућег пословног партнера. Међутим, важно је имати на уму да оваквим условом наручилац не сме без разлога да ограничи конкуренцију дефинисањем строгих услова за његово испуњење. У том слислу, ригорозан је, на пример, захтев да понуђач у последње три године ниједан дан није био у блокади.

Овде је важно указати на то да ЗЈН већ познаје један обавезан услов за учешће у поступку, а који се односи на постојање пореско-финансијске дисциплине понуђача, односно да је исти измирио доспеле порезе, доприносе и друге јавне дажбине. Додатни услов финансијске дисциплине може бити нека врста подизања прага обавезних услова, чија је отежавајућа околност у односу на поменути обавезни услов та што постојање блокаде може бити и необјективан показатељ неликвидности, јер разлог исте може бити и неоправдан (на пример, пуштање менице на наплату без правног основа).

У смислу наведеног, пожељно је да наручилац који има оправдану потребу за одређивањем поменутог додатног услова за учешће у поступку, исти дефинише на такав начин што ће, на пример, захтевати да понуђач у посматраном периоду није био у блокади одређени број дана или укупно (на пример, 30 дана у последњих годину дана) или у непрекидном трајању (на пример, 15 дана непрекидно), односно и укупно и у минималном трајању (на пример, 60 дана у последње 3 године, од чега минимум 20 дана непрекидно).

#4 Може ли понуђач да испуни додатне услове за учешће у одређеном поступку јавне набавке преко подизвођача?

За разлику од обавезних услова, ЗЈН не наводи експлицитно да понуђач самостално мора испунити додатне услове, односно, осим тога што наводи да додатне услове група понуђача испуњава заједно, не наводи да понуђач део додатних услова не може испунити преко подизвођача.

Како је на диспозицији наручиоца да уопште одреди додатне услове, односно дефинише их по врсти и захтеваном прагу, он може предвидети и то да додатне услове понуђач може да испуни заједно са подизвођачем. Ово због тога што је наручиоцу примарно важно да извршилац посла располаже одређеним капацитетима. У сфери у којој ЗЈН није експлицитно одређен, наручилац који конкурсном документацијом одреди да се додатни услови могу испуњавати и заједно са подизвођачем има могућност да то и одреди.

Имајујући у виду наведено, а с обзиром на то да понуђач ангажује подизвођача ради поверавања дела посла (који може износити и до 50%), постоји ratio legis да онај који извршава посао мора располагати одређеним захтеваним капацитетима за извршење тог посла, те да би то могао бити и подизвођач, уколико понуђач њему поверава део посла за који се захтевају одређени капацитети (пре свега, кадровски и пословни). У том смислу, додатне услове понуђач би могао испуњавати преко подизвођача, али само под условом да се ти додатни услови односе на капацитете који су неопходни за део посла који ће понуђач поверити подизвођачу.

Овакав закључак се, осим као логичан, може извести и по аналогији са одредбом члана 80. ст. 7. ЗЈН-а, којом је прописано да поред обавезних услова, наручилац конкурсном документацијом одређује које још услове подизвођач мора да испуни и на који начин то доказује, при чему ти услови не могу бити такви да ограниче подношење понуде са подизвођачем. Горе поменуто навођење управо би било прецизирање на који начин подизвођач мора испуњавати додатне услове, не везујући се за услов у питању, него на његову директну повезаност са извршењем посла који му је поверен.

#5 У чему је разлика између набавки које се спроводе по основу члана 39. ст. 2. и набавки које се спроводе у складу са чланом 39. ст. 6. ЗЈН-а?

Сходно члану 39. ст. 2. ЗЈН-а наручилац нема обавезу спровођења поступка јавне набавке приликом нaбaвки чијa процењенa вредност није већa од 500.000 динaрa, a уколико ни укупнa процењенa вредност истоврсних нaбaвки нa годишњем нивоу није већa од 500.000 динaрa.

Дакле, набавке сагласно члану 39. ст. 2. ЗЈН-а нису јавне набавке и њих наручилац спроводи по сопственим процедурама, уз обавезу да спречи постојање сукоба интереса, обезбеди конкуренцију и несумњиво утврди да понуђена (и уговорена) цена добара/услуга/радова не одступа од тржишне цене.

С друге стране, чланом 39. ст. 6. ЗЈН-а предвиђено је да у појединачном поступку јавне набавке мале вредности чија вредност није већа од 500.000 динара, наручилац може уместо закључења уговора о јавној набавци, најповољнијем понуђачу издати наруџбеницу ако садржи битне елементе уговора. У овом случају ЗЈН, препознајући мањи значај појединачне јавне набавке, пружа могућност наручиоцу да флексибилније оконча поступак јавне набавке тако што нема обавезу закључења уговора. Флексибилност и поједностављеност је обезбеђена и у самом спровођењу поступка, односно током припреме релевантне документације. Чланом 6. ст. 2. Правилника о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки и начину доказивања испуњености услова („Сл. гласник РСˮ, бр. 86/15) дефинисано је да наручилац није у обавези да припреми конкурсну документацију у складу са обавезним елементима утврђеним предметним подзаконским актом, већ може уместо конкурсне документације припремити позив за подношење понуда који садржи податке о предмету набавке, услове за учешће, критеријум за доделу уговора, као и друге елементе који су неопходни за подношење прихватљиве понуде.

Дакле, док у случају из члана 39. ст. 2. ЗЈН-а нема поступка јавне набавке, ст. 6. истог члана предвиђа могућност спровођења поједностављеног поступка јавне набавке мале вредности приликом појединачних јавних набавки процењене вредности до 500.000 динара.

#6 Да ли се набавка из средстава донација може вршити без примене одредаба ЗЈН-а?

Чланом 7. ст. 1. тач. 2) подтач. (2) ЗЈН-а прописано је да одредбе овог закона наручиоци не примењују на набавке које су наручиоци обавезни да спроведу у складу са поступцима набавки установљеним актом о донацији, ако се та набавка финансира из средстава донације.

По правилу, наручилац спроводи поступак јавне набавке и уколико се набавка (добара, услуга или радова) финансира из средстава донације, с обзиром на то да финансирање из буџета не представља једини извор финансирања у области јавних набавки.

Изузетак од примене ЗЈН-а, који је предвиђен горе цитираном одредбом овог закона, наручилац може да примени само ако су кумулативно испуњена два услова, односно да се набавка финансира из средстава донације и да је актом о донацији предвиђено која ће се правила набавки применити у конкретном случају, а да то нису одредбе ЗЈН-а.

Дакле, неопходно је да из акта о донацији јасно произилази да се не примењују правила ЗЈН-а, већ друга предвиђена правила (поступак) набавке. Уколико донатор, односно акт о донацији није искључио примену одредаба ЗЈН-а, нема основа за примену наведеног изузетка из члана 7. ЗЈН-а, односно у том случају наручилац ће приликом набавки добара, услуга или радова финансираних из средстава донације, такође, примењивати одредбе ЗЈН-а, односно спроводити поступак јавне набавке.

#7 Да ли је као додатни услов дозвољено одредити обавезан обилазак локације са којом је у вези извршење уговора о предметној јавној набавци?

ЗЈН у члану 106. таксативно набраја недостатке понуде који се сматрају битним и као такви представљају основ одбијања понуда. Осим што се не може сматрати саставним делом понуде, сходно одредбама члана 76. ЗЈН-а, обилазак локације се не може сматрати ни додатним условом за учешће, а не може се подвести ни под било који други недостатак који је препознат у члану 106. ЗЈН-а. Сем тога, имајући у виду дефиниције из члана 3. ст. 1. тач. 32–33) ЗЈН-а, необилазак локације понуду понуђача свакако не чини неодговарајућом и неприхватљивом.

У пракси, наручилац позива сва заинтересована лица да обиђу локацију која је везана за предмет набавке (на пример, објекат који се има адаптирати, реконструисати…), у ситуацији кад сматра да делови конкурсне документације (планови, предмер, спецификација…) нису довољни да понуђач сагледа све аспекте предметне набавке, односно како би понуђачи састављајући понуду имали јасну представу шта је (све) предмет будућег уговора, а што и наручиоцу пружа додатну сигурност да ће изабрани понуђач моћи да реализује ту набавку.

Међутим, уколико је понуђач доставио понуду која је одговарајућа (нуди оно што је предмет јавне набавке), прихватљива и нема битне недостатке, чињеница да није обишао локацију која је везана за предмет јавне набавке не би требало да буде услов елиминације. Сем тога, заинтересовано лице је исту локацију можда већ обишло или на други начин има прецизне податке о њој (катастарске подлоге, планови, видео снимци…) који му омогућују да сачини прихватљиву понуду. Коначно, у време кад је скоро сваки део планете доступан у практично неколико секунди (Google Street View, Google Earth и сл.) заинтересована лица веома лако могу доћи до свих информација о одређеној локацији.

Дакле, осим уколико конкретан случај не би упућивао на супротно, уз убедљиву и јасну аргументацију наручиоца која би се сводила на то да је искључиво обиласком локације уз присуство представника наручиоца или других (стручних) лица могуће стећи увид и добити информације без којих није могуће разумети захтеве набавке, захтев за обиласком локације у фази рока за подношење понуда, као (елиминациони) услов за учешће у поступку, не би био оправдан.

#8 Да ли је дозвољено тражити ауторизацију произвођача за набавку одређене опреме?

Чланом 3. ст. 1. тач. 32) ЗЈН-а одговарајућа понуда дефинисана је као понуда која је благовремена и за коју је утврђено да потпуно испуњава све техничке спецификације.

Дакле, понуђач је дужан понудити оно што је наручилац у својим техничким спецификацијама захтевао. У зависности од предмета набавке, понуђач некада мора располагати и посебним одобрењима регулаторних тела (дозвола надлежног органа – обавезан услов из члана 75. ст. 1. тач. 5) ЗЈН-а), без којих не може прометовати одређени предмет набавке, а самим тим ни понудити то добро у поступку јавне набавке. Такође, одређене предмете набавке могу понудити само носиоци (пре свега, интелектуалних) права над њима, те је у тим случајевима конкуренција ограничена на она лица која располажу тим правима (изворно или изведено кроз права делегирана од стране носиоца).

Имајући у виду примере који се могу наћи у пракси јавних набавки у Републици Србији, наручилац одређивањем услова ауторизације жели обезбеђење да ће изабрани понуђач доставити оригинални производ и у том смислу ауторизација (потврда) произвођача представља доказ да понуђач има овлашћење за продају конкретног производа одређеног произвођача.

Ауторизација произвођача може бити оправдана само у изузетним случајевима, кад је то условљено позитивним прописима или специфичним предметом набавке (добра под посебним режимом). Кад је реч о добрима у општој употреби, односно добрима широке потрошње, ауторизација је не само непотребна, већ може значајно да угрози начела обезбеђивања конкуренције и једнакости понуђача, а с тим у вези и начело економичности јавних набавки.

Притом, ни сама ауторизација (било да је издаје произвођач, било неко друго лице на основу изведеног права) не представља гаранцију да ће изабрани понуђач достављати опрему која је предмет ауторизације. У том смислу, изабрани понуђач закључењем уговора преузима ту обавезу, а самим тим и одговорност за испоруку опреме која не одговара захтеваној (и понуђеној), како према наручиоцу (средства обезбеђења за добро извршење посла, механизми уговорне заштите наручиоца, негативна референца…), тако и шире (евентуалне казнене одредбе због кршења позитивних прописа).

Даље, поставља се питање због чега би ауторизација била ограничена на произвођача опреме, ако се опрема може набавити и од дистрибутера, односно и на други начин на отвореном тржишту. Ако захтевану (оригиналну) опрему у поступку јавне набавке може понудити свако лице које се налази у дистрибутивном ланцу (увозник, дистрибутер, званични партнер, продавац на велико и мало и сл.), због чега би постојао институт специјалног одобрења од једног лица (произвођача, односно његовог овлашћеног представника). На тај начин би се таквом лицу доделила могућност арбитрирања у поступку, јер би од његове воље да неком лицу изда ауторизацију зависила и могућност учешћа у поступку, односно добијања конкретног уговора.

Осим тога, сагласно одредбама ЗЈН-а наручилац користи механизме за осигурање поузданог пословног партнера (додатни услови) и поузданог предмета набавке (техничке спецификације). Додатним условима се доказује одређени капацитет понуђача, између осталог и пословни капацитет, по основу којег наручилац може поставити захтев да је понуђач у претходном периоду извршавао уговоре који су за предмет имали опрему која је предмет и његовог будућег уговора, чиме повећава извесност реализације потенцијалног будућег посла са тим лицем. Техничке спецификације се не односе на понуђаче, већ (у конкретном случају) на добро (опрему) која се има испоручити приликом реализације будућег уговора, те с тим у вези, наручилац (кад је то оправдано) може од понуђача захтевати да уз понуду достави одређене атесте, декларације, извештаје о испитивању, каталоге, описе, фотографије, па чак и узорке добара који су предмет набавке, а пуну усаглашеност захтеваног – понуђеног и испорученог установљава кроз контролу извршења уговора.

У смислу изнетог, ауторизација не може представљати додатни услов за учешће у поступку, јер се директно не односи на финансијски, пословни, технички и кадровски капацитет понуђача, већ на његову „везуˮ са произвођачем добра, док се с друге стране не односи ни на доказ о сагласности понуђеног добра са захтеваним техничким спецификацијама.

Дакле, као што је већ речено, ауторизација може имати своје оправдање једино у случају да постоји ограничен број лица која могу да прометују одређену опрему (производ), али је онда та ауторизација у корелацији са специфичним режимом опреме која је у питању, због опреме као такве, односно услед сложених операција њене употребе (руковања истом), где би ауторизацијом произвођач (или друго правно лице по овлашћењу произвођача) у ствари гарантовао да је понуђач оспособљен за употребу (руковање) одређеном опремом, било у фази пре испоруке наручиоцу као купцу исте (на пример, од преузимања, преко складиштења до испоруке), било у фази након испоруке (на пример, одржавање и руковање код наручиоца), било у обе фазе.

У супротном, ауторизацију понуђача од стране произвођача наручиоци не би требало да постављају као услов за учешће у поступку јавне набавке, нарочито у ситуацијама ако би на тај начин значајно ограничили конкуренцију.

 

#9 Да ли је у складу са одредбама ЗЈН-а рангирати понуде на основу збира понуђених јединичних цена?

У складу са чланом 64. ст. 2. ЗЈН-а, процењена вредност јавне набавке обухвата укупни плативи износ понуђачу, односно износ средстава коју наручилац очекује да ће утрошити ради предметне набавке у односу на коју се поред осталог утврђује и прихватљивост понуде.

Дакле, наручилац је дужан да припреми конкурсну документацију на основу које ће заинтересована лица састављати понуде, и од које зависи и успешност поступка. У том циљу, неопходно је да наручилац припреми јасну конкурсну документацију са што детаљнијим описом предмета јавне набавке и очекиваним обимом реализације уговора.

ЗЈН експлицитно не искључује могућност да се у појединим јавним набавкама у којима се не могу унапред одредити прецизне количине предмета набавке, дефинише јединична цена сваког производа, односно услуге/радова који чине предмет набавке (а да се уговор закључи на износ процењене вредности јавне набавке, која представља максималну финансијску обавезу коју наручилац може да преузме према понуђачу).

Међутим, овакво поступање може значајно да угрози темељна начела јавних набавки. С тим у вези, уколико би се рангирале само понуђене јединичне цене њиховим простим збиром, практично би изгубила значај процењена вредност као један од критеријума за одбијање неприхватљиве понуде. Наиме, у таквој ситуацији по правилу је збир јединичних цена знатно нижи од процењене вредности јавне набавке, услед чега се понуда не може одбити као неприхватљива иако постоји могућност да су понуђене јединичне цене значајно, па и вишеструко веће од оних које се крећу на тржишту. Како процењена вредност у том случају није у правом смислу речи критеријум за оцену прихватљивости понуда, наручилац може доћи у ситуацију да такву понуду прихвати и закључи неповољан уговор.

С тим у вези је и чињеница да, уколико потенцијални понуђачи немају оквирне количине предмета набавке, постоји могућност да се понуди најнижа цена за одређени предмет који се ретко захтева при извршењу уговора, а да се, с друге стране, са нереалном високом јединичном ценом за предмете који се највише користе изабере понуда која би у извршењу уговора била неповољнија.

Дакле, збир јединичних цена, као критеријум за избор најповољније понуде, у ситуацији где нису одређене количине, макар оквирне, није адекватно мерило за избор најповољније понуде, те је неопходно и исправно да наручилац на основу детаљне анализе и искустава из праксе одреди макар оквирне количине и одговарајући критеријум за оцену понуда.

 

#10 Да ли се, након објављивања одлуке о додели уговора, уколико буде поднет захтев за заштиту права који се односи само на једну партију, за остале партије поступак наставља, односно да ли се могу закључити уговори о јавној набавци?

Имајући у виду да је за сваку од партија, као посебне целине, могуће закључити посебан уговор о јавној набавци, чињеница да је поднет захтев за заштиту права само за једну партију, не задржава даље активности наручиоца у осталим партијама.

У ситуацији кад је поднет захтев за заштиту права, након одлуке о додели уговора и то само за једну партију, то нема утицаја на закључење уговора о јавној набавци у осталим партијама.

#11 Да ли се набавка услуге издавања банкарске гаранције може изузети од примене ЗЈН-а, сходно одредби члана 7. ст. 1. тач. 9) овог закона?

Чланом 7. ст. 1. тач. 9) ЗЈН-а прописано је да одредбе овог закона наручиоци не примењују на набавке услуга централне банке и набавке финансијских услуга у вези са продајом, куповином или преносом хартија од вредности или других финансијских инструмената, у појединачним трансакцијама наручиоца у циљу прикупљања новца или капитала.

Дакле, циљ прибављања финансијске услуге у смислу постојања предметног основа изузећа јесте прикупљање новца или капитала.

Предметно законско изузеће односи се на трговину хартија од вредности и финансијских инструмената на регулисаном тржишту капитала, које је нормирано Законом о тржишту капитала („Сл. гласник РСˮ, бр. 31/11, 112/15), који дефинише финансијске инструменте, између осталог, као преносиве хартије од вредности; инструменте тржишта новца; јединице институција колективног инвестирања; опције, фјучерсе, свопове, каматне форварде и остале изведене финансијске инструменте. Такође, предметни закон даје и дефиницију преносивих хартија од вредности у које не спада банкарска гаранција.

Дакле, како се банкарском гаранцијом не тргује на регулисаном тржишту капитала, набавка услуге издавања банкарске гаранције не може бити основ изузећа који се односи на финансијске активности на регулисаном тржишту капитала.

С друге стране, чланом 6. ст. 1. ЗЈН-а предвиђено је да предмет уговора о јавној набавци услуга јесу услуге наведене у Прилогу 1, док су као предмет јавне набавке услуга у оквиру наведеног Прилога, под бројем категорије 6. наведене финансијске услуге у које, између осталог, спадају и банкарске услуге.

Имајући у виду да издавање банкарске гаранције представља банкарску услугу, произилази да је наручилац обавезан да спроведе поступак јавне набавке у случају њеног прибављања.

#12 Да ли вршилац техничке контроле главног пројекта може бити понуђач у поступку јавне набавке услуге измене и допуне главног пројекта за који је извршио техничку контролу?

Члан 23. ст. 1. ЗЈН-а предвиђа да лице које је учествовало у припреми конкурсне документације или појединих њених делова, и са њим повезано лице не може наступати као понуђач, нити може сарађивати са понуђачима приликом припремања понуде.

Циљ ове одредбе јесте спречавање појединих понуђача да остваре предност приликом припремања и подношења понуде у односу на остала заинтересована лица. Путем конкурсне документације, предметна техничка документација била би доступна сваком заинтересованом лицу. Познавање пројекта од стране лица које је извршило техничку контролу, пре него што буде доступан свим заинтересованим лицима, не може ово лице ставити у повољнији положај у односу на остала заинтересована правна лица.

Такође, техничка контрола главног пројекта представља део утврђене законске процедуре предвиђене одредбама Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РСˮ, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14, 145/14) и подзаконских аката донетих по основу овлашћења из овог закона, због чега не би требало да се сматра делом конкурсне документације сачињене за поступак јавне набавке услуге измене главног пројекта, нарочито имајући у виду да лице које је вршило техничку контролу није израђивало главни пројекат, већ је само потврђивалу његову усклађеност са позитивним прописима, те стандардима и нормативима струке.

У том смислу, не може се сматрати да је лице које је вршило послове техничке контроле главног пројекта учествовало у припреми конкурсне документације, односно дела конкурсне документације, већ је учествовало у извршењу обавеза по уговору о вршењу услуге техничке контроле. С друге стране, комисија за јавну набавку је та која, сходно члану 54. ст. 12. тач. 1) ЗЈН-а припрема конкурсну документацију и одлучује шта ће бити саставни део исте, а неспорно је да део конкурсне документације буду постојећи (у складу са различитим законским процедурама, стандардима и правилима струке израђени) пројекти, планови, цртежи, нацрти, идејна решења, спецификације и сл., а чију је техничку контролу вршило лице, односно лица која нису чланови комисије за јавну набавку.

 

#13 Да ли поступак јавне набавке може бити покренут пре него што се створи правни основ за релизацију тог уговора?

Време реализације уговорних обавеза утврђује се у самом уговору о јавној набавци. Наручилац је дужан да сагледа објективну потребу за предметом набавке, као и да благовремено спроведе поступак, што ће допринети успешнијој реализацији самог уговора о јавној набавци.

Уколико постоји извесност настанка правног основа за реализацију обавезе која је предмет будућег уговора и познато је оквирно време у којем ће се уговор реализовати, са аспекта ЗЈН-а нема законских препрека да се благовремено спроведе предметни поступак, уколико то није супротно начелима јавних набавки, а нарочито начелу економичности и ефикасности.

#14 Коме се обраћа физичко лице за уверење о томе да се не налази у казненој евиденцији, у случају да је законски заступник домаћег правног лица, а да је при том страни држављанин који нема пребивалиште (ни боравиште) у Србији и није рођен у Србији?

Чланом 77. ст. 1. тач. 2) ЗЈН-а прописано је да испуњеност услова из члана 75. ст 1. овог закона понуђач доказује достављањем потврде надлежног суда, односно надлежне полицијске управе, док је чланом 17. ст. 1. тач. 2) Правилника као доказ испуњености услова неосуђиваности законског заступника понуђача (обавезан услов из члана 75. ст. 1. тач. 2) ЗЈН-а) предвиђено достављање извода (уверења) из казнене евиденције надлежне полицијске управе МУП-а.

Чланом 2. ст. 1. Правилника о казненој евиденцији („Сл. лист СФРЈ”, бр. 5/79), дефинисано је вођење казнене евиденције за домаће држављане, стране држављане и лица без држављанства рођене на територији Републике Србије, односно за домаће држављане који су рођени у иностранству и за странце рођене у иностранству, са пребивалиштем у Републици Србији.

Такође, чланом 3. ст. 3. овог Правилника предвиђено је да казнена евиденција садржи и расположиве податке о осудама које су изрекли страни судови домаћим држављанима и странцима стално настањеним у Републици Србији.

Чланом 3. ст. 1. тач. 2) Закона о пребивалишту и боравишту грађана („Сл. гласник РС”, бр. 87/11) боравиште је дефинисано као место у коме грађанин привремено борави ван места свог пребивалишта дуже од 90 дана. С друге стране, тачком 2) дефинисано је и пребивалиште, као место у коме се грађанин настанио са намером да у њему стално живи, односно место у коме се налази центар његових животних активности, професионалних, економских, социјалних и других веза које доказују његову трајну повезаност с местом у коме се настанио.

Из изложеног произлази да страни држављанин који нема боравиште у Републици Србији, тражени услов доказује достављањем акта о неосуђиваности који је издат од стране надлежног органа државе чији је држављанин, а ако се у тој држави не издају предметни докази, понуђач за свог законског заступника може, аналогно одредби члана 79. ст. 9. ЗЈН-а, уместо траженог доказа, приложити писану изјаву тог лица, дату под кривичном и материјалном одговорношћу оверену пред судским или управним органом, јавним бележником или другим надлежним органом те државе.

#15 Да ли наручиоци за чије потребе поступке јавних набавки спроводи Управа за заједничке послове републичких органа имају обавезу да преко овог тела за централизоване јавне набавке набављају добра и услуге чија је процењена вредност истоврсних набавки добара или услуга на годишњем нивоу 500.000 динара или мања?

Чланом 39. ст. 2. ЗЈН-а прописано је да за набавке чија процењена вредност није већа од 500.000 динара, а уколико ни укупна процењена вредност истоврсних набавки на годишњем нивоу није већа од 500.000 динара, наручиоци нису обавезни да примењују одредбе овог закона.

Чланом 49. ст. 1. ЗЈН-а прописано је да је Управа за заједничке послове републичких органа тело за централизоване јавне набавке за потребе државних органа и организација. Подзаконским актима који су донети на основу овлашћења из ст. 2. и 6. овог члана, регулисан је предмет централизоване јавне набавке, услови, начин планирања централизованих јавних набавки и спровођење поступка јавне набавке од стране Управа за заједничке послове републичких органа.

Како се овим подзаконским актима регулише питање централизованих јавних набавки, набавке које не прелазе прописани лимит из члана 39. ст. 2. ЗЈН-а, а које самим тим и не представљају јавне набавке, односно не подлежу примени овог закона, па тако ни одредбама о централизованим јавним набавкама, наручиоци нису у обавези да спроводе у оквиру централизоване јавне набавке.