Коментар новог Закона о жиговима

25
УНАКР СНИ ПОГ ЛЕ Д
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
Коментар новог Закона о
жиговима
У тексту су анализирани нови правни институти и измењена законска
решења.
I УВОД
ЧЛАНАК ПОЧИЊЕ НИЖЕ НА СТРАНИ
адвокат
сник РС”, бр. 104/2009, 10/2013 и 44/2018 – др.
Мирјана Шарић,
Народна скупштина Републике Србије донела
је Закон
о жиговима,
који
је објављен
у
„Службеном
гласнику
РС”
бр. 6/2020 од
24. 1.
2020.
године
(даље:
Закон),
а ступио
на
снагу1.
2. 2020. године
и од
истог
датума
је у примени.
Даном
ступања
на
снагу
новог
законапрестаје
да важи
Закон
о жиговима
(„Сл. гла-
закон).
Прелазним и завршним одредбама Закона
предвиђено је да жигови који се налазе у важности
на
дан
ступања
на
снагу
новог
законаостају
и даље
на
снази,
али
се
на
њих примењују
одредбе
новог
закона.
С
друге
стране,

поступци
који
до
дана
ступања
на
снагу
Закона
нису
окончани,
окончаће
се
по
прописима

по
којима
су
започети.
Закон је донет пре свега због неопходности
усклађивања старих законских решења којима
је уређена
област
заштите
жига
са
европским
законодавством,
односно
Директивом

бр.
2015/2436/ЕУ
Европског
парламента
и

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
УНАКРСНИ ПОГЛЕД
26
Савета од 16. 12. 2015. године о усклађивању
закона држава чланица у области заштите
жига. Дакле, на нивоу законодавства Европске
уније
дошло
је до
одређених
измена
у овој

области,
које
су
и државе
чланице
биле
дужне

да
усвоје
у
прописаном
року,
тако
да
је
у
току

процес
измена
релевантних
закона
готово

свих
европских
држава.
Поред
тога,
новим

Законом
о жиговима
било
је неопходно
извршити
и бројне
измене
којима
нису
измењена
сама
законска
решења,
али
су
отклоњени

недостаци
терминолошке
природе
уочени

током
примене
старог
закона,
а усвојене
су
и
прецизније
формулације.

II НОВИ ПРАВНИ ИНСТИТУТ –
ПРИГОВОР
Највећа измена коју је донело усвајање
новог Закона о жиговима јесте институт
приговора, који је први пут уведен у систем
заштите жига у Србији. Овим је законодавац
прихватио решење које је дуги низ година
присутно у напредним националним системима
заштите
жига,
као и у поступку
пред

Европским
заводом
за
интелектуалну
својину

(ЕУИПО),
надлежним
за
заштиту
жигова
за

територију
Европске
уније.
Приговором
носиоци
ранијих
права
истичу
постојање
сметњи
за
регистрацију
одређене
пријаве
жига,

које
се
огледају
у сличности
са
ранијим
жиговима
у власништву
подносиоца
приговора
или
повреди
других
права
интелектуалне

својине
или
права
личности.

Требало би да сврха увођења института
приговора буде да се у поступку пред надлежним
органом
носиоцу
ранијих
права

омогући
статус
равноправног
учесника
са

подносиоцем
пријаве
који
тражи
заштиту

свог
жига.
Међутим,
треба
имати
у
виду
да
се

новим
Законом
о жиговима
наш
законодавац

определио
за
систем
који
комбинује
испитивање
пријава
по
службеној
дужности,
до
сада

примењивани
поступак
у ком
учествује
само

подносилац
пријаве,
док
Завод
самостално,

према
критеријумима
које
самостално
поставља
и примењује,
доноси
одлуку,
са
системом

приговора
који
се,
као
двостраначки
посту-
пак, активира тек након што надлежни орган
испита све апсолутне и релативне разлоге за
одбијање пријаве прописане Законом. Тек
када Завод по службеној дужности утврди да
не постоје сметње за регистрацију, носиоцу
ранијег права пружа се могућност да поднесе
приговор из релативних разлога. Дакле, иако
се ради о новини која је од стране носилаца
права и стручне јавности са одобрењем прихваћена,
тек
ће
примена
нових
законских

решења
показати
да ли ће сврха
увођења
приговора
бити
и постигнута.
а) Процесна правила
Испитивање приговора чини саставни
део поступка испитивања пријава за признање
жига
пре
доношења
коначне
одлуке
о

одобрењу,
односно
одбијању
заштите.
Наиме,

ради
се
о посебном
правном
инструменту

којим
се
покреће
нова
фаза
поступка,
након

што
надлежни
орган
(Завод
за
интелектуалну

својину
– даље:
Завод)
спроведе
поступак
испитивања
пријаве
жига
по
службеној
дужности
и
утврди
да
нема
сметњи
за
регистрацију,

како
апсолутних
тако
ни релативних.
Наиме,

одредбом
члана
30. став
1. остављено
је у надлежности
Завода
да
утврђује
не
само
формалну
уредност
пријаве
већ
и испуњеност

услова
за
признање
жига,
прописаних
одредбама
чл.
4–6. и 16. Закона,
као што
је било

прописано
и досадашњим
законима.

У процесном смислу новина је то што Завод,
поступајући
даље,
у службеном
гласилу

објављује
пријаве
жига
за
које
је претходно

утврдио
да задовољавају
услове
за
регистрацију,
како
би
се
овлашћеним
лицима
омогућило
да поднесу
приговор
против
регистрације

ових
пријава
жига.
Поред
пријава
за
које
Завод
сматра
да не
постоје
разлози
за
одбијање,

објављују
се
и пријаве
које
су
делимично
одбијене
у делу
у ком
према
одлуци
Завода
могу

бити
регистроване.
Основ
приговора
може
да

буде
једно
или
више
ранијих
права
под
условом
да сва
припадају
истом
носиоцу,
а уколико
права
припадају
већем
броју
лица, свако
од

њих
мора
да
поднесе
посебан
приговор.
Приговор
може
да се
поднесе
против
целе
пријаве
или
само
против
одређених
роба,
односно

услуга
обухваћених
пријавом.
Рок
за
подношење
приговора
је три
месеца
од
датума
објаве
пријаве.
Рок
за
подношење
приговора
не

може да се продужи, а допуна навода који се
односе на додатне доказе и чињенице којима
се оправдава основаност разлога наведених
у поднетом приговору, након протека рока,
биће прихваћена ако Завод оцени да је битна
за
одлучивање
о основаности
приговора

и
само
ако
подносилац
приговора
докаже
да
постоје
оправдани
разлози
за
кашњење.

27
УНАКР СНИ ПОГ ЛЕ Д
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
Законом је прописана обавеза застоја поступка
по
поднетом
приговору
уколико
у тренутку
објаве
пријаве
против
ранијег
жига,
на

коме
се
заснива
приговор,
тече
поступак
за

престанак
због
некоришћења
или
поступак

за
оглашавање
жига
ништавим,
до
коначности
решења
из раније
покренутих
поступака.

За
разлику
од
правила
испитивања
сличности
по
службеној
дужности,
према
којима
је
могуће
тражити
застој
поступка
испитивања

пријаве
зато
што
је
покренут
нови
поступак
за
престанак
или
оглашавање
ништавим

жига
који
је супротстављен
као сметња
регистрацији
пријављеног
жига,
ова
могућност

не
постоји
уколико
се
сличност
испитује
по

поднетом
приговору.
Могућност
застоја
поступка
покренутог
приговором
прописана

је
на
основу
заједничког
захтева
подносиоца

пријаве
и подносиоца
приговора
ради
покушаја
мирног
решавања
спора.
Застој
у овом

случају
може
да траје
највише
двадесет
четири
месеца.
б) Ко има право да поднесе приговор
Право да поднесу приговор имају носиоци
ранијих жигова или других права интелектуалне
својине,
као и права
на
лик или
име
лица,

умрлог
лица, односно
историјске
или
друге

умрле
знамените
личности,
под
условима

прописаним
одговарајућим
одредбама
члана

6.
Такође,
право
на
приговор
против
регистрације
жига,
у складу
са
одредбом
члана
7,
дато
је
и
привредном
друштву
које
је
уписано

у
регистар
пре
датума
подношења
пријаве
за

признање
жига
у
односу
на
коју
се
подноси

приговор
или
пре
датума
права
првенства
те

пријаве,
ако
је назив
привредног
друштва
или

његов
битан
део
истоветан
или
сличан
знаку

из
пријаве,
а роба
или
услуге
који
су
предмет

делатности
тог
привредног
друштва
истоветни
су
или
слични
онима
из пријаве
жига
и
користе
се
у промету,
осим
ако
је подносилац

пријаве
за
признање
жига
у тренутку
подно-
шења пријаве имао привредно друштво са ис-
товетним или сличним називом. Привредно
друштво такође може да поднесе приговор и
против пријаве жига коју је поднео трговачки
заступник или пуномоћник тог привредног
друштва на своје лично име, а без његовог
одобрења, осим ако не оправда свој поступак.
в) Поступање Завода по приговору
Завод по пријему приговора најпре испи-
тује његову уредност. Уколико су испуњени
формални услови за даљи поступак, приговор
се
доставља
подносиоцу
пријаве
на
одговор
у
року
од
шездесет
дана,
који
тече
од

датума
пријема
приговора
и не
може
да се

продужи.
Допуне
одговора
које
се
односе
на

додатне
доказе
и чињенице
којима
се
оспорава
основаност
разлога
наведених
у приговору,
које
су
поднете
након
протека
рока,

прихватиће
се
ако
надлежни
орган
оцени
да
су
битне
за
одлучивање
о основаности
приговора
и само
ако
подносилац
пријаве
докаже

да
постоје
оправдани
разлози
за
кашњење.
У
случају
да
подносилац
пријаве
не
одговори

у
прописаном
року,
приговор
ће аутоматски

бити
прихваћен,
а пријава
одбијена
у границама
захтева
постављеног
приговором.
Уколико се подносилац пријаве изјасни на
приговор у року, Завод ће испитати основаност
разлога
наведених
у
приговору
и донети

одговарајућу
одлуку.
Уколико
сматра
да приговор
није
основан,
Завод
ће
донети
одлуку

о
одбијању
приговора,
против
које
ће бити

дозвољено
да се
изјави
тужба
Управном
суду.

Закон садржи и посебна правила поступања
уколико
у току
поступка
по
приговору

подносилац
пријаве
жига
затражи
да подносилац
приговора
достави
доказ
о коришћењу

свог
ранијег
жига
који
је наведен
као основ

приговора.
Подносилац
приговора
ранијег

жига
биће
дужан
да докаже
коришћење
свог

ранијег
жига,
односно
свих ранијих
жигова

на
којима
је
приговор
заснован.
Уколико
у

року
од
шездесет
дана
од
дана
пријема
позива
подносилац
приговора
не
достави
доказе

о
коришћењу
или
се
на
позив
уопште
не
изјасни,
приговор
ће бити
одбијен,
а поступак
по

пријави
настављен,
односно
пријављени
жиг
биће
регистрован.
Ако
се
подносилац
приговора
изјасни и достави
доказе
о употреби

свог
жига,
подносилац
пријаве
имаће
право

да се у додатном року од шездесет дана изја-
сни на ове доказе. Претходно наведена пра-
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
УНАКРСНИ ПОГЛЕД
28
вила односе се на поступак приговора против
националних пријава жига.
Посебна правила која се тичу начина рачунања
рокова
у поступцима
по
приговорима

против
међународно
регистрованих
жигова

садржана
су
у
одредбама
чланова
46.
и 47.
Наиме,
објава
међународне
регистрације
жига,

односно
територијалног
проширења
међународне
регистрације
жига
у службеном
листу

Међународног
бироа
Светске
организације

за
интелектуалну
својину
сматра
се
објавом

пријаве
жига.
Међутим,
тромесечни
рок
за

подношење
приговора
против
међународне

регистрације
жига
почиње
да тече
од
првог

дана
месеца
који
следи
након
месеца
назначеног
на
службеном
гласилу
Међународног
бироа
Светске
организације
за
интелектуалну

својину
у ком
је та
међународна
регистрација

жига
објављена.
III КОНАЧНОСТ ОДЛУКА ДОНЕТИХ У
ПОСТУПЦИМА ПРЕД ЗАВОДОМ
Одредбом члана 9. став 2. Закона о жиговима
прописано
је
да
су
одлуке
којима
се

окончавају
поступци
пред
Заводом
коначне.

Овим
законским
решењем
укинуто
је
право

на
жалбу
против
одлука
Завода
донетих
у првом
степену
и против
њих само
може
да се
покрене
управни
спор,
односно
поднесе
тужба

Управном
судом
Србије
у року
од
тридесет

дана
од
дана
пријема
одлуке.
Наиме,
институт
жалбе
често
је неоправдано
продужавао

поступак
испитивања
пријаве
будући
да веће

које
је одлучивало
о жалбама
није било
састављено
од
стручњака
за
област
заштите
жига,

већ
је
тај
орган
представљала
Административна
комисија
Владе
Републике
Србије.
У

складу
са
новим
законом,
одлуке
Завода
биће

директно
подложне
контроли
Управног
суда

по
тужби
у управном
спору.

IV НОВИ АПСОЛУТНИ РАЗЛОЗИ ЗА
ОДБИЈАЊЕ ПРИЈАВЕ ЖИГА
Одредбама члана 5. Закона о жиговима,
поред до сада постојећих, уведени су и нови
апсолутни разлози за одбијање регистрације
жига ради спречавања неовлашћене реги-
страције жига који садржи ознаке географ-
ског порекла или заштићене називе биљних
сорти. На основу ових одредби Завод ће контролисати
и то
да ли поднете
пријаве
садрже

ознаку
географског
порекла
или
назив
биљне
сорте
регистрован
у Србији,
па
ће одбити

пријаву
у случају
да се
односе
на
исту
врсту

робе
као и
односна
ознака
географског
порекла,
односно
биљна
сорта.
Последично,
подносилац
пријаве
неће
моћи
да региструје
жиг

који
садржи
ознаку
географског
порекла
или

назив
биљне
сорте,
осим
ако
је овлашћени

корисник
те
ознаке,
односно
сорте
уписан
у

одговарајући
регистар.

V НОВА ПРАВИЛА ВЕЗАНА ЗА
КЛАСИФИКАЦИЈУ РОБЕ И УСЛУГА
Закон директно преузима правила кла-
сификације робе и услуга садржана у члану
39. Директиве 2015/2435/ЕУ. Наиме, како би
се обезбедила правна сигурност у погледу
обима права која ужива носилац једног жига,
Закон одредбом члана 15. налаже означавање
и
класификовање
робе
и
услуга
у
складу

са
системом
класификације
који
важи
у тренутку
подношења
пријаве,
установљеним

Ничанском
класификацијом,
која
је била
у

примени
и до
сада.
Новина
прописана
овим

законом
огледа
се
у
томе
што
је
подносиоцу

пријаве
наложено
да мора
да именује
робу
и
услуге
за
које
подноси
пријаву
„јасно
и прецизно”
и „у мери
која
омогућава
одређење

обима
заштите”.
Закон
нарочито
прецизира

да
називи
роба
и услуга
који
су
укључени
у

наслове
класа
Ничанске
класификације
могу

да
буду
коришћени
само
под
условом
да
су

довољно
јасни и прецизни.
Овим се
разрешава
раније
постојећа
дилема
у вези
са
обимом

права
када
је пријавом,
односно
регистрацијом
жига
обухваћен
наслов
класе
Ничанске

класификације:
ако
је
у
списку
робе,
односно

услуга
садржан
наслов
класе,
неће
се
сматрати
да у обим
права
спадају
све
робе,
односно

услуге
из односне
класе.
Сматраће
се,
наиме,

супротно
– да је у обим
права
заштићеног

жига
укључена
само
она
роба,
односно
оне

услуге
које
су
обухваћене
дословним
значењем
општег
назива
робе
односно
услуга,
док

роба и услуге које нису јасно и прецизно обу-
хваћене дословним значењем општег назива
употребљеног у пријави неће бити покривене
обимом жига.
VI ОБИМ ЗАШТИТЕ КОЈА СЕ СТИЧЕ
РЕГИСТРАЦИЈОМ ЖИГА
29
УНАКР СНИ ПОГ ЛЕ Д
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
Одредба члана 49. Закона прописује овлашћења
носиоца
жига,
која
су
дефинисана
на

исти
начин
као и досадашњим
законом,
с тим

што
Закон
уводи
две
новине.
Прва
је прописана
тачком
3) става
3, а гласи
да носилац
жига,

поред
забране
неовлашћеног
увоза
и извоза

робе
обележене
истим
или
сличним
жигом,

има
право
да забрани
и претовар,
складиштење

и
транзит
такве
робе
кроз
територију
Србије,

без
обзира
на
то
да ли је роба
намењена
или
не

домаћем
тржишту.
Оваква
забрана
оправдава

се
настојањем
државе
да појача
заштиту
жига

и
да делотворније
спречава
промет
кривотворене
робе
кроз
територију
Србије,
чак
и
када

територија
Србије
није циљна
дестинација

кривотворене
робе,
већ
се
иста
само
препакује
и
складишти
на
њеној
територији,
односно

када
се
територија
Србије
користи
само
ради

транзита
и даљег
упућивања
робе
на
територије
других
држава.
Друга
новина
прописана
је

одредбом
тачке
5) става
3. истог
члана,
а њоме

се,
поред
забране
коришћења
жига
од
стране

неовлашћеног
лица у пословној
документацији
и реклами,
уводи
и забрана
употребе
жига

у
компаративном
оглашавању
на
начин
противан
прописима.
Овим решењем
се,
наиме,

забрана
упоредног
оглашавања,
прописана

одредбом
члана
14. Закона
о оглашавању,
прокламује
и као повреда
жига.
У обим права која произлазе из заштите
жига новим законом додато је и овлашћење
носиоца жига да забрани неовлашћеним лицима
обављање
радњи
које
се
сматрају
припремним
употреби
жига
у промету.
Закон

набраја
примере
припремних
радњи,
попут

коришћења
истог
или
сличног
жига
на
паковању,
налепницама,
етикетама,
сигурносним

обележјима
или
ознакама
или
обележјима

или
ознакама
аутентичности
или
на
било
којим
другим
средствима
на
којима
жиг може

да
буде
истакнут,
као и примере
њиховог

стављања
у промет.
Наиме,
овом
одредбом

прецизирано је да наведени начин неовла-
шћеног коришћења жига такође може да се
сматра повредом жига будући да се у пракси
показало да управо наведени начин коришћења
представља
радње
припреме
за
стављање

у
промет
кривотворене
робе.
Кроз
ово
законско
решење
испољава
се
и настојање
државе

да
појача
борбу
против
кривотворења.

Коначно, Закон прописује и право носиоца
жига да, уколико је његов жиг регистрован
од стране трговачког заступника или пуномоћника
који
није
имао
такво
овлашћење,

затражи
забрану
употребе
поменутог
жига

од
стране
трговачког
заступника
или
пуномоћника
или
да захтева
да се
жиг пренесе
на

њега
као правог
власника.
Овим одредбама

прописује
се
заштита
носиоца
жига
од
несавесног
поступања
његовог
трговачког
заступника
или
пуномоћника
за
територију
Србије,

уколико
је то
лице
успешно
регистровало
жиг

у
Србији,
односно
уколико
носилац
жига
није

искористио
законску
могућност,
прописану

одредбом
члана
7. Закона,
да спречи
регистрацију
овако
поднете
пријаве
жига
подношењем
приговора.

VII ИСЦРПЉЕЊЕ ПРАВА
Институт исцрпљења права, карактеристичан
за
сва
права
интелектуалне
својине,

представља
вид
ограничења
права
које
се

огледа
у томе
да носилац
жига
нема
право

да
забрани
коришћење
жига
у вези
са
оном

робом
која
је њиме
обележена,
а коју
је на

одређеној
територији,
прописаној
законом,

ставио
у промет
сам
носилац
жига
или
лице

које
је он
овластио.
Системи
које
познају
различита
национална
законодавства
разликују

се
по
томе
што
примењују
тзв.
принцип
националног
или
међународног
(светског)
исцрпљења.
Принцип
националног
исцрпљења

уведен
је
у
законодавство
Србије
изменама
и

допунама
Закона
о
жиговима
2013.
године.
По

овом
принципу
носилац
жига
није имао
право
да се
супротстави
коришћењу
свог
жига

само
на
роби
коју
је сам
ставио
у промет
на

територији
Србије
или
је то
учинило
лице

које
је он
овластио.

По истом принципу носилац жига био је
овлашћен да спречи тзв. паралелни увоз робе
од стране неовлашћеног лица, будући да се
сматрало да се увозом робе у Србију од стра-
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
УНАКРСНИ ПОГЛЕД
30
не неовлашћеног лица врши повреда жига,
односно права носиоца жига да први стави у
промет робу обележену његовим жигом. На
основу ове одредбе временом је изграђена
судска пракса која је спречавала паралелни
увоз робе. Новим законом, међутим, враћа се
на снагу решење које је постојало пре 2013. године,
тако
да се
поново
дозвољава
паралелни

увоз
будући
да се
исцрпљеним
сматра
право

носиоца
жига
на
роби
коју
је ставио
било
где

у
свету.
Након
тога,
било
ком
лицу
на
свету

дозвољено
је
да
врши
препродају
робе,
па

тако
и увоз
на
територију
Србије
и без
сагласности
носиоца
жига,
без
обзира
на
то
што

конкретна
роба
није била
намењена
тржишту

Србије.
Носилац
жига
више
нема
могућности
да управља
кретањем
робе,
односно
да

спречи
увоз
робе
у Србију
ако
је та
роба
већ

била
у промету
било
где
на
свету.
Новоусвојено
решење
оправдава
се
усклађивањем
са

принципом
слободне
тржишне
утакмице
у

смислу
одредбе
члана
4. Закона
о
трговини,

која
прописује
забрану
ограничења
слободе

обављања
трговине.

Прелазним и завршним одредбама Закона
прописано је да ће принцип међународног исцрпљења
бити
на
снази
до
дана
приступања

Републике
Србије
Европској
унији,
од
када
ће

се
одредба
члана
53. став
1. примењивати
у

случају
да је носилац
жига,
односно
лице
које

је
он
овластио
ставило
у промет
робу
означену
жигом
на
територији
Европске
уније
или

Европског
економског
простора.
Ово
значи

да
на
тржишту
Европске
уније
није дозвољен

паралелни
увоз
робе
која
је
била
у
промету

ван
њених граница,
док
је слободан
промет

робе
дозвољен
без
ограничења
носиоца
жига

само
у
оквиру
територије
Европске
уније.

Србија
ће по
пријему
у Европску
унију
бити

дужна
да поштује
ово
правило
будући
да ће

њена
територија
припадати
јединственом

европском
тржишту,
па
паралелни
увоз
робе

из
држава
нечланица
Европске
уније,
без
сагласности
носиоца
жига,
неће
бити
дозвољен.
VIII ЖИГ МОЖЕ БИТИ ПРЕДМЕТ
ИЗВРШЕЊА
Новину прописану одредбом члана 71.
Закона представља предвиђање да жиг може
да буде предмет извршења. Наиме, на захтев
једне
од
странака
или
надлежног
органа

који
спроводи
поступак
извршења
у Регистар

жигова
уписује
се
да је над
жигом
покренуто

извршење.
Према
одредбама
закона
којим
се

уређује
поступак
извршења
и обезбеђења,
извршење
над
жиговима
спроводи
се
њиховом

пленидбом,
уписом
у одговарајући
регистар
и

уновчењем,
уз
сходну
примену
одредаба
овог

закона
којима
се
уређује
извршење
на
покретним
стварима
ради
намирења
новчаног
потраживања.
IX НОВИНЕ У ОБЛАСТИ
ГРАЂАНСКОПРАВНЕ ЗАШТИТЕ ЖИГА
Закон уводи одређене измене и у делу који
се тиче грађанскоправне заштите жига од
повреде. Најпре у делу у ком одређује круг
лица која су овлашћена на подношење тужбе
због повреде жига Закон прописује под којим
условима стицалац лиценце може да поднесе
тужбу. Он то може да учини ако подношење
тужбе
није у супротности
са
уговором
о

лиценци
и ако
је добио
сагласност
носиоца

жига.
Међутим,
Закон
прописује
и изузетак

од
ове
обавезе:
уколико
је формално
обавестио
носиоца
жига
о повреди
жига,
а носилац

жига
сам
не
поднесе
тужбу
у року
од
тридесет

дана
од
дана
пријема
обавештења,
стицалац

лиценце
овлашћен
је да поднесе
тужбу
због

повреде
жига
и
без
сагласности
његовог
носиоца.
Водећи рачуна о обавези доказивања употребе
ранијег
жига
у било
ком
поступку
заштите
жига,
при
чему
је поменута
обавеза

прописана
Директивом
2015/2436/ЕУ,
Закон

прописује
да је, у случају
да тужени
истакне

захтев
да
носилац
жига
докаже
да
је
у
периоду
од
пет
година
пре
датума
подношења
тужбе
жиг озбиљно
коришћен
у вези
са
робом,

односно
услугама
за
које
је
регистрован,
суд

дужан
да упути
туженог
да по
том
питању

покрене
поступак
пред
надлежним
органом
у

складу
са
чланом
82. овог
закона.
Ово
решење

разликује
се
од
досадашњег
по
изричитој
обавези
суда
да туженог
упути
на
покретање
поступка
за
престанак
због
некоришћења
жига

пред Заводом, што до сада није био случај,
већ је суд самостално, као претходно пита-
ње, расправљао и утврђивао околности везане
за
коришћење
ранијег
жига.
Међутим,
по

новом
законском
решењу
суд
ће бити
дужан

да
упути
туженог
на
решавање
овог
питања

пред
Заводом,
као и да, у складу
са
одредбом

члана
93. став
4, прекине
поступак
до
одлуке

Завода
о овом
питању.
Суд
поступак
наставља
чим Завод
донесе
своју
одлуку,
с обзиром

на
то
да су
одлуке
Завода
коначне
закључно
са

даном
доношења.
31
УНАКР СНИ ПОГ ЛЕ Д
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
Одредбом члана 92. проширени су и прецизирани
тужбени
захтеви
који
могу
да буду

постављени
тужбом
због
повреде
жига.
Новину
која
је последица
усклађивања
са
Директивом
2015/2436/ЕУ представља
могућност

позивања
на
одговорност
лица које
није непосредни
вршилац
повреде
жига,
већ
су
његове

услуге
коришћене
при
тој
повреди.
Наведено

лице
Закон
дефинише
као посредника,
против
којег,
осим
подношења
тужбе,
може
да се

затражи
и одређивање
привремене
мере.
Законом је извршена измена у погледу рока
за подношење тужбе због повреде жига. Уместо
досадашњег
рока
од
три
године
од
дана

када
је тужилац
сазнао
за
повреду
и учиниоца,
а најдоцније
пет
година
од
дана
када
је

повреда
први
пут
учињена,
нови
закон
друга-
чије прописује објективни рок: пет година од
дана учињене повреде или од дана последње
учињене повреде када се повреда врши континуирано.
Наиме,
старо
решење
изазивало

је
проблеме
у примени
будући
да није било

могуће
поднети
тужбу
уколико
носилац
права
није
био
упознат
са
првом
радњом
повреде

од
чијег је извршења
прошло
више
од
пет
година,
при
чему
су
радње
повреде
понављане
и

након
истека
тог
рока.
Новоусвојено
решење

пружа
адекватнију
заштиту
носиоцима
права

јер
постоји
могућност
да тужбом
буде
обухваћена
свака
радња
повреде
жига
уколико
постоји
континуитет
тих радњи,
а од
последње

предузете
радње
није протекло
више
од
пет

година.
Новину прописану одредбом члана 94.
представља могућност да суд у поступку због
повреде жига наложи достављање доказа који
се налазе у поседу противне странке или под
њеном контролом, укључујући и банкарске,
финансијске и пословне документе, водећи
рачуна о поштовању прописа којима се уређује
поступање
са
пословном
тајном.
Услов
за

овакав
налог
суда
јесте
да је странка
која
захтева
такве
доказе
учинила
вероватним
своје

наводе.
Електронско издање
ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ
Незаобилазна помоћ у раду правника
ПРОПИСИ.НЕТ је електронско издање које се налази на интернет страници
www.propisi.net и садржи преко 250.000 докумената:
■ прописе,
■ судску праксу,
■ службена мишљења надлежних министарстава,
■ моделе уговора и обрасце из свих области,
■ коментаре прописа.
Сва наведена документа међусобно су повезана.
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.