Коментар Посебног колективног уговора за високо образовање

28
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
Коментар Посебног колективног
уговора за високо образовање
У тексту су размотрене новине које доноси овај колективни уговор
у односу на права запослених у високом образовању, које се односе
на радно време, плаћено и неплаћено одсуство, трајање годишњег
одмора, солидарну помоћ, јубиларну награду и висину отпремнине, као
и на поступак и критеријуме за проглашавање вишка запослених и рад
синдиката.
Богдан Младеновић,
дипл. правник,
секретар Пољопривредног
факултета Универзитета у
Београду
Посебан колективни уговор за високо
образовање (ПКУ) после четири го-
дине преговарања потписан је 25. но-
вембра 2019. године у Београду, а потписали
су га министар просвете, науке и технолошког
развоја Младен Шарчевић за Владу Републике
Србије и представници Синдиката образова-
ња Србије – др Дејан Мицковић и Синдика-
та високог образовања Србије – др Драгана
Латковић.
ПКУ је објављен у „Службеном гласнику
РС” бр. 86/2019 од 6. 12. 2019, а ступио је на
снагу 14. 12. 2019. године. Примењиваће се
годину дана од дана ступања на снагу.
Уобичајено је да се посебни колективни
уговори закључују на период од три године.
Разлог за ограничење трајања ПКУ-а на го-
дину дана јесте то што се очекује ступање на
снагу законских прописа који уређују финан-
сирање високог образовања, па ће од истих
зависити и одређена права запослених која
гарантује ПКУ.
ЧЛАНАК ПОЧИЊЕ НИЖЕ НА СТРАНИ
29
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
ШТА ДОНОСИ НОВИ ПКУ?
ПКУ има тринаест поглавља, па ће у овом
чланку бити обрађено свако поглавље и ука-
зано на одређене одредбе и њихов значај.
Основне одредбе ПКУ-а прописују да се
овим уговором уређују: права, обавезе и одго-
ворности из рада и по основу рада запослених
у високошколским установама чији је осни-
вач Република Србија, односно аутономна
покрајина, којима се средства за плате обезбе-
ђују у буџету Републике Србије. Послодавац
је, у смислу ПКУ-а, високошколска установа
(универзитет, факултети и уметничке акаде-
мије, академија струковних студија, висока
школа и висока школа струковних студија),
при чему општим актом код послодавца могу
да се утврде и већа права запослених од пра-
ва утврђених ПКУ-ом, као и друга права која
њим нису утврђена, у складу са законом.
То значи да, ако високошколске устано-
ве које имају на снази важеће појединачне
колективне уговоре или правилнике о раду
који прописују већа права од овог ПКУ-а и
даље могу да примењују своја општа акта
уколико она прописују неповољнија права
у односу на ПКУ, примениће се повољније
право за запослене.
ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА
У делу ПКУ-а који уређује заснивање рад-
ног односа утврђује се да наставно особље
заснива радни однос у установи по поступ-
ку у складу са одредбама Закона о високом
образовању, а ненаставно особље у складу са
законом којим се уређује рад. Такође се про-
писује обавеза за послодавца да на почетку
сваке календарске године, најкасније до
краја јануара, репрезентативном синдика-
ту у установи достави списак запослених
и обавештење о пријему у радни однос за-
послених у претходној години. Тај списак
мора да садржи: име и презиме запосленог,
организациону јединицу, основни коефици-
јент за обрачун плате, назив радног места и
стручну спрему запосленог. Треба напомену-
ти да послодавац ову обавезу има само према
синдикату који има статус репрезентативног
синдиката.
РАДНО ВРЕМЕ
ПКУ у поглављу IV уређује радно вре-
ме, а чланом 11. прописује да се годишњим
програмом рада установе утврђује распоред
радног времена. Овде се у суштини ради о
акту који високошколске установе усвајају
на почетку школске године, којим се школска
година дели на два или три семестра и утвр-
ђују испитни рокови и њихово трајање, а по
правилу и ненаставни дани, односно трајање
колективног годишњег одмора.
ОДМОРИ И ОДСУСТВА
У поглављу V ПКУ-а уређују се одмори и
одсуства.
Као што је познато, Закон о раду утврђу-
је минимално трајање годишњег одмора од
двадесет радних дана. ПКУ-ом утврђени су
критеријуми за увећање законског миниму-
ма годишњег одмора од двадесет дана и то
по основу: доприноса на раду; услова рада,
радног искуства, образовања и оспособљено-
сти за рад и другим критеријумима.
Члан 13. ПКУ-а прописује да се дужина
годишњег одмора утврђује општим актом
послодавца, тако што ће се конкретизовати
критеријуми утврђени ПКУ-ом. Тако ПКУ
прописује да се годишњи одмор увећава по
основу доприноса на раду запосленог у тра-
јању од два до четири дана и то: за успешне
резултате – два радна дана, за врло успешне
резултате – три радна дана и за остварене
изузетне резултате рада – четири радна
дана. Послодавци који немају регулисано
увећање годишњег одмора по овом крите-
ријуму у обавези су да својим општим актом
уреде наведено питање и да утврде на чији
предлог и који орган доноси одлуку о утвр-
ђивању резултата рада запослених, па и о
увећању трајања годишњег одмора по овом
основу.
Услови рада, као критеријум за увећање
трајања годишњег одмора, прописани су
ПКУ-ом: рад са скраћеним радним временом
– три радна дана, редован рад суботом, неде-
љом и рад ноћу – два радна дана, а отежани
услови рада у складу са актом установе – је-
дан радни дан.
30
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
По основу радног искуства годишњи од-
мор увећава се за:
 од 5 до 10 година рада – два радна дана,
 од 10 до 20 година рада – три радна дана,
 од 20 до 30 година рада – четири радна дана,
 преко 30 година рада – пет радних дана.
По основу критеријума који се тиче обра-
зовања и оспособљености за рад запослени
такође стиче право на увећање трајања годи-
шњег одмора, и то:
 за високо образовање на студијама другог
степена, односно на основним студијама на
факултету у трајању од најмање четири годи-
не по прописима који су уређивали високо
образовање до 10. септембра 2005. године –
четири радна дана;
 за високо образовање на студијама првог
степена, односно на основним студијама на
факултету у трајању од три године према
прописима у складу са Законом о високом
образовању, као и за више и специјалистичко
образовање након средњег образовања – три
радна дана;
 за средње образовање у трајању од три и у
трајању од четири године – два радна дана;
 за основно образовање, оспособљеност за
рад у трајању од једне године, образовање за
рад у трајању од две године – један радни дан.
Годишњи одмор се увећава и по основу дру-
гих критеријума. Уговарачи користе термин
„други критеријуми” јер се ради о критерију-
мима који не могу другачије да се системати-
зују/разврстају.
ПКУ као друге критеријуме наводи да се
годишњи одмор увећава за четири радна
дана особи са инвалидитетом, самохраном
родитељу малолетног детета, родитељу са
двоје или више малолетне деце и запосленом
који у свом домаћинству издржава дете са те-
шким степеном психофизичке ометености.
Годишњи одмор се увећава запосленима и по
основу година живота, и то запосленом му-
шкарцу са преко педесет пет година живота
и запосленој жени са преко педесет година
живота – четири радна дана.
ПКУ утврђује и да се самохраним роди-
тељем, у смислу ПКУ-а, сматра родитељ који
сам врши родитељско право када је други ро-
дитељ непознат или је умро, када сам врши
родитељско право на основу одлуке суда или
када само он живи са дететом, а суд још није
донео одлуку о вршењу родитељског права.
Родитељ ће се сматрати самохраним и у слу-
чају када је други родитељ потпуно или трај-
но неспособан за привређивање, а није стекао
право на пензију, као и у случају када се други
родитељ налази на издржавању казне затвора
дуже од шест месеци. Осим тога, прописано
је и да се не сматра самохраним онај роди-
тељ који по престанку раније брачне односно
ванбрачне заједнице заснује нову брачну од-
носно ванбрачну заједницу.
Годишњи одмор по свим претходно наве-
деним утврђеним критеријумима не може да
траје дуже од тридесет пет радних дана.
Подсећамо да се при утврђивању дужине
годишњег одмора радна недеља рачуна као 5
(пет) радних дана, али и да општим актом код
послодавца не могу да се утврде мања права
од оних утврђених ПКУ-ом, али могу да се
утврде већа права запослених од права утвр-
ђених ПКУ-ом (нпр. други критеријуми које
не познаје ПКУ, дуже максимално трајање го-
дишњег одмора и сл.).
Ово поглавље ПКУ-а утврђује и да запо-
слени имају право и на плаћено одсуство са
рада до седам радних дана у случају: склапа-
ња брака – пет радних дана; порођаја супру-
ге – пет радних дана; теже болести члана уже
породице – пет радних дана; заштите од от-
клањања штетних последица у домаћинству
проузрокованих елементарном непогодом
– пет радних дана; селидбе сопственог дома-
ћинства на подручју истог места – два радна
дана; селидбе сопственог домаћинства из јед-
ног у друго насељено место – три радна дана;
полагања стручног или другог испита – од
један до пет радних дана у зависности од тра-
јања полагања испита; учествовања на синди-
калним сусретима, семинарима, програмима
образовања за синдикалне активности и сл.
– седам радних дана.
Поред права на плаћено одсуство по на-
веденим основима, запослени има право на
плаћено одсуство и у случају: смрти члана уже
породице – пет радних дана и добровољног
давања крви – два узастопна дана, рачунајући
и дан давања крви. Члановима уже породице,
у смислу овог члана, сматрају се: брачни друг,
ванбрачни друг, деца рођена у браку и ван
31
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
брака, рођени браћа и сестре, браћа и сестре
по оцу и мајци, родитељи, усвојитељ, усвоје-
ник и старатељ.
Послодавац запосленом може да омогући
и право на неплаћено одсуство уколико не
ремети процес рада у случајевима: дошко-
ловања – од тридесет дана до једне године;
учешћа у научноистраживачком, односно
уметничкоистраживачком пројекту – до
окончања пројекта и израде докторске ди-
сертације, односно докторског уметничког
пројекта – до годину дана.
Запосленом на лични захтев послодавац
може да одобри неплаћено одсуство за ле-
чење члана уже породице ван места боравка
или у иностранству до једне године, ако то не
ремети процес рада.
Запосленом који користи неплаћено одсу-
ство, за време трајања неплаћеног одсуства
мирују права и обавезе из радног односа.
Овде треба указати и на одредбе Закона о
високом образовању које се односе на настав-
но особље, а тичу се права на плаћено и не-
плаћено одсуство наставног особља. Закон о
високом образовању, наиме, прописује да по-
сле пет година рада проведених у настави на
високошколској установи наставнику може
да се одобри плаћено одсуство у трајању до
једне школске године ради стручног, научног,
односно уметничког усавршавања, у складу са
статутом високошколске установе. Осим тога,
прописује се и да се наставнику и сараднику
који се налази на одслужењу војног рока, по-
родиљском одсуству, одсуству са рада ради
неге детета, одсуству са рада ради посебне
неге детета или друге особе, или боловању ду-
жем од шест месеци, изборни период и радни
однос продужавају за то време. Из наведеног
произлази да се наставнику или сараднику
(који је у радном односу на одређено време)
који користи неплаћено по основу прописа-
ном ПКУ-ом или по другом основу утврђеном
општим актом послодавца изборни период и
радни однос не продужавају за то време.
ПЛАТЕ И ОСТАЛА ПРИМАЊА
ЗАПОСЛЕНИХ
Поглавље VII ПКУ-а односи се на плате и
остала примања запослених. Овде посебно
треба указати на право запослених које је
значајно повољније у односу на Закон о раду.
Ради се о праву на отпремнину при престан-
ку радног односа ради коришћења права на
пензију. Запослени који одлазе у пензију на-
кон ступања на снагу ПКУ-а, уместо са две
просечне плате у установи, одлазиће у пен-
зију са три просечне плате по запосленом код
послодавца, односно три просечне зараде по
запосленом исплаћене у Републици Србији,
ако је то за запосленог повољније.
ПКУ-ом прописано је и право запослених
на солидарну помоћ у случајевима настанка
трајне тешке инвалидности – у висини две
просечне плате једном у току календарске го-
дине, затим у случају привремене спречено-
сти за рад услед болести или повреде на раду
дуже од три месеца – у висини једне просечне
плате једном у току календарске године, као
и у случају набавке медицинских помагала,
хируршких интервенција и набавке лекова
ван позитивне здравствене листе – у висини
једне просечне плате једном у току календар-
ске године.
Једно од права које запослени такође до-
бијају овим уговором јесте право на јубилар-
ну награду када наврше десет, двадесет или
тридесет година рада оствареног у радном
односу. Постоје високошколске установе које
су ово право запослених већ уградиле у своја
општа акта (најчешће правилник о раду), али
и значајан број оних које то нису учиниле.
У погледу високошколских установа које
нису исплаћивале јубиларну награду поста-
вља се питање од када настаје обавеза испла-
те јубиларне награде.
Како је ПКУ ступио на снагу 14. децембра
2019. године, сви запослени који су у 2019.
години навршили десет, двадесет или триде-
сет година рада оствареног у радном односу
остварили су право на исплату јубиларне на-
граде.
Такође је неопходно указати и на дилему
која ће се јавити у пракси – да ли је право за-
посленог на јубиларну награду везано за на-
вршених десет, двадесет или тридесет година
рада оствареног у радном односу код посло-
давца.
Иако ће се послодавцу то учинити нело-
гично, из одредби ПКУ-а несумњиво прои-
32
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
злази да ово право запосленог није везано
за године рада код истог послодавца, већ ис-
кључиво за навршених десет, двадесет или
тридесет година рада остварених у радном
односу. Дакле, када наврши неку од наведе-
них година рада у радном односу, запослени
остварује право на јубиларну награду, неза-
висно од тога да ли је све те године рада у рад-
ном односу остварио код послодавца код кога
је у радном односу у тренутку стицања права
на исплату јубиларне награде.
ПКУ прописује и износ јубиларне награде:
 пола просечне плате – за десет година рада,
 једна просечна плата – за двадесет година
рада,
 једна и по просечна плата – за тридесет го-
дина рада.
Под просечном платом сматра се просечна
плата по запосленом остварена у установи у
претходном месецу у односу на месец исплате
јубиларне награде, односно просечна зарада
у Републици према последњем објављеном
податку републичког органа надлежног за
статистику у моменту исплате јубиларне на-
граде, ако је то повољније по запосленог.
ПОСТУПАК И КРИТЕРИЈУМИ
ЗА ПРОГЛАШАВАЊЕ ВИШКА
ЗАПОСЛЕНИХ
У поглављу VII ПКУ-а прописани су по-
ступак и критеријуми за проглашавање ви-
шка запослених.
Програм решавања вишка запослених
код послодавца доноси орган управљања
установе, уз претходно прибављено мишље-
ње репрезентативног синдиката у установи.
Одређивање запосленог коме се по основу
вишка запослених отказује уговор о раду
врши послодавац на предлог комисије коју
чине три члана које именује орган управља-
ња установе на предлог репрезентативног
синдиката у установи, од којих су два члана
из реда наставног, а један из реда ненаставног
особља.
Утврђивање запослених за чијим је ра-
дом престала потреба на истом радном ме-
сту врши се на основу следећих критеријума:
рада оствареног у радном односу, образова-
ња и оспособљености за рад, резултата рада,
имовног стања, здравственог стања и броја
малолетне деце на редовном школовању за-
посленог.
Поред тога, овај ПКУ прописао је којим
категоријама запослених („заштићене кате-
горије”) без њихове сагласности не може да
престане радни однос по основу технолошког
вишка, и то су: запослена за време трудноће
или са дететом до две године старости; запо-
сленом самохраном родитељу; запосленом –
родитељу деце са инвалидитетом – родитељу
који има статус „родитељ неговатељ”; ако оба
брачна друга раде у истој установи, једном од
брачних другова; запосленом мушкарцу који
има најмање тридесет пет година стажа оси-
гурања, а запосленој жени која има најмање
тридесет година стажа осигурања, без њихове
сагласности, под условом да не испуњавају је-
дан од услова за пензију.
СИНДИКАТ
Поглавља VIII–X ПКУ-а уређују заштиту
запослених, мирно решавање спорова и пра-
во на штрајк запослених.
Поглавље XI ПКУ-а везано је за уређивање
питања која се односе на синдикат.
Послодавац је дужан да, у складу са одред-
бама овог ПКУ-а, синдикалној организацији
установе репрезентативног синдиката обе-
збеди услове за рад, као и да представни-
ку репрезентативног синдиката у установи
омогући присуствовање седницама органа
управљања и стручних органа у установи. У
том смислу дужан је и да репрезентативном
синдикату у установи доставља уредан позив
са материјалом за наведене седнице.
Важно је овде указати и на одредбе Закона
о раду које се односе на репрезентативност
синдиката, како не би постојала дилема који
су то услови које мора да испуни синдикат да
би стекао статус репрезентативног синдиката
код послодавца.
Закон о раду у члану 218. прописује сле-
деће:
„Синдикат се сматра репрезентативним:
1) ако је основан и делује на начелима слободе
синдикалног организовања и деловања;
2) ако је независан од државних органа и по-
слодаваца;
33
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
3) ако се финансира претежно из чланарине
и других сопствених извора;
4) ако има потребан број чланова на основу
приступница у складу са чл. 219. и 220. овог
закона;
5) ако је уписан у регистар у складу са зако-
ном и другим прописом.”
Приликом утврђивања репрезентативно-
сти на основу броја чланова приоритет има
последња потписана приступница синдикату.
Репрезентативним синдикатом код по-
слодавца сматра се синдикат који испуњава
услове из члана 218. овог закона и у који је
учлањено најмање 15% запослених од укуп-
ног броја запослених код послодавца.
Репрезентативним синдикатом код по-
слодавца сматра се и синдикат у грани,
групи, подгрупи или делатности у који је не-
посредно учлањено најмање 15% запослених
код тог послодавца.
ПКУ такође утврђује и право синдикал-
них представника на увећану зараду, као и да
представници репрезентативних синдика-
та потписника овог уговора имају право на
увећану плату од 12% у синдикалним орга-
низацијама у које је учлањено више од 50%
запослених. Уколико их је мање од 50%, пред-
седник синдикалне организације има право
на сразмерно увећану месечну плату до 12%.
ПКУ у глави XII утврђује међусобне одно-
се између послодавца и синдиката. Уговорено
је право синдиката да од послодавца захтева
писане информације о питањима која се од-
носе на права запослених по основу рада, као
и да о свом ставу по тим питањима писмено
обавести послодавца.
Осим тога, уговорена је и обавеза посло-
давца да на писмени захтев репрезентативни
синдикат у установи обавештава о свом раду
и о пословању установе, а нарочито о: про-
граму рада, развојним плановима и њиховом
утицају на економски и социјални положај
запослених, о годишњем извештају о извр-
шеном плану рада, структури остварених
прихода и подацима за обрачун финансира-
ња плата од стране оснивача, затим о струк-
тури остварених трошкова и учешћу плата у
трошковима пословања установе, кретању и
променама плата, подацима о просечној пла-
ти и исплаћеним платама по квалификаци-
јама и по организационим јединицама, као и
о заштити на раду и мерама за побољшање
услова рада и статусним променама и о дру-
гим питањима у складу са постигнутим спо-
разумом и општим актима.
КОМИСИЈА НАДЛЕЖНА ЗА ПРАЋЕЊЕ
И ДАВАЊЕ МИШЉЕЊА О ПРИМЕНИ
УГОВОРА
Поглавље XIII ПКУ-а односи се на прела-
зне и завршене одредбе.
Утврђено је да су учесници – потписни-
ци ПКУ-а обавезни да именују комисију која
прати примену и даје мишљења о њој. Коми-
сија има по једног представника које именују
министарства надлежна за области просвете,
финансија, рада и државне управе, и по једног
представника којег именују репрезентативни
синдикати потписници ПКУ-а.
У последњем члану ПКУ-а, члану 61, про-
писано је да ПКУ ступа на снагу осмог дана
од дана објављивања у „Службеном гласнику
Републике Србије” и да ће се примењивати
годину дана од дана ступања на снагу.
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
На крају ћемо поновити да је разлог за
трајање ПКУ-а само годину дана очекивано
доношење прописа у 2020. години којима се
уређује финансирање високог образовања
у Републици. Међутим, заједничка процена
учесника у преговорима била је да је свакако
боље да и запослени у високом образовању
уживају одређена права која гарантује ПКУ
у наредном периоду од годину дана, него да
остану ускраћени за права која уживају запо-
слени у основним, средњим школама, ученич-
ком и студентском стандарду.