Коментар Правилника о пореским ослобођењима по основу рекреације запослених

Правилником се прецизирају услови које послодавци треба да испуне како би остварили потпуна пореска ослобођења на издатке за рекреацију запослених.

 

У пракси је већ дуго присутно да послодавци својим општим актом, па у многим случајевима и без те регулативе, омогућавају својим запосленима, у циљу побољшања њихових психофизичких способности, различите видове „непосреднеˮ рекреације. Због специфичне делатности (производне делатности, рад са компјутером) или због стимулисања радних способности и воље запослених, послодавци свим запосленима могу да обезбеђују могућност рекреације, која може да подразумева физичку рекреацију, масажу, спа-центре, одласке у бању и слично. С тим у вези, послодавац узима у закуп спортску халу, тениски терен, базен и слично, ради рекреације запослених, а све у циљу побољшања њиховог психофизичког стања. Закуп ових објеката послодавац плаћа на терет својих средстава, дакле за коришћење оваквих услуга послодавцу се испостављају фактуре од стране спортских организација, са којима послодавци закључују уговоре и врше им директно плаћање уговорених износа по том основу.

Министарство финансија у својим тумачењима наводи да овакви издаци за рекреацију запослених представљају „чињење и пружање погодностиˮ, као и да подлежу плаћању пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање по основу зараде. Међутим, и у интересу запослених и у интересу послодаваца последњим изменама Закона о порезу на доходак грађана, објављеним у „Службеном гласнику РСˮ број 95/2018, у законски текст уведен је нови члан 18а, како би били постављени јасни принципи под којим би ови издаци били ослобођени пореских обавеза.

 

Законске одредбе о условима за пореско ослобођење издатака за рекреацију запослених код послодавца

 

Чланом 18а Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001 … и 95/2018 – даље: Закон) уређује се право на пореско ослобођење по основу активности колективне рекреације запослених код послодавца.

Према тим одредбама не плаћа се порез на зараде на:

– издатке послодавца у циљу стварања и одржавања услова за рекреацију запослених на радном месту (издаци за изградњу и/или набавку опреме за рекреацију на радном месту);

– накнаде трошкова колективне рекреације запослених, односно организовање спортских догађаја и других активности запослених које се спроводе у циљу побољшања здравља запослених и/или изградње бољих односа између самих запослених, односно запослених и послодавца.

Закон утврђује да право на ово пореско ослобођење може да се оствари само:

1) уколико се наведене активности колективне рекреације запослених спроводе у складу са актима послодавца и

2) уколико сви запослени код послодавца имају право на рекреацију исте врсте, квалитета и обима.

Такође, право на пореско ослобођење постоји и у случају организовања спортских догађаја, односно активности запослених, под условом да се они спроводе на основу образложене одлуке послодавца, при чему право учешћа у њима има и користи га значајан број запослених код послодавца.

Изузетно, право на наведено пореско ослобођење може да се оствари и уколико сви запослени немају право на рекреацију исте врсте, квалитета и обима, под условом да разлика у остваривању права може да се образложи одговарајућом експертизом медицине рада.

Ставом 5. члана 18а Закона овлашћен је министар финансија да ближе уреди услове за пореско ослобођење по наведеним основама.

 

Одредбе Правилника о пореским ослобођењима по основу рекреације запослених

 

По основу овлашћења из члана 18а став 5. Закона, министар финансија донео је Правилник о остваривању права на пореско ослобођење по основу организовања рекреације, спортских догађаја и активности за запослене („Сл. гласник РСˮ број 50/2019 од 12. 7. 2019. године, ступио на снагу 20. 7. 2019. године – даље: Правилник), којим се ближе уређују услови за остваривање права на пореско ослобођење у вези са:

1) издацима послодавца у циљу стварања и одржавања услова за рекреацију запослених на радном месту,

2) накнадама трошкова колективне рекреације запослених, односно организовања спортских догађаја и активности запослених које се спроводе у циљу побољшања здравља запослених и/или изградње бољих односа између самих запослених, односно запослених и послодавца.

Као што може да се види, и Закон и Правилник разликују две групе издатака послодаваца за рекреацију – први су индивидуални, на радном месту, а други се тичу колективно организованих рекреација. У наставку ће  бити наведени услови под којима су ови издаци ослобођени пореских обавеза на зараде.

 

1. Издаци за рекреацију на радном месту

 

Сагласно члану 2. Правилника, пореско ослобођење за примања запосленог по основу погодности за чије пружање, у циљу стварања услова за рекреацију запослених на радном месту, послодавац има издатке за изградњу или адаптацију просторија и/или набавку опреме за рекреацију на радном месту, може да се оствари:

1) ако су такви издаци послодавца документовани тако да из њих са сигурношћу могу да се потврде врста и висина издатака;

2) ако је плаћања у вези са издацима послодавац вршио директно на рачун добављача;

3) ако је општим актом послодавца уређено право на рекреацију запослених на радном месту и да с тим у вези послодавац има обавезу да створи услове за рекреацију;

4) ако је општим актом послодавца уређено да сви запослени имају право на коришћење просторија и опреме за рекреацију, као и право на рекреацију исте врсте, квалитета и обима, осим уколико је због већег броја запослених, физичке или функционалне поделе пословно-организационих јединица или других специфичности пословања код послодавца отежано коришћење просторија, односно опреме за рекреацију свим запосленима, када право на пореско ослобођење може да се оствари уколико послодавац обезбеди друге сопствене просторије или опрему којима се омогућава адекватна рекреација исте врсте, квалитета и обима, и то предвиди општим актом.

У ставу 3. члана 2. Правилника појашњено је да рекреација исте врсте и квалитета подразумева сваку врсту спортске активности у циљу побољшања здравља запослених, независно од врсте спортских реквизита или просторија које могу да користе сви запослени под једнаким условима.

Дакле, послодавци који улажу средства и организују рекреацију својих запослених у сопственим просторијама ослобођени су плаћања пореза на зараде (и доприноса) запосленима по основу погодности ако испуне четири наведена услова.

 

2. Издаци за колективну рекреацију запослених

 

Сагласно члану 3. Правилника, пореско ослобођење за примања по основу накнаде трошкова колективне рекреације запослених може да се оствари:

1) ако је општим актом послодавца уређено право на рекреацију запослених тако да се врши накнада трошкова по том основу;

2) ако је колективна рекреација запослених доступна свим запосленима под истим условима, односно да је исте врсте, квалитета и обима за све запослене;

3) ако је таква накнада трошкова документована тако да могу да се утврде врста и висина трошкова;

4) ако се накнада трошкова колективне рекреације запослених врши директним плаћањем на рачун добављача.

Пошто колективна рекреација може да се обавља на различите начине и у различитим просторијама, Правилником је прецизирано да накнада трошкова колективне рекреације подразумева:

1) закуп термина у спортској хали или другом објекту подобном за колективну рекреацију у одређеном временском периоду;

2) обезбеђивање запосленима коришћење спортских или рекреативних услуга (теретана, базен, затворени или отворени спортски терени или терени за рекреацију и сл.);

3) обезбеђивање запосленима могућности коришћења спортских или рекреативних услуга код различитих пружалаца услуга уколико је свим запосленима доступан исти број и врста различитих пружалаца услуга под истим условима (омогућавање истовременог приступа различитим теретанама, базенима, затвореним или отвореним спортским теренима или теренима за рекреацију).

Изузетно, уколико је услед већег броја запослених, физичке или функционалне поделе пословно-организационих јединица или других оправданих специфичности пословања код послодавца отежано омогућавање колективне рекреације свим запосленима у исто време или на истом месту, право на пореско ослобођење по основу накнаде трошкова колективне рекреације запослених може да се оствари уколико послодавац обезбеди адекватан временски и просторни распоред који омогућава рекреацију исте врсте, квалитета и обима за све запослене, имајући у виду такве специфичности код послодавца, при чему то и посебно предвиди и образложи општим актом.

Послодавац ће се сам определити како ће вршити накнаду трошкова колективне рекреације запослених у свим видовима ове рекреације, само је битно да таква накнада трошкова буде уређена општим актом послодавца за све запослене, да је документована тако да могу да се утврде врста и висина трошкова и да се врши директним плаћањем на рачун добављача.

Правилник посебно наглашава ситуацију коју је споменуо и Закон, а то је да, изузетно, пореско ослобођење може да се оствари и у случајевима када сви запослени немају право на рекреацију исте врсте, квалитета и обима. У оваквим случајевима, који су диктирани у пракси конкретним врстама послова и радних места, пореско ослобођење може да се оствари:

1) ако се одређеном запосленом или групи запослених обезбеди специфична врста, квалитет и обим рекреације;

2) уколико се разлика у остваривању права на рекреацију заснива на одговарајућој документацији медицине рада којом се јасно и недвосмислено потврђује да одређени запослени или група запослених има потребу за рекреацијом другачије врсте, квалитета и обима у односу на друге запослене.

Посебан случај колективне рекреације представљају организовани спортски догађаји (на пример радничка такмичења, тим-билдинг). Конкретно (члан 5. Правилника), право на пореско ослобођење у вези са трошковима организовања спортских догађаја, односно активности запослених које се спроводе у циљу побољшања здравља запослених, односно изградње бољих односа између самих запослених, односно запослених и послодавца, може да се оствари:

1) ако су такви догађаји, односно активности уређени општим актом послодавца и спроводе се на основу образложене одлуке послодавца, која садржи податке о природи активности, односно догађаја, као и њиховој сврси;

2) ако право на учешће на таквим догађајима, односно активностима има значајан број запослених (значајан број запослених који има право на учешће на спортским догађајима, односно активностима представља број у висини од најмање 70% запослених од укупног броја запослених);

3) ако право на учешће на таквим догађајима, односно активностима користи значајан број запослених који имају право на учешће (значајан број запослених који користи то право представља број у висини од најмање 70% запослених од броја запослених који имају право на учешће);

4) ако су начињени трошкови документовани тако да могу да се утврде врста и висина трошкова;

5) ако послодавац плаћања врши директно на рачун добављача.

И овде важи напомена да, уколико послодавац, због већег броја запослених, физичке или функционалне поделе пословно-организационих јединица или других оправданих специфичности пословања, на основу образложених одлука организује више појединачних спортских догађаја, односно активности, при чему њихова врста и обим могу да се разликују у вези са тим околностима и специфичностима, сматраће се да је услов који се односи на „значајан број запосленихˮ испуњен ако, узимајући у обзир све догађаје укупно, односно активности у оквиру једне пословне године, најмање 70% запослених од укупног броја запослених у тој пословној години има право учешћа на тим догађајима, односно активностима. Запослени који документују основаност и оправданост некоришћења права на учешће у организованим спортским догађајима, односно активностима (у случају спречености због боловања, годишњег одмора и других основаних разлога за одсуство у складу са законом којим се уређују радни односи) урачунавају се у број запослених који су користили право учешћа на тим догађајима, односно активностима. Испуњеност услова да значајан број запослених има право на учешће у спортским догађајима, односно да значајан број запослених користи то право, послодавац потврђује одговарајућом документацијом, која садржи податке о упућеном позиву за присуствовање спортским догађајима, односно активностима и евиденцију присуства.

 

Уместо закључка

 

Може се констатовати да плаћени трошкови рекреације запослених и даље имају порески карактер „чињења и пружања погодностиˮ, односно зараде, али да се Правилником прецизирају услови које послодавци треба да испуне како би остварили потпуна пореска ослобођења на ове издатке за запослене. Сада када су дата овако јасна мерила, треба очекивати да послодавци прошире своје активности на омогућавање рекреирања запослених, јер све те активности имају ефекат на побољшање здравља запослених, њихову бољу радну способност и развијање колективног духа.